Carinski organi ne mogu da odobre promet robe u carinskom skladištu između pravnih i fizičkih lica, pošto to predstavlja vid prodaje na malo, i u skladu sa važećim carinskim propisima ovaj vid prometa nije dozvoljen, osim ako predmetna roba neće biti oslobođena od plaćanja carine u postupku puštanja robe u slobodan promet. (Objašnjenje Uprave carina, br. 148-I-030-01-367/4/2016 od 29.7.2016. godine).
„Upravi carina obratilo se više carinskih ispostava koje su određene za carinjenje polovnih motornih vozila, sa zahtevom za davanje mišljenja u vezi prometa polovnih motornih vozila u postupku carinskog skladištenja.
Naime, prilikom uvoza polovnih motornih vozila od strane domaćih pravnih lica čija je delatnost prodaja polovnih motornih vozila, u više carinskih ispostava je uočeno da uvoznik (prodavac) izvrši promet u postupku carinskog skladištenja na fizičko lice (kupac), a nakon sprovedenog postupka se vozilo direktno stavlja u slobodan promet od strane kupca, konkretno fizičkog lica koje je kupilo predmetno vozilo.
U vezi sa navedenim, odredbom člana 291. stav 2. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS“, br. 93/2010, 63/2013, 145/2014, 95/2015 i 44/2016 – dalje: Uredba) je propisano da carinski organ neće izdati odobrenje za rad carinskog skladišta ako se skladišta ili skladišni prostori koriste za prodaju robe na malo, osim u izuzetnim slučajevima navedenim u stavu 3. ovog člana.
Podsećamo da je stavom 3. člana 291. Uredbe propisano da izuzetno od stava 2. ovog člana, u prostorijama carinskog skladišta je dozvoljena prodaja robe na malo u slučajevima kada se prodaje roba uz oslobođenje od plaćanja carine putnicima u putničkom prometu sa inostranstvom, diplomatskom ili konzularnom osoblju koje prema međunarodnim sporazumima ima po tom osnovu pravo na oslobođenje od plaćanja carine, članovima međunarodnih organizacija, vojsci ili pripadnicima stranih oružanih snaga, prema zaključenim sporazumima, drugim licima prema zaključenim sporazumima.
Imajući u vidu napred navedeno, prodaja robe u carinskom skladištu odnosno promet, bez obzira na vrstu robe koja je predmet kupoprodaje, između pravnih i fizičkih lica predstavlja vid prodaje na malo, i u skladu sa važećim carinskim propisima carinski organi ne mogu da odobre takav promet robe u carinskom skladištu, osim ako predmetna roba neće biti oslobođena od plaćanja carine u postupku puštanja robe u slobodan promet.
Radi jednoobraznog i pravilnog postupanja carinarnica prilikom odobravanja prometa robe u postupku carinskog skladištenja napominjemo da se primena člana 291. Uredbe odnosi na svu robu bez izuzetaka.“
Poštovana Biljana,
Želeli bismo da proverimo u kojim slučajevima se fakturiše PDV prilikom prodaje stolica, računara, monitora i vozila.
Da li je sledeće tačno?
a. Nema PDV-a na prodaju vozila, samo porez na prenos apsolutnih prava. Treba nam kupoprodajni ugovor, overava se u opštini, onda se nosi u poresku Voždovac da obračunaju porez, pa se onda plaća porez po tome.
b. Obračunava se PDV za prodaju računara i monitora bez obzira kako smo ih i od koga nabavili. Ne treba fiskalna kasa, uplata se vrši na račun. Dovoljan samo račun tj. ne treba nam kupoprodajni ugovor?
c. Da li za stolove i stolice treba da se obračuna PDV? Koliko se sećamo pisali ste da se PDV ne obračunava za svu opremu za koju nismo imali pravo na povrat PDV-a (automobil, tepih, umetničke slike, kuhinjski nameštaj, frižider, sto, klima uređaji, oprema za video nadzor). I šta se dešava ukoliko smo npr. stolove kupili od stolarske radionice koja nije u sistemu PDV-a. Da li se u tom slučaju ti isti stolovi prodaju bez obračunavanja PDV-a? Takodje, ako smo se oslobodili PDV-a prilikom kupovine stolica, onda smo u obavezi da obračunamo PDV prilikom dalje prodaje?
Unapred hvala!
S poštovanjem,
Tamara Bošnjak
Počevši od 15. oktobra 2015. godine kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost prvi put je dozvoljeno da obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza za nabavku kancelarijske opreme samo ako su ispunjeni opšti uslovi za ostvarivanje ovog prava propisani odredbama člana 28. Zakona:
da nabavljena dobra koristi ili će koristiti za promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza (promet koji je oporeziv PDV, promet koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza i promet koji je izvršen u inostranstvu ako bi obveznik imao pravo na odbitak prethodnog prometa da taj promet vrši u Republici Srbiji),
– ako poseduje račun ili drugi dokument koji služi kao račun, a koji je izdat u skladu sa Zakonom o PDV.
Prema našem mišljenju, troškove nabavke predmetnih dobara za potrebe opremanja administrativnih prostorija treba smatrati opštim troškovima poslovanja i u tom smislu utvrđivati pravo na odbitak prethodnog poreza. S tim u vezi, ako obveznik PDV obavlja delatnost u okviru koje vrši promet dobara i usluga i sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza, prilikom nabavke predmetnih dobara za opremanje administrativnih prostorija vršiće podelu prethodnog poreza ili eventualno srazmerni poreski odbitak, ako ne može da podeli prethodni porez prema realnim ekonomskim kriterijumima.
Što znači da sve nabavke zaključno sa 14. 10. 2015. godine koje su se odnosile na nabavku ili uvoz tepiha, električnih aparata za domaćinstvo, televizijskih i radio prijemnika, umetničkih dela likovne i primenjene umetnosti i drugih ukrasnih predmeta, koji se koriste za opremanje administrativnih prostorija, obveznik PDV nije imao pravo da koristi prethodni PDV prema članu 28. istog Zakona.
Takođe, sve nabavke za koje obveznik nije imao pravo da iskaže prethodni PDV, prilikom prodaje – otuđenja nema obavezu da na računu iskazuje PDV, kao što ste u pitanju i naveli.