3

DEVIZNO IZVEŠTAVANJE: DRŽAVI ZA STATISTIKU PRIVREDNICIMA ZA KAZNU

PROFIT NOVEMBAR 2011


Ove godine usvojena su još dva nova zakona, i to Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju /Službeni glasnik RS br. 36/2011/ i Zakon o deviznom poslovanju / Službeni glasnik RS br. 31/2011/.

Oba zakona su relativno obimna, i mogla bi se pojedinacno u više navrata komentarisati.  Ovog puta bi se  zadržala na odredbama gde se ova dva zakona nadovezuju jedan na drugi a radi se o obavezi rezidenta i nerezidenta o izveštavanju o odredenim poslovima sa inostranstvom. Ovi izveštaji su jako važni, jer predstavljaju osnovu za izradu projekcije platnog bilansa zemlje, kao i za pracenje ostvarenja platnog bilansa. Da bi se postupilo po odredbama jednog i drugog zakona nije dovoljno citanje i tumacenje. Potrebna su i podzakonska akta.

U oba zakona, zakonodavac propisuje obavezno izveštavanje, ali pri tome nigde se ne navodi po kojim poslovima sa inostranstvom privrednici su dužni da podnose izveštaj. Pri tome,  cak ni u fusnoti ne navodi privrednika koji je sledeci dokument gde ce eventualno dešifrovati svoju obavezu.

Navikla sam da sve što kažem, i dokažem, iz tog razloga  navodim bitne clanove oba zakona koji se odnose na izveštavanje:

 U clanu 40.  Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju napisano je sledece: „ Vlada, u cilju unapredivanja spoljnotrgovinskog poslovanja i efikasnije primene ovog zakona i drugih propisa koji uticu na spoljnotrgovinsko poslovanje, može da propiše obavezu evidencije ili izveštavanja o pojedinim spoljnotrgovinskim poslovima i sadržaj tih evidencija i izveštaja.

Primena odredbe stava 1. ovog clana ne može da ima za cilj ili za posledicu dodatno ogranicenje slobode spoljne trgovine.“

U clanu 37.  Zakona o deviznom poslovanju doslovce piše:

„Narodna banka Srbije propisuje rezidentima obavezu izveštavanja o placanju, naplacivanju i prenosu po poslovima platnog prometa iz cl. 32. i 34. ovog zakona.

Narodna banka Srbije, na osnovu podataka iz izveštaja iz stava 1. ovog clana, izraduje projekciju platnog bilansa Republike kao analiticku podlogu za utvrdivanje ciljeva i zadataka monetarne politike i prati ostvarivanje te projekcije.“

Što znaci da nas oba zakona upucuju na podzakonka akta, kao što su Odluke, Uredbe, Pravilnici i Uputstva za primenu i sprovodenju istih.

Na snazi je i dalje Odluka o obavezi izveštavanja u poslovima sa inostranstvom /Službeni glasnik RS br. 87/2009/  koja bliže opisuje pomenute clanove oba Zakona, i njom  propisano sledece:

1. Rezidenti utvrdeni Zakonom o deviznom poslovanju (obveznici izveštavanja) dužni su da Narodnoj banci Srbije dostavljaju izveštaje u poslovanju sa inostranstvom, i to po osnovu:

– direktnih investicija nerezidenata u zemlji;

– direktnih investicija rezidenata u inostranstvu;

– ulaganja nerezidenata u vlasnicke hartije od vrednosti koje nisu direktne investicije a ciji su izdavaoci rezidenti;

– ulaganja rezidenata u vlasnicke hartije od vrednosti koje nisu direktne investicije a ciji su izdavaoci nerezidenti;

– ulaganja nerezidenata u dužnicke hartije od vrednosti ciji su izdavaoci rezidenti;

– ulaganja rezidenata u dužnicke hartije od vrednosti ciji su izdavaoci nerezidenti;

– investicionih (gradevinskih) radova koje nerezidenti izvode u zemlji;

– investicionih (gradevinskih) radova koje rezidenti izvode u inostranstvu;

– stanja i prometa na racunima rezidenata u inostranstvu;

– stanja i prometa na kontokorentnim racunima koji se vode po poslovima sa inostranstvom;

– drugih poslova potrebnih za izradu platnog bilansa.

2. Obveznici izveštavanja odgovorni su za tacnost podataka u izveštajima iz tacke 1. ove odluke i dužni su da, ako to Narodna banka Srbije zahteva, tacnost tih podataka dokažu knjigovodstvenom i drugom dokumentacijom.

