Zašto poreski inspektori posebno cene studije o transfernim cenama koje mogu da provere? Objašnjavamo zašto su propisi, domaći benchmarking, pregled dokumentacije pre kraja godine i odgovornost autora ključ poverenja u kontroli.

Ako radite sa povezanim licima, postoji trenutak u godini koji deluje isto svima: bilansi, završni, transferne cene, priprema dokumentacije, rokovi. I negde u tom haosu pojavi se pitanje koje je mnogo iskrenije od svih drugih: „Da li će ova studija o transfernim cenama izdržati kontrolu Poreske uprave?“

To je realno pitanje, bez ukrasa. Ne da li izgleda uredno, ne da li je menadžment zadovoljan, već da li poreski inspektor može da otvori studiju i jasno isprati logiku, dokaze i brojke. Ako podatak može da se proveri, inspektor se oseća sigurno. Ako ne može, oprez raste.

U ovom tekstu prolazimo kroz to zašto su studije o transfernim cenama sa potpisom IFA posebno cenjene od strane poreskih inspektora, zašto ih koriste kao model u kontroli drugih firmi i kako izgleda pristup koji gradi poverenje, a ne nervozu. Priča je operativna, prizemna, zasnovana na praksi — ne na teoriji. Biće govora o propisima, dokumentaciji, benchmarking analizi, i jednoj vrlo važnoj stvari: odgovornosti koju preuzimamo kao autori studije.

Transferne cene – jednostavna suština složenog posla

Transferne cene mogu da izgledaju kao komplikovan svet, ali u srži je jedna jasna ideja: država želi da bude sigurna da transakcije između povezanih lica nisu izvedene tako da se veštački smanji poreska osnovica.

Od 2014. godine studije o transfernim cenama su obavezne za veliki broj obveznika. One treba da pokažu da je poslovanje sa povezanim licima blisko tržišnim uslovima.

„Dobra“ studija u praksi znači nekoliko stvari. Mora da bude zasnovana na važećim propisima. Mora da bude dosledna, da se svaki podatak može pratiti kroz ugovore, fakture, finansijske izveštaje i spoljnotrgovinsku dokumentaciju. Mora da bude transparentna.

U kontroli se odmah vidi razlika između studije rađene „zbog forme“ i studije rađene kao analitički dokument. Inspektor vidi da li je sve povezano, da li ima rupa i da li zaključci imaju oslonac u dokazima.

Poštovanje Zakona i Pravilnika – osnova poverenja

Jedan od razloga zašto poreski inspektori cene studije koje radimo kao tim jeste doslednost. Od samog starta, od 2014. godine, u potpunosti primenjujemo Zakon o porezu na dobit, Pravilnik o transfernim cenama i sve relevantne podzakonske akte.

U praksi, to znači da svaki deo analize ima oslonac u propisima. Kada inspektor postavi pitanje „Zašto ste primenili ovu metodu?“ ili „Na osnovu čega tvrdite da je profitna marža u okviru tržišnog opsega?“, odgovor je jasan i lako proverljiv. Nema nagađanja.

Kontrola prepoznaje dokument koji prati promene propisa, primenjuje važeće smernice i ne koristi šablone iz prethodnih godina zato što su „prolazili“. Studija koja je ažurna uliva stabilnost.

Mikro zaključak je jednostavan: poštovanje propisa daje osećaj sigurnosti i predvidljivosti u kontroli.

Transferne cene ne postoje same – važnost spoljnotrgovinske i devizne dokumentacije

Drugi važan razlog zašto su ove studije cenjene jeste to što ne posmatramo transferne cene izolovano. Znamo da su povezane sa spoljnotrgovinskim ugovorima, INCOTERMS klauzulama, deviznim prijavama, računima, kalkulacijama, transportnim dokumentima.

Ako se studija o transfernim cenama oslanja samo na fakture i finansijske izveštaje, inspektor dobija samo deo slike. Ali kada se u analizi povežu ugovori, tok robe, tok novca, uslovi isporuke, rabati, kreditni uslovi i računovodstveni tretman — inspektor vidi da podaci „dišu zajedno“.

