Kako se sindikovano finansiranje – crowdfunding tretira prema propisima o deviznom poslovanju u Srbiji? Da li je dozvoljeno posredovanje rezidenta između nerezidenata, i da li postoji obaveza izveštavanja pri povraćaju sredstava investitoru? Kompletno stručno objašnjenje sa stanovišta deviznih propisa.

Uvod

Crowdfunding ili grupno/sindikovano finansiranje projekata predstavlja model ulaganja koji je globalno razvijen, ali u Srbiji još uvek nije potpuno normiran posebnim propisima. Zbog sve češćih upita privrede, posebno u situacijama kada rezidenti posreduju između nerezidenata, važno je razjasniti kako ovakve transakcije posmatraju devizni propisi.

Regulatorni okvir – status crowdfundinga u Srbiji

Iako je Beogradska berza još 2017. godine najavila plan uključivanja u crowdfunding modele, u Republici Srbiji još uvek ne postoji zakon koji uređuje alternativne investicione fondove i kolektivno finansiranje. Komisija za hartije od vrednosti je potvrdila da ova oblast tek treba da bude uređena posebnim zakonom.

Do donošenja tog zakona, crowdfunding se ne može tretirati kao poslovanje investicionog fonda u smislu domaćih propisa o tržištu kapitala.

Sa stanovišta deviznog poslovanja, ovakvi aranžmani se posmatraju kroz postojeći pravni okvir – bez posebnih pravila za crowdfunding.

Učesnici i priroda posla u konkretnom primeru

U navedenom slučaju učestvuju:

• nerezident – investitor (strano fizičko lice),
• nerezident – korisnik investicije (strana firma – proizvođač),
• rezident – agencija (posrednik registrovan za crowdfunding usluge).

Uloga rezidenta se svodi na posredovanje, jer spaja investitora i korisnika investicije i ostvaruje pravo na proviziju. Ovakva delatnost se, prema važećim propisima, tretira kao posao posredovanja, uređen Zakonom o obligacionim odnosima.

Rezident ima pravo da naplati posredničku proviziju od nerezidenta, na osnovu ugovora o posredovanju, i takva naplata se smatra tekućom uslugom izvoza.

Prilikom naplate provizije iz inostranstva, rezident je dužan da na nalogu za platni promet navede pravilnu šifru osnova naplate, u skladu sa propisima o deviznom platnom prometu.

Da li rezident može posredovati u plaćanjima između dva nerezidenta?

Ovo je ključni deo.

Propisi o deviznom poslovanju jasno definišu da se platni promet sa inostranstvom obavlja isključivo po osnovu tekućih i kapitalnih poslova koji su uređeni Zakonom o deviznom poslovanju.

U prikazanom aranžmanu, rezident:

• prima sredstva od nerezidenta – investitora,
• zadržava proviziju,
• ostatak prosleđuje drugom nerezidentu – korisniku investicije.

Ovo znači da rezident posreduje u obavljanju platnog prometa između nerezidenata, što:

❌ nije prepoznato kao dozvoljena aktivnost Zakonom o deviznom poslovanju, i
❌ može se smatrati pružanjem platnih usluga bez licence.

Pružanje platnih usluga zahteva dozvolu Narodne banke Srbije, što ovde nije slučaj i nije namera agencije.

Zbog toga je ovaj model sporan sa stanovišta deviznih propisa.

Alternativa – escrow račun

Kao potencijalno rešenje navodi se mogućnost korišćenja escrow računa, iako ni oni nisu posebno uređeni posebnim deviznim propisima.

Šta znamo iz regulative:

• Zakonom o platnim uslugama omogućeno je otvaranje zajedničkih računa,
• Odluka NBS o deviznim i dinarskim računima rezidenata i nerezidenata predviđa mogućnost otvaranja „drugih računa“, pored tekućih i depozitnih.

Da li se escrow računi smatraju „drugim računima“ mora se proveriti direktno sa NBS, jer praksa zavisi od konkretnog slučaja i banke koja vodi račun.

Sindikovani finansijski krediti – šta Zakon dozvoljava?

Važno je razlikovati crowdfunding od sindikovanih finansijskih kredita, koji su uređeni propisima o deviznom poslovanju.

Zakon dozvoljava:

• da grupa stranih kreditora (banke, finansijske institucije) odobri sindicirani kredit rezidentu ili nerezidentu,
• učestvovanje banaka iz Republike Srbije u sindiciranom kreditu.

Zakon ne dozvoljava:

⛔ da rezidenti – pravna lica (koja nisu banke) učestvuju kao kreditodavci (zajmodavci) u sindiciranom finansijskom kreditu.
Ova uloga je rezervisana isključivo za banke.

Zaključak

Crowdfunding i sindikovano finansiranje projekata još uvek nisu uređeni posebnim zakonima u Srbiji i ne uklapaju se u standardnu deviznu regulativu.

Ključne smernice za ovakve aranžmane:

• Rezident može naplatiti proviziju po osnovu posredovanja – kao izvoz usluge.
• Rezident ne sme posredovati u platnom prometu između nerezidenata bez licence NBS.
• Za alternativne modele (npr. escrow) preporučuje se prethodna konsultacija sa NBS.
• U sindiciranim finansijskim kreditima rezidenti ne mogu biti kreditodavci, osim ako su banke.

Sve dok crowdfunding ne dobije poseban zakonski okvir, ovakvi modeli finansiranja ostaju ograničeni i rizični sa aspekta deviznog poslovanja.