Srbija primenjuje SEPA Credit Transfer od maja 2026. godine. Saznajte kako SEPA menja izvršenje plaćanja u evrima, a zašto ugovor, pravni osnov, devizna dokumentacija i poreske obaveze ostaju nepromenjeni.

Srbija je 22. maja 2025. godine postala deo geografskog obuhvata Jedinstvenog područja plaćanja u evrima – SEPA. Praktična primena za privredu i građane počela je 4. odnosno 5. maja 2026. godine, kada su banke u Republici Srbiji omogućile izvršavanje transakcija putem SEPA Credit Transfer – SCT šeme.

Za privredna društva koja posluju sa inostranstvom to je važna promena. Plaćanja u evrima prema poslovnim partnerima u državama SEPA područja mogu da budu brža, standardizovanija i transparentnija, a očekuje se da budu i povoljnija od klasičnih međunarodnih transfera koji se izvršavaju preko više korespondentskih banaka.

Međutim, sa početkom primene SEPA pojavljuje se i jedna ozbiljna opasnost od pogrešnog zaključivanja: da je promenjen ne samo način prenosa novca nego i pravni režim plaćanja prema inostranstvu.

To nije tačno.

SEPA uređuje kako se novac prenosi, ali ne određuje da li rezident sme da izvrši konkretno plaćanje, kome sme da plati, po kom osnovu i uz koju dokumentaciju.

Drugim rečima, SEPA je novi i efikasniji platni kanal. Ona nije novi pravni osnov posla.

Šta je SEPA Credit Transfer

SEPA – Single Euro Payments Area predstavlja jedinstveno područje u kojem se bezgotovinska plaćanja u evrima izvršavaju prema zajedničkim pravilima, standardima i tehničkim procedurama.

Srbija je postala 41. država u geografskom obuhvatu SEPA. Članstvo u SEPA području omogućilo je bankama iz Srbije da pristupe platnim šemama Evropskog platnog saveta i da svojim klijentima ponude standardizovano izvršavanje plaćanja u evrima prema učesnicima iz drugih država SEPA područja.

Od 4. odnosno 5. maja 2026. godine banke u Srbiji omogućile su transakcije putem SEPA Credit Transfer – SCT šeme. Reč je o transferu odobrenja kod kojeg platilac daje nalog svojoj banci da određeni iznos u evrima prenese na račun primaoca plaćanja.

SCT donosi:

• standardizovanu obradu naloga;
• korišćenje IBAN oznake računa;
• jedinstvena tehnička i poslovna pravila;
• unapred definisane rokove izvršenja;
• veću transparentnost praćenja transakcije;
• manje oslanjanje na dugačke lance korespondentskih banaka.

Narodna banka Srbije navodi da se novac putem SCT šeme, umesto za nekoliko dana, po pravilu prenosi u roku od jednog radnog dana.

SEPA Credit Transfer nije isto što i instant plaćanje

Veoma je važno da se standardni SEPA transfer ne poistoveti sa instant transferom.

U prvoj fazi u Srbiji je uvedena SCT šema. SEPA Instant Credit Transfer – SCT Inst, koji omogućava da novac bude prenet za nekoliko sekundi, 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, predstavlja posebnu platnu šemu.

SCT Inst se u Srbiji uvodi naknadno i postepeno. Njegova dostupnost zavisi od pristupanja i tehničke spremnosti banke platioca i banke primaoca da učestvuju u toj šemi.

Zato nije pravilno navesti da su od maja 2026. godine sva plaćanja u evrima iz Srbije postala instant. U primeni je standardni SEPA Credit Transfer, dok će druge šeme biti dostupne u skladu sa dinamikom njihovog uvođenja kod pojedinačnih banaka.

Tri nivoa koja privreda mora da razlikuje

Kod svakog plaćanja prema inostranstvu postoje najmanje tri odvojena nivoa.

