Ugovor o detašmanu je poseban međudržavni sporazum kojim se omogućava da se građevinski radnici iz Srbija privremeno upućuju na rad u Nemačka, a da pritom ostaju zaposleni kod domaćeg poslodavca i u sistemu socijalnog osiguranja Srbije. Ovim sporazumom, koji je potpisan 1968. godine, uređeni su uslovi rada, zapošljavanja i zaštite radnika, kao i obaveze poslodavaca, a u praksi se svake godine na ovaj način angažuje oko 2.500 građevinskih radnika – od inženjera i tehničara do tesara i zavarivača. Zbog složenosti propisa i velikog broja praktičnih pitanja (radnopravnih, deviznih, poreskih i izveštajnih), u narednom periodu sledi serija tekstova koja će ovu temu obrađivati korak po korak, sa fokusom na primenu u praksi.

Slanje građevinskih radnika po ugovoru o detašmanu  u Nemačku uz fakturisanje radnih sati

1. Pravna priroda posla – šta se stvarno radi

Kada domaća firma:

• upućuje svoje zaposlene na privremeni rad u Nemačku i
• nemačkoj firmi fakturiše radne sate (časove rada),

ne radi se samo o „upućivanju radnika“, već o izvozu građevinskih usluga koji se realizuje putem detaširanih radnika.

To znači:

• radnici ostaju zaposleni kod srpskog poslodavca,
• nema zapošljavanja u Nemačkoj,
• nemačka firma plaća uslugu (radne sate), a ne zarade radnicima.

Ova razlika je ključna – i za Nemačku, i za Srbiju, i za NBS.

2. Ugovorna dokumentacija – osnova svega

2.1. Ugovor sa nemačkom firmom

Ugovor mora jasno da sadrži:

• predmet ugovora – izvođenje građevinskih radova / pružanje građevinskih usluga,
• način obračuna – fakturisanje po satu rada (satnica),
• mesto izvođenja radova (gradilište),
• period trajanja radova,
• obavezu nemačke firme da obezbedi uslove rada na gradilištu,
• cenu po satu i valutu plaćanja.

Ako u ugovoru nije jasno da se radi o usluzi, DI-2 se često pogrešno ne podnosi.

3. Radno-pravni status radnika (Srbija)

Za svakog detaširanog radnika mora postojati:

• važeći ugovor o radu sa domaćim poslodavcem,
• rešenje / aneks o upućivanju na privremeni rad u inostranstvo (detašman),
• jasno naveden period rada u Nemačkoj.

Radnik sve vreme:

• prima zaradu od srpske firme,
• ostaje u domaćem sistemu radnog prava.

4. PIO i socijalno osiguranje – obavezno i neupitno

4.1. PIO u Srbiji

Tokom celog detašmana:

• radnici moraju biti prijavljeni na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje u Srbiji,
• poslodavac nastavlja da plaća doprinose za PIO, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

4.2. A1 obrazac

Za svakog radnika pribavlja se:

• A1 potvrda kao dokaz da se na radnika primenjuju propisi socijalnog osiguranja Srbije.

Bez A1 obrasca:

• nema zakonitog detašmana,
• nema vize,
• postoji rizik retroaktivnog zaduženja za nemačke doprinose.

5. Plata i uslovi rada – nemačka pravila su obavezna

Iako se plata isplaćuje u Srbiji:

• minimalna zarada mora biti u skladu sa nemačkim građevinskim kolektivnim ugovorom,
• primenjuju se nemačka pravila o radnom vremenu, pauzama i odmorima,
• moraju se poštovati nemački propisi o bezbednosti i zdravlju na radu.

• Ovo nema veze sa DI-2, ali ima sa inspekcijom i ambasadom.

6. Nemačka ambasada – vize po osnovu detašmana

Za svakog radnika se podnosi zahtev za vizu uz:

• ugovor sa nemačkom firmom,
• rešenje o detašmanu,
• A1 obrazac,
• dokaz o zaradi usklađenoj sa nemačkim propisima.

Institucija:

• Ambasada Nemačke u Beogradu

Ambasada proverava:

• da li se radi o detašmanu,
• da li se prikriva zapošljavanje,
• da li je ugovor realan.

7. Fakturisanje radnih sati – ključ za DI-2

7.1. Kako se fakturiše

Domaća firma:

• ispostavlja fakturu nemačkoj firmi za odrađene radne sate,
• faktura mora biti u skladu sa ugovorom (satnica × broj sati),
• faktura se naplaćuje iz inostranstva.

Ovo je izvoz usluga, bez obzira što se rad fizički obavlja u Nemačkoj.

8. Devizno poslovanje i priliv sredstava

Prilikom naplate:

• priliv deviza mora imati ispravnu šifru osnova naplate,
• mora postojati potpuna dokumentacija (ugovor, fakture, obračuni sati).

9. Obrazac DI-2 – obavezno izveštavanje NBS

9.1. Zašto se DI-2 podnosi

DI-2 se podnosi jer:

• domaće pravno lice pruža uslugu u inostranstvu,
• usluga se realizuje putem detaširanih radnika,
• ostvaruje se prihod iz inostranstva po osnovu izvoza usluga.

9.2. Ko podnosi i kada

• Obrazac DI-2 podnosi domaća firma,
• podnosi se kvartalno, bez obzira da li je bilo naplate u tom periodu,
• podaci se iskazuju u skladu sa propisima NBS.

Institucija:

• Narodna banka Srbije

Česta greška iz prakse:
firma smatra da je DI-2 samo za „ćerke firme i ogranke u inostranstvu“.
To nije tačno – izvoz usluga kroz detašman takođe ulazi u DI-2.

