Cesija u međunarodnom poslovanju – kada je dozvoljena, kako se sprovodi prema Zakonu o obligacionim odnosima i Deviznom zakonu, i šta je važno znati o budućim potraživanjima, avansima, obaveštenju dužnika i ograničenjima za javna preduzeća.

Uvod

Cesija, odnosno ustupanje potraživanja, često se koristi u praksi spoljne trgovine i deviznog poslovanja – kao način da se ubrza naplata, obezbedi likvidnost ili smanji rizik.
Međutim, u međunarodnim transakcijama cesija ima poseban pravni okvir: pored Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), obavezno se primenjuju i odredbe Zakona o deviznom poslovanju, kao i propisi o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (AML).

U ovom tekstu dobijate potpuno i praktično objašnjenje:

• šta je cesija i kada je dozvoljena,
• koje su razlike u postupku kada učestvuje nerezident,
• kako se tretiraju avansi i buduća potraživanja (član 444 ZOO),
• koji su rizici ako se dužnik ne obavesti,
• i šta moraju znati javna preduzeća i firme sa državnim kapitalom.

1. Pravni okvir – ZOO i Devizni zakon

1.1. Zakon o obligacionim odnosima (čl. 436–445)

ZOO definiše cesiju kao ugovor kojim poverilac prenosi svoje potraživanje na drugo lice.
Ugovor o cesiji je punovažan ako nije:

• zabranjen zakonom,
• protiv prirode obaveze,
• ili izričito isključen osnovnim ugovorom sa dužnikom.

Ugovorom se ne menja osnovni posao – samo poverilac.
Po članu 436, potraživanje prelazi na novog poverioca danom zaključenja ugovora, ako nije drugačije ugovoreno.

Bitne odredbe:

• Sa potraživanjem prelaze i sporedna prava (hipoteka, zaloga, jemstvo, pravo naplate kamata).
• Dužnik mora biti obavešten. Ako nije, isplatom starom poveriocu – obaveza se gasi.
• Dužnik zadržava sva prava da novom poveriocu istakne prigovore koje bi imao i prema starom (član 441).
• Ako je imao protivpotraživanje pre obaveštenja, može ga prebiti i prema novom poveriocu (član 442).
• Član 444 ZOO omogućava ustupanje budućih potraživanja – ako su dovoljno određena ili odrediva.

1.2. Devizni zakon – članovi 7, 20 i 34

U spoljnotrgovinskom poslovanju cesija ima i deviznu dimenziju.
Prenos potraživanja i dugovanja može se obaviti direktno na osnovu odredaba Zakona o deviznom poslovanju, bez posebnih podzakonskih propisa.

Ključne tačke:

• Cesija se može vršiti za sve vrste realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, osim kod komercijalnih kredita i zajmova.
• Cesiju može izvršiti i nerezident, ako je reč o potraživanju po osnovu posla koji je zaključio rezident.
• Plaćanja između rezidenata po osnovu cesije mogu se vršiti u dinarima i devizama (član 34 stav 2 tačka 2).

Ovo znači da je plaćanje po osnovu kupovine potraživanja ili preuzimanja dugovanja u devizama u zemlji dozvoljeno, iako su devizna plaćanja između rezidenata inače zabranjena.

2. Kada se cesija koristi u spoljnotrgovinskim poslovima

U praksi se cesija pojavljuje u tri tipične situacije:

1. Rezident–rezident – kupovina potraživanja između domaćih pravnih lica;
2. Rezident–nerezident – ustupanje potraživanja prema stranom partneru ili od stranog partnera;
3. Nerezident–nerezident, gde rezident ima obavezu da postupa po obaveštenju jer je posao proistekao iz spoljnotrgovinskog ugovora.

Cesija se može odnositi na:

• potraživanja po izvozu robe i usluga,
• dugovanja po uvozu,
• avanse i buduće isporuke (član 444 ZOO),
• potraživanja preneta u okviru factoring ugovora,
• potraživanja koja se prenose radi naplate (cesija radi naplate).

3. Buduća potraživanja i avansi – član 444 ZOO

Član 444 ZOO dopušta cesiju budućih potraživanja ako su dovoljno određena ili odrediva.

U međunarodnoj praksi ovo ima izuzetan značaj:
npr. srpska firma izvozi robu, a kupac iz inostranstva plaća avansno.
To avansno potraživanje može biti predmet cesije pre same isporuke robe, ako je precizno definisano ugovorom (iznos, valuta, rok, ugovorni odnos).

