Kada rezident sme da naplati ili plati u efektivnom stranom novcu i kako se od maja 2026. primenjuju SEPA pravila za naplate i plaćanja u evrima.

Uvod

Osnovno pravilo je da se platni promet sa inostranstvom obavlja bezgotovinski, preko propisanih pružalaca platnih usluga i odgovarajućih računa.

Naplata ili plaćanje u gotovom stranom novcu predstavlja izuzetak. Takva transakcija dozvoljena je samo kada je konkretan slučaj izričito propisan Zakonom o deviznom poslovanju, Odlukom Narodne banke Srbije ili drugim zakonom.

Sa druge strane, od maja 2026. godine u Republici Srbiji operativno se primenjuje SEPA Credit Transfer – SCT šema, koja omogućava standardizovano izvršavanje određenih plaćanja i naplata u evrima u okviru područja SEPA.

Ova dva režima imaju potpuno različitu prirodu:

• efektivni strani novac predstavlja strogo ograničen izuzetak od bezgotovinskog platnog prometa;
• SEPA predstavlja standardizovan način izvršavanja određenih bezgotovinskih transakcija u evrima.

Njihova zajednička karakteristika jeste da ni jedan ni drugi režim ne ukida osnovne obaveze rezidenta.

Rezident i dalje mora da:

• ima dozvoljen pravni osnov;
• poseduje odgovarajuću dokumentaciju;
• pravilno odredi šifru naplate ili plaćanja;
• ispuni poreske obaveze;
• izvrši devizno izveštavanje kada je ono propisano;
• obezbedi usklađenost naloga, ugovora, fakture i poslovnih knjiga.

Prvi deo – efektivni strani novac

Zakonska osnova

Slučajevi u kojima se plaćanja, naplaćivanja, uplate i isplate mogu vršiti u efektivnom stranom novcu uređeni su Odlukom o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu („Službeni glasnik RS“, br. 51/2015, 3/2016, 29/2016, 91/2016, 24/2017 i 29/2018 – u daljem tekstu: Odluka o ESN).

Efektivni strani novac predstavlja gotov novac – papirni ili kovani – koji glasi na stranu valutu.

Rezident – pravno lice, preduzetnik ili ogranak stranog pravnog lica – ne može ugovorom proizvoljno odrediti da će obavezu prema nerezidentu izmiriti u gotovom stranom novcu ili da će naplatu od nerezidenta primiti u gotovini.

Potrebno je da:

• konkretan slučaj bude dozvoljen propisom;
• budu ispunjeni svi propisani uslovi;
• postoji dokumentacija kojom se dokazuje osnov sticanja ili korišćenja efektivnog stranog novca;
• budu ispoštovani rokovi za uplatu gotovine na devizni račun.

Važno

Saglasnost ugovornih strana nije dovoljna da bi naplata ili plaćanje u gotovom stranom novcu bilo dozvoljeno. U deviznom poslovanju mora postojati izričit pravni osnov za gotovinsku transakciju.

Kada rezident može da naplati efektivni strani novac

Odlukom o ESN propisani su slučajevi u kojima rezident – pravno lice, preduzetnik ili ogranak stranog pravnog lica – može, u obavljanju delatnosti za koju je registrovan, izvršiti naplatu u efektivnom stranom novcu.

To su, između ostalog, naplate:

1. po osnovu izvoza robe i usluga koji se ne može naplatiti preko banke, do iznosa od 10.000 evra po transakciji;
2. po osnovu prodaje robe u slobodnim carinskim prodavnicama na međunarodnim aerodromima;
3. po osnovu pružanja usluga ishrane i pića u ugostiteljskim objektima posle carinske kontrole;
4. po osnovu prodaje goriva i maziva stranim vazduhoplovima i brodovima;
5. po osnovu otpreme i prihvata stranih vazduhoplova i brodova;
6. po osnovu prodaje putničkih karata i proizvoda putnicima u međunarodnom putničkom prevozu;
7. po osnovu prodaje putničkih karata za međunarodni saobraćaj koja se vrši za račun nerezidenta;
8. po osnovu naplate putarine za vozila strane registracije;
9. po osnovu naknade za upotrebu državnog puta u Republici Srbiji za vozila registrovana u inostranstvu;
10. u drugim slučajevima izričito propisanim Odlukom ili zakonom.

