Naknadna carinska kontrola dokumenata

Naknadna carinska kontrola dokumentacije nakon završenog postupka uvoza ili izvoza robe je uobičajeni postupak. Inspektori mogu po principu slučajnog uzorka ili po prijavi da dođu u firmu i naknadno provere ispravnost dokumentacije.

Nakon plaćanja carinskog računa, preuzimanja robe i dokumentacije, izuzetno je važno detaljno prekontrolisati robu i dokumenta. JCi i ostala dokumenta popunjava špediter, kontrolišu carinski službenici, ali to nije dovoljno. Greške se dešavaju svima, pa i ovim osobama. Međutim u narednih 5 godina moguća je naknadna kontrola i ukoliko inspektor uoči grešku odgovornost i kazna je vaša.

Naloga za rad

Naloga za rad špediterskoj firmi je obavezan dokument, i on ujedno predstavlja ugovor na osnovu kojeć će obaviti proces carinjenja robe. U zavisnosti od ekonomske snage, poslovne politike špediterske kuće, i vaše solventnosti špediterska kuća će dati za vas bankarsku garanciju. Na taj način će ubrzati proces carinjenja i omogućiti vam da brže dođete do robe i odložite plaćanje carinskog duga za 7 do 15 dana. Bez bankarske garancije prvo će te platiti carinski dug pa tek onda možete da preuzmete robu nakon završenog postupka carinjena robe.

Nalog za rad sdrži sledeće elemente:

– nalog se piše na memorandumu firme davaoca naloga;

– naziv, sedište i adresa špediterske firme kojoj dajete nalog za rad;

– mesto i datum pisanja/davanja naloga;

– predmet;

– uvoznik;

– matični broj;

– inodobavljač;

– naziv robe;

– namena uvoza; /dalja prodaja/;

– vrednnost robe u valuti;

– paritet isporuke;

– zemlja porekla robe;

– ime i prezime davaoca naloga i funkcija.

Za svaki posao novii nalog

Nalog za rad daje se špediterskoj firmi svaki put za svaki uvoz posebno. Ovlašćenje za rad špediterskoj firmi koja će obaviti proces carinjenja daje se na početku poslovne saradnje i to nema veze sa nalogom za rad. Veliki broj firmi /to se odnosi kako na uvoznike tako i na špeditere smatra da kad se potpiše ovšlašćenje da je taj dokumenat dovoljan za ceo period saradnje/. Na žalost nije. Ovlašćenje se između ostalog predaje Upravi carine, kao dokaz da određena špediterska firma ima vašu saglasnost da obavlja proces uvoznog/izvoznog carinjenja. Vi možete imati ugovorenu poslovnu saradnju sa većim brojem špediterskih kuća, što je apsolutno dozvoljeno.

Međutim, jednu pošiljku može da vam ocarini samo jedna špediterska firma. Za svaki uvoz daje se poseban nalog. Nalog za rad, predstavlja ugovor o radu za taj posao, značajno olakšava rad špediteru u smislu kontrole podataka, i popunjavanja potrebnih dokumenata.

DCV dokument

Prvi od dokumenata koje firme obično blanko potpišu i daju na popunjavanje špediterskoj firmi na popunjavanje je DCV obrazac (na njega ću se posebno osvrnuti), zatim JCI. Ukoliko ste dostavili uredno sastavljen nalog za rad, vi imate dokument kao dokaz o ispravnosti podataka ukoliko špediter pogreši u popunjavanju obrazaca. Često se dešava da prilikom popunjavanja JCI, kada je vrednost robe iskazana u nekoj drugoj valuti a da nije EUR (najčešće korišćena valuta kod nas) da špediter pogreši i umesto da primeni srednji kurs USD ili neke druge valute koja je iskazana na računu i ugovoru, primeni kurs EUR kao obračunsku jedinicu, i da na osnovu tog kursa izračuna osnovicu za carinu i PDV.

Ukoliko špediter pogreši prilikom unosa podataka u JCI, a vi ste dali dobar nalog za rad imte osnova da tražite ispravku istog o trošku špediteske kuće. U suprotnom, greška je vaša i ide na vaš teret. Ovo su jako važni podaci, jer za svaku grešku Devizni Inspektorat ima pravo da pokrene prekršajnu prijavu /a to već uveliko rade/.

Za tačnost podataka odgovara uvoznik

Važna napomena: dokumenta JCI i DCV popunjava špediter, kontroliše nadležna služba u Carinarnici i na osnovu tih dokumenata. Na osnovu računa i eventualni pregled robe donosi se carinski račun koji sadrži iznos carine i PDV za plaćanje. Pomenutu dokumentaciju kontroliše više osoba, ali kako niko nije savršen i nepogrešiv, ni ove osobe nisu imune na grešku. Međutim, vama, firmi uvoznici nije ni slučajno dozvoljena greška usled manjka koncentracije, umora i slično.

