Detaljna analiza prenosa potraživanja i dugovanja u deviznom poslovanju. Ko može da prenosi, šta se može prenositi i koje su česte greške u praksi.
Pravni okvir i osnovna pravila
Zakon o deviznom poslovanju Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014, 30/2018 i 19/2025) jasno definiše ko može biti učesnik u poslovima prenosa potraživanja i dugovanja, kao i šta može biti predmet takvog prenosa.
U skladu sa članom 7. i članom 20. Zakona, predmeti prenosa su:
- potraživanja i dugovanja po osnovu spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata (koji se ne smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima), i
- potraživanja i dugovanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom.
Bilo kakvo odstupanje od ovih osnova vodi ka neregularnosti i potencijalnoj povredi propisa – naročito kada je reč o pokušajima prenosa potraživanja između dva rezidenta na nerezidenta.
Dozvoljeni subjekti prenosa
Učesnici u poslovima prenosa mogu biti:
- banke sa sedištem u Republici Srbiji,
- rezidenti (osim fizičkih lica),
- nerezidenti, uključujući pravna lica i strane banke.
Svaki od navedenih subjekata može biti i prenosilac i primalac potraživanja, uz obavezu da potraživanje potiče iz dozvoljenog osnova i da je zakonito dokumentovano.
Minimalni sadržaj ugovora o prenosu
Ugovor o prenosu mora sadrzati sledeće elemente:
- identifikacione podatke ugovornih strana,
- osnov po kojem je potraživanje ili dugovanje nastalo,
- podatke o prvobitnom dužniku ili poveriocu,
- iznos i valutu potraživanja,
- datum nastanka i rok dospeća.
Zakonom je predviđeno:
- kod prenosa potraživanja: neophodno je obaveštenje dužniku,
- kod prenosa dugovanja: potrebna je prethodna pisana saglasnost poverioca.
(Ne)obavezno izveštavanje NBS
Razlika između članova 7. i 20. Zakona jeste u obavezi izveštavanja:
- Za prenose po članu 7 – nema obaveze izveštavanja Narodne banke Srbije;
- Za prenose po članu 20 – postoji obaveza izveštavanja, i to u okviru redovnog kvartalnog izveštavanja o kreditnim poslovima.
Najčešće greške u praksi
-
Prenos između dva rezidenta na nerezidenta
U praksi se neretko događa da domaće firme pokušaju da prenesu potraživanja koja su nastala u prometu sa drugim rezidentima na nerezidenta. Ovakvi prenosi nisu dozvoljeni, jer potraživanje nije nastalo iz međunarodnog posla. Samim tim, ugovor o prenosu je ništav.
Primer iz prakse: Kompanija A (rezident) prodaje robu kompaniji B (takođe rezident) i stekne potraživanje. Zbog loše likvidnosti, A pokušava da to potraživanje prenese na firmu C iz Švajcarske (nerezident), verujući da time rešava svoj problem naplate. Ugovor se potpisuje, ali banka odbija plaćanje pozivajući se na član 7. Zakona. Posledično, firma C ne može da izvrši naplatu, firma A gubi i vreme i reputaciju, a firma B koristi pravnu prazninu da izbegne obavezu plaćanja.
-
Zalog kao forma prenosa
Založno pravo na potraživanju između dva rezidenta u korist nerezidenta – iako formalno nije prenos, pravno i ekonomski ima isti efekat. Takva transakcija je nedozvoljena.
-
Višestruki prenosi
Ranije je bilo uobičajeno da potraživanje prelazi s jednog rezidenta na drugog (npr. factoring), ali od ukidanja relevantne Uredbe 2012. godine, višestruki prenosi više nisu regulisani, i zahtevaju dodatnu pažnju da ne bi došlo do kršenja propisa.
-
Indirektan prenos kroz obezbeđenje
Pojavljuju se pokušaji prenosa potraživanja mimo propisa – kroz zaloge, menice, cesije „na osnovu“ drugih ugovora. NBS je jasno stala na stanovište da je svaki prenos koji vodi ka mogućnosti nerezidenta da naplati potraživanje prema drugom rezidentu – protivzakonit.
-
Bilateralno prebijanje prenetih dugovanja
Prebijanje je dozvoljeno samo ako su rezident i nerezident neposredno realizovali robni ili uslužni promet. Ako je potraživanje nastalo iz prenosa, a ne iz osnovnog posla, pravo na prebijanje ne postoji.
Primer iz prakse: Rezident A izveze robu nerezidentu B i ima potraživanje. Istovremeno, prenosi dugovanje od drugog rezidenta C koji duguje nerezidentu B. A želi da prebijanjem zatvori obe pozicije. NBS osporava transakciju jer A nije učestvovao u osnovnom poslu uvoza. Prebijanje se smatra neregularnim i odbija se.
Zaključak
U poslovima prenosa potraživanja i dugovanja sa inostranstvom, nije dovoljna samo forma – ključno je poštovanje pravne osnove, identiteta učesnika i predmeta prenosa. Najčešće greške proizilaze iz:
- nepoznavanja razlika između domaćih i međunarodnih osnova,
- pokušaja da se pravni oblik koristi za prikrivanje zabranjenih odnosa,
- pogrešnog tumačenja „rezident – nerezident“ odnosa kao dovoljnog uslova.
Za ispravno postupanje, neophodno je:
- Tačno identifikovati osnov potraživanja;
- Proveriti da li su učesnici ovlašćeni;
- Zaključiti ugovor sa svim obaveznim elementima;
- Izvršiti pravovremeno obaveštavanje ili pribavljanje saglasnosti;
- Proveriti da li je potrebno izveštavanje NBS.
Razumevanje suštine članova 6, 7, 20 i 33 Zakona o deviznom poslovanju, kao i pravilna interpretacija Uredbe o bilateralnom prebijanju, predstavlja osnov za zakonito i efikasno upravljanje međunarodnim potraživanjima.
Ukoliko su pravila jasno postavljena unutar firme i svi zaposleni u spoljnoj trgovini i finansijama edukovani o ovim temama, rizik od grešaka se značajno smanjuje, a poslovanje postaje stabilnije i bezbednije