1. Pravni osnov posla

Pravni osnov nastaje iz konkretnog poslovnog odnosa. To može biti:

• ugovor o kupoprodaji robe;
• ugovor o pružanju usluge;
• ugovor o licenci;
• ugovor o zakupu;
• ugovor o kreditu ili zajmu;
• ugovor o cesiji;
• ugovor o prebijanju;
• asignacija;
• drugi ugovoreni ili zakonom dozvoljen posao.

Ugovor, faktura ili drugi dokument objašnjavaju zbog čega postoji obaveza plaćanja, ko je dužnik, ko je poverilac, koliki je iznos obaveze i kada ona dospeva.

2. Dozvoljenost posla prema deviznim propisima

Zakon o deviznom poslovanju određuje pod kojim uslovima rezident može da izvrši plaćanje nerezidentu ili da primi naplatu od nerezidenta.

Nije dovoljno da obaveza postoji u poslovnim knjigama. Potrebno je utvrditi:

• da li je konkretan tekući ili kapitalni posao dozvoljen;
• da li se plaća ugovornom poveriocu ili drugom nerezidentu;
• da li postoji obaveza posebnog ugovaranja ili davanja izjave;
• da li posao ima karakter komercijalnog ili finansijskog kredita;
• da li postoji obaveza evidentiranja ili izveštavanja Narodne banke Srbije;
• da li su ispunjeni uslovi za prebijanje, cesiju ili asignaciju;
• da li se na plaćanje primenjuju posebna ograničenja.

3. Kanal izvršenja plaćanja

Tek kada postoji dozvoljen i dokumentovan pravni osnov, bira se način prenosa novca. U zavisnosti od države primaoca, valute, banke i karakteristika transakcije, plaćanje može biti izvršeno putem:

• SEPA Credit Transfer šeme;
• međunarodne bankarske mreže SWIFT;
• Međunarodnog kliring sistema u devizama NBS, kada su za to ispunjeni uslovi;
• drugog raspoloživog i dozvoljenog kanala.

SEPA menja treći nivo. Ne menja prva dva.

Šta SEPA ne menja

Uvođenjem SCT šeme nisu prestali da važe Zakon o deviznom poslovanju i podzakonski propisi kojima se uređuje platni promet sa inostranstvom.

SEPA ne ukida:

• obavezu postojanja ugovora, fakture, predračuna ili drugog dokumenta koji dokazuje osnov plaćanja;
• obavezu navođenja odgovarajućih podataka o osnovu transakcije;
• primenu šifara osnova naplate i plaćanja;
• pravila o plaćanju drugom nerezidentu i naplati od drugog nerezidenta;
• pravila o avansnom plaćanju robe i usluga;
• pravila o kreditnim poslovima sa inostranstvom;
• obaveze izveštavanja Narodne banke Srbije;
• uslove za prebijanje, cesiju i asignaciju;
• poreske obaveze koje nastaju u vezi sa uvozom robe ili usluga;
• kontrolu usklađenosti transakcije sa propisima o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Brže izvršenje naloga ne znači blažu deviznu kontrolu. Standardizovana elektronska poruka ne zamenjuje poslovnu dokumentaciju.

Da li je SEPA plaćanje iz Srbije i dalje platni promet sa inostranstvom

Da.

Činjenica da se SEPA plaćanje tehnički obrađuje prema jedinstvenim evropskim pravilima ne pretvara prekograničnu transakciju u domaće plaćanje.

Kada rezident iz Srbije plaća nerezidentu u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Austriji ili drugoj državi SEPA područja, i dalje je reč o platnom prometu sa inostranstvom. Na posao se primenjuju domaći devizni propisi, bez obzira na to što je sam prenos novca tehnički jednostavniji i sličniji plaćanju unutar jedne države.

Isto važi i za naplatu. Priliv putem SEPA ne menja osnov po kojem je rezident ostvario potraživanje prema nerezidentu niti obaveze koje iz tog posla proizlaze.

Praktičan primer 1: Plaćanje fakture dobavljaču robe

Privredno društvo iz Srbije zaključilo je ugovor sa dobavljačem iz Nemačke o kupovini proizvodne opreme. Oprema je isporučena, sproveden je carinski postupak uvoza i dobavljač je izdao fakturu na 50.000 evra.

