Kontakt

Biljana Trifunovic

IFA-INTERNATIONAL FINANCIAL AGENCY d.o.o.

Beograd, ul. Ðorda Nešica br. 2

Tel. 011/208-54-10; 208-54-11;

 E-Mail: biljana@ifa.co.rs

E-Mail: biljana.ifa@gmail.com

www.ifa.co.rs

 


333 Comments

  1. Vera
    Nov 09, 2011 @ 21:03:01

    Poštovana g-do Trifunovic,

    obracam Vam se sa molbom da u nekom od svojih sledecih postova obradite teme vezane za:
    1. popunjavanje Kontrolnika uvoza/izvoza roba i usluga, posebano me interesuje deo vezan za pravdanje razlika u vrednosti (kakva je to odluka nadležnog organa, kada se ona donosi, ko je donosi, za koje situacije i iznose i sl.),
    2. obaveštavanje nadležnih državnih institucija o svakom uvoznom/izvoznom poslu tj. svakom placanju, odnosno naplati iz inostranstva (kada se obaveštava Devizni inspektorat (Ministarstvo finansija), rokovi za podnošenje dokumentacije…).

    Završila sam ekonomski fakultet i od skoro radim na poslovima uvoza i izvoza, pošto nemam nikakvog prakticnog iskustva na ovim poslovima, svaka informacija i Vaš savet bi mi dobrodošao.

    Unapred zahvalna,
    Vera Peric

  2. Maja
    Nov 09, 2011 @ 22:25:19

    Postovana Biljana,zanima me kako se radi kompenzacija sa ino/partnerom.Nacin,potrebna dokumentacija i sl
    pozdrav Maja Enis

    • Marija
      Feb 13, 2012 @ 16:18:08

      Moje skromno misljenje o ovoj temi: kompenzacija sa ino partnerom je jako komplikovana u praksi, i gde god je moguce zaobilazi se…

  3. Marija
    Feb 13, 2012 @ 16:14:14

    Postovana Biljana,

    da li je moguce da jedno lice koje je osnivac jednoclanog drustva i njegov direktor, osnuje jos jedno jednoclano DOO privdedno drustvo sa istom delatnoscu, u kome ce takodje biti direktor?
    Svojevremeno je APR bez problema registrovao ovakva drustva , bez obzira na konfilktnost interesa i ostala zakonska ogranicenja. Da li smatrate da je i nakon stupanja na snagu novog Zakona o privrednim drustvima moguce registrovati jedno fizicko lice nekoliko puta kao osnivaca i direktora u jednoclanim doo privrednim drustvima sa istom sifrom delatnosti?

    S postovanjem,
    Marija

    • biljanatrifunovic
      Feb 23, 2012 @ 20:56:00

      Poštovana Marija, ni najnoviji Zakon o privrednim društvima ne tretira problematiku koliko jednoclanih privrednih društava može da osnuje jedno lice. Taj problem je bio i u prethodnom zakonu, jedino je Zakon iz 1995 bio precizan gde je bilo naglašeno da jeno lice može da bude osnivac samo jednog jednoclanog društva i neograniceno je bilo u koliko preduzeca sa više osnivaca biti osnivac. Ova tema se ni u postojecem zakonu ne pominje, a po prirodi stvari, sve što nije zabranjeno je dozvoljeno. Tako da je moj odgovor na vaše pitanje MOŽE. Sve najbolje vam želim

      • Marija
        Feb 27, 2012 @ 19:57:34

        Hvala Vam Biljana na profesionalnosti.
        Potpuno bih se slozila sa Vama, sto se tice zakona iz 1995.godine. Pomogli ste mi da razresim svoju dilemu, kada su u pitanju Zakon o Privrednim drustvima iz 2004, kao i njegov sledbenik, najnoviji zakon, koji je stupio na snagu 1. februara ove godine (2012.)
        Sve pohvale za nacin rada, brigu o klijentima, razumevanje materije kojom se bavite, interdisciplinarnost. ..

        Zelim Vam puno zdravlja, srece i uspeha.

        Marija

  4. Nikola
    Apr 09, 2012 @ 10:46:50

    Poštovana Biljana,

    imam jedno pitanje na koje odgovor nisam pronašao nigde na netu: šta sa rashodovanom opremom zatvorenog DOO? DOO je bio u stecaju i na kraju zatvoren (na sajtu APR-a je i okacena odluka Privrednog suda o zatvaranju pre 6 meseci).

    Da li preostala oprema (ništa veliko ni bitno, ali ipak postoji par kompjutera, štampac, 3 kanc stola) može da se “baci” ili mora da se cuva? Da napomenem da kompjuteri nisu u ispravnom stanju, kao ni štampac.

    Bio bih vam mnogo zahvalan na odgovoru

    • biljanatrifunovic
      Apr 10, 2012 @ 07:51:31

      Poštovani Nikola, to što ste vi videli na sajtu APR da je firma likvidirana – ugašena, ukoliko niste dobili zvanicno rešenje, to ne znaci nošta. Nakon rešenja od APR sledi vam kontakt sa Upravom Prihoda, da tu ugasite firmu, kao i da ugasite poslovni tekuci racun, da zakljucite svoju radnu knjižicu i dosta posla ima oko gašenja firme, mnogo više nego kada je otvarate. Takode obavestiti lokalnu samoupravu da bi vas oslobodili placanja takse za gradsko gradevinsko zemljište i firmarinu, /ukoliko ste to ranije placali/. Kada to sve završite, onda je firma ugašena. Što se tice stolova i stolica, to je likvidacioni ostatak koji ostaje vlasniku firme.

  5. Ivana
    May 14, 2012 @ 16:08:21

    Postovana Biljana,

    Molim Vas za pomoc vezano za rubriku pravdanje razlika, odnosno kako se upisuju podaci u ovu rubriku i da li je potrebno i kako izvestavati Devizni inspektorat ili Narodnu banku?

