(„Sl. glasnik RS“, br. 59/2013)
I OSNOVNA ODREDBA
Član 1
Ovom uredbom uređuje se način na koji rezident – pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik (u daljem tekstu: rezident) mogu prebiti dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga (u daljem tekstu: prebijanje).
II PREDMET I VRSTE PREBIJANJA
Član 2
Predmet prebijanja, u smislu ove uredbe, je svako postojeće, određeno, celo ili delimično, dospelo, novčano dugovanje i potraživanje po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenta, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima iz člana 2. tačka (21) Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 31/11 i 119/12), a koje je nastalo po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga.
Član 3
Prebijanje, u smislu ove uredbe, može biti:
1) bilateralno – kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i usluga (u daljem tekstu: bilateralno prebijanje);
2) intrakorporativno – kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenata koji posluju u sistemu iste multinacionalne korporacije (u daljem tekstu: intrakorporativno prebijanje);
