Saznajte koje vrste kreditnih poslova sa inostranstvom prepoznaje Zakon o deviznom poslovanju, kako se vrši prenos potraživanja i dugovanja između rezidenata i koje su obaveze izveštavanja prema Narodnoj banci Srbije.

Uvod

Kreditni poslovi sa inostranstvom predstavljaju jednu od najvažnijih oblasti deviznog poslovanja, posebno za privredne subjekte koji se finansiraju putem inostranih kredita, pozajmica ili garantnih aranžmana. Ovi poslovi uređeni su Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014, 30/2018 i 19/2025 – dalje: Zakon) i podzakonskim aktima Narodne banke Srbije.

Šta se podrazumeva pod kreditnim poslovima sa inostranstvom?

Prema Zakonu, kreditni poslovi sa inostranstvom obuhvataju finansijske kredite i zajmove u devizama koje kreditor, odnosno zajmodavac, odobrava dužniku uplatom sredstava na njegov račun.
Pored klasičnih kreditnih aranžmana, pod ovim poslovima se smatraju i:

• svi oblici finansiranja koje odobravaju banke, strane banke i druge strane finansijske institucije,
• finansiranje trgovine robom ili uslugama u kojoj rezident nije direktno ugovorna strana, ali finansiranje obavlja banka.

Kreditor može biti jedno lice ili grupa kreditora – u tom slučaju govorimo o sindikovanom kreditu.

Zaduživanje rezidenata iz inostranstva uređeno je čl. 18–21. Zakona, dok su posebni uslovi korišćenja i izveštavanja detaljno propisani sledećim aktima Narodne banke Srbije:

• Odluka o načinu i uslovima korišćenja finansijskih kredita iz inostranstva („Sl. glasnik RS“, br. 6/2013, 74/2013 i 32/2018),
• Odluka o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom („Sl. glasnik RS“, br. 56/2013 i 4/2015).

Kada rezident odobrava zajam nerezidentu ili daje jemstvo, primenjuju se čl. 23–24. Zakona i Odluka o uslovima pod kojima rezidenti mogu odobravati finansijske zajmove nerezidentima („Sl. glasnik RS“, br. 32/2018).

Prenos potraživanja i dugovanja po osnovu inostranih kredita

U praksi se često javlja situacija da jedno domaće društvo, koje ima više ugovora o inokreditima, želi da prenese svoje obaveze na drugo domaće društvo – najčešće zbog reorganizacije poslovanja.
Zakon o deviznom poslovanju u članu 20. izričito uređuje ovu mogućnost.

Prema stavu 1. ovog člana, banke, rezidenti (osim fizičkih lica) i nerezidenti mogu prenositi ili naplaćivati potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom.

Prema stavu 2, prenos je dozvoljen samo ako:

1. postoji ugovor između prenosioca i primaoca potraživanja/dugovanja,
2. dužnik iz osnovnog posla bude obavešten o prenosu potraživanja, odnosno
3. poverilac iz osnovnog posla da saglasnost za prenos dugovanja.

Ugovor o prenosu mora sadržati:

• identifikacione podatke o ugovornim stranama,
• osnov po kom su nastala potraživanja i dugovanja,
• podatke o dužniku/poveriocu, valuti i iznosima.

Mogućnost prenošenja više kredita jednim ugovorom

Nema zakonskih prepreka da se prenos više inostranih kredita izvrši jednim ugovorom, pod uslovom da isti sadrži podatke o:

• svakom pojedinačnom ugovoru o kreditu,
• valuti i iznosu svakog kredita,
• poveriocu (nerezidentu – kreditoru) i dužniku (rezidentu).

Dakle, jedan ugovor o prenosu može obuhvatiti više inokreditnih aranžmana, ali mora biti dovoljno detaljan da obezbedi transparentnost svakog pojedinačnog duga.

Obaveza izveštavanja Narodne banke Srbije

Svaka promena u vezi sa kreditnim poslovima sa inostranstvom – bilo da se radi o novom zaduženju, izmeni ugovora, prenosu duga ili otplati – mora biti prijavljena Narodnoj banci Srbije (NBS).

Izveštavanje se vrši u skladu sa:

• Odlukom o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom („Sl. glasnik RS“, br. 56/2013 i 4/2015), i
• Uputstvom o popunjavanju obrazaca („Sl. glasnik RS“, br. 102/2018).

Nedostavljanje izveštaja NBS u propisanom roku predstavlja povredu deviznih propisa i može dovesti do prekršajnih sankcija.

Zaključak

Kreditni poslovi sa inostranstvom zahtevaju precizno planiranje i dosledno poštovanje svih zakonskih obaveza – od ugovaranja i prenosa duga, do redovnog izveštavanja NBS.
Kao što se vidi, čak i jednostavna promena dužnika po inokreditu mora biti dokumentovana ugovorom i prijavljena Narodnoj banci.

• Pretplatnicima platforme dostupni su tekstovi: Prenos potraživanja sa primerom ugovora o prenosu potražuvanja.
• Kada nije moguć prenos dugovanja i potraživanja sa nerezidenta na rezidenta