Vaša dužnost je da kada dobijete dokumentaciju nakon završenog postupka carinjenja da pregledate pažljivo svaki dokument i svaki uneti podatak jer u narednih 5 godina moguće je da imate kontrolu dokumentacije. Ukoliko je špediter pogrešio, carinska služba nije uočila grešku, nema veze, ukoliko vi niste odmah reagovali na grešku, kazna je vaša, i ničija više. Vi nakon plaćanja kazne i zatezne kamate … možete posle da tužite špeditera za nadoknadu štete. Da ne bi imali takvih i sličnih neprijatnosti, veoma je važno da kada se završi postupak carinjenja i dobijete robu i dokumentaciju da odmah prekontrolišete i robu i dokumenta.

Najčešće greške koje se javljaju u popunjavanju obrasca JCI:

primenjena je pogrešna valuta EUR umesto USD. U tom slučaju obračunata vam je viša carina i PDV jer je veća osnovica za obračuna. Vi ste u obavezi neosnovano da platite Upravi Carine veći iznos. Uočavanje greške ne odlaže plaćanje. U prilici ste da pokrenete preko špeditera postupak ispravke JCI i Carinskog računa kako bi bili u prilici da dobijete povraćaj više plaćenih dažbina. Ovakva greška nije kažnjiva po firmu. Međutim, ukoliko se primeni kurs EUR a vaša faktura je u engleskim funtama, osnovica za obračun carine i PDV je bitno niža. Vi ste oštetili državni bužet i ako niste imali nikakve veze sa tim. Ukoliko ne pokrenete postupak ispravke dokumenta, u naknadnoj kontroli pored obaveze da platite: dug prema državi, i zateznu kamatu imate još i obavezu da platite i kaznu.

jedinica mere je sledeći podatak gde se javljaju greške. Ukoliko je jedinica mere KD /komad/ dešava se da špediter napravi grešku u kucanju ili prilikom sabiranja. Dešava se greška da se u JCI unese pogrešan podatak više ili manje, sve jedno je greška je greška koju takođe treba ispraviti.

Preferencijalno poreklo, ukoliko se roba uvozi iz zemalja sa kojima naša država ima ugovor gde se primenjuju povlašćene carinske stope, u nalogu za rad, treba naglasiti taj podatak. U rubriku 36 JCI unosi se podatak o preferencijalu radi primene niže carinske stope. Možda u prvom trenutku to vama neće biti važno. U kasnijim fazama prometa, ukoliko taj podatak nije unet a imali ste pravo na njega može prouzrokovati vama ili vašem kupcu u zemlji dodatne troškove i probleme. O preferencijalnom poreklu robe biće više u nekom drugom postu, za sad je dovoljno da ako postoji osnov, da se taj podatak evidentira.

Kontrola robe pre stavljanja u magacin

Roba– kada preuzemte robu iz Carinskog magacina, veoma je važno da u roku od 24h, je prekontrolišete:

količinski da li se slaže broj ili kg poručene – faktursane – preuzete robe;

vizuelno – da li na robi ima vidljivih oštećenja koja bi mogla biti prouzrokovana usled transporta. Neadekvatnog rukovanja robom prilikom utovara, istovara i smeštaja u carinski magacin;

da li u opšte odgovara robi koja je poručena i fakturisana.

Ukoliko odmah prekontrolišete robu i uočite neke od nedostataka, možete da pokrenete postupak ispravke i reklamacije. Nije retka pojava da vam dobavljač na fakturi napiše da je isporučio 4 kd nekih uređaja koliko ste i poručili. Greškom je zapakovano samo 2 komada. Takve greške nisu retke. Prilikom carinjena ne pregleda se i ne broji sva roba. Po principu slučajnog uzorka ili po tarifnom broju carinski program određuje šta će biti pregledano, i prebrojano. U koliko se desi propust, vi možete odmah da reagujete tako što će te preko špeditera tražiti ispravku dokumenata.

Kada je isporuka veća od porudžbine

Ukoliko dobijete više robe od poručene, postupak je isti možete da zadržite više isporučenu robu, ili da je vratite dobavljaču. Pored negovanja dobrih poslovnih odnosa, koji su i te kako važni, još je važnije odmah uočene propuste prijaviti Carinarnici . Sve greške- nedostaci prijavljuje špediter koji je obavio carinjenje.

Ukoliko ste dobili više robe od poručene, vi ne samo da imate obavezu da platite robu inodobavljaču nego ako ne reagujete vi ste napravili prekršaj utaje – ne plaćanja carine i PDV. Naknadnom kontrolom kada se uoče takvi propusti, posledice i kazne mogu da budu značajne. Neophodna je detaljna provera robe i dokumentacije kada dođete u posed. Sve naknadno uočene greške i propusti padaju na teret uvoznika. Niko neće teretiti ni špeditera ali ni carinskog službenika za propuste u radu.

Ukoliko robu smestite u magacin, pa tek nakon nekoliko dana je pregledate i uočite pomenute propuste, teško a najčešće nikako nećete rešiti nastali probelem. Oteževajuća okolnost je što špediteri najčešće nisu raspoloženi da ispravljaju takve greške. Morate sami da im se obratite ODMAH da ne propustite rok za otklanjanje problema. Što se tiče dokumentacije npr. JCI ispravka pogrešno unetih podataka moguća je i posle 10 dana od prijema dokumenta.