I Izbegavanje međunarodnog dvostrukog oporezivanja - Biljana Trifunović

I Izbegavanje međunarodnog dvostrukog oporezivanja

Izbegavanje međunarodnog oporezivanja ima za cilj da se oporezuje prihod u zemlji u kojoj je ostvren, a ne da se odliva i preliva porez u druge države.

Pod poreskim suverenitetom jedne države podrazumeva se pravo te države da oporezuje sva lica i predmete koji se nalaze na njenoj teritoriji, kao i privredne aktivnosti koje se na toj teritoriji obavljaju.

Na osnovu opštih pravila međunarodnog poreskog prava država je ovlašćena da, u skladu sa domaćim poreskim zakondavstvom, razrezuje poreze samo u situaciji u kojoj postoji personalna ili teritorijalna povezanost sa predmetom oporezivanja (na primer: na osnovu svog poreskog suvereniteta, država je u mogućnosti da oporezuje dohodak rezidenta koji potiče iz inostranih izvora ili da oporezuje dohodak od nepokretnosti koja se nalazi na njenoj teritoriji, a pripada nerezidentu).

Teorijske osnove izbegavanja međunarodnog dvostrukog oporezivanja

Nekoordinirano oporezivanje jednog te istog dohotka negativno utiče na ekonomsku efikasnost i pravičnost u odnosima između lica i između država. Primere takvih slučajeva dajemo u nastavku.

Dohodak koji nastaje u jednoj zemlji, a zatim se preliva u neku drugu zemlju, bilo da se radi o:

– poslovnim profitima – prihodom od kapitala,

– dividendama,

-kamatama,

– plaćanjima po osnovu autorskih prava i koncesija,

– pružanjem usluga  i sl.,

po pravilu je oporezovan od strane obe zemlje, tačnije odredbama domaćeg poreskog zakonodavstva.

​Prijavite se na našu listu da bi nastavili sa čitanjem...

​Ceo ​tekst je dostupan svima koji se prijave popunjavanjem forme ispod. Prijave je potrebna samo jednom, ​tekst je posle toga stalno dostupan i besplatan.

Hidden Content

Ako je oporezivanje takvog međunarodnog dohotka od strane dve zemlje nekoordinirano, onda veći poreski teret može opterećivati odnosni dohodak, nego kada se radi o domaćem dohotku. Posledice takvog ishoda su mnogobrojne i, po pravilu, su negativne. Po važećim stopama poreza na dohodak, kumulativno oporezivanje istog dohotka od strane dve zemlje može biti prohibitivno i, shodno tome, dovesti do opadanja investiranja u inostranstvu. Nasuprot tome, odsustvo koordinacije može da rezultira u nenameravanom davanju poreskih povlastica dohotku od investiranja u inostranstvu. U oba slučaja, rezultat je poremećaj u konkurenciji, izazvan poreskim merama alokacije kapitala među zemljama, uz verovatan pad efikasnosti korišćenja kapitala u svetskim okvirima.

Otvoreno izbegavanje poreza

Jedan drugi značajan faktor predstavlja otvoreno izbegavanje poreza, koje je moguće zbog činjenice da poslovne knjige i evidencije kompanije u jednoj zemlji, po pravilu, nisu dostupne poreskim organima druge zemlje u kojoj kompanija, takođe, obavlja delatnost. Efektivna kontrola je jedino moguća ako se dve zemlje saglase da razmenjuju informacije, što je još jedan delikatan problem koji traži puno razumevanje između vlada. Uspešno poresko izbegavanje u samo jednoj od dve zemlje bi, isto tako, poremetilo priliv kapitala i negativno uticalo na rad unutar kompanije, a da ništa ne govorimo o gubitku prihoda za zemlju koja je u pitanju.

Međunarodno dvostruko oporezivanja nastaje, kada fizičko ili pravno lice po osnovu istog predmeta oporezivanja (dohodak ili imovina) dve države (država rezidentnosti i država u kojoj se dohodak ostvaruje, odnosno imovina nalazi) oporezuju istim ili bitno sličnim porezima za isti period vremena.