Svaki od navedenih slučajeva ima svoju poslovnu i pravnu logiku. Ne treba ih tumačiti šire od onoga što je propisano.

Naplata izvoza do 10.000 evra

U praksi je posebno važna mogućnost naplate u efektivnom stranom novcu po osnovu izvoza robe i usluga koji se ne može naplatiti preko banke, do iznosa od 10.000 evra po transakciji.

Za primenu ovog izuzetka moraju biti istovremeno ispunjena dva uslova:

• izvoz robe ili usluge ne može se naplatiti preko banke;
• iznos naplate ne prelazi 10.000 evra po transakciji.

Nije dovoljno da nerezidentu više odgovara da plati gotovinom. Potrebno je da postoji stvaran razlog zbog kojeg naplata preko banke nije moguća.

Rezident mora biti u stanju da objasni i dokumentuje:

• ko je strani kupac;
• koja roba je izvezena ili koja usluga je pružena;
• koliki je iznos potraživanja;
• zbog čega naplata nije mogla biti izvršena preko banke;
• ko je predao gotovinu;
• kada je gotovina primljena;
• na koju fakturu ili ugovor se naplata odnosi.

Praktičan primer

Rezident je pružio uslugu nerezidentu u iznosu od 6.000 evra. Nerezident želi da njegov predstavnik donese novac u Srbiju i preda ga rezidentu.

Pre prihvatanja gotovine rezident treba da proveri:

• da li se usluga smatra izvozom usluge u smislu relevantnih propisa;
• zbog čega naplata ne može da bude izvršena preko banke;
• da li iznos ostaje u okviru dozvoljenog limita;
• da li lice koje predaje novac postupa za račun nerezidenta;
• koja potvrda će biti izdata o prijemu novca;
• koja dokumentacija će biti dostavljena banci;
• kada ističe rok za uplatu gotovine na devizni račun.

Ako postoji uobičajena mogućnost da se naplata izvrši bankarskim transferom, sama želja stranog kupca da plati u gotovini nije dovoljan osnov za primenu izuzetka.

Šta znači „do 10.000 evra po transakciji“

Limit se odnosi na pojedinačnu transakciju.

Ne treba deliti jednu obavezu ili jednu ekonomsku celinu na više manjih gotovinskih naplata samo da bi svaki pojedinačni iznos ostao ispod 10.000 evra.

Kod procene da li postoji jedna ili više transakcija potrebno je analizirati:

• ugovor;
• predmet posla;
• fakturu;
• dinamiku izvršenja;
• povezanost pojedinačnih plaćanja;
• stvarnu ekonomsku celinu.

Veštačko deljenje jedne transakcije ne menja njenu suštinu i može biti osporeno u kontroli.

Dokumentacija za gotovinsku naplatu izvoza

Dokumentaciju mogu činiti:

• ugovor;
• faktura za izvezenu robu ili uslugu;
• profaktura kod avansne naplate;
• jedinstvena carinska isprava za izvoz robe;
• dokaz o izvršenoj usluzi;
• potvrda o prijemu gotovine;
• ovlašćenje lica koje predaje novac;
• izjava odgovornog lica da se izvoz nije mogao naplatiti preko banke;
• drugi dokument koji dokazuje poslovni osnov i način naplate.

Izjava odgovornog lica ne treba da bude samo formalna rečenica. Preporučljivo je da sadrži konkretno obrazloženje okolnosti zbog kojih bankarski transfer nije bio moguć.

Rok za uplatu na devizni račun

U propisanim slučajevima rezident je dužan da naplaćeni efektivni strani novac uplati na svoj devizni račun kod banke najkasnije u roku od tri radna dana od dana naplate.

Za naplatu naknade za upotrebu državnog puta za vozila registrovana u inostranstvu propisan je poseban rok – najkasnije 15 dana od dana naplate.

Rok počinje da teče od dana kada je gotovina stvarno primljena, a ne od dana kada je izdata faktura ili kada je roba isporučena.

