Studije o transfernim cenama u Srbiji su obavezne od 2014. godine, u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica i Pravilnikom o transfernim cenama. Od tada se transferne cene više ne posmatraju kao „jedan dodatak uz poreski bilans“, već kao ozbiljna analiza poslovanja sa povezanim licima.
Naš tim je od 2014. do danas pripremio više od 1.000 studija o transfernim cenama za domaće i strane kompanije koje posluju sa povezanim licima – pre svega za firme sa sedištem u Srbiji, ali i za kompanije iz regiona koje prate domaće propise i OECD smernice.
U praksi se često postavlja pitanje: zašto poreski inspektori posebno cene studije koje pripremamo i zašto se upravo ti izveštaji često koriste kao model u kontrolama drugih obveznika?
U nastavku ću sistematično proći kroz razloge – iz ugla propisa, dokumentacije i praktične poreske kontrole.
-
Zašto su studije o transfernim cenama ključne u poreskoj kontroli
Osnova svake studije o transfernim cenama je usklađenost sa:
- Zakonom o porezu na dobit pravnih lica,
- Pravilnikom o transfernim cenama,
- relevantnim podzakonskim aktima i smernicama OECD.
U našoj praksi ne postoji „skraćena verzija“ studije. Svaki izveštaj se radi u formi i sadržini koja može da izdrži detaljnu poresku kontrolu:
- jasno definisana povezana lica,
- opis svih kontrolisanih transakcija,
- izbor i obrazloženje metode za utvrđivanje tržišnosti,
- izračunavanje i upoređivanje profitnih marži,
- zaključak da li je potrebno dodatno oporezivanje ili ne.
To je razlog zašto poreski inspektori u našim izveštajima ne traže „osnovne stvari“, već odmah mogu da pređu na analizu suštine – da li je poslovanje sa povezanim licima bilo na tržišnim osnovama.
-
Povezivanje poreskih propisa i spoljnotrgovinske dokumentacije
Studija o transfernim cenama ne može da bude kvalitetna ako se posmatra samo kroz brojke iz bilansa i poreske prijave.
U našoj metodologiji standard je da, pored poreskih propisa, analiziramo i:
- ugovore sa povezanim licima,
- spoljnotrgovinske ugovore o kupovini/prodaji robe i usluga,
- fakture, otpremnice, carinske deklaracije,
- tok robe i tok novca.
Na taj način spajamo transferne cene, spoljnu trgovinu i devizno poslovanje – što je poreskim inspektorima izuzetno važno, jer vide da je:
- promet sa povezanim licima realan,
- usluga ili roba zaista izvršena/isporučena,
- cena ima uporište u dokumentaciji, a ne samo u „modelu“.
Ovakav pristup smanjuje rizik da studija bude formalno korektna, ali praktično neupotrebljiva u kontroli.
-
Pravovremena priprema – pregled dokumentacije pre isteka roka
Jedan od najčešćih problema u praksi jeste što se mnoge studije o transfernim cenama rade „u poslednjem trenutku“, kada je poslovna godina već zaključena, a mogućnost ispravki minimalna.
Naš pristup je drugačiji.
Sa većinom klijenata:
- već u novembru ili decembru prolazimo kroz ključne transakcije sa povezanim licima,
- pregledamo ugovore, fakture i obračune,
- ukazujemo na tipične greške (previsoke ili preniske marže, loše definisane usluge, nejasne interne politike).
Na taj način ostavljamo prostor da se:
- korektno usklade interni ugovori,
- preciznije definišu usluge,
- izvrše korektivne obračunske radnje pre podnošenja konačne poreske prijave.
Za poreske organe je važno da vide da obveznik nije „gasio požar“ u poslednjem danu, već da postoji proces planiranja i kontrole transfernih cena tokom godine.
-
Benchmarking analiza na domaćem tržištu – nezavisne kompanije iz Srbije
Jedan od ključnih delova studije o transfernim cenama je benchmarking analiza – utvrđivanje nezavisnih kompanija koje su uporedive sa obveznikom:
- slična delatnost,
- sličan obim poslovanja,
- sličan broj zaposlenih,
- sličan poslovni model.
Mnoge konsultantske kuće koriste velike međunarodne baze podataka (npr. Amadeus), što na papiru izgleda impresivno, ali u praksi poreske kontrole stvara ozbiljne probleme:
- teško je proveriti profil kompanija koje se nalaze „negde u svetu“,
- nema brzog uvida u detaljne finansijske podatke,
- poreski inspektor često ne može lako da dođe do izvora podataka.
