0

Spoljnotrgovinski poslovi i porez po odbitku

Spoljnotrgovinski poslovi su po jednim zakonima oslobođeni poreza. Međutim, kada se radi  isplati stranim licima veliki broj poslova je oporezovan.

Spoljnotrgovinski poslovi  prema Zakonu o spoljnoj trgovini u članu 2. definiše spoljnotrgovinsko poslovanje i to:

1. promet između domaćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima i
2. obavljanje privrednih delatnosti koje obuhvata direktno ulaganje i investicione radove stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.

 

Šta se smatra pod direktnim ulaganjima?

Direktno ulaganje je osnivanje privrednog društva, ogranka, predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu privrednog društva. Takođe i  dokapitalizacija privrednog društva i svaki drugi oblik ulaganja stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, smatra se direktnim ulaganjem.  Samo ovaj jedan pasus u Zakonu o spoljnoj trgovni, koji je indentičan i u Zakonu o deviznom poslovanju podrazumeva niz aktivnosti koje privrednici treba da preduzemu po ovom osnovu. Da bi se ispravno primenle odrebe ovog dela člana Zakona, potrebno je primeniti i odredbe Zakona o porez na dobit pravnih lica, Zakon o PDV. Odluka o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom, takođe se odnosi na ovaj član Zakona.

Drugim rečima, jedan zakon ne može se posmatrati izdvojen kao ostvo, i posao raditi segmentirano bez komunikacije sa drugm službama u okviru firme. Veliki broj zakona se prepliće i neophodno je uvek posmatrati širu sliku.

Investicioni radovi

Investicionim radovima smatra se: projektovanje, građevinski i zanatski radovi, inženjerski radovi i svi ostali radovi i usluge na objektima koje vrši, odnosno pruža strano lice u Republici Srbiji. Takođe isto se odnosi na  domaće pravno lice koje obavlja pobrojane poslove u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.

I na ovaj stav člana 2. Zakona, nemoguće je posmatrati izdvojeno bez primene pobrojanih drugih zakona, odluka i pravilnika.

Oporezivanje spoljnotrgovinskih poslova

Posmatraćemo spoljnotrgovinske poslove: uvoz/izvoz robe, usluga i kapitala iz ugla Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Član 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica glasi:

Ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu:

1) dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, uključujući i dividendu iz člana 35. ovog zakona;

2) naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (u daljem tekstu: autorska naknada);

3) kamata;

4) naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike;

5) naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene.

Porez po odbitku obračunava se i plaća i na prihode nerezidentnog pravnog lica po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa u Republici, koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica (izvođača, muzičara, sportiste i sl.), u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dohotka građana.

Oporezivanje isplata pravnim licima iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom

Prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom po osnovu autorskih naknada, kamata, naknada po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike, kao i naknada po osnovu usluga, bez obzira na mesto njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesto gde će biti pružene ili korišćene, obračunava se i plaća porez po odbitku po stopi od 25%.

Porez po odbitku  ne plaća se na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice, odnosno nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, od kamata po osnovu dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac, u skladu sa zakonom, Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.

Rezidentno pravno lice dužno je da u roku od tri dana od dana isplate prihoda iz podnese poresku prijavu Obrazac PDPO/S.

Na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica, drugog nerezidentnog pravnog lica, fizičkog lica, nerezidentnog ili rezidentnog ili od otvorenog investicionog fonda, na teritoriji Republike, po osnovu kapitalnih dobitaka nastalih u skladu sa odredbama čl. 27. do 29. ovog zakona, obračunava se i plaća porez po rešenju po stopi od 20% ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno.

Nerezidentno pravno lice koje ostvaruje od isplatioca koji nije dužan da obračunava, obustavlja i plaća porez po odbitku, obračunava se i plaća porez po rešenju. (U prethodnom tekstu pisali smo ko nema obavezu: preduzetnik paušalac, fizičko lice).

Porez po rešenju koje nerezidentno pravno lice ostvari po osnovu namirenja potraživanja u postupku izvršenja, odnosno u svakom drugom postupku namirenja potraživanja, u skladu sa zakonom.

