Izvoz Srbije u prvoj polovini 2026. godine porastao je brže od uvoza, dok je spoljnotrgovinski deficit smanjen. Ipak, vrednosni rast ne znači automatski i veći fizički obim izvoza. Analiziramo šta novi podaci znače za izvoznike i uvoznike.

Istovremeno je smanjen spoljnotrgovinski deficit, a povećana pokrivenost uvoza izvozom.

To jesu pozitivni pokazatelji, ali ih treba pravilno tumačiti.

Rast vrednosti izvoza ne znači automatski da je iz Srbije izvezena proporcionalno veća količina robe. Na rezultate utiču prodajne cene, promena strukture izvoza, devizni kursevi, pojedinačne velike isporuke i kretanje tražnje na glavnim izvoznim tržištima.

Za privredna društva koja se bave spoljnom trgovinom posebno je važan još jedan podatak: Evropska unija učestvuje sa 58,7% u ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Srbije. EU zato i dalje nije samo najveći trgovinski partner već i tržište čiji propisi, tehnički zahtevi i poslovna kretanja neposredno utiču na veliki broj srpskih izvoznika.

Koliko su porasli izvoz i uvoz Srbije?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar–jun 2026. godine iznosila je 39,65 milijardi evra, što predstavlja rast od 5,8% u odnosu na isti period 2025. godine.

U tom periodu:

• vrednost izvoza iznosila je 17,97 milijardi evra, uz rast od 8,3%;
• vrednost uvoza iznosila je 21,68 milijardi evra, uz rast od 3,7%;
• spoljnotrgovinski deficit iznosio je 3,71 milijardu evra;
• deficit je smanjen za 14,1%;
• pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 79,4% na 82,9%.

Dakle, na svakih 100 evra uvezene robe Srbija je u posmatranom periodu izvezla robu u vrednosti od približno 82,90 evra.

Podaci jesu povoljniji nego godinu dana ranije, ali Srbija i dalje ostvaruje deficit u robnoj razmeni. Rast izvoza brži od rasta uvoza smanjuje razliku, ali je još ne uklanja.

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku – spoljnotrgovinska robna razmena za januar–jun 2026. godine.

Zašto se stope rasta razlikuju u evrima i dolarima?

Republički zavod za statistiku vrednost spoljnotrgovinske razmene prikazuje i u evrima i u američkim dolarima.

Izvoz izražen u dolarima porastao je za 15,7%, dok je u evrima porastao za 8,3%. Uvoz je u dolarima porastao za 10,9%, a u evrima za 3,7%.

Ova razlika ne znači da postoje dva različita rezultata spoljne trgovine. Nastaje zbog promene odnosa evra i dolara tokom posmatranog perioda.

Zbog toga prilikom analize poslovanja nije dovoljno izdvojiti samo procenat koji izgleda najpovoljnije. Podatke treba posmatrati u valuti u kojoj društvo ugovara, fakturiše i naplaćuje najveći deo svojih poslova.

Za srpska privredna društva koja najveći deo robe izvoze na tržište Evropske unije, podaci izraženi u evrima često pružaju realniju osnovu za poslovno poređenje. Međutim, kompanije koje nabavljaju sirovine ili robu u dolarima moraju posebno da prate i uticaj valutnih promena na svoje troškove i maržu.

Da li rast vrednosti izvoza znači da je izvezeno više robe?

Ne mora da znači.

Objavljeni podaci prvenstveno pokazuju vrednost izvezene i uvezene robe. Na povećanje vrednosti izvoza mogu da utiču:

• veća količina izvezene robe;
• rast prodajnih cena;
• izvoz proizvoda veće pojedinačne vrednosti;
• promena strukture izvoznih proizvoda;
• promena deviznog kursa;
• pojedinačne velike isporuke;
• povoljniji ugovori ili promena tržišta prodaje.

Zato kompanija ne bi trebalo da rezultate svog izvoza ocenjuje samo na osnovu ukupnog prihoda.

Ako je vrednost izvoza porasla za 10%, a troškovi sirovina, transporta, osiguranja, finansiranja i usklađivanja sa stranim propisima porasli još više, stvarni rezultat za izvoznika može biti nepovoljniji.

Savet iz prakse

Prilikom analize izvoza uporedite najmanje četiri pokazatelja:

1. količinu izvezene robe;
2. ukupnu vrednost izvoza;
3. ostvarenu maržu;
4. troškove logistike, carinskih postupaka, finansiranja i naplate.

