Kada domaći kupac konsoliduje robu različitih dobavljača u distributivnom centru u inostranstvu, otvara se pitanje ko se navodi u rubrici 2 JCI i kako se pravilno sprovodi plaćanje po članu 33 Zakona o deviznom poslovanju. U tekstu analiziramo carinski i devizni okvir i pravila za ispravno sprovođenje isporuke.
- UVOD
Domaće kompanije sve češće otvaraju distributivne centre u inostranstvu kako bi na jedno mesto sabrale robu različitih dobavljača i zatim je jednim transportom uvezle u Srbiju. Međutim, kada se u jednoj pošiljci nalazi roba više prodavaca, postavlja se ključno pitanje: ko se navodi u rubrici 2 carinske deklaracije (pošiljalac/izvoznik), ako distributivni centar nije prodavac robe, već samo logistička tačka?
Odgovor se nalazi u pravilima o popunjavanju JCI, Incoterms logici i deviznim propisima, posebno članu 33.
- RUBRIKA 2 JCI – KO MORA BITI POŠILJALAC
Rubrika 2 JCI popunjava se u skladu sa Pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracija i drugih obrazaca u carinskom postupku[1]. U nju se unosi poslednji prodavac robe pre uvoza u Republiku Srbiju.
To znači:
- ako distributivni centar ne prodaje robu i nije izdao fakturu, on ne može biti pošiljalac u rubrici 2,
- pošiljalac mora biti prodavac čija je faktura osnov za carinsku vrednost.
Rubrika 2 se ne popunjava prema „logistici“, već prema stvarnoj prodaji i dokumentovanom vlasništvu robe. Prateća dokumentacija (CMR, pak lista, konsolidovani manifest) ne može biti osnova za unos pošiljaoca, ako nije praćena fakturom tog istog lica.
- INCOTERMS I STATUS POŠILJAOCA (EXW / FCA / DAP)
Incoterms ne određuje poreklo ili vlasništvo, već prenos rizika i obavezu izvozne carinske formalnosti. Za rubriku 2 najvažnije je sledeće:
- EXW – izvoznu carinu snosi kupac; često dovodi do situacije gde distributivni centar ne može formalno biti izvoznik
- FCA – najčistija opcija, jer jasno određuje lice koje sprovodi izvoznu proceduru
- DAP – prodavac zadržava ključne obaveze; distributivni centar ne može postati pošiljalac
Ako se želi da distributivni centar bude pošiljalac, Incoterms mora biti usklađen sa pravnim statusom poslednjeg prodavca, ne sa pukom praksom isporuke.
- DEVIZNI ASPEKT – KADA JE MOGUĆA KONSOLIDACIJA (ČLAN 33)
Osnovni princip deviznog prometa je da se plaćanje vrši prema stvarnom prodavcu, u skladu sa članom 3 Zakona o deviznom poslovanju[2]. Međutim, član 33 omogućava izuzetak: rezident može izvršiti plaćanje drugom nerezidentu, pod uslovom da je izvršen prenos potraživanja između nerezidenata i da to proizilazi iz ugovora ili izjave[3].
Dakle, ako se želi jedna JCI i jedan pošiljalac, a distributivni centar da bude u rubrici 2, neophodno je:
(1) da se potraživanja prenesu na lice koje će nastupiti kao „poslednji prodavac“
(2) da ono izda jedinstvenu fakturu domaćem kupcu
(3) da se banci dostavi ugovor/izjava po članu 33
(4) da se nalog za plaćanje označi šifrom „2“ kao poslom iz člana 33, u skladu sa Uputstvom NBS[4]
Bez ta četiri uslova, banke s pravom odbijaju plaćanje.
- ŠTA BANKA KONTROLIŠE I ZAŠTO JE OVO „OSETLJIVA TRANSAKCIJA“
Banke ovakve aranžmane strogo kontrolišu, jer se često zloupotrebljavaju za prikrivanje tačne vrednosti robe ili trećih plaćanja. U praksi, banka najčešće odbija nalog iz dva razloga:
- faktura nije usklađena sa JCI
- nema valjanog ugovora po članu 33 kao osnova prenosa potraživanja
Zbog toga je ovo model koji može da funkcioniše, ali samo uz besprekornu dokumentaciju.
- KADA DISTRIBUTIVNI CENTAR NE MOŽE BITI POŠILJALAC
Distributivni centar ne može biti u rubrici 2 kada:
- ima samo logističku funkciju
- nema ugovorom preuzeto potraživanje
- nije izdao fakturu kupcu
- Incoterms to ne podržava
- plaćanje se vrši direktno različitim prodavcima
U tim slučajevima mora se raditi više JCI deklaracija – po jednom prodavcu.
- ZAKLJUČAK
Konsolidovana pošiljka može biti sprovedena jednom JCI i jednim plaćanjem, ali samo ako distributivni centar postane poslednji prodavac u pravnom i deviznom smislu, što znači:
- mora postojati faktura „master prodavca“
- mora postojati ugovor/izjava po članu 33
- banka mora imati osnov za plaćanje
- JCI se popunjava na osnovu stvarnog tokа robe i poslednjeg prodavca
Ako toga nema — distributivni centar je isključivo logistika, a rubrika 2 mora glasiti na stvarne dobavljače, uz više deklaracija.
Fusnote:
[1] Pravilnik o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracija i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnik RS“br… 8/2017)).
[2] Član 3 Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“br. 19/2025 ).
[3] Član 33 Zakona o deviznom poslovanju.
[4] Uputstvo za sprovođenje odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom (NBS).