Mi radimo drugačije.
Naša polazna tačka je domaće tržište:
- tražimo uporedive firme sa sedištem u Srbiji,
- vodimo računa da delatnost i veličina budu uporedive,
- sagledavamo realno okruženje u kom obveznik posluje.
U izveštaju ne navodimo generičke nazive, već:
- naziv firme,
- sedište,
- matični broj,
- PIB.
Time omogućavamo da poreski inspektori:
- odmah provere firmu u sistemima Poreske uprave ili APR-a,
- potvrde da su podaci realni i ažurni,
- provere finansijske izveštaje i strukturu prihoda/rashoda.
Ovakav nivo transparentnosti je jedan od ključnih razloga zašto se naše studije u praksi doživljavaju kao „čist model“ za poređenje sa drugim obveznicima.
-
Jasni zaključci – da li postoji dodatna obaveza po osnovu transfernih cena
Cilj studije o transfernim cenama nije samo da „prepriča“ propise, već da odgovori na suštinsko pitanje:
Da li obveznik ima obavezu da plati dodatni porez zbog transakcija sa povezanim licima ili je poslovao po tržišnim uslovima?
U našim izveštajima posebno vodimo računa da zaključak bude:
- argumentovan,
- zasnovan na konkretnim podacima,
- razumljiv i poreskom obvezniku i poreskom inspektoru.
Kroz benchmarking analizu upoređujemo profitne marže obveznika sa maržama nezavisnih kompanija iz uzorka. Ako su odstupanja značajna, dajemo:
- objašnjenje razloga (ekonomija obima, posebni uslovi, jedinstveni rizici), ili
- preporuku za eventualne korektivne obračune.
-
Nezavisna revizija postojećih studija o transfernim cenama – „drugi par očiju“
Sve češće dobijamo upite kompanija koje već imaju studije o transfernim cenama, obično urađene od strane:
- inostranih konsultantskih kuća ili
- globalnih grupa.
Zahtev koji dobijamo je vrlo konkretan:
„Želimo da pregledate postojeći izveštaj o transfernim cenama i date mišljenje da li je usklađen sa Zakonom o porezu na dobit, Pravilnikom o transfernim cenama i praksom poreske kontrole u Srbiji.“
U takvim slučajevima naš zadatak je da:
- identifikujemo potencijalno sporne delove,
- ukažemo na nedovoljno objašnjene transakcije,
- proverimo da li je benchmarking urađen na uporedivom uzorku,
- označimo sve što bi u praksi moglo da dovede do dodatnog zaduženja.
Ovaj tip rada pokazuje realnu sliku tržišta:
kompanije sve više razumeju da je studija o transfernim cenama više od formalnog dokumenta – to je direktna zaštita u poreskoj kontroli.
-
Povezivanje sa praksom i daljom podrškom
Studija o transfernim cenama ne završava se samim potpisom i predajom.
U praksi:
- učestvujemo u komunikaciji sa poreskim organima,
- pojašnjavamo metodologiju,
- dajemo dodatna objašnjenja za pojedine transakcije ili marže.
Na taj način klijenti imaju sigurnost da iza izveštaja stoji tim koji razume i propise i praksu kontrole, a ne samo teorijski okvir OECD smernica.
Zaključak
Razlog zbog kog poreski inspektori posebno cene studije o transfernim cenama pripremljene po našoj metodologiji je jednostavan:
- potpuno poštovanje Zakona i Pravilnika,
- povezivanje poreskih propisa, spoljnotrgovinskih poslova i deviznog poslovanja,
- benchmarking analiza na realnom, domaćem tržištu sa proverljivim podacima,
- jasni, argumentovani zaključci koji se mogu odbraniti u kontroli.
Za pretplatnike stručne platforme, ova tema se dodatno povezuje sa:
- obradom spoljnotrgovinske dokumentacije,
- deviznim poslovanjem sa povezanim licima,
- izveštavanjem po posebnim obrascima.
Ako vam treba studija o transfernim cenama koja ne izgleda dobro samo na papiru, već može da se odbrani pred poreskim inspektorom – pišite nam. Radimo i kompletne studije i nezavisne revizije postojećih izveštaja. Pogledajte OVDE