Nerezidentno pravno lice – primalac prihoda dužno je da u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, preko poreskog punomoćnika određenog u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija, podnese poresku prijavu nadležnom poreskom organu, i to u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost, sedište privrednog društva u kojem nerezidentni obveznik ima udeo ili hartije od vrednosti koji su predmet prodaje, odnosno sedište ili prebivalište isplatioca prihoda po osnovu zakupa, odnosno podzakupa pokretnih stvari, kao i sedište ili prebivalište poreskog punomoćnika u slučaju ostvarenja prihoda, na osnovu koje nadležni poreski organ donosi rešenje.

Porez po odbitku  ne obračunava se i ne plaća ako se prihod  isplaćuje stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog obveznika prenos sredstava sa računa ogranka na račun matične firme ne odleže porezu po odbitku..

Ukoliko rezidentno pravno lice isplaćuje prihode stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog pravnog lica iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, ono je dužno da obračuna i uplati porez po odbitku.

 

Otkup sekundarnih sirovina i porez po odbitku

Rezidentno pravno lice koje otkupljuje sekundarne sirovine i otpad od rezidentnog, odnosno nerezidentnog pravnog lica, dužno je da prilikom isplate naknade tim licima obračuna, obustavi i na propisani račun uplati porez po odbitku po stopi od 1% od iznosa naknade, kao i da podnese poresku prijavu nadležnom poreskom organu u roku koji je propisan ovim zakonom.

Potvrda rezidentnosti stvarnog vlasnika prihoda

Kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom je Republika zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i da je nerezident stvarni vlasnik prihoda.

Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, nerezident dokazuje potvrdom o rezidentnosti  Obrazac POR-2 ili drugi dokument zemlje koja potvrđuje rezidentnost.

Ako isplatilac prihoda primeni odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a nisu ispunjeni uslovi (ne poseduje potvrdu o rezidentnosti) što za posledicu ima manje plaćeni iznos poreza, dužan je da plati razliku između plaćenog poreza i dugovanog poreza po ovom zakonu.

Nadležni poreski organ, na zahtev nerezidenta, dužan je da izda potvrdu o porezu plaćenom u Republici.

Na nerezidentno pravno lice – primaoca prihoda, primenjuju se odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Ako isplatilac prihoda u momentu isplate prihoda nerezidentu ne raspolaže potvrdom POR-2, dužan je da prilikom isplate prihoda primeni  punu poresku stopu od 20%.

Ako nerezidentno pravno lice dostavi nadležnom poreskom organu potvrdu o rezidentnosti, razlika između iznosa plaćenog poreza i iznosa poreza za koji bi postojala obaveza plaćanja da je obveznik u momentu isplate prihoda raspolagao potvrdom, smatra se više plaćenim porezom.

Likvidacioni ostatak

Likvidacioni ostatak, odnosno višak deobne mase u novcu, odnosno nenovčanoj imovini, iznad vrednosti uloženog kapitala koji se raspodeljuje članovima privrednog društva nad kojim je okončan postupak likvidacije, odnosno zaključen postupak stečaja, smatra se dividendom. Što znači da se i na tu isplatu obračunava i plaća porez po odbitku.

U ovom tekstu pobrojani  su oporezivi prihodi koje nerzident ostvaruje na teritoriji Srbije i koji podležu porezu po odbitku. Opšta stopa je 20% i primenjuje se na sve neretidente sa čijim zemljama Srbija nema potpisan UIDO, ili isplatilac u momentu plaćanja ne poseduje portvrdu o rezidentnosti.

Posebna stopa se primenjuje za lica  iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom od 25%.

Republika Srbija ima potpisane ugovore za 68 zemalja. Važno je naglasiti da je sa svakom potpisan poseban ugovor, i da većina ugovora ima po 1-2 člana ili poresku stopu koja se razlikuje. Što znači da ne može da se primeni opšta stopa za isplatu npr. dividende, već je potrebno primeniti stopu iz ugovora.

U sledećem tekstu navešćemo spisak zemalja sa kojima imamo potpisan UIDO i dogovorene poreske stope.

Nakon toga, obradićemo svaku vrstu isplate i način oporezivanja posebno sa primerima i dodatnim objašnjenjima iz prakse