    Konkretno me interesuje sledeci slucaj: Robu od inodobavljaca platili smo avansno u celosti prema profakturi. Medjutim, inodobavljac nam je poslao manju kolicinu, kao i uredan racun uz ovu robu, tako da smo sada u pretplati. Interesuje da li je potrebno i kako upisati ovu pretplatu u knjigu kontrolnika, odnosno da li je potrebno dostaviti neku dokumentaciju Deviznom inspektoratu ili NBS. Takodje, da li je moguce koristiti ovu pretplatu za neki novi uvoz od istog inodobavljaca, ali pod drugim kontrolnikom uvoza, i opet da li je potrebno unositi neke podatke u rubriku Pravdanje razlika, odnosno da li je potrebno dostaviti neku dokumentaciju Deviznom inspektoratu ili NBS?

    Unapred Vam se zahvaljujem!

    S postovanjem,

    Ivana Petrovic

    • biljanatrifunovic
      May 14, 2012 @ 21:25:53

      Postovana Ivana, vas slucaj ima vise resenja.
      1. Ako je razlika izmedju placene i isporucene robe mala, i ukoliko se to vama isplati vi mozete da uradite otpis potrazivanja, tako sto ce nadlezni organ u firmi da donese Odluku o otpisu potrazivanja, i da tu razliku knjizite na troskove poslovanja, sto vam se ne isplati ako je cifra veca.
      2. Za vise uplacena avansna sredstva mozete da uvezete novu kolicinu robe, i to po istom kontrolniku, da ne bi imali problema sa ispravkom broj kontrolnika kod Deviynog inspektorata, jer prilikom avansnog placanja vi ste dali broj kontrolnika, i on je evidentiran automatski kod DI i NBS, vi ste sa ino partnerom napravili ugovor ili imate porudzbenicu na odredjenu kolicinu robe, poslao vam je manje, sada u sledecoj isporuci salje vam ostatak robe po istom ugovoru i kontrolniku, i tako zatvarate predmet, i ukoliko naknadna isporuka bude vece vrednosti od avansnog placanja samo doplatite razliku, i opet kraj predmeta.
      Bitno je da proverite datume, jer ukoliko je proslo vise od godinu dana od kada ste uplatili avans, za postojecu razliku trebali bi da prijavite kreditni odnos potrazivanje za placenu a ne isporucenu robu.
      Opet sve zavisi kako se resite da zatvorite predmet, ali drugi predlog vam je najbolji. Pozdrav, i sve najbolje!

  6. Ivana
    May 15, 2012 @ 08:05:43

    Postovana Biljana,

    Hvala Vam na brzom i iscrpnom odgovoru.

    Slazem se da je drugo resenje najbolje, ali postoji problem jer je otvoren novi kontrolnik za robu koja je stigla naknadno. Placanje je izvrseno prema inodobavljacu tako sto smo racunali pretplatu iz prve isporuke i doplatili razliku. Da li smo napravili gresku i ako jesmo, kako je mozemo ispraviti? Odnosno da li postoji nacin da se putem pravdanja razlika ispravi greska?

    Unapred Vam se zahvaljujem.

    S postovanjem,
    Ivana Petrovic

    • biljanatrifunovic
      May 21, 2012 @ 04:27:23

      Postovana Ivana, ja sam ovih dana bila jako zauzeta, ali kako se razvila diskusija na blogu gospodja Jadranka vam je dala vec odgovor. Ona je predlozila, sto je sasvim ok da vidite sa poslovnom bankom i sa svojim spediterom da kontrolnik koji ste posle otvorili prakticno stornirate i da ceo posao prebacite na prethodni kontrolnik koji vam je ostao ne zatvoren za razliku. To je sasvim regularan postupak, jeste da malo kosta ali se isplati. Jer ako ste racunali pretplatu iz prve isporuke i doplatili razliku, vi onda imate neslaganje i u drugom kontrolniku, platili ste manje nego sto ste uvezli. Zato je najbolje da kod poslovne banke izmenite u nalogu za placanje broj kontrolnika, a sa spediterom da u JCI takodje izmenite broj kontrolnika. Bicemo u kontaktu, pozdrav

  7. izolda
    May 16, 2012 @ 14:15:41

    Postovana Biljana,
    obracam se vama sa jednim pitanjem ,da li mogu priljaviti nenaplacenog duga od ino partnera kao kreditni posao kod nbs , proteklo vise od godinu dana od dana izvoza.
    tj.izvoz robe je izvrsen u novembru 2010g.

    • biljanatrifunovic
      May 21, 2012 @ 04:04:29

      Postovana Izolda, Prijavte odma kreditni posao na obrascu P1 i ako ste to trebali da uradite prvi put 10. januara 2012. godine. Ali kako je Uredba donet pred Novu godinu, prosla je dosta neopazeno. Popunite sad nemojte cekati 10. jul, nego neka vam sada u maju bude prvi izvestaj i navedite da je za I /prvi/ kvartal. registrovace vam kreditni posao, i nastavite da prijavljujete sve dok ne naplatite potrazivanje od vaseg ino kupca. To uradite elektronskom postom jer drugacije ne moze, dobicete obavestenje o registraciji na isti nacin, a ujedno to moze da vam bude jedan od argumenata i dokumenata kojim ce te opominjati svog kuca da vam sto pre plati. Pozdrav

      • izolda
        May 21, 2012 @ 13:39:51

        Postovana Biljana,
        hvala vam da brz odgovor,tako cu i uraditi.Ali sto se tice naplate da li mozemo prebijati iznos sto je prijavljena kao kreditni posao-odnosno kompenzacija sa ino partnerom?

