Zakonom  o spoljnotrgovinskom poslovanju propisani su slucajevi kada domace lice nije u obavezi da placenu robu u inostranstvu  uveze:

– kada se roba, koja se nalazi u inostranstvu, i isporucuje u inostranstvu na osnovu ugovora (o prodaji, o zakupu, o lizingu i slicno) i

– kada se roba unosi u zemlju u drugom postupku, u skladu sa carinskim propisima (aktivno i pasivno oplemenjivanje, carinsko skladištenje i slicno).

Ova dva stava,  u clanu 17. Zakona  o spoljnotrgovinskom poslovanju tretiraju reeksport, reeksportnu doradu, aktivno oplemenjivanje, pasivno oplemenjivanje, konsignacionu prodaju. U ovom postu, pozabavicemo se samo reeksportom.

Naime, postoje dve vrste reeksportnih poslova, i to:

–          roba kupljena  u inostranstvu i na osnovu ugovora o prodaji isporucena direktno u inostranstvu;

–           roba kupljena  u inostranstvu – privremeni uvoz u zemlju – prodaja u nepromenjenom stanju u inostranstvu.