10. Poreski aspekt (kratko, ali važno)

• Ako su ispunjeni uslovi iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja
  (boravak do 183 dana, nema stalne poslovne jedinice) –
  oporezivanje dobiti ostaje u Srbiji.
• Ako se uslovi prekrše – postoji rizik oporezivanja u Nemačkoj.

11. Dokumentacija koja mora postojati na gradilištu

• A1 obrasci,
• ugovori o radu,
• rešenja o detašmanu,
• prijave nemačkim organima,
• evidencija radnih sati.

Zaključak

Kada se u detašmanu:

• fakturišu radni sati i
• ostvaruje prihod iz Nemačke,

firma istovremeno mora biti usklađena sa:

• propisima o radu i PIO u Srbiji,
• nemačkim pravilima rada i kontrole,
• deviznim propisima,
• obavezom izveštavanja NBS putem obrasca DI-2.

Jedna greška (najčešće DI-2 ili A1) povlači lanac problema.

Ako želiš, sledeći korak mogu da uradim:

• poseban stručni tekst samo o DI-2 u ovakvim situacijama, ili
• primer pravilnog fakturisanja radnih sati sa objašnjenjem za knjigovodstvo.

Objasni sta ja A1

Najvažnije odmah (suština u 5 tačaka):

• A1 obrazac je dokaz u kom sistemu socijalnog osiguranja je radnik osiguran.
• Kod detašmana, A1 potvrđuje da radnik ostaje u PIO sistemu Srbije, iako radi u inostranstvu.
• Bez A1 obrasca nema zakonitog detašmana.
• A1 je uslov za vizu, rad i izbegavanje duplih doprinosa.
• U praksi: A1 štiti i radnika i firmu.

Šta je A1 obrazac – jasno i bez teorije

A1 obrazac je zvanična potvrda da se na radnika, koji privremeno radi u drugoj državi, i dalje primenjuju propisi o socijalnom osiguranju matične države.

U slučaju detašmana iz Srbije u Nemačka, A1 znači sledeće:

Radnik radi u Nemačkoj, ali je penziono, zdravstveno i invalidski osiguran u Srbiji.

Drugim rečima:
rad fizički → Nemačka
doprinosi → Srbija

Šta tačno pokriva A1

A1 potvrđuje primenu srpskih propisa o socijalnom osiguranju, i to za:

• penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO),
• zdravstveno osiguranje,
• osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

To je posebno važno jer Nemačka, bez A1 obrasca, automatski smatra da radnik potpada pod njihov sistem.

Zašto je A1 presudan kod detašmana

1. Bez A1 – nema detašmana

Ako nema A1:

• detašman se ne priznaje kao zakonit,
• rad se tretira kao rad „na crno“ ili prikriveno zapošljavanje.

2. Ambasada traži A1

Prilikom podnošenja zahteva za vizu po osnovu detašmana,
Ambasada Nemačke u Beogradu
proverava da li postoji A1 kao dokaz da:

• radnik nije zaposlen u Nemačkoj,
• nema prelivanja u nemački socijalni sistem.

3. Nemačka inspekcija bez najave

Na gradilištu, nemačka kontrola:

• prvo traži A1 obrazac,
• tek onda gleda ostalu dokumentaciju.

Ako A1 ne postoji ili je istekao → sledi problem.

Ko izdaje A1 u Srbiji

A1 obrazac se izdaje preko:

• Fond PIO
  (u saradnji sa drugim nadležnim institucijama)

Zahtev podnosi poslodavac, ne radnik.

Koliko važi A1

• A1 se izdaje za tačno određeni period detašmana.
• Ne važi „dok traje projekat“, već do datuma navedenog u obrascu.
• Ako se rad produžava → A1 se mora produžiti ili ponovo pribaviti.

👉 Česta greška: ljudi ostanu na terenu, a A1 istekne.

A1 i PIO – direktna veza

Dok A1 važi:

• radnik je prijavljen na PIO u Srbiji,
• poslodavac mora redovno da plaća doprinose u Srbiji,
• nema obaveze plaćanja nemačkih doprinosa.

Ako A1 ne postoji ili istekne:

• Nemačka može da traži retroaktivnu uplatu doprinosa,
• često za ceo period rada.

Najčešće greške iz prakse

• ❌ A1 se traži posle odlaska radnika
• ❌ A1 važi kraće od stvarnog boravka
• ❌ Firma misli da je ugovor dovoljan
• ❌ PIO doprinosi kasne iako A1 postoji

Sve ove greške se skupo plaćaju.

Zaključak – kako to izgleda u praksi

Ako bih morala da svedem na jednu rečenicu, rekla bih ovako:

A1 je lična karta detašmana.
Bez nje, radnik je „nevidljiv“ u sistemu – i u Srbiji i u Nemačkoj.

Ako želiš, sledeći korak mogu da uradim:

• poseban stručni podtekst za platformu samo o A1 (sa primerima iz prakse), ili
• da A1 uklopim u checklistu uz DI-2 i fakturisanje radnih sati kao jednu celinu.

Ti reci gde nastavljamo.

Pre toga koju ulogu ima Privredna komora Srbije?

Najvažnije odmah (da se razdvojimo od zabluda):
Privredna komora Srbije (PKS) ne izdaje A1, ne daje vize i ne prijavljuje detašman.
Njena uloga je posredna, ali ključna – bez određenih potvrda PKS-a postupak se u praksi ne može zatvoriti (naročito kod ambasade i nemačkih organa).