        • biljanatrifunovic
          May 22, 2012 @ 11:31:18

          Poštovana Izolda, u pravu ste. Prvi korak je da registrujete kreditni odnos, nakod dobijanja potvrde od Narodne banke da je prihvatila registraciju kreditnog odnosa, onda u drugom koraku možete da uradite komenzaciju.
          Poštovana Izolda, ukoliko sam vam pomogla da razjasnite situaciju, i vi ste odgovorima zadovoljni, onda preporucite ovaj blog dalje svojim prijateljima, kolegama i ostalim osobama koji su u poslu, Hvala

  8. jadranka
    May 17, 2012 @ 13:45:21

    Postovana Biljana,
    Ukoliko ste otvorili novi kontrolnik za istog dobavljaca, a jos niste uvezli robu, nije problem da kod vase poslovne banke izvrsite promenu broja kontrolnika. To cak mozete uraditi i sa brojem kontrolnika na JCI-u, ukoliko ste uvezli robu.( ovo ce uraditi spediter). Naravno i banka i spediter ce vam za ove aktivnosti naplatiti, ali neku simbolicnu sumu.
    Ukoliko se radi o stalnom dobavljacu, mozete kod sledeceg uvoza ponovo iskoristiti i broj kontrolnika kod koga postoji pretplata.
    Pozdrav

    Jadranka

  9. jadranka
    May 22, 2012 @ 12:36:00

    Postovanje Biljana,

    Nedavno sam otkrila vas site i zaista mi se veoma dopada. Vec sam ucestvovala sa komentarom, savetom za Ivanu.
    Kako sam i ja zaduzena za uvoz , izvoz u svojoj firmi, a zivim u Novom Sadu, moje pitanje je kada cete imati ponovo neki seminar ( teme iz spoljne trgovine) . Rado bih ga posetila!
    Pozdrav

    Jadranka

    • biljanatrifunovic
      May 22, 2012 @ 12:42:55

      Poštovana Jadranka, secam se vašeg kometara, i preporucila sam Ivani ako nije videla da ga primeni. Što se tice novog treninga u Novom Sadu on je vec zakazan za 13.06.2012. i vec ih je 9 na spisku prijavljeno, odnosno oni za koje nije bilo prostora 16.05. Baš sam srecna što je jako veliko interesovanje, dodouše tema je vrlo aktuelna. Bilo bi mi veliko zadovoljstvo da se vidimo, radno podružimo i upoznamo u vašem divnom Novom Sadu. Ako ste se rešili javite se gospodi Jeleni Stankov, 021-480-20-85 u Privrednoj komori NS ona ce vam dati predracun i registrovace vaš dolazak. Sve najbolje do skorog videnja, Biljana

  10. Ivana
    May 25, 2012 @ 10:57:06

    Postovana Biljana,

    Hvala Vam na iscrpnom odgovoru i izvinjavam Vam se na kasnom odgovoru. Takodje zahvaljujem se i Jadranki na pomoci, pomogli ste mi da resim problem.

    Elem, htedoh sa svima vam da podelim iskustvo vezano za problem o kojem smo pisali. S obzirom da je ceo problem iz prossle godine, javili su se dodatni problemi. Banka nije htela da izvrsi izmenu naloga 70, s obzirom da je od prosle godine. Ali i za to postoji resenje! :o) Kontaktirala sam NBS, i oni su me uputili na sledeci link:
    http://www.nbs.rs/internet/cirilica/20/index_bop.html
    na podlink Pitanja, odgovori i instrukcije, tacnije na pitanje br. 7 i odgovor. Sve u svemu, banka moze interno da izmeni nalog (u mom slucaju broj kontrolnika) i overi pecatom.
    Kada se prikupi sva dokumentacija, izmenjen JCI (iako su mi u Deviznom inspektoratu rekli da je izmene moguce raditi samo do 6 meseci, spediter me je ubedio da je to moguce uraditi i kasnije), izmenjen nalog 70 i pismeno objasnjenje zbog izmene, dostavlja se Deviznom inspektoratu.

    Krenula sam sa procedurom i nadam se uspesnom resenju!
    Jos jednom, hvala Vam na pomoci, ovaj blog je sjajno osmisljen i daje konkretna resenja!

    Puno pozdrava,
    Ivana

    P.S. Htela bih da koristim Vasa resenja za nove kontrolnike, medjutim za kontrolnik izvoza postavili ste link za kontrolnik uvoza. Molim Vas da to promenite, jer Vasi kontrolnici daju potpunu preglednost i jednostavnost kod unosa.

  11. Irena Tot-Segedi
    Jun 05, 2012 @ 07:51:05

    Poštovana Biljana,
    sve-sve pohvale za blog.
    Imam jedno pitanje, otvorila sam novi broj kontrolnika za uvoz usluge tj. prevoz robe. Fakture su pratile robu za koju sam otvorila drugi broj kontrolnika. JCI postoji samo za robu i na njoj stoji broj kontrolnika za robu jer su fakture za prevoz prikazane u rubrici 44 na JCI -” priložene isprave i dodatne informacije” . Kod placanja cu navesti broj iz kontrolnika ali na fakturi je pecat i br.JCI gde je naveden br.kontrolnika za robu što me ustvari i zbunjuje. Da li je ovako ispravno ili ?
    Unapred hvala na odgovoru.
    Pozdrav
    Irena Tot-Segedi

    • biljanatrifunovic
      Jun 05, 2012 @ 18:54:04

      Poštovana Irena, prvo da se zahvalim na pohvalama za blog. Hvala, i iskreno se nadam da ce uskoro biti još i bolji.
      Što se tice transporta i kontrolnika. Ukoliko je robu prevozila neka druga strana transportna firma kojoj ce te platiti u devizama skroz je u redu novi kontrolnik. On se odnosi na prevoz, i prilikom placanja navešcete taj broj kontrolnika. Ukoliko, je na racunu za robu iskazano samo kao posebna stavka transportni troškovi, onda vam ne treba novi kontrolnik, transport je iskazn u okviru racuna koji se odnosi na robu. To što je u rubrici 44 JCI iskazan transport to je standardan podatak bez obzira da li transport placate dobavljacu koji vam isporucuje robu ili sasvim nekom drugom inopartneru koji po nalogu prevozi robu za vas. Ako imate još neku nedoumicu, javite se, sve najbolje.

  12. Irena Tot-Segedi
    Jun 06, 2012 @ 05:51:49

    Hvala

  13. Slovo
    Sep 03, 2012 @ 13:43:26

    Poštovana Biljana,
    Možete li mi odgovoriti koliko dugo se moraju čuvati važna dokumenta u firmi ,npr.izlazne i ulazne fakture,blagajna,prijemnice,radni nalozi …..?