Zbog toga potvrda o prijemu gotovine treba da sadrži tačan datum naplate.

Prilikom polaganja novca na devizni račun rezident banci dostavlja dokumentaciju kojom dokazuje osnov po kojem je stekao efektivni strani novac.

Najčešća greška u praksi

Rezident primi gotovinu i evidentira je u blagajni, ali ne izvrši uplatu na devizni račun u propisanom roku jer smatra da novac može zadržati za buduća plaćanja u inostranstvu.

Dozvoljena naplata efektivnog stranog novca i pravo da se taj novac neposredno koristi za druga plaćanja nisu ista pravna pitanja.

Ako propis nalaže uplatu na devizni račun, rezident ne može sam odlučiti da gotovinu zadrži i iskoristi za drugu namenu.

Avansna naplata u gotovom stranom novcu

Ako je u konkretnom slučaju dozvoljena avansna naplata, dokumentaciju najčešće čine:

• ugovor;
• profaktura ili predračun;
• podaci o robi ili usluzi;
• rok realizacije;
• potvrda o prijemu gotovine;
• izjava ili drugi dokaz o nemogućnosti naplate preko banke, kada se naplata zasniva na tom uslovu.

Primljeni avans mora se pratiti do:

• izvoza robe;
• izvršenja usluge;
• izdavanja konačne fakture;
• povraćaja avansa ako posao nije realizovan.

Gotovinski način naplate ne menja obaveze koje postoje u vezi sa praćenjem i deviznim izveštavanjem o nerealizovanom izvozu, kada su propisani uslovi za takvo izveštavanje ispunjeni.

Drugi slučajevi korišćenja efektivnog stranog novca

Odluka o ESN propisuje i posebne slučajeve koji se odnose na:

• rezidente koji pružaju usluge međunarodnog robnog i putničkog prevoza;
• troškove zaposlenih koji obavljaju međunarodni prevoz;
• troškove prevoznog sredstva i robe na putu u inostranstvu;
• službena putovanja u inostranstvo;
• diplomatsko-konzularna predstavništva;
• određene korisnike javnih sredstava;
• pravnosnažne sudske odluke kojima je uslovljeno plaćanje u efektivnom stranom novcu;
• slučajeve više sile;
• donacije u humanitarne, naučne i kulturne svrhe;
• pružanje platnih usluga fizičkim licima;
• međunarodne uputnice;
• menjačke poslove;
• druge posebno propisane situacije.

Tačkom 9a Odluke o ESN predviđeno je da se uplate i isplate efektivnog stranog novca mogu vršiti i u drugim slučajevima propisanim zakonom.

Ova odredba nije opšte ovlašćenje za gotovinska plaćanja. Mora postojati konkretna zakonska odredba koja dozvoljava određenu uplatu ili isplatu.

Kontrolna lista pre prihvatanja efektivnog stranog novca

Pre prijema gotovine potrebno je proveriti:

1. Da li je konkretan slučaj izričito dozvoljen?
2. Po kom osnovu se novac prima?
3. Ko je ugovorni dužnik?
4. Ko fizički predaje novac?
5. Da li to lice ima odgovarajuće ovlašćenje?
6. Da li postoji ograničenje iznosa?
7. Da li se više uplata odnosi na jednu transakciju?
8. Zašto naplata nije mogla da se izvrši preko banke?
9. Koji dokument potvrđuje prijem gotovine?
10. Od kog datuma teče rok za uplatu na devizni račun?
11. Koja dokumentacija se predaje banci?
12. Ko je odgovoran za uplatu u propisanom roku?
13. Da li naplata stvara obavezu poreskog ili deviznog izveštavanja?

Savet iz prakse

Odluku o prihvatanju gotovog stranog novca treba doneti pre nego što nerezident ili njegov predstavnik donese novac. Kada je novac već primljen, mogućnosti za ispravljanje nepravilno postavljenog posla veoma su ograničene.

Drugi deo – sepa plaćanja

Članstvo Srbije u području SEPA i operativna primena

Republika Srbija postala je članica geografskog područja SEPA 22. maja 2025. godine.