👉 Dakle, cesija nije ograničena samo na „postojeće dugove“, već i na buduće potraživanje koje će tek nastati.
U praksi, to se koristi kod ugovora o finansiranju izvoza, prebijanja između povezanih lica, ili garantnih aranžmana.

4. Međunarodna cesija

Prema ZOO, cesija može biti i međunarodna, ako postoji element inostranstva – kada je jedan od učesnika nerezident ili ako je ugovor zaključen sa inostranim pravnim licem.

U tom slučaju, bitno je da ugovor o cesiji sadrži:

1. Merodavno pravo – najčešće se ugovara pravo Republike Srbije;
2. Nadležnost suda ili arbitraže (npr. Privredna komora Srbije, ICC Pariz);
3. Precizan opis potraživanja (osnov, iznos, datum, ugovor o kome se radi);
4. Izjavu prenosioca da potraživanje nije već ustupljeno;
5. Obavezu obaveštavanja dužnika i način dostavljanja obaveštenja (pisano, elektronski, preko banke).

Napomena:
Ukoliko cesija obuhvata potraživanja po ugovorima o izvozu/uvozu koji podležu prijavi NBS (npr. komercijalni krediti), ona nije dozvoljena – jer bi time došlo do prenosa obaveze iz poslova koji zahtevaju registraciju kredita.

5. Obaveštenje dužnika

Bez obzira da li je cesija domaća ili međunarodna, obaveštenje dužnika je presudan element.

• Ako dužnik nije obavešten, isplatom starom poveriocu – on prestaje da duguje, i novi poverilac nema pravo da zahteva isplatu.
• Obaveštenje se dostavlja pismeno i najbolje putem banke, kako bi se obezbedio dokaz o prijemu.
• U međunarodnim poslovima, preporučuje se da obaveštenje sadrži i podatke o broju deviznog računa novog poverioca.

6. Posebna pravila za javna preduzeća i firme sa državnim kapitalom

Cesija potraživanja i dugovanja ovih subjekata može se obaviti samo:

1. a) na osnovu ugovora,
   b) saglasnosti, ili
   c) izjave između svih učesnika,
   uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade Republike Srbije.

Ovo se odnosi na:

1. javna preduzeća,
2. pravna lica sa državnim kapitalom,
3. pravna lica u restrukturiranju,
4. pravna lica u postupku privatizacije.

Bez ove saglasnosti, cesija nema pravno dejstvo.

7. Faktoring i cesija

Jednostavnija procedura cesije otvorila je prostor za razvoj faktoringa – posebno međunarodnog faktoringa, gde se kao primalac potraživanja pojavljuje nerezident.
Iako se radi o posebnom ugovornom obliku, faktoring je zasnovan upravo na institutu cesije.

8. Ograničenja i zabrane

Cesija nije dozvoljena u sledećim slučajevima:

• kada je protivna prirodi obaveze (npr. usluga „ličnog karaktera“),
• ako je izričito zabranjena osnovnim ugovorom,
• ako se odnosi na potraživanja po osnovu komercijalnih kredita i zajmova (čl. 7 Deviznog zakona),
• ako se vrši bez saglasnosti Vlade RS kod subjekata iz tačke 6,
• ako bi njenom realizacijom došlo do zaobilaženja propisa o sprečavanju pranja novca.

Ograničenja u slučaju blokade računa i zloupotrebe cesije

Cesija ne može poslužiti kao mehanizam za izbegavanje izvršenja i prinudne naplate kod pravnih lica čiji su računi u blokadi.

U skladu sa Zakonom o platnom prometu i Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, zabranjeno je sprovesti cesiju radi zaobilaženja blokade računa rezidenta.

U praksi to znači:

• Ako je poverilac u blokadi – ne može preneti potraživanje na drugo lice (npr. povezano lice) radi izbegavanja prinudne naplate preko Fonda za prinudnu naplatu.
• Ako je dužnik u blokadi – cesija ne sprečava izvršenje; sredstva koja pristignu i dalje padaju pod prinudnu naplatu.
• Banke sprovode pojačanu kontrolu cesija koje uključuju blokirane subjekte i imaju pravo da odbiju sprovođenje cesije.

Poenta: cesija je dozvoljena kao poslovni pravni posao, ali nije dozvoljena kao sredstvo za izbegavanje blokade i prisilne naplate.

Primer iz prakse – pokušaj zaobilaženja blokade

Firma A (rezident) je u blokadi 65 dana i ima potraživanje od firme B iz izvoznog posla.
Firma A zaključuje ugovor o cesiji sa povezanim licem C i obaveštava firmu B da potraživanje ubuduće isplati firmi C.
Cilj je bio da se zaobiđe prinudna naplata i da novac ne ide preko računa u blokadi.