    Pozdrav

    Tatjana Bogdanović

    • Biljana Trifunović
      Sep 03, 2012 @ 14:21:36

      Poštovana Tanja, na blogu imate tekst koji obrašuje baš tu tematiku. U sadržaju će te ge pronaći, međutim ne bitno. Računi, ulazni izlazni, knjiga deviznog kontrolnika, prijemnica je sastavni deo ulaznog računa, sva dokumenta se čuvaju 10 godina. Znači dokumentacija iz 2001. godine više ne mora da se čuva, pomoćne knjige, blagajna, rdni nalozi čuvaju se od 3-5 godina. Dosije radnika, i ako vše ne radi kod vas, završni računi, M4 obrazac, trajno ili preciznije 50 godina. Sve najbolje, Biljana Trifunović

  14. Informa
    Sep 06, 2012 @ 14:51:50

    Poštovana Biljana,
    možete mi reći sledeće: udruženje gradjana ljubitelji golubova, žele da u svojim prostorijama za članove služe piće!Šta je potrebno od dokumentacije da bi ovakva prodaja pića bila regularna?
    Unapred Hvala!

    • Biljana Trifunović
      Sep 07, 2012 @ 11:44:58

      Udruženje građana ne može da se bavi privrednom delatnošću. Prodaja kafe, sokova, pića i njihova naplata je privredna delatnost. Ukoliko imate mali broj članova, i zanemarljiv trošak kafe, …. vi možete da povećate članarinu, a da kupljenu kafu i ostalo tretirate kao reprezentaciju, i da bez naplate poslužujete svoje članove. Ukoliko bi taj promet bio u većem obimu, onda bi trebalo registrovati delatnost RESTORANA, što podrazumeva pored inspekcije tržišne, sanitarne i sigurno još neke, da imate i fiskalnu kasu. Skoro svi fudbalski klubovi, i amaterski, imaju i restoran, ali on je registrovan sasvim odvojeno sa svim pratećim zakonskim obavezama.

      • Informa
        Sep 07, 2012 @ 12:18:02

        Biljana, hvala Vam puno!
        Pozdrav, Marina Šunjka!

  15. Lenami
    Sep 07, 2012 @ 15:24:43

    Poštovana Biljana,
    da li se iznos koji ino banke zadrže na ime troškova od uplate koju nam kupac iz inostrastva plati u celosti, unose u rubliku pravdanje razlike? (Na rasporedu priliva koje smo dobili od banke vidi se ukupan iznos i umanjenje za iznos troškova bankarske provizije)
    Unapred hvala,
    Milena

    • Biljana Trifunović
      Sep 07, 2012 @ 15:30:31

      Poštovana Milena, kada ino banke odbiju od plaćene sume svoju proviziju, vi će te u rasporedu priliva napisati ceo iznos računa koliko vam je kupac inače stvarno i platio. U narednom redu stavićete šifru 400 osnova i -30,00 EUR npr. na ime bankarskih troškova. Ukupno primljenu sumu umanjićete za proviziju, i dobićete iznos koliko i piše u obaveštenju. Prilikom knjiženja, u knjigovodstvu proknjižiće se ceo iznos koliko vam kupac duguje, a na ime inostranih bankarskih troškova proknjižićete trošak provizije. Pozdrav

  16. Lenami
    Sep 07, 2012 @ 15:44:51

    Puno Vam hvala na odgovoru.
    Pozdrav,
    Milena

  17. Informa
    Sep 17, 2012 @ 19:21:05

    Poštovana Biljana, pitaću Vas nešto što i sama mislim da je glupo!
    Na osnovu kog propisa se “može” odredjeni procenat salda robe, na kto 1320, knjižiti kao obezvredjenje robe?

    Pojašnjenje: knjigovodstvo za jednu firmu radimo već duže od 10 godina. Postoje dva vlasnika od kojih se jedan godinama nije interesovao za finansije već se bavio komercijalom. Ove godine je našao “nekog” ko je pregledao bruto bilanse i analitičke kartice kupaca i izveo zaključak da smo iskazivali veliku dobit. Navedeni su primeri kako smo dobit mogli smanjiti a izmedju ostalog i * u jednoj godini je primenjeno 10% na saldo robe na dan 31.12. a u drugoj 20%, i za taj iznos su umanjili dobit!* Napominjem da se zaliha vodi po prodajnoj ceni i da se uredno radio inventar kao i otpisi u toku godine, za rastur i kalo i manjak. Da li zaista postoji način da se uradi ovako nešto?!
    Pozdrav Marina!

    • Biljana Trifunović
      Sep 17, 2012 @ 23:25:20

      Poštovana Marina,
      molim vas ne dozvoljavajte da vam neke neznalice paušalno prosipaju pamet i “znanje”, da bi stekli neke lične pozicije i koristi. Vi svakako primenjujete Pravilnik, /dobor ste me podsetili da ovih dana postavim pravilnik o dozvoljenom rasturu, kalu i lomu,/ da je za svaku vrstu robe propisano tačno koliko može po tom osnovu da se izvrši otpis robe. Svaki drugi manjak, preko dozvoljenog obavezuje vas da obračunate PDV i da se isti plati po osnovu prekomernog manjka. Manjak može da bude izazvan po raznim osnovama, krađa, uzimanje robe od strane vlasnika… to već znate. Paušalno određivanje otpisa svake godine drugačije, je neozbiljno. Možete otpisivati, osnovano i pri tome plaćati porez. I kad se podvuče crta dođe mu na isto. Vi nastavite da radite kako propisi nalažu, gospodin svakako nije čuo, da vi kao knjigovođa i ako nemate licencu za sprečavanje pranja novca…. da ste dužni da se vladate kao da je imate i da radite po zakonu… da ne dužim. Pozdrav, Biljana

      • Informa
        Sep 28, 2012 @ 15:03:28

        Poštovana Biljana,
        mnogo hvala na odgovoru. Samo sam htela da umirim svoju savest, a Vi ste mi u tome pomogli.
        P.S. pripreme za polaganje ispita za pranje novca su u toku!
        Pozdrav, Marina!