3. Obveznik izveštavanja, u smislu ove odluke, jeste i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar), koji izveštava o ulaganjima nerezidenata u akcije i vlasnicke udele rezidentnih izdavalaca koji se kotiraju na berzama u zemlji.

Centralni registar je obavezan da podatke iz izveštaja iz tacke 1. ove odluke dostavlja u skladu s protokolom koji potpiše s Narodnom bankom Srbije.

4. Primljene izveštaje iz tacke 1. ove odluke, Narodna banka Srbije koristi za pracenje ostvarenja platnog bilansa Republike Srbije i stanja direktnih investicija rezidenata u inostranstvu i nerezidenata u Republici Srbiji, a podatke iz tih izveštaja može uciniti dostupnim javnosti samo u agregiranom (zbirnom) obliku.

5. Za sprovodenje ove odluke guverner donosi uputstvo.   Kraj Odluke

Samo po sebi namece se pitanje, zar je obaveza o izveštavanju o poslovima sa inostranstvom morala da se rašclani u cetiri dokumenta, 2 zakona,  1 odluka i 1 uputstvo.

Naše zakonodavno telo kao da zaboravlja  da od ukupnog broja pravnih lica u Srbiji, mala i srednja preduzeca cine oko 90% . Naravno, ne zaboravljam da onih 300 najvecih preduzeca ostvaruju 50% nacionalnog dohotka. Vecina malih preduzeca registrovana je i obavlja spoljnotrgovinske i devizne poslove.  Retko koja firma ima mogucnost  /mislim na malu/ da angažuje bar  jednu osobu koja ce da prati i tumaci propise, jer oni imaju po nekoliko uvoza ili izvoza godišnje, i taj posao odrade uz pomoc špeditera.  Za sve ostale obaveze prema državi ocekuju da ih knjigovoda informiše.  Knjigovode su knjigovode, bore se sa MRS-ovima, porezima, obracunima plata, i još monogo toga, njih u glavnom ne zanima spoljna trgovina, što se tice deviznog poslovanja dovoljno im je da proknjiže devizni priliv i odliv. A sam termin „Direktne investicije nerezidenata u zemlji“ obicno deluje kao istrošena politicka pred izborna izjava, u smisli: „ privukli smo iz inostranstva toliko i toliko direktnih devizninih  investicija“.  Oni malo radoznaliji, kad im dosadi da slušaju takve izjave, izadu na google da vidi šta su te direktne investicije, kad ono na puno internet strana uglavnom isto – strane investicije.

 Medutim, najradoznaliji tek na sajtu Narodne banke Srbije pažljivo citajuci Uputstvo za sprovodenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovima sa inostranstvom, na žalost enigma nije dešifrovana u uvodnom tekstualnom delu, vec u objašnjenju kako popuniti DI obrazac, tabela 3 kolona 4., saznaje šta znace direktne investicije, a to su:

1-osnivacki ulog;

2a-povecanje vlasnicke glavnice /osnovnog kapitala/

2b-povecanje rezervi pravnog lica;

3-privatizacija /otkup vlasnickih udela od Agencije za privatizaciju/

4-preuzimanje vlasnickih udela od drugih domacih pravnih ili fizickih lica;

5-ostalo.

To znaci,  da sve firme koje su imale direkten investicije od nerezidenata u zemlji /stanja i nove transakcije/, treba tromesecno da popune i pošalju DI-1 obrazac Narodnoj banci Srbije.

Uputstvo za sprovodenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovima sa inostranstvom /Službeni glasnik RS br. 87/2009/ je  cetvrti dokument u nizu, ukoliko se pažljivo procita do kraja  dešifruje da postoje u odredenim rokovima neke obaveze. Prenosim tekst pomenutog Uputstva:

Obveznici izveštavanja dostavljaju sledece izveštaje:

1) izveštaj o stranim direktnim investicijama nerezidenata u zemlji (stanja i transakcije) – na Obrascu DI-1, tromesecno;

2) izveštaj o stranim direktnim investicijama rezidenata u inostranstvu (stanja i transakcije) – na Obrascu DI-2, tromesecno;

3) izveštaj o portfolio vlasnickim ulaganjima rezidenata u inostranstvu – na Obrascu PI, tromesecno;

4) mesecne izveštaje o ulaganju u dužnicke hartije od vrednosti – ulaganje rezidenata u dužnicke hartije od vrednosti ciji su izdavaoci nerezidenti i ulaganje nerezidenata u dužnicke hartije od vrednosti ciji su izdavaoci rezidenti – na Obrascu HOV;

5) izveštaj o transakcijama rezidenata s nerezidentima po osnovu izvodenja investicionih (gradevinskih) radova – na Obrascu GRU, tromesecno;

6) izveštaj o stanju i prometu na racunima rezidenata u inostranstvu i na kontokorentnim racunima – na Obrascu RN, tromesecno.