Suverenitet zemlje

Svaka zemlja je suverena pri određivanju obima i forme svojih prava i ovlašćenja, odnosno pri zavođenju poreza na dohodak i na imovinu fizičkih i pravnih lica koji podležu pod njenu poresku jurisdikciju. Ona može oporezovati dohodak koji njeni rezidenti ostvaruju iz izvora u inostranstvu, kao i dohodak koji strani rezidenti ostvare iz izvora na njenoj teritoriji. Zbog takve poreske suverenosti država, uvek kada se obavlja delatnost ili ostvaruje dohodak, odnosno poseduje imovina u dve ili više država, nastaje njihovo dvostruko ili višestruko oporezivanje. Ovo predstavlja smetnju u razvoju ekonomskih odnosa među državama, jer ima negativno dejstvo na kretanje radne snage i kapitala, razmenu roba i usluga, transfer tehnologije, izvođenje investicionih radova, obavljanje međunarodnog pomorskog i vazdušnog saobraćaja, i sl.

Kompanija IFA  (čije se sedište nalazi u Srbiji) ima stalnu poslovnu jedinicu u BIH. Ukoliko Srbija oporezuje 100% dobiti  kompanije IFA (uključujući i dobit stalne poslovne jedinice) a država BIH  oporezuje, takođe, dobit stalne poslovne jedinice, radi se o stvarnom dvostrukom oporezivanju.

Fizičko lice ima prebivalište u Srbiji, ali je zaposleno u susednoj državi BIH  radi obavljanja  delatnosti. U meri u kojoj i Srbija  i  BIH oporezuju zaradu tog lica ostvarenu od obavljanja  delatnosti, radi se o stvarnom dvostrukom oporezivanju.

Međunarodno pravno dvostruko oporezivanje

Međunarodno pravno dvostruko oporezivanje nastaje kada dve (ili više) država zavode uporedive (iste ili bitno slične) poreze na istog poreskog obveznika po osnovu istog predmeta oporezivanja (dohotka ili imovine) u istom periodu, odnosno kada se dohodak ili imovina oporezuju i u državi izvora ali, i u državi rezidentnosti primaoca.

Oporezivanje nerezidenta, po osnovu dividendi koje isplaćuje rezidentna kompanija – oporezivanje vrši zemlja izvora dividendi ali, i zemlja rezidentnosti stvarnog vlasnika dividendi.

Virtuelno međunarodno pravno dvostruko oporezivanje

Međunarodno pravno dvostruko oporezivanje može, takođe, biti i virtuelno. To će se desiti u situaciji u kojoj ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja državi ugovornici daje pravo oporezivanja nekog dohotka, a ta država to svoje pravo ne koristi dok, istovremeno, druga država ugovornica, takođe, oporezuje odnosni dohodak (npr. fizičko lice H, rezident države Srbije ostvaruje kapitalni dobitak od akcija koje poseduje u  BiH. Prema ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između države Srbije i države BiH, pravo oporezivanja navedenog dohotka pripada državi rezidentnosti (državi Srbiji). Ukoliko država BiH oporezuje odnosni kapitalni dobitak iz razloga što država Srbija (u skladu sa domaćim poreskim zakonodavstvom) to ne čini, postoji virtuelno dvostruko oporezivanje).

Zaštita od virtuelnog dvostrukog oporezivanja

Suprotno poreskim propisima nekih zemalja (npr. kantonalni propisi u Švajcarskoj) koji zabranjuju virtuelno dvostruko oporezivanje, u teoriji i praksi međunarodnog poreskog prava to nije slučaj. Međunarodno poresko pravo dozvoljava virtuelno međunarodno pravno dvostruko oporezivanje. U praksi, njegovo otklanjanje zavisi od metoda usvojenog u konkretnom ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Zaštita od virtuelnog dvostrukog oporezivanja, u slučaju da je ono predviđeno ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, u praksi može dovesti do odsustva oporezivanja tj. do neoporezivanja uopšte. Ovo iz razloga jer odnosna država, u skladu sa domaćim poreskim zakonodavstvom, ne koristi svoje pravo oporezivanja dodeljeno na osnovu ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. U cilju prevazilaženja navedenog problema, neki ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u sebi sadrže klauzulu “podleže oporezivanju” prema kojoj se metod izuzeća primenjuje samo ako su odnosni dohodak ili imovina stvarno oporezovani u državi kojoj je ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja dato pravo oporezivanja.

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Biljana Trifunović
 

Pitanja i odgovori
close
Ukoliko želite da primate tekstove koji nisu objavljeni na blogu ili obaveštenje o novim tekstovima i zakazanim seminarima:

PRIJAVITE SE na naš Newsletter!