Kada rezident može platiti drugom nerezidentu ili naplatiti od drugog nerezidenta, koja dokumentacija je potrebna prema članu 33. Zakona.

U poslovanju sa inostranstvom može se dogoditi da nerezident od kojeg ste kupili robu ili uslugu zatraži da dug platite drugom pravnom licu u inostranstvu. Moguća je i obrnuta situacija: robu ili uslugu prodali ste jednom nerezidentu, ali uplatu treba da izvrši drugo lice iz inostranstva.

Takvi zahtevi nisu retkost, naročito kod povezanih društava, promene poverioca, izmirenja obaveza unutar međunarodne grupacije ili drugih ugovorenih poslovnih odnosa. Ipak, nalog inostranog partnera da se novac uplati na račun drugog nerezidenta nije dovoljan da bi rezident automatski mogao da izvrši plaćanje.

Član 33. Zakona o deviznom poslovanju omogućava rezidentu da naplatu ili plaćanje po tekućem ili kapitalnom poslu izvrši sa drugim nerezidentom, a ne sa nerezidentom prema kome postoji obaveza ili potraživanje iz osnovnog posla. Osnovni posao, međutim, mora biti dozvoljen Zakonom, a promena učesnika u naplati ili plaćanju mora biti potkrepljena odgovarajućim ugovorom ili izjavom koja sadrži propisane podatke.

U praksi se ovaj način izmirenja obaveza često poistovećuje sa cesijom ili asignacijom. Iako ovi poslovi mogu imati sličan ekonomski rezultat, njihove pravne osnove, uloge učesnika i potrebna dokumentacija nisu iste. Pogrešno određivanje vrste posla može izazvati probleme prilikom realizacije naloga kod banke, devizne kontrole, evidentiranja poslovne promene i dokazivanja da je obaveza prema prvobitnom poveriocu zaista prestala.

Poseban rizik postoji kada zahtev za promenu računa za plaćanje stigne elektronskom poštom ili tokom video-sastanka. Razvoj veštačke inteligencije omogućio je veoma uverljivo lažno predstavljanje direktora, poslovnih partnera i drugih ovlašćenih lica. Zbog toga formalno uredna poruka, poznat izgled dokumenta, pa čak ni lice i glas na ekranu više ne predstavljaju dovoljnu potvrdu da je nalog autentičan.

Pre izvršenja transakcije rezident zato mora da odgovori na nekoliko važnih pitanja: ko je poverilac iz osnovnog posla, kome se novac stvarno plaća, na osnovu kog dokumenta je došlo do promene primaoca, da li plaćanjem novom licu prestaje obaveza prema prvobitnom poveriocu i da li je autentičnost naloga proverena nezavisnim kanalom komunikacije.

U nastavku teksta detaljno objašnjavam:

• pod kojim uslovima rezident može platiti dug drugom nerezidentu;
• kada rezident može naplatiti potraživanje od drugog nerezidenta;
• koje podatke moraju sadržati ugovor i izjava;
• kako postupiti kada inostrani partner naknadno promeni primaoca plaćanja;
• po čemu se ovaj posao razlikuje od cesije i asignacije;
• kako proveriti zahtev i smanjiti rizik od prevare;
• modeli ugovora;
• kako dokumentovati transakciju da bi njen pravni osnov bio jasan banci i nadležnim organima.

Plaćanje drugom nerezidentu može biti potpuno zakonit i poslovno opravdan postupak. Ali samo ako je pravni osnov pravilno utvrđen, dokumentacija potpuna, a nalog pouzdano proveren. U suprotnom, rezident može platiti novac pogrešnom licu — a da njegova prvobitna obaveza i dalje ostane neizmirena.

____________________________________

Nastavak teksta dostupan je PREMIUM pretplatnicima.

U nastavku se nalaze detaljno objašnjenje primene člana 33. Zakona o deviznom poslovanju, obavezni elementi dokumentacije, praktični primeri, model ugovora i model izjave.