Često upravo kroz analizu transfernih cena otkrijemo neusaglašene ugovore, pogrešne opise usluga, nelogične marže ili razlike između tokova robe i tokova fakturisanja. Zato dokumentaciju sa klijentima pregledamo već u novembru ili decembru. Postoji vreme da se uoči i ispravi ono što može da utiče na analizu, ali i na kontrolu.

Klijenti tada često kažu jednu realnu rečenicu: „Bolje da vi ovo nađete sad, nego inspektor kasnije.“

I to je ta pravilna logika — priprema pre kraja godine daje mir posle kraja godine.

Benchmarking sa firmama iz Srbije – ključ poverenja u brojkama

Najosetljiviji deo svake studije je benchmarking analiza. To je deo gde inspektor proverava da li je poslovanje sa povezanim licima u okviru tržišnog opsega.

Mi benchmarking ne radimo oslanjajući se na globalne baze poput Amadeus, gde se često dobiju firme sa tržišta na koja se ne može primeniti lokalna realnost. To lepo zvuči u promotivnim materijalima, ali inspektoru ne daje ono što mu treba — proverljivost.

Naš pristup je fokusiran na domaće tržište. Biramo firme koje posluju u Srbiji, koje su iz iste ili uporedive delatnosti, sličnog obima poslovanja i broja zaposlenih.

Najvažnije: ne krijemo identitet uporedivih firmi. U studiji jasno navodimo naziv firme, sedište, matični broj i PIB.

Inspektor tada može odmah da proveri podatke u svom sistemu ili preko APR. Ne naslućuje, ne nagađa, ne pretpostavlja — vidi realne finansijske izveštaje.

Tu se stvara poverenje.

I sada dolazi ono što dodatno učvršćuje taj osećaj:
Pored toga što potpisujemo studiju o transfernim cenama, mi kao tim preuzimamo punu odgovornost pred poreskim organima za tačnost analize. Klijent ne nosi teret naših zaključaka — mi stojimo iza svakog reda.

To poreskim organima znači mnogo. Znaju da ne prebacujemo odgovornost na obveznika. Znaju da smo analizirali podatke sa namerom da budu proverljivi. Zato se ovakve studije često koriste kao referentni primeri u drugim kontrolama.

Usput, jedna tipična rečenica koju čujemo u praksi glasi: „Vi ste jedini koji daju PIB za svaku uporedivu firmu.“ To je onaj živi, ljudski komentar koji najbolje opisuje razliku.

Studija kao alat za planiranje, ne samo za odbranu

Studija o transfernim cenama nije samo dokument koji se vadi kada stigne najava kontrole. Kada se radi temeljno, ona postaje alat za planiranje i donošenje odluka.

Menadžment dobija jasnu sliku o tome da li su marže realne, da li su uslovi transakcija pravilno postavljeni, da li ima rizika koji se može preduprediti.

Kada inspektor vidi da je studija pisana sa namerom da posluži kao alat — a ne samo kao obaveza — prepoznaje ozbiljnost obveznika.

Isto važi i za našu garanciju:
Kada potpisujemo studiju, mi potvrđujemo da stojimo iza analize i da smo spremni da pred poreskim organima objasnimo svaki korak i svaki broj.

To klijentima daje osećaj sigurnosti. To inspektoru daje osećaj stabilnosti.

Zaključak – zašto ovakav pristup donosi mir u poslovanju

Posle svega navedenog, jasno je zašto se studije o transfernim cenama koje radimo kao tim cene od strane poreskih inspektora.

Cene se zato što se svaki podatak može proveriti. Zato što je studija zasnovana na propisima. Zato što se dokumentacija pregleda pre kraja godine. Zato što je benchmarking urađen sa realnim firmama iz Srbije, sa otvorenim identitetima i podacima.

I zato što kao autori studije preuzimamo punu odgovornost pred poreskim organima za tačnost analize. Klijent ne ostaje sam.

To je model rada koji dugoročno donosi stabilnost, predvidljivost i poverenje.

Ako želite da vidite kako izgleda studija koja u praksi olakšava kontrolu i menadžmentu i inspektoru, kliknite na „Saznajte više“ OVDE.