Računovodstveno evidentiranje sredstava koj su na ime pristupnice naplaćena od članova (korisnika) online platforme za prodaju

Sredstva koja na ime pristupnice uplate članovi/korisnici online platforme za prodaju polovnih stvari, u poslovnim knjigama vlasnika platforme treba evidentirati u korist računa 430 – Primljeni avansi, depoziti i kaucije (tj. odgovarajućeg analitičkog računa koji se odnosi na depozite u okviru ovog računa), a ne u korist prihoda, s obzirom da svaki član/korisnik ima pravo na povraćaj novca u celosti, pravo da raspolaže istim za kupovinu drugih proizvoda preko platforme i sl.

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00657/2022-16 od 30.8.2022. godine)

„Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 73/2019 i 44/2021 – dr. zakon – dalje: Zakon), uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika, organizacija računovodstva, računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, Registar pružalaca računovodstvenih usluga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaji o plaćanjima autoritetima vlasti i nefinansijsko izveštavanje, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.

U predmetnom zahtevu koji nam je dostavljen, između ostalog, navedeno je sledeće:

• Preduzeće je vlasnik e-marketa, gde se fizička lica (kupci i prodavci, jednim imenom: članovi) susreću i vrše kupoprodaje raznih, uglavnom polovnih stvari na toj online platformi. Prodavcima, fizičkim licima, biva naplaćena provizija za posredovanje (korišćenje e-marketa), kada dođe do uspešne kupoprodaje. Preduzeće u tom momentu beleži svoj prihod od posredovanja (provizija naplaćena članu koji je prodao predmet) i obračunava i plaća pripadajuće poreze.
• Da bi bilo koje fizičko lice (član) moglo da nudi svoje predmete na prodaju na toj platformi tj. e-marketu, preduzeće naplaćuje unapred depozit, tzv. „kredit“, proizvoljnog iznosa – koliko član želi i može uplatiti u tom trenutku, što čak može biti i nedovoljno za proviziju koja će se iz toga morati naplatiti u trenutku ostvarene kupoprodaje, a može biti dovoljan i za nekoliko budućih provizija. Taj svoj „kredit“ članovi koji prodaju mogu da troše u neograničenom vremenskom periodu, i za bilo koju uslugu ponuđenu na e-marketu. Takođe, mogu taj novac, u celom nepotrošenom iznosu ili delimičan iznos preostalog „kredita“, da zatraže nazad u bilo koje vreme, i preduzeće ga isplaćuje članu kao povrat „kredita“. Iz ovih razloga ove uplate su tretirane kao DEPOZITI tj. NEOBEZBEĐENA PLAĆANJA.
• Dakle, uplate od članova koje su gore opisane su unapred, ne zna se u kom iznosu i za koju svrhu (da li će biti prodaja, pa posledično i naplata provizije, ili možda član želi kada ponudi predmet da ga i reklamira, za šta se, isto, naplaćuje usluga reklame iz tog „kredita“, ili želi neku drugu uslugu od ponuđenih na e-marketu), ne mora da potroši sav kredit u nekom ograničenom vremenskom periodu, i može ga zatražiti nazad kad to poželi.

U vezi sa gore navedenim postavljeno je sledeće pitanje: Da li je ovakav tretman ovih uplata ispravan ili bi se te unapred uplate, i pod kojim uslovima, mogle smatrati avansnim uplatama?

Na osnovu svega navedenog, ukazujemo na sledeće:

Članom 8. stav 1. Zakona propisano je da pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom, u skladu sa ovim zakonom, uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i pravovremeno otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama.

U zavisnosti od veličine u koju je konkretno preduzeće razvrstano saglasno Zakonu (nije navedeno u predmetnom zahtevu) zavisi i koju regulativu je u obavezi da primenjuje prilikom vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja (MSFI, MSFI za MSP ili Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 89/2020)).

Dodatno ističemo da je odredbama člana 32. stav 2. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS“, br. 89/2020 – dalje: Pravilnik) propisano da se na računu 430 – Primljeni avansi, depoziti i kaucije, iskazuju unapred naplaćeni iznosi i novčana obezbeđenja za obrtna sredstva. Na ovom računu iskazuju se unapred naplaćeni iznosi po svim osnovama: po osnovu primljenih avansa za prodaju proizvoda, robe, materijala i usluga, za usluge i druge namene na osnovu ugovora, pre prometa dobara i usluga, uključujući i primljene depozite i kaucije.

Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da bi u konkretnom slučaju sredstva koja na ime pristupnice uplate članovi/korisnici online platforme za prodaju polovnih stvari trebalo evidentirati u poslovnim knjigama preduzeća u korist računa 430 – Primljeni avansi, depoziti i kaucije (tj. odgovarajućeg analitičkog računa koji se odnosi na depozite u okviru ovog računa), a ne u korist prihoda, s obzirom da svaki član/korisnik ima pravo na povraćaj novca u celosti, pravo da raspolaže istim za kupovinu drugih proizvoda preko platforme i sl.

Na kraju, želimo da ukažemo da je, saglasno članu 43. stav 2. Zakona, za istinito i pošteno prikazivanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, odnosno konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja i konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju pravnog lica propisana kolektivna odgovornost (zakonskog zastupnika, organa upravljanja, nadzornog organa i lica koje sastavlja finansijske izveštaje delujući u okviru nadležnosti koje su im zakonom i internom regulativom pravnog lica odnosno preduzetnika dodeljeni), odnosno u konkretnom slučaju preduzeće koje je vlasnik platforme je u obavezi da sastavi redovan godišnji finansijski izveštaj u skladu sa odgovarajućom računovodstvenom regulativom, dok je krajnja odgovornost revizora (pod pretpostavkom da je preduzeće obveznik revizije) da potvrdi, odnosno izrazi mišljenje o usklađenosti tog finansijskog izveštaja sa pomenutom regulativom.”