Tek njihovo zajedničko posmatranje pokazuje da li izvoz zaista postaje uspešniji i profitabilniji.

Evropska unija ostaje glavni trgovinski partner Srbije

Države članice Evropske unije učestvovale su sa 58,7% u ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Srbije u prvoj polovini 2026. godine.

Među najznačajnijim izvoznim partnerima Srbije nalaze se Nemačka, Italija, Kina, Bosna i Hercegovina i Mađarska. Na strani uvoza vodeće pozicije zauzimaju Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska.

Veliko učešće tržišta EU donosi srpskim izvoznicima poslovne mogućnosti, ali istovremeno povećava njihovu izloženost:

• promenama tražnje u državama članicama;
• novim tehničkim i ekološkim zahtevima;
• pravilima o bezbednosti i usaglašenosti proizvoda;
• promenama carinskih i trgovinskih mera EU;
• CBAM obavezama za robu obuhvaćenu tim mehanizmom;
• antidampinškim i zaštitnim merama;
• zahtevima kupaca koji proizlaze iz evropskih propisa o lancima snabdevanja.

Izvoznik iz Srbije formalno nije uvek neposredni obveznik propisa EU, ali će mu evropski kupac tražiti podatke, izjave i dokaze koji su mu potrebni da ispuni sopstvene obaveze.

To se već jasno vidi kod CBAM-a. Obaveza podnošenja deklaracije nalazi se na uvozniku, odnosno ovlašćenom CBAM deklarantu u EU, ali podatke o emisijama moraće da obezbedi proizvođač robe iz Srbije.

Šta velika oslonjenost na EU znači za izvoznike?

Prisustvo na velikom i relativno uređenom tržištu predstavlja prednost. Ipak, velika koncentracija prodaje na jednom tržišnom području stvara i poslovni rizik.

Izvoznici bi trebalo da analiziraju:

• koliki deo ukupnog izvoza ostvaruju u Evropskoj uniji;
• da li najveći deo prihoda zavisi od jednog kupca ili jedne države;
• koliko brzo mogu da se prilagode novim zahtevima EU;
• da li raspolažu dokumentacijom o poreklu i karakteristikama robe;
• da li su ugovori usklađeni sa promenama troškova i propisa;
• ko snosi dodatne troškove novih sertifikata, analiza ili izveštavanja;
• da li postoje alternativna tržišta u slučaju pada tražnje.

Diverzifikacija ne znači napuštanje tržišta EU. Ona znači izbegavanje prevelike zavisnosti od jednog kupca, jednog proizvoda ili jedne države.

Najčešća greška u praksi

Kompanija uspešno posluje sa jednim velikim inostranim kupcem i vremenom mu prilagođava proizvodnju, rokove, dokumentaciju i cene. Takva saradnja može biti veoma profitabilna, ali prekid ugovora ili smanjenje porudžbina tada postaje rizik za celokupno poslovanje izvoznika.

Zbog toga koncentraciju izvoza treba pratiti jednako ozbiljno kao prihod i profit.

CEFTA tržište donosi značajan suficit

Pored Evropske unije, za srpske izvoznike veoma su značajne zemlje CEFTA sporazuma.

U periodu januar–jun 2026. godine Srbija je na tržišta CEFTA izvezla robu u vrednosti od približno 2,37 milijardi evra, dok je vrednost uvoza iznosila oko 782,2 miliona evra.

Ostvaren je suficit od približno 1,59 milijardi evra, a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 303,1%.

To znači da je vrednost izvoza Srbije na tržišta CEFTA bila približno tri puta veća od vrednosti uvoza sa tih tržišta.

CEFTA je zato važna ne samo zbog geografske blizine već i zbog:

• poznatijeg poslovnog okruženja;
• kraćih transportnih ruta;
• tradicionalnih trgovinskih veza;
• mogućnosti primene preferencijalnog porekla robe;
• lakšeg pristupa tržištu za određene grupe proizvoda.

Međutim, sama činjenica da se roba izvozi u zemlju CEFTA sporazuma ne znači automatski da ima pravo na povlašćeni carinski tretman.

Da bi uvoznik koristio carinsku povlasticu, roba mora da ispuni propisana pravila o preferencijalnom poreklu, a poreklo mora biti dokazano odgovarajućom ispravom.