Time su stvoreni uslovi da banke i drugi pružaoci platnih usluga iz Srbije, nakon ispunjavanja tehničkih, organizacionih i operativnih uslova, pristupe odgovarajućim SEPA platnim šemama.

Formalno članstvo nije istovremeno značilo i početak izvršavanja SEPA transakcija za privredu i građane.

Banke u Republici Srbiji omogućile su sprovođenje transakcija putem šeme SEPA Credit Transfer – SCT od 4, odnosno 5. maja 2026. godine.

Prema informacijama Narodne banke Srbije objavljenim 15. jula 2026. godine, Narodna banka Srbije i 18 od 19 banaka koje posluju u Republici Srbiji pristupile su SCT šemi i započele njenu operativnu primenu.

Ova dva datuma treba jasno razlikovati:

• 22. maj 2025. godine – Srbija postaje članica geografskog područja SEPA;
• 4/5. maj 2026. godine – počinje operativna primena SEPA Credit Transfer transakcija u Srbiji.

Šta je SEPA

SEPA predstavlja jedinstveno područje plaćanja u evrima u okviru kojeg se plaćanja izvršavaju prema zajedničkim pravilima, standardima i procedurama.

Za privredna društva iz Srbije SEPA može omogućiti:

• jednostavniji postupak izvršavanja odgovarajućih plaćanja u evrima;
• standardizovane podatke u nalogu;
• predvidljivije rokove izvršenja;
• veću transparentnost;
• jednostavnije poslovanje sa partnerima u državama područja SEPA;
• potencijalno niže troškove, u zavisnosti od tarifnika konkretne banke;
• brže raspolaganje primljenim sredstvima.

Međutim, SEPA je način izvršavanja platne transakcije, a ne novi pravni osnov plaćanja.

Šta SEPA ne menja

Operativna primena SEPA plaćanja ne ukida:

• Zakon o deviznom poslovanju;
• Odluku i Uputstvo o platnom prometu sa inostranstvom;
• obavezu pravilnog izbora šifre;
• obavezu navođenja osnova transakcije;
• obavezu posedovanja ugovora, fakture i druge dokumentacije;
• porez po odbitku;
• obavezu internog obračuna PDV;
• devizno izveštavanje;
• ograničenja koja postoje za pojedine tekuće i kapitalne poslove;
• računovodstvenu obavezu povezivanja naplate ili plaćanja sa poslovnom promenom.

Važno

SEPA ubrzava i standardizuje izvršenje određenih plaćanja u evrima. Ne pretvara nedozvoljen ili nedokumentovan posao u dozvoljenu transakciju.

Da li je svako plaćanje u evrima SEPA plaćanje

Nije svako plaćanje u evrima automatski SEPA plaćanje.

Potrebno je da budu ispunjeni uslovi odgovarajuće SEPA platne šeme, uključujući:

• da se transakcija izvršava u evrima;
• da su pružaoci platnih usluga uključeni u odgovarajuću šemu;
• da račun i podaci o korisniku ispunjavaju propisane uslove;
• da je nalog tehnički i operativno podoban za izvršenje kroz tu šemu;
• da država i institucije učesnice pripadaju području primene;
• da konkretna banka korisniku nudi odgovarajuću SEPA uslugu.

Ako transakcija ne ispunjava ove uslove, izvršava se prema pravilima koja važe za drugi odgovarajući način međunarodnog plaćanja.

Koja šema je operativna u Srbiji

Od maja 2026. godine operativno se primenjuje SEPA Credit Transfer – SCT, odnosno šema transfera odobrenja u evrima.

Transfer odobrenja predstavlja plaćanje koje inicira platilac, dajući svojoj banci nalog da sredstva prenese korisniku plaćanja.

Potrebno je razlikovati:

• normativno uređivanje SEPA transfera odobrenja i direktnih zaduženja;
• stvarnu operativnu dostupnost pojedinačne šeme kod konkretne banke.

Činjenica da domaći propis uređuje i direktno zaduženje ne znači da su sve banke istovremeno omogućile sve SEPA šeme i usluge.

Zato je pre ugovaranja određenog načina plaćanja potrebno proveriti operativna pravila svoje banke.

