Uvoz robe u svoje ime a za tuđi račun je spoljnotrgovinski posao koji zahteva pre svega dobru pripremu uvozne dokumentacje. Razlog za pažnju je da ne dođe do problema ko ima pravo da koristi plaćeni PDV kao prethodni porez.

U ovom poslu postoje dva prometa dobara:

– promet od stranog dobavljača uvozniku (po osnovu kojeg se dobra uvoze i nastaje PDV obaveza kod uvoza) i

– isporuka dobara od strane uvoznika krajnjem korisniku (naručiocu) po osnovu koje nastaje obaveza obračunavanja PDV od strane uvoznika u skladu sa Zakonom.

Ugovorne strane

Kod uvoza robe u svoje ime, a za tuđ račun treba razlikovati ugovorne strane:

(1) korisnik uvoza – naručilac posla – primalac robe, a koji je suštinski vlasnik robe koja se uvozi i

(2) uvoznik – izvršilac posla zaključuju ugovor kojim preciziraju prava i obaveze ugovorenih  strana.

Ovaj ugovor je vrsta neformalnog ugovora o nalogu u kojem izvršilac posla (uvoznik) preuzima obavezu uvoza robe iz inostranstva u svoje ime, a za račun naručioca posla (korisnika uvezene robe), s tim što ima pravo na naknadu u skladu sa tim ugovorom.