✅ Banka odbija sprovođenje cesije i zadržava uplatu dok se ne sprovede izvršenje po osnovu blokade.
❗ Cesija nema dejstvo u smislu izbegavanja prinudne naplate.

➕ Zabranjeno da fizičko lice bude ugovorna strana kod cesije iz spoljnotrgovinskih poslova

Kod cesije potraživanja iz spoljnotrgovinskog prometa nije dozvoljeno da potpisnik ugovora o cesiji bude fizičko lice kao ugovorna strana.

Razlog:

• Devizni zakon jasno propisuje da se radi o prenosu obaveza i potraživanja iz komercijalnih poslova između pravnih lica, a ne fizičkih lica.
• Fizičko lice ne može preuzeti potraživanje iz poslovnog odnosa između pravnih lica, niti može zakonito stupiti kao „primalaц potraživanja“ iz međunarodnog komercijalnog posla.

Dozvoljeno: fizičko lice može biti potpisnik kao zakonski zastupnik pravnog lica (direktor, punlašnik).
Nedozvoljeno: da fizičko lice u svoje ime i za svoj račun bude strana u cesiji iz spoljnotrgovinskog posla.

9. AML aspekt – sprečavanje pranja novca

Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017 i 91/2019), banke i finansijske institucije su obavezne da identifikuju svaku transakciju cesije koja podrazumeva prenos sredstava između rezidenata i nerezidenata.

Zato u praksi:

• banka može zadržati isplatu dok ne pribavi dokumentaciju (ugovor o cesiji, osnovni ugovor, fakture);
• ako primalac potraživanja nema ekonomsko opravdanje za cesiju, transakcija se prijavljuje Upravi za sprečavanje pranja novca;
• posebno se proveravaju cesije koje uključuju povezana lica u inostranstvu.

10. Najčešće greške u praksi

1. Nepostojanje pisanog obaveštenja dužnika.
   Posle isplate starom poveriocu – novi poverilac nema pravni osnov za zahtev.
2. Cesija komercijalnih kredita ili zajmova.
   Ovo je zabranjeno i može se smatrati pokušajem zaobilaženja propisa o registraciji kredita kod NBS.
3. Nedovoljno odredivo buduće potraživanje.
   Ako ugovor ne precizira osnov, iznos i rok, član 444 ZOO se ne može primeniti – cesija nema dejstvo.

11. Primeri iz prakse

Primer 1 – Rezident–rezident

Firma A (Beograd) ima potraživanje od firme B po izvozu robe. Zbog nedostatka likvidnosti, A prenosi potraživanje firmi C po osnovu cesije.
C plaća A u devizama (dozvoljeno po čl. 34 Deviznog zakona). Dužnik B se pismeno obaveštava, i plaćanjem C obaveza se gasi.
✅ Sve u skladu sa ZOO i Deviznim zakonom.

Primer 2 – Rezident–nerezident

Srpska firma izvozi uslugu u Hrvatsku. Umesto da čeka plaćanje, prenosi potraživanje austrijskoj kompaniji koja finansira naplatu.
Ugovor o cesiji se zaključuje u pisanoj formi, uz obaveštenje dužnika (hrvatske firme).
Plaćanje se vrši iz inostranstva na račun austrijske kompanije.
✅ U skladu sa čl. 7 Deviznog zakona i čl. 436–445 ZOO.

Primer 3 – Avansno plaćanje (buduće potraživanje)

Rezident je zaključio ugovor o izvozu usluge i primio avans od 30%. Pravo na buduću isporuku i naplatu prenosi se ugovorom o cesiji finansijskoj instituciji.
Po članu 444 ZOO, potraživanje je dovoljno određeno (ugovor, iznos, rok).
✅ Cesija punovažna; dužnik mora biti obavešten o novom poveriocu.

Zaključak

Cesija je koristan i fleksibilan instrument za regulisanje međusobnih odnosa poverilaca i dužnika, ali samo ako se pravilno primeni u okviru ZOO i Deviznog zakona.
U praksi spoljne trgovine, posebno kod međunarodnih ugovora, potrebno je voditi računa o:

• članu 444 ZOO (buduća potraživanja i avansi),
• ograničenjima kod kredita i zajmova,
• obaveštenju dužnika, i
• AML proverama banaka.

Kod javnih preduzeća i subjekata sa državnim kapitalom, cesija bez saglasnosti Vlade RS nema pravno dejstvo.

Detaljno objašnjenja sa primerima ugovora i video predavanjme o međunarodnoj cesiji imate na ovom linku