Naplata u evrima u okviru sepa područja

Promenjen redosled postupanja

Kod redovne naplate iz inostranstva račun korisnika naplate odobrava se nakon što banka primi potrebne podatke i dokumentaciju, kada je njeno dostavljanje propisano kao uslov za izvršenje naplate.

Kod naplate u evrima koja se izvršava u okviru SEPA pravila primenjuje se drugačiji redosled.

Banka bez odlaganja odobrava sredstva na računu korisnika naplate ako su:

• sredstva za izvršenje naplate odobrena na računu banke;
• primljene informacije potrebne za odobrenje računa korisnika.

Banka je dužna da korisniku omogući raspolaganje sredstvima odmah nakon njihovog odobrenja na računu.

Rezident zatim, po dobijanju obaveštenja banke, istog ili narednog radnog dana dostavlja:

• podatak o osnovu naplate;
• dokument po kojem se naplata vrši, ako je dostavljanje tog dokumenta propisano.

Ključna promena nije u tome što su ukinuti osnov i dokumentacija, već u tome što se sredstva odobravaju pre njihovog dostavljanja banci.

Poređenje redovne i SEPA naplate

Najčešća greška u praksi

Rezident vidi da su sredstva već odobrena na deviznom računu i zaključuje da više nije potrebno da banci dostavi osnov naplate.

To nije tačno.

Kod SEPA naplate promenjen je redosled postupanja, ali nije ukinuta obaveza rezidenta da istog ili narednog radnog dana dostavi podatak o osnovu i propisani dokument.

Praktičan primer

Rezident u ponedeljak prima SEPA priliv od kupca iz Nemačke. Banka odmah odobrava sredstva na deviznom računu i omogućava rezidentu da njima raspolaže.

Rezident treba da:

• pregleda obaveštenje banke;
• utvrdi na koju fakturu ili poslovni osnov se priliv odnosi;
• proveri da li je u pitanju konačna ili avansna naplata;
• odredi odgovarajuću šifru;
• proveri da li je potrebna posebna oznaka;
• dostavi banci podatak o osnovu i potreban dokument istog ili narednog radnog dana;
• poveže priliv sa potraživanjem u poslovnim knjigama.

Činjenica da je rezident već raspolagao sredstvima ne odlaže navedenu obavezu.

Interna procedura za SEPA prilive

Privredno društvo treba da odredi:

• ko svakodnevno prati obaveštenja banke;
• ko utvrđuje poslovni osnov;
• ko određuje šifru;
• ko dostavlja dokumentaciju;
• kako se evidentira datum prijema obaveštenja;
• kako se kontroliše rok „isti ili naredni radni dan“;
• kako se priliv povezuje sa fakturom;
• ko proverava avans, drugog nerezidenta ili kreditno obeležje posla.

Ranija procedura, prema kojoj se dokumentacija dostavljala pre odobravanja računa, možda više neće biti dovoljna. Potrebno je uvesti naknadnu, ali veoma kratku i preciznu kontrolu.

Plaćanje u evrima prema inostranstvu

Dostavljanje dokumenta pre ili uz nalog

Izmenjenim pravilima omogućeno je da rezident dokument po kojem se vrši plaćanje dostavi banci:

• pre podnošenja naloga;
• istovremeno sa podnošenjem naloga.

Ova mogućnost olakšava prethodnu proveru složenijih transakcija.

Kod plaćanja drugom nerezidentu, kapitalnih poslova, neuobičajenih šifara ili većeg broja povezanih dokumenata preporučljivo je dokumentaciju dostaviti banci pre podnošenja naloga.

Dokument dostavljen nakon naloga

Ako rezident najpre podnese nalog, a dokument po kojem se plaćanje vrši dostavi naknadno, smatra se da je saglasnost za plaćanje data na dan kada je banka primila dokument.

Prema tome, sam trenutak podnošenja nepotpunog naloga ne predstavlja trenutak davanja potpune saglasnosti za izvršenje plaćanja.

Ovo može biti važno za:

• računanje roka izvršenja;
• valutiranje;
• ugovoreni datum dospelosti;
• dokazivanje blagovremenog plaćanja;
• primenu tarifnika banke;
• odnos sa stranim dobavljačem.