  18. GRAFOCARD d.o.o.
    Oct 01, 2012 @ 13:28:54

    Poštovana Biljana,
    imam dva pitanja:

    - hoćete li u neko skorije vreme pisati o promeni stope PDVa.
    - da li se statusnom promenom može smatrati unos novog udela, stranog kapitala u vrednosti 51%, čime privredno društvo postaje većinski strano privredno društvo.

    Srdačan pozdrav,
    Snežana Dinić

    • Biljana Trifunović
      Oct 01, 2012 @ 13:35:37

      Poštovana Snežana, izmene PDV, porez na dobit, koji je samo do petka 06.010.2012. stopa poreza 10% od petka 15% i sve ostalo, radim, i od danas već će biti puno novih tekstova na nove teme. Srećno nam bilo, pozdrav Biljana

  19. Informa
    Oct 02, 2012 @ 09:56:43

    Poštovana Biljana,
    naš klijent ima ugovor sa predavačima iz inostranstva. Predavanja će se obaviti na teritoriji Srbije i za deo predavanja dobiće računa, ali ima jedan deo predavača koji traže da im se isplate samo troškovi smeštaja i prevoza. Za taj deo nećemo imati račun.
    Na koji način da izvršimo isplatu ovih troškova?
    Pozdrav, Marina Šunjka

  20. Slavica Radojevic
    Oct 02, 2012 @ 10:27:27

    Postovana Biljana, sve pohvale za blog. Drago mi je da postojite i da mozemo da saradjujemo. Imama jedno pitanje vezano za sifru osnova kod deviznog poslovanja. Moja firma uvozi od ino-partnera rezervne delove ( mi smo distributeri i centralni servis za LG klima uredjaje). Ino-partner nam salje zbirno, preko DHL-a robu, mi placamo carinu, pdv i uslugu carinjenja DHL-u, a zatim refakturisemo troskove carine i usluge carinjenja nasem partneru ( tako je Ugovorom predvidjeno). Prilikom dobijanja iz banke obavestenja o prilivu po toj fakturi, koja bi bila ispravna sifra osnova za refakturisanje tih troskova? Da li to takodje podleze izvestavanju Deviznom inspektoratu kao usluga refakturisanja troskova? Hvala unapred na odgovoru!

  21. Slovo
    Oct 09, 2012 @ 14:41:38

    Poštovana Biljana,
    Trebali bismo da izvezemo naše proizvode (srpskog preferencionalnog porekla)u Republiku Srpsku.
    Tačnije trebali bismo da imamo više sukcesivnih izvoza male vrednosti u toku meseca, vrednosti manje od 1000 evra .Postoji li neki način na koji bismo mogli da izvezemo robu a da ne ide preko špedicije ,jer su nam troškovi špedicije u nekim slučajevima veći od vrednosti robe koju izvozimo.
    Srdačan pozdrav

  22. Slavica Radojevic
    Nov 02, 2012 @ 12:49:06

    Postovana Biljana, jos jedno pitanje o placanju ekoloske takse i podnosenju izvestaja. Posle promena od 01.10. i ukidanja pojedinih agencija i fondova, kome se podnosi tromesecni izvestaj o proizvodima koji postaju el. otpad? Konkretno, mislim na izvestaj koji treba da se preda do 15.11.2012.
    Hvala unapred na odgovoru
    Srdacan pozdrav

  23. Slavica Radojevic
    Nov 05, 2012 @ 10:20:05

    Postovana Biljana, jos jedno pitanje o placanju ekoloske takse i podnosenju izvestaja. Posle promena od 01.10. i ukidanja pojedinih agencija i fondova, kome se podnosi tromesecni izvestaj o proizvodima koji postaju el. otpad? Konkretno, mislim na izvestaj koji treba da se preda do 15.11.2012.
    Hvala unapred na odgovoru
    Srdacan pozdrav

  24. Lenami
    Nov 05, 2012 @ 10:39:02

    Poštovana Biljana,
    molim Vas da mi odgovorite na koji način se pravda razlika više isplaćene akontacije za službeni put u devizama, kada zaposleni sa službenog puta vrati deo razlike u kovanicama, a koje banke ne primaju? U pitanju je iznos manji od 10 CHF.
    Unapred hvala,
    Milena

  25. Motorola
    Nov 23, 2012 @ 12:21:42

    Poštovana Biljana,
    Imamo pitanje za posao koji smo delimično završili.
    Inodobavljaču smo platili robu, koja je uvezena i isporučena korisniku.
    Posebno smo inodobavljaču platili fakturu za uslugu obuke (za uvezenu robu) koju će njihov radnik da obavi u narednom periodu. (navela sam za šifru plaćanja 409). Krajnjem korisniku ćemo fakturisati obuku i na nju obračunati PDV! Da li smo ovim ispunili sve naše zakonske obaveze ili ne, da li je ispravna šifra plaćanja prema inostranstvu za obuku i da li podleže izveštavanju Dev.inspektoratu
    Hvala unapred na odgovoru!

    • Biljana Trifunović
      Nov 23, 2012 @ 12:48:14

      Poštovani,
      što se tiče šifre plaćanja 409 za koju ste se vi opredelili, vi znate o kakvoj se vrsti obuke radi. Inače šifra 409 odnosi se na Audio-vizuelne usluge. Uredu je da vi kupcu u zemlji fakturišete izvršene usluge +pdv. Račun koji ste vi dobili od ino parnera podrazumeva da izvršite interni obračun pdv i to kao obavezujući PDV i kao odbitnu stavku, saldo je 0 /nula/ ali ste dužni da uradite taj obračun PDv.
      Ukoliko ste račun primili posle 06.10.2012. nemate za sada nikakvu obavezu obaveštavanje Deviznom Inspektoratu, jer je za sada to ukinuto. Pozdrav i sve najbolje

