Da li je u spoljnotrgovinskom poslu uvek obavezan ugovor?

Realizacija posla je posledica dogovora – ugovora dveju strana.  Zakonima nisu propisane striktne forme ugovora.   Ugovornim stranama data je sloboda da se sami dogovore i preciziraju sadržaj dogovora. Kada se radi o spoljnotrgovinskim poslovima, pored domaćih zakona primenjuju se i međunarodni propisi.  U ovom tekstu, potrudićemo se da vam damo tumačenje domaćih ali i stranih propisa kako bi imali dovoljno podataka da u slučaju nejasnoća u poslovanju ili u komunkaciji sa nadležnim organima da se pozovete i na druge propise pored Zakona o spoljnoj trgovini.

Sastavni deo ovog teksta, pored tumačenja propisa jeste i objašnjenje koji su obavezni elementi ugovora, Incotermsi i primer spoljnotrgovinskog ugovora koje lako možete da prilagodite svojim potrebama.

Važno je naglasiti da spoljnotrgovinskim poslovima mogu da se bave: privredna društva, preduzetnici, ogranak stranog lica u Srbiji.

Spoljnotrgovinsko poslovanje uređeno je Zakonom o spoljnoj trgovini  (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 – dr. zakon i 88/2011.,  89/2015 ), koji skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO) i propisima Evropske unije (EU), kao i nadležnost Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.