Savet iz prakse

Ako ugovor predviđa strogo određen datum plaćanja, dokumentaciju ne treba dostavljati nakon naloga. Nalog i potpuna dokumentacija treba da budu spremni dovoljno rano da banka može blagovremeno da izvrši proveru i transakciju.

DIREKTNO ZADUŽENJE

Domaći propisi uređuju i plaćanje prema inostranstvu direktnim zaduženjem računa rezidenta.

U tom slučaju rezident uz saglasnost za direktno zaduženje banci dostavlja i dokument po kojem se plaćanje vrši.

Ako dokument nije dostavljen, smatra se da rezident nije dao saglasnost za plaćanje prema inostranstvu direktnim zaduženjem računa.

Potrebno je, međutim, razlikovati postojanje normativnih pravila od operativne dostupnosti konkretne SEPA šeme kod određene banke.

Pre ugovaranja direktnog zaduženja sa nerezidentom rezident treba da proveri:

• da li njegova banka pruža tu uslugu;
• prema kojoj šemi se zaduženje izvršava;
• koje obrasce saglasnosti banka zahteva;
• koji dokument dokazuje osnov plaćanja;
• da li postoje ograničenja za opoziv;
• koji su rokovi izvršenja;
• kako se transakcija evidentira i čuva.

Čuvanje naloga i saglasnosti

Rezident i banka dužni su da nalog za plaćanje prema inostranstvu čuvaju deset godina od dana izvršenog plaćanja.

Kod direktnog zaduženja u istom roku čuva se i saglasnost za direktno zaduženje.

Rok od deset godina računa se od dana kada je plaćanje izvršeno, a ne od dana kada je:

• zaključen ugovor;
• izdata faktura;
• podnet nalog;
• data saglasnost za direktno zaduženje.

Pored samog naloga i saglasnosti, potrebno je čuvati dokumentaciju koja dokazuje:

• poslovni osnov;
• iznos;
• valutu;
• učesnike;
• poreski tretman;
• primenjenu šifru;
• posebnu oznaku;
• evidentiranje transakcije u poslovnim knjigama;
• ispunjenje obaveze deviznog izveštavanja.

Sepa i poreske obaveze

Brže odobravanje sredstava ili jednostavnije izvršenje naloga ne menja poreski tretman osnovnog posla.

Kod naplate iz inostranstva potrebno je proveriti:

• da li je nerezident zadržao porez u svojoj državi;
• da li postoji potvrda o plaćenom porezu;
• da li rezident ima pravo na poreski kredit;
• kako se evidentiraju bankarski troškovi;
• da li je primljeni iznos avans;
• kada nastaje obaveza obračunavanja PDV.

Kod plaćanja nerezidentu potrebno je proveriti:

• da li se plaća prihod koji podleže porezu po odbitku;
• da li je pribavljena potvrda o rezidentnosti;
• da li se primenjuje ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja;
• da li je primalac stvarni vlasnik prihoda;
• kada se podnosi poreska prijava;
• da li postoji obaveza internog obračuna PDV;
• da li se plaća drugom nerezidentu.

SEPA plaćanje ne treba pustiti samo zato što je tehnički brže. Poreska provera mora biti završena pre izvršenja odliva.

Sepa i devizno izveštavanje

Način izvršenja transakcije ne menja njenu pravnu prirodu.

Ako posao stvara obavezu izveštavanja Narodne banke Srbije, ta obaveza postoji bez obzira na to da li je plaćanje izvršeno:

• putem SEPA Credit Transfer šeme;
• drugim bankarskim transferom;
• preko drugog dozvoljenog pružaoca platnih usluga.

Za izveštavanje je odlučujući poslovni osnov, a ne tehnički kanal kojim je novac prenet.

Zbog toga se SEPA priliv ili odliv mora povezati sa:

• odgovarajućim ugovorom;
• fakturom;
• kreditnim poslom;
• direktnom investicijom;
• avansom;
• drugim osnovom koji može biti predmet deviznog izveštavanja.