      • Motorola
        Nov 29, 2012 @ 13:36:03

        Poštovana Biljana
        hvala na odgovoru i pozdrav
        Gordana

  26. Nela Cero PPT Beograd
    Nov 29, 2012 @ 15:30:17

    Poštovana Biljana,
    Nakon reklamacije na robu koju nam je isporučio inopartner, dobili smo novu robu koju je pratila Faktura, u kojoj je kao nacin placanja data “kompenzacija”. Šta je u ovom slučaju neophodno obezbediti od dodatnih dokumenata kako bi uvozni kontrolnik bio zatvoren?
    Unapred Vam se zahvaljujem na odgovoru!
    Srdacan pozdrav,
    Nela

    • Biljana Trifunović
      Nov 29, 2012 @ 16:44:13

      Poštovana Nela,
      pretpostavljam da ste prilikom satavljana dokumenta za reklamaciju sačinili zapisnik o neadekvatnoj robi, i da se sa time složio vaš ino partner. Nije trebao uz robu da vam šalje FAKTURU , već PREDRAČUN sa napomenom da se roba isporučuje radi reklamacije, i da je vrednost robe iskazana samo za potrebe carine. Ukoliko nema takve napomene, već je data komercijalna faktura koja vas obavezuje plaćanje robe. I da je bila profaktura – vi bi opet platili carinu i pdv, ali ne bi otvarali devizni kontrolnik. Nela, nemam dovoljno podataka, da li će te vi paltiti taj račun ili ne. Ako ga ne plaćate, potrebna vam je Odluka ili izava vašeg partnera, da vam je robu isporučio po reklamaciji i da nemate obavezu plaćanja iste. Još nešto, sa kojim datumom je izvršen uvoz, ako je posle 06.10.2012. vi nemate obavezu vođenja kontrolnika.
      Nela, kad budete imali malo r+vremena, opišite malo detaljnije situaciju. Pozdravljam vas, Biljana

  27. perihard
    Dec 17, 2012 @ 15:06:10

    Poštovana Biljana,

    da li po novom Zakonu o akcizama pravo na povracaj novca od akcize na gorivo pored taksista i prevoznika imaju i ostala pravna lica za svoja kompanijska vozila?

    Unapred hvala,

    • Dejan Trifunović
      Dec 24, 2012 @ 16:01:28

      Poštovana Bogdanka,
      usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji je stupio na snagu 18. decembra 2012. godine, i u skladu sa Pravilnikom o refakciji akcize, koji je stupio na snagu 28. novembra 2012. godine, pravna lica i preduzetnici mogu da ostvare pravo na refakciju akcize, kao krajnji korisnici derivata nafte, u skladu sa članom 39. Zakona o akcizama, kada koriste za transportne svrhe za prevoz lica i stvari.

      Vaše pitanje se odnosi na tretman prevoza za sopstvene potrebe. To je definisano članom 2. stav 1. tačka 6. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju. Pod sopstvenim prevozom podrazumeva se prevoz proizvoda, odnosno robe od proizvodnog pogona (proizvodnog objekta), odnosno carinskog prelaza do skladišta, kao i prevoz od skladišta do prodajnog objekta.

      To znači da pravo na refakciju za dizel gorivo i TNG imate za registrovana teretna vozila, koja obavljaju napred navedeni prevoz.

      Lica koja imaju pravo na refakciju akcize, zahtev za refakciju podnose na Obrascu REF-T nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave, u dva primerka najranije 20-og dana po isteku kvartala u kojem su nabavljeni derivati nafte.

  28. virovo64
    Jan 18, 2013 @ 10:48:27

    Poštovana Biljana
    Kod APR stoji da je upisan osnivacki ulog od 500,00 eur. Uplaćeni ulozi 25.864,38 rsd/250 eur/.Kod nas se u knjigama vodi stanje od 26.054,50 rsd/250 eur/ preneto sa privremenog racuna prilikom osnivanja. Kojim stavom knjigovodstveno stanje izravnati sa stanjem kod APR.
    Takodje me interesuje sta raditi sa neuplaćenim upisanim ulozima u iznosu od 26.054,50 rsd/250 eur/. Da li ih treba kursirati sa 31.12.2012. godine, kao i njihovu uplatu, s obzirom da je došlo do promene visine osnivačkog uloga.

    Unapred hvala.

    • Biljana Trifunović
      Jan 21, 2013 @ 14:37:27

      Poštovana, prilikom deponovanja sredstava u poslovnoj banci i podnošenje osnivačkog akta APR naveli ste iznos od 250,00 EUR, i toliko deponovali, što je u tom momentu iznosilo 25.864,38 dinara. I to je vaš osnivački ulog. banka kada vam je uplaćivala deponovani novac, prebacila je više sredstava, najbolje bi bilo da istu sumu unesete kao osnivački ulog a razliku od 190,12 dinara proknjižite na pozitivne kursne razlike.
      Što se tiče upisanog i ne uplaćenog kapitala, trebalo bi i za 00 i 31 da uradite obračun kursnih razlika.
      Ako ne nameravate da uplatite preostalih 250 EUR, možete da donesete Odluku o smanjunju kapitala, da svedete upisan=uplaćen kapital, i da to sprovedete kod APR, tako da vam je to najbolje rešenje za 2013. godinu. Pozdrav

  29. analjilj
    Feb 14, 2013 @ 23:55:33

    Postovana Biljana,
    Pitanje je u vezi preduzetnika koji vodi dvojno knjigovodstvo. Preduzetnik ima dobit u Bilansu uspeha za 2012 koju u PB2 svodi na nulu stavkom 49- Iznos gubitaka iz por. bilansa iz prethodnih godina, do visine oporezive dobiti. Interesuje me kako da u poreskoj prijavi PPDG 1 (konacnoj) umanji oporezivu dobit jer nema mogucnost da prikaze gubitak iz ranijih godina?
    Unapred hvala, Ljiljana

  30. jellena
    Feb 21, 2013 @ 18:32:27

    Postovana Biljana, molim vas da mi odgovorite, da li udruzenja roditelja dece obolelih od raka, retkih bolesti i sl. MORAJU placati porez na primljene donacije koje su u 90% uslovljene od strane donatora, ili se PRENOSE na zdravstvene institucije, koje su krajnji korisnici iste. Svaka poreska uprava odlucuje po svom nahodjenju, neke oslobadjaju, a neke donose resenja za placanje poreza. Napominjem da su ova udruzenja registrovana kao udruzenja gradjana, sa jasno odredjenim delovanjem regulisanim Statutom i pomazu oboleloj deci vise nego oni koji su za to ZAKONOM OBAVEZNI. hvala