Rezident daje nalog svojoj banci da izvrši plaćanje nemačkom dobavljaču putem SCT šeme.

SEPA u ovom slučaju menja način prenosa sredstava. Umesto klasičnog transfera preko lanca korespondentskih banaka, nalog se obrađuje prema SEPA pravilima.

Međutim, osnov plaćanja i dalje čine ugovor, faktura i dokumentacija o realizovanom uvozu. Rezident mora pravilno da označi osnov transakcije i da obezbedi podatke i dokumentaciju propisanu za platni promet sa inostranstvom.

Praktičan primer 2: Avans za robu

Privredno društvo iz Srbije plaća 30.000 evra avansa dobavljaču iz Italije za robu koja će biti isporučena za četiri meseca.

Transfer može da bude izvršen putem SCT šeme ako banke i konkretna transakcija ispunjavaju uslove za njenu primenu.

Ipak, pravni osnov plaćanja ostaje avans po spoljnotrgovinskom poslu. Rok i način realizacije uvoza, povraćaj avansa ako roba ne bude isporučena, kao i eventualno nastupanje obaveze izveštavanja po isteku zakonom propisanog roka, procenjuju se prema Zakonu o deviznom poslovanju – a ne prema pravilima SEPA.

SEPA može da ubrza odlazak novca. Ne može da promeni pravnu prirodu avansa niti posledice neizvršenja ugovora.

Praktičan primer 3: Usluga stranog pravnog lica

Firma iz Srbije angažovala je konsultantsko društvo iz Austrije. Austrijski pružalac izdao je fakturu za izvršenu uslugu.

Pre davanja naloga za plaćanje nije dovoljno proveriti samo da li se sredstva mogu poslati putem SEPA transfera. Potrebno je utvrditi i:

• gde je mesto prometa usluge za potrebe PDV;
• da li primalac usluge ima obavezu internog obračuna PDV;
• da li naknada podleže porezu po odbitku u Srbiji;
• da li se može primeniti ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja;
• da li je pribavljena važeća potvrda o rezidentnosti;
• da li je potrebno podneti poresku prijavu PDPO/S.

SEPA ne utiče ni na jednu od ovih obaveza. Ona uređuje prenos neto iznosa koji, nakon pravilnog poreskog i deviznog postupanja, treba platiti nerezidentu.

Praktičan primer 4: Plaćanje drugom nerezidentu

Firma iz Srbije duguje 40.000 evra dobavljaču iz Francuske. Francuski dobavljač traži da se iznos uplati povezanoj firmi u Belgiji.

Činjenica da se obe države nalaze u SEPA području i da banka može tehnički da prenese sredstva na belgijski IBAN nije dovoljan osnov da rezident izvrši takvo plaćanje.

Potrebno je primeniti član 33. Zakona o deviznom poslovanju i dokumentovati plaćanje drugom nerezidentu. Rezident mora da ima odgovarajući ugovor ili izjavu svih učesnika, sa podacima o osnovnom poslu i jasnim nalogom da se obaveza prema jednom nerezidentu izmiri plaćanjem drugom nerezidentu.

Tek kada je transakcija pravno dozvoljena i uredno dokumentovana, banka može izvršiti transfer putem raspoloživog platnog kanala.

SEPA zato ne sme da se pomeša sa asignacijom, cesijom ili plaćanjem drugom nerezidentu. To su pravni instituti. SEPA je način izvršenja naloga.

Troškovi SEPA transfera nisu propisani jedinstvenom cenom

Jedna od očekivanih koristi SEPA jeste smanjenje troškova međunarodnih plaćanja u evrima. Ipak, to ne znači da će svaka banka naplaćivati istu naknadu niti da je svaki SEPA transfer automatski jeftiniji u istom iznosu.