Šta izvoznici treba da provere pre nove isporuke?

Povoljniji makroekonomski pokazatelji ne menjaju obaveze koje postoje u svakom pojedinačnom izvoznom poslu.

Pre otpreme robe potrebno je proveriti:

• tačno tarifno svrstavanje robe;
• da li postoje zabrane, ograničenja ili posebne dozvole;
• pravila o preferencijalnom poreklu;
• uslove za izdavanje ili sastavljanje dokaza o poreklu;
• zahteve tržišta na koje se roba izvozi;
• ugovoreni paritet isporuke;
• obaveze u vezi sa transportom i osiguranjem;
• valutu, rok i instrument naplate;
• raspodelu dodatnih troškova između prodavca i kupca;
• usklađenost komercijalne, transportne i carinske dokumentacije.

Rast ukupnog izvoza ne umanjuje rizik pojedinačne pogrešne deklaracije, neodgovarajućeg dokaza o poreklu ili neprecizno ugovorenih obaveza.

Šta novi podaci znače za uvoznike?

Sporiji rast uvoza ne znači da su troškovi i rizici uvoza automatski smanjeni.

Uvoznik treba da prati:

• promene nabavnih cena;
• kurs valute u kojoj je roba ugovorena;
• troškove transporta i osiguranja;
• carinsku vrednost;
• promene carinskih stopa i trgovinskih mera;
• raspoloživost tarifnih kvota;
• pouzdanost dobavljača;
• rokove isporuke;
• troškove finansiranja zaliha;
• mogućnost alternativnog snabdevanja.

Posebnu pažnju treba posvetiti robi koja se nabavlja iz Kine, Turske i drugih udaljenijih tržišta, jer nabavna cena predstavlja samo jedan deo ukupnog troška uvoza.

Šta kompanije mogu da zaključe iz podataka za prvu polovinu 2026. godine?

Najnoviji pokazatelji potvrđuju četiri važna kretanja:

1. izvoz robe iz Srbije raste brže od uvoza;
2. spoljnotrgovinski deficit je smanjen, ali i dalje postoji;
3. pokrivenost uvoza izvozom povećana je na 82,9%;
4. Evropska unija ostaje najvažniji trgovinski blok za srpsku privredu.

Ovi podaci predstavljaju dobru vest, ali nisu dovoljni za procenu uspeha pojedinačne kompanije.

Svaki izvoznik mora da zna na kojim tržištima ostvaruje rast, koji proizvodi donose najveću maržu, koliko je zavisan od pojedinačnih kupaca i da li može blagovremeno da odgovori na nove zahteve stranog tržišta.

Šta treba zapamtiti?

Izvoz Srbije u periodu januar–jun 2026. godine porastao je za 8,3%, dok je uvoz porastao za 3,7%, posmatrano u evrima.

Pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 79,4% na 82,9%, a spoljnotrgovinski deficit smanjen je za 14,1%.

Ipak, rast vrednosti izvoza ne mora da znači isti rast količine robe niti automatski veću profitabilnost izvoznika.

Evropska unija ostaje ključno tržište, zbog čega srpske kompanije moraju da prate ne samo tražnju već i promene propisa, tehničkih zahteva i trgovinskih mera EU.

Statistički rezultat pokazuje pravac kretanja privrede. Stvarni rezultat pojedinačnog izvoznika zavisi od marže, troškova, ugovornih uslova, naplate i sposobnosti da upravlja tržišnim i regulatornim rizicima.

Podaci u tekstu odnose se na period januar–jun 2026. godine i predstavljaju podatke Republičkog zavoda za statistiku objavljene 31. jula 2026. godine.

Kratak pregled: Izvoz Srbije je u periodu januar–jun 2026. godine iznosio 17,97 milijardi evra i porastao je za 8,3%. Uvoz je iznosio 21,68 milijardi evra i porastao je za 3,7%. Pokrivenost uvoza izvozom povećana je na 82,9%, dok je deficit smanjen za 14,1%.

Pitanja na koja tekst daje odgovor:

• Koliko su porasli izvoz i uvoz Srbije u 2026. godini?
• Kolika je pokrivenost uvoza izvozom?
• Da li Srbija i dalje ima spoljnotrgovinski deficit?
• Koliko EU učestvuje u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije?
• Da li rast vrednosti izvoza znači i veću količinu izvezene robe?
• Šta rast izvoza znači za srpske kompanije?