  31. vera2212
    Feb 21, 2013 @ 21:34:44

    Poštovana, molim Vas za pomoć u rešavanju sledeće dileme:
    Preduzeće se bavi proizvodnjom ratluka, za koji dobija robu u kompenzaciji. Medjutim roba se prodaje po ceni nižoj od nabavne, tako da imamo situaciju da je konto 501 veći od konta 602 (ne radimo nivelaciju) već direktno umanjujemo prihod. Da li se ovde radi o obezvredjenju robe, koji ne priznaje poreski bilans u rashode, tako da bismo morali imati i konto 584?

  32. p....s....
    Mar 08, 2013 @ 10:03:05

    Postovana Biljana,

    Da li mozete da mi pomognete oko dileme koju imam u vezi sa Cl.4 Zakona o deviznom poslovanju , a odnosi se na dan uvoza robe?Da li je to dan uskladistavanja robe u carinski magacin ili dan carinjenja te iste robe?

    Takodje , sam htela da Vas pitam za misljenje u vezi sa izvozom robe gde kupac placa avansno robu , ali meni novac na racunu bude na raspolaganju dan posle prelaska granicne linije na JCI obrascu.Da li je to avans?

    Poštovana,

    danom carinjenja – puštanje robe u slobodan promet računa se kada se roba ocarini, kada dobijete JCI I CARINSKI RAČUN sa obračunom carine i PDV. Vi možete da smestite robu u carinski magacin i da stoji tamo 3 meseca pa kada skupite novac za carinu i pdv da ocarinite robu. Datum na JCI i carinskom računu računa se datum.

    Kada van novac stigne na devizni račun nakon pečata o istupu, roba napustila granično područje Srbije, nema avansa.

    Molim vas, zbog drugih ljudi koji imaju slična ili ista pitanja da pitanje postavite na blogu na KOMENTARIMA, da ne bi po više puta davala iste odgovore. Zahvaljujem se na razumevanju, sve najbolje, Biljana

  33. sanjav
    Mar 12, 2013 @ 16:15:11

    Poštovana Biljana,

    potrebno mi je Vaše mišljenje po sledećem pitanju:

    Radi se o fakturisanju robe iz carinskog magacina, kupcu u drugi carinski magacin u zemlji, koji namerava robu da izvoze iz zemlje.

    Kretanje robe je sledece:

    Carinski magacin prodavca——- Carinski magacin domaćeg kupca ———— Izvoz

    Kako se fakturise roba koja je pod carinskim nadzorom, kupcu sa mestom isporuke u Srbiji, koji će biti konačni izvoznik robe koja napusta Srbiju ?

    Zahvaljujem na odgovoru

    • Biljana Trifunović
      Mar 12, 2013 @ 22:01:45

      Poštovana Sanja,
      ukoliko se roba nalazi u carinskom magacinu, smeštena po C7 – što znači da je uvezena u zemlju, ne može da se proda pre nego što se nacionalizuje, odnosno ocarini i plati pdv, pa tek onda da se proda dalje.
      Roba može da se preseli iz jednog u drugi carinski magacin ali za to treba da postoje ekonomski opravdani osnovi.
      Vi možete robu iz carinskog magacina da vratite pošiljaocu jer vam ne odgovara, nakon prelaska carinske linije roba može da nastavi put isporučiocu ili da je on proda nekom drugom. Pozdravljam vas,

  34. CAPRIOLODOO
    Mar 14, 2013 @ 10:22:09

    Postovana Biljana,
    imamo jedan ozbiljan problem, pa me zanima Vase misljenje sta bi bilo ispravno uraditi. Inopartneru smo plati avans od 30% , nakon cega je on poslao robu koja se trenutno nalazi u luci Rijeka i ceka da je podignemo. Sada kada treba da uplatimo ostalih 70% inopartner nam javlja d aje u blokadi i trazi da mu platimo na drugi racun. Kad smo uputili pare na drugi racun ispostavilo se da to nije uopste racun od istog inopartnera i novac nam se vratio. Sada smo u problemu jer nam je roba u luci, placacemo dangubu, i ne znamo na koji nacin da uplatimo ostatak fakture. Molim Vas za brz savet. Hvala unapred.

    • Biljana Trifunović
      Mar 14, 2013 @ 14:07:46

      Poštovana Vesna, slažem se sa vama da ste u problemu, ali ne vašom krivicom. Vama je roba u carinskom magacinu za koji plaćate zakup, znači imate trošak za koji možete da tražite refundaciju kao penale od prodavca, jer zbog njegove blode vi ne možete da platite preostalih 70% duga. tražite da vam pošalje tačne instrukcije za plaćanje. To ne mora da bude njegova firma, može i nekom drugom, samo da vam on da tačan pismeni nalog gde i kome da uplatite. To je po novom Zakonu o deviznom poslovanju dozvoljeno, čak ne morate ni da pravite trojni ugovor o prenosu obaveza. Pritisnite dobavljača za instrukcije i za penale što vam se roba nalazi u magacinu, ali i za izgubljenu dobit. Pozdravljam vas i srećno

      • CAPRIOLODOO
        Mar 25, 2013 @ 14:49:31

        Postovana Biljana, sreca da Vas odgovor nisam procitala na vreme, jer bi bili u jos vecem problemu. Napisacu nasu situaciju iz razloga da skrenem paznju svima na sta posebno treba da orate paznju. Naime, desilo se to da je nama stizao mail od inopartenara sa laznim instrukcijama za placanje i sreca da je inobanka odbila nalog iz razloga sto se naziv firme i broj racuna nije podudarao. Kada smo sa inopartnerom uspostavili kontakt skype-om ispostavilo se da on ( iako su sa njegovog maila stizale instrukcije za placanje-promenu racuna- u pitanju je cak preko 10-tak mailova ) UOPSTE NIJE PISAO NAMA MAILOVE, VEC JE NEKO UPAO U NJIHOV SISTEM I POKUSAO DA NAS PREVARI. Na kraju smo uspesno povratili novac i prosledili inopartneru na stari racun. Da sam procitala ranije Vas mail i trazila od “laznog” inopartnera da mi izda samo jedan dopis da pare prebacim na drugi racun i drugo ime, to bi mi i uradili i bili bi prevareni za 83.000 usd. Volela bih da skrenem paznju svima da ukoliko od inopartnera dobiju promenu instrukcija za placanje, OBAVEZNO TELEFONSKI traze potvrdu, jer su mailovi krajnje nepouzdani u sta smo se CVRSTO UVERILI. SRDACAN POZDRAV !!!