Izveštaji se sacinjavaju u SAD dolarima, prema zvanicnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda.

Olakšavajuca okolnost je što se svi ovi izveštaji šalju elektronskom poštom na e-mail adresu: devizna.statistika@nbs.rs.

Ukoliko se ne postupi po Odluci, Uputstvu i pomenutim Zakonom o deviznom poslovanju propisana je novcana kazna za prekršaj za rezidente – pravna lica, banke i nerezidente – pravna lica od 100.000 do 2.000.000 dinara u koliko ne postupe sa propisanom obavezom  izveštavanja o poslovima sa inostranstvom.  Za isti prekršaj  propisana je novcana kazna za odgovorno lice u pravnom licu i banci od 5.000 do 150.000 dinara, dok su preduzetnici za isti prekršaj dužni da plate kaznu od 10.000 do 500.000 dinara. Nazdravlje, da se vratimo na pocetak, ovi izveštaji služe državi za statistiku.

Medutim, ima nas koji pored citanja propisa znamo i praksu. Sav devizni priliv ili odliv koji se odvija preko poslovnih banaka ima isti tok i proceduru. U momentu prispeca sredstava na racun poslovne banke, banka naravno ne zna po kom osnovu su došla sredstva, služba u banci zadužena za devizni priliv šalje pravnom licu obaveštenje o prispecu sredstava sa obavezom da ga popuni, prakticno da  podatke po kom osnovu su sredstva upucena na racun tog preduzeca. Za tacnost podataka odgovara direktor, jer on i potpisuje dokument o rasporedu priliva sredstava. Nakon toga poslovna banka ima rok najduže 48 casova, da prosledi Narodnoj banci Srbije obaveštenje o prispecu sredstava. Kada firma ima placanje prema inostranstvu, to je vec poznato koliko dokumentata treba da priloži banci da bi ona u njegovo ime i za njegov racun poslala sredstva u inostranstvo.

Namece se pitanje, zašto programi nisu usaglašeni, ili ko želi da se dokumentacija duplira u NBS.  Sve u svemu, nadležne institucije raspolažu podacima o prilivu ili odlivu sredstava pre nego što firma i dode u posed novca. Kazna za drugi primerak istih podataka nije ni malo naivna. Ovom prilikom, necu ni pominjati brojnu strucnu literaturu, koja tretira ovu problematiku, opominje da bi trebalo podneti DI-1 ili 2 obrazac i druge obrasce, ali nikada da  malo jednostavnijim srpskim jezikom kaže ili navede male privrednike na temu, da se i na njih odnose ovi izveštaji ukoliko imaju strani osnivacki ulog ili su sami osnivaci u nekoj stranoj firmi. Svi se uglavnom vladaju, kao da celokupno poslovanje u zemlji vodi elita iz npr. GENEX-a i slicnih giganata kojih više nema. Što se tice, malih preduzeca i preduzetnika, oni nisu bitni, ako se ne snadu u lavirintu propisa, još i bolje dopunice i onako prazan budžet. Na žalost, ovo nije jedina zamka za kažnjavanje, skoro  svaki zakon krasi po koja nedorecena i ne kompletna odredba, koja vas upucuje na istraživacki rad ili na mogucnost placanja neke od kazni.  Svima, koji i malo ucestvuju u državnom aparatu, ili primaju platu iz budžeta, usta su puna obecanja, kako treba olakšati i pojednostaviti poslovanje, ali na delu, na žalost nije tako, zamki i prepreka na pretek.

Pripremajuci se za ovaj tekst, pitala sam veliki broj svojih kolega, diplomiranih ekonomista, ali i pravnika da mi kažu šta podrazumevaju pod stranim direktnim investicijama, svi su bili prilicno zateceni, znali su da je to devizni  priliv iz inostranstva, ali niko nije povezao sa osnivackim ulogom u preduzecu i da još o tome treba svaki cas izveštavati NBS.

USKORO  – SPECIJALISTICKI TRENING IZ OBLASTI SPOLJNE TRGOVINE!!!!

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Biljana Trifunović
 

Comments are closed

Pitanja i odgovori
close
Ukoliko želite da primate tekstove koji nisu objavljeni na blogu ili obaveštenje o novim tekstovima i zakazanim seminarima:

PRIJAVITE SE na naš Newsletter!