Visina naknade deo je poslovne politike konkretne banke. Na konačan trošak mogu uticati tarifa banke, način podnošenja naloga, vrsta računa, paket usluga i eventualno učešće posredničke banke iz inostranstva.

Zbog toga privredna društva treba da od svoje banke zatraže precizne informacije o:

• naknadi za odlazni i dolazni SCT transfer;
• krajnjem roku za prijem naloga;
• očekivanom roku odobrenja računa primaoca;
• podacima koje nalog obavezno mora da sadrži;
• transakcijama koje banka ne može da izvrši putem SCT šeme;
• načinu na koji se klijent obaveštava o odbijenom ili vraćenom nalogu.

Najčešća greška u praksi

Najčešća greška biće poistovećivanje tehničke mogućnosti sa pravnom dozvoljenošću:

Ako elektronsko bankarstvo prihvata IBAN i omogućava slanje SEPA naloga, transakcija je dozvoljena.

Elektronska aplikacija banke proverava tehničke podatke naloga. Ona ne donosi umesto rezidenta odluku o pravnoj prirodi posla, poreskom tretmanu, obavezi izveštavanja niti potpunosti ugovorne dokumentacije.

Odgovornost za pravilno ugovaranje, evidentiranje i dokumentovanje posla ostaje na rezidentu.

Savet iz prakse

Pre izbora opcije SEPA u elektronskom bankarstvu postavite sledeće pitanje:

Da li bismo ovu transakciju smeli da izvršimo i da SEPA ne postoji?

Ako je odgovor potvrdan, ako je posao dozvoljen i dokumentacija uredna, SEPA može biti efikasniji kanal plaćanja.

Ako je odgovor odričan ili nije sigurno da su ispunjeni svi uslovi, SEPA ne rešava problem. Najpre je potrebno urediti pravni osnov i deviznu dokumentaciju.

Važno

Uvođenje SCT šeme ne znači da SWIFT prestaje da se koristi. Kada država, banka primaoca, valuta ili karakteristike konkretnog naloga ne ispunjavaju uslove za SEPA transfer, plaćanje se može izvršiti putem međunarodne bankarske mreže SWIFT ili drugog odgovarajućeg kanala.

Banka je dužna da korisniku pruži informacije o raspoloživim kanalima, rokovima i naknadama, ali izbor kanala ne menja pravni osnov transakcije.

Šta treba zapamtiti

SEPA predstavlja veliko unapređenje platnog prometa u evrima između Srbije i država SEPA područja. Njena korist je u standardizaciji, kraćim rokovima, većoj transparentnosti i očekivano nižim troškovima.

Ali SEPA ne liberalizuje devizno poslovanje i ne uvodi nove dozvoljene poslove sa inostranstvom.

Za svako plaćanje i dalje moraju da postoje:

1. dozvoljen pravni posao;
2. uredan ugovor, faktura ili drugi odgovarajući dokument;
3. pravilno određen dužnik i poverilac;
4. odgovarajući osnov i šifra plaćanja;
5. ispunjene devizne, poreske i izveštajne obaveze;
6. platni kanal koji odgovara konkretnoj transakciji.

Najkraće rečeno:

SEPA menja put kojim novac stiže do poverioca. Ne menja razlog zbog kojeg se novac plaća niti propise koje rezident mora da primeni.

Zakonska osnova i zvanični izvori

• Zakon o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS“, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014, 30/2018 i 19/2025);
• Zakon o platnim uslugama („Službeni glasnik RS“, br. 139/2014, 44/2018 i 64/2024);
• Odluka o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Službeni glasnik RS“, br. 24/2007, 31/2007, 38/2010, 111/2015 i 13/2025);
• Uputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom;
• Odluka o posebnim pravilima za izvršavanje transfera odobrenja i direktnih zaduženja u evrima („Službeni glasnik RS“, br. 68/2024 i 102/2024);
• Narodna banka Srbije, „Srbija postala deo SEPA“, 22. maj 2025;
• Narodna banka Srbije, „Šta je SEPA i koje zemlje obuhvata?“, 18. maj 2026.