Kontrolna lista za sepa transakcije

Pre izvršenja ili evidentiranja SEPA transakcije proverite:

1. Da li se plaćanje izvršava u evrima?
2. Da li banke učesnice pripadaju odgovarajućoj SEPA šemi?
3. Da li konkretna banka nudi tu uslugu?
4. Koji je poslovni osnov?
5. Koja šifra naplate ili plaćanja se koristi?
6. Da li je transakcija avansna?
7. Da li plaća ili naplaćuje ugovorna strana?
8. Da li je potrebna posebna oznaka?
9. Koja dokumentacija mora da postoji?
10. Da li postoji porez po odbitku?
11. Da li postoji obaveza obračunavanja PDV?
12. Da li posao podleže deviznom izveštavanju?
13. Koji rok važi za dostavljanje osnova banci?
14. Da li su transakcija i dokumentacija pravilno evidentirane?
15. Da li je dokumentacija sačuvana u propisanom roku?

Savet iz prakse

Za prve SEPA prilive preporučljivo je voditi posebnu evidenciju koja sadrži:

• datum odobrenja sredstava;
• datum obaveštenja banke;
• krajnji rok za dostavljanje osnova;
• šifru naplate;
• broj fakture ili ugovora;
• podatak da li je dokument dostavljen;
• ime odgovornog lica.

Na taj način nova pogodnost – brzo odobravanje sredstava – neće dovesti do propuštanja naknadne dokumentacione obaveze.

Najčešće greške u praksi

Gotovina se primi pre provere propisa

Rezident prihvati novac zato što ga je nerezident već doneo, a tek nakon toga proverava da li je naplata u efektivnom stranom novcu dozvoljena.

Limit od 10.000 evra posmatra se kao jedini uslov

Pored limita, mora biti ispunjen i uslov da se izvoz robe ili usluge ne može naplatiti preko banke.

Jedna transakcija deli se na više naplata

Formalno razdvajanje iznosa ne menja činjenicu da se radi o jednoj ekonomskoj celini.

Gotovina se ne uplaćuje na devizni račun u roku

Rezident zadržava naplaćeni novac u blagajni ili ga koristi za drugu namenu, iako je propisana uplata na devizni račun.

Odobren SEPA priliv smatra se konačno završenim

Rezident ne dostavi banci osnov naplate istog ili narednog radnog dana jer su sredstva već raspoloživa.

SEPA se poistovećuje sa svim plaćanjima u evrima

Za izvršenje kroz SEPA šemu moraju biti ispunjeni posebni uslovi, a banke učesnice moraju biti uključene u odgovarajuću šemu.

SEPA se smatra oslobođenjem od poreske kontrole

Tehnički način izvršenja ne ukida porez po odbitku, PDV, devizno izveštavanje i druge obaveze rezidenta.

Šta treba zapamtiti

• Platni promet sa inostranstvom po pravilu se obavlja bezgotovinski.
• Naplata i plaćanje u efektivnom stranom novcu dozvoljeni su samo u izričito propisanim slučajevima.
• Kod naplate izvoza do 10.000 evra mora postojati i stvarna nemogućnost naplate preko banke.
• Jedna transakcija ne može se veštački deliti radi primene limita.
• Uobičajeni rok za uplatu dozvoljeno naplaćenog efektivnog stranog novca na devizni račun jeste tri radna dana.
• Srbija je postala članica geografskog područja SEPA 22. maja 2025. godine.
• Operativna primena SEPA Credit Transfer transakcija počela je 4, odnosno 5. maja 2026. godine.
• Prema podacima NBS iz jula 2026. godine, NBS i 18 od 19 banaka započele su operativnu primenu SCT šeme.
• SEPA ne ukida domaće devizne, poreske i dokumentacione obaveze.
• Kod SEPA naplate sredstva se mogu odobriti pre dostavljanja osnova, ali rezident osnov i propisani dokument dostavlja istog ili narednog radnog dana.
• Direktno zaduženje zahteva saglasnost i dokument po kojem se plaćanje vrši, kada je odgovarajuća usluga operativno dostupna.
• Nalog i saglasnost za direktno zaduženje čuvaju se deset godina od dana izvršenog plaćanja.