Član 12. Zakona o porezu na dodatu vrednost se odnosi na mesto prometa usluga.
Ako se promet usluga vrši preko poslovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, mestom prometa usluga smatra se mesto:
- u kojem se nalazi nepokretnost, ako se radi o prometu usluge koja je neposredno povezana sa tom nepokretnošću, uključujući delatnost posredovanja i procene u vezi nepokretnosti, kao i projektovanje, pripremu i izvođenje građevinskih radova i nadzor nad njima;
- gde se obavlja prevoz, a ako se prevoz obavlja i u Republici i u inostranstvu (u daljem tekstu: međunarodni transport), odredbe ovog zakona primenjuju se samo na deo prevoza izvršen u Republici;
- gde je usluga stvarno pružena, ako se radi o:
- uslugama iz oblasti kulture, umetnosti, sporta, nauke i obrazovanja, zabavno – estradnim i sličnim uslugama, uključujući usluge organizatora priredbi, kao i sa njima povezane usluge;
- sporednim uslugama u oblasti transporta, kao što su utovar, istovar, pretovar i slične usluge;
- uslugama procene pokretnih stvari;
- radovima na pokretnim stvarima;
- u kojem primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruža usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedište ili prebivalište, ako se radi o uslugama:
(1) iznajmljivanja pokretnih stvari, osim prevoznih sredstava na osnovu rent a car ugovora;
(2) pružanja telekomunikacionih usluga;
(3) preuzimanja obaveze da se u potpunosti ili delimično odustane od vršenja neke delatnosti ili korišćenja nekog prava;
(4) u oblasti ekonomske propagande;
(5) prenosa, ustupanja i davanja na korišćenje autorskih prava, prava na patente, licence, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine;
(6) bankarskog, finansijskog poslovanja i poslovanja u oblasti osiguranja i reosiguranja, osim iznajmljivanja sefova;
(7) savetnika, inženjera, advokata, revizora i sličnih usluga;
(8) obrade podataka i ustupanja informacija , uključujući i informacije o poslovnim postupcima i iskustvu, kao i davanja informacija telefonom ili na drugi način;
(9) stavljanja na raspolaganje osoblja;
(9a) kliničkog ispitivanja lekova i medicinskih sredstava;
(9b) omogućavanja pristupa mreži prirodnog gasa, mreži za prenos električne energije i mreži za grejanje, odnosno hlađenje, transporta i distribucije putem tih mreža, kao i drugih usluga koje su neposredno povezane sa tim uslugama, uključujući i usluge omogućavanja učešća na organizovanom tržištu električne energije;
(10) pruženim elektronskim putem, kao i radio-televizijskim uslugama;
(11) posredovanja prilikom pružanja usluga iz podtač. (1) – (10) ove tačke.
Mesto prometa usluga posredovanja, osim usluga posredovanja iz stava 3. tačka 4) podtačka (11) ovog člana, određuje se prema mestu prometa dobara i usluga koji je predmet posredovanja.
Ministar bliže uređuje šta se smatra uslugama pruženim elektronskim putem iz stava 3. tačka 4) podtačka (10) ovog člana.
U skladu sa članom 12. Zakona o porezu na dodatu vrednost obveznik PDV koji pruža uslugu savetovanja, ekonomske propagande, obrade podataka i davanja informacija telefonskim putem ili putem elektronske pošte, pravnom licu koje na teritoriji Republike Srbije nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, ne podleže plaćanju PDV. Obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu.
Poštovana,
u slučaju konsultantskih usluga pruženih u inostranstvu oslobođeni smo pdv-a. Naravno za ovakve usluge mora uvek postojati ugovor u kome je precizirano šta se radi. Zanima me sledeće: nismo bili u mogućnosti da pribavimo ugvor od ino klijenta pa smo kao opis fakture stavili “usluga obuke budućih agenata za prodaju penzijskog osiguranja u prostorijama primaoca usluga”. Da li je dovoljno priložiti samo fakture ?
Obzirom da smo oslobođeni pdv-a da li kod bilo kakvih konsultantskih usluga pruzenih u inostranstvu je dovoljan samo ugovor ili se moramo potruditi da imamo što više dokaza o pruženoj usluzi? Pitam iz ugla mogućih kontrola….
Poštovana,
u slučaju konsultantskih usluga pruženih u inostranstvu oslobođeni smo pdv-a. Naravno za ovakve usluge mora uvek postojati ugovor u kome je precizirano šta se radi. Zanima me sledeće: nismo bili u mogućnosti da pribavimo ugvor od ino klijenta pa smo kao opis fakture stavili “usluga obuke budućih agenata za prodaju penzijskog osiguranja u prostorijama primaoca usluga”. Da li je dovoljno priložiti samo fakture ?
Obzirom da smo oslobođeni pdv-a da li kod bilo kakvih konsultantskih usluga pruzenih u inostranstvu je dovoljan samo ugovor ili se moramo potruditi da imamo što više dokaza o pruženoj usluzi? Pitam iz ugla mogućih kontrola….
Poštovana,
u slučaju konsultantskih usluga pruženih u inostranstvu oslobođeni smo pdv-a. Naravno za ovakve usluge mora uvek postojati ugovor u kome je precizirano šta se radi. Zanima me sledeće: nismo bili u mogućnosti da pribavimo ugvor od ino klijenta pa smo kao opis fakture stavili „usluga obuke budućih agenata za prodaju penzijskog osiguranja u prostorijama primaoca usluga“. Da li je dovoljno priložiti samo fakture ?
Obzirom da smo oslobođeni pdv-a da li kod bilo kakvih konsultantskih usluga u pruzenih u inostranstvu je dovoljan samo ugovor ili se moramo potruditi da imamo što više dokaza o pruženoj usluzi? Pitam iz ugla mogućih kontrola….
Ugovor o pružanju usluga ili izvoza robe u inostranstvu je obavezan, kao što znate. Može da ga zameni porudžbenica koja ima sve elemente ugovora. Svakako imate porudžbenicu, jer niste mogli otići i održati obuku, bez dogovora.
Kao dokaz da ste stvarno boravili u inostranstvu i pružili uslugu, pored plaćenog izlaznog računa dokaz je:
– Odluka o službenom putu;
– Rešenje o služebnom putu – za svakog zaposlenog koji je išao posebno;
– Izveštaj sa službenog puta;
– Obračun dnevnica;
– Dokaz o plaćenim dnevnicama;
– Fotokopija pasoša – službenika koji su bili na putu;
– Ako se koristio javni prevoz: autobus, avion i sl. putna kara.
Ovo su neophodna dokumenta kojima se potvrđuje da ste stvarno bili u inostranstvu i na licu mesta pružili uslugu.