U međunarodnim grupama povezanih pravnih lica često se dešava da matično društvo iz inostranstva centralizovano nabavlja licence, softver ili druga prava korišćenja za potrebe cele grupe. Nakon toga, trošak tih licenci raspoređuje ili prefakturiše svojim zavisnim društvima, među kojima može biti i rezidentno pravno lice iz Republike Srbije.

Na prvi pogled, ovakva transakcija može da deluje kao obična naknada troškova. Matično društvo je platilo licencu dobavljaču, a zatim deo tog troška prenelo na svoje zavisno društvo u Srbiji. Međutim, sa poreskog aspekta, ovde nije presudno samo kako je račun nazvan, već šta je ekonomska suština plaćanja.