  35. KUM3N
    Mar 15, 2013 @ 09:08:43

    Postovana Biljana, možete li da mi bliže objasnite u vezi uzimanja iz spostvenog maloprodajnog o bjekta u poslovne svrhe. Na primer za troskove odrzavanja i reprezentacije. Znam da se izdaje interni racun i umanjuje se roba u knjigu kepu. Da li taj racun trebamo provuci kroz knjigu izdatih-primljenih racuna, i stavove za knjizenje. Unapred Vam se zahvaljujem.

    • Biljana Trifunović
      Mar 15, 2013 @ 14:36:53

      POštovani, kada se uzimaju dobra iz magacina za poslovne svrhe /sredstva za održavanje higijene i reprezentacija za poslovne svrhe/, nemate nikakvih dodatnih oporezivanja, kroz knjigovodstvo kako ste i naveli razdužujete zalihe i knjižite na trošak i tom prilikom ne zaračunavate PDV, isto se pnašate kao da ste od nekog drugo kupili tu robu.
      Kada uzimate robu iz magacina za ne poslovne svrhe, kada vlasnik uzima za lične potrebe, da nosi kući u tom slučaju obračunavate PDV na nabavnu cenu robe, i ovo se tretira kao promet, trebate da izdate račun prilikom popunajavanja PPDV obrasca u kolonu 003 ili 004 da unesete osnovicu a u polje 103 ili 104 iznos PDV u zavisnosti da li se radi o opštoj stopi od 20% ili nižoj od 8%. Na samom računu treba da naglasite da je roba izdata bez obaveeze plaćanja. Pozdrav

  36. KUM3N
    Mar 16, 2013 @ 10:54:45

    Znači ono sto uzima za poslovne svrhe ne treba da knjižimo kroz knjigu primljenih racuna,
    kao ni interni racun kroz knjigu izdatih racuna. Jer sada po novom u knjigu primljeni racuna knjižimo i ono na sta nemamo pravo na odbitnu stavkuu kolonu 008. Mene konkretno interesuje samo knjiženje u knjigu kpr i kir ono što smo uzimali za poslovne svrhe. izvinite možda Vam nisam prvi put formulisala pitanje kako treba. Unpared zahvalni.

  37. bosnics
    Mar 20, 2013 @ 13:21:59

    Poštovana Biljana,
    Naša kompanija želi da izvozi svoje proizvode na teritoriju EU po DDP Inkotermsu. Prilikom uvoza u EU treba da snosimo sve troškove špedicije, carine ali i poreza. Mi nemamo registrovanu firmu u svakoj zemlji EU gde se naši proizvodi izvoze. Zato planiramo da u zemljama u koje izvozimo otvorimo PDV broj, a da nam špedicija pri uvozu bude i fiskalni zastupnik. Da li je ovo izvodljivo sa aspekta plaćanja i povrata poreza pri uvozu u zemlje EU?

    Srdačan pozdrav,
    Snežana Bosnić

    • Biljana Trifunović
      Mar 21, 2013 @ 12:52:47

      Poštovana Snežana, ukoliko imate ugovor sa paritetom DDP nemate nikakav problem da prebacite sredstva za plaćanje carine i PDV sa računa u zemlji. Što se tiče poslovanja u zemljama EU tu ne mogu da vam pomognem, ja se bavim nacionalnim propisima, za propise i ostale stvari u pojedinim zemljama EU morate da imate pomoć i informaciju od lokalnih saradnika. Pozdravljam vas

  38. vera2212
    Mar 26, 2013 @ 15:58:44

    Poštovana Biljana,
    naša firma treba da uradi montažu i demontažu štanda na sajmu u Milanu za domaće preduzeće,koje je učesnik sajma.Da li se prilikom fakturisanja mesto prometa usluga može tretirati po čl.12 stav3 tačka 3(mesto gde je usluga stvarno izvršena),ili na fakturi moramo obračunati pdv?
    pozdrav

  39. Mirica
    Mar 29, 2013 @ 15:46:08

    Poštovana gospođo Biljana,
    Molim Vas da mi pomognete oko sledeće situacije. Firma iz Hrvatske je ugovorila posao u Beogradu, mi smo im podizvođači, isporučioci stakla.Naša izvozna faktura ide ka firmi iz Hrvatske, da li obračunavamo pdv na toj fakturi obzirom da je objekat u Beogradu i da je mesto prometa Beograd.
    Hvala

    • Biljana Trifunović
      Mar 29, 2013 @ 15:53:59

      Poštovana Mirjana, malo je nejasno pitanje pa ću vam dati dva odgovora, a vi će te videti iz vaše situacije koji je pravi.
      1. ukoliko vi IZVOZITE staklo u Hrvatsku, onda nema nikakve veze što će ga oni posle vratitit i ugraditi na objekat u Beogradu, vi će te imati izvozni račun, pečat o istupu i sve ostalo, i u tom slučaju vas ne zanima gde će staklo biti ugrađeno, jer nakon ponovnog uvoza u Srbiju biće obračunat i plaćen PDV;
      2. Ukoliko direktno isporučujete staklo na objekat u Beogradu, a fakturišete Hrvatskoj firmi, u tom slučaju zaračunavate PDV kao da ste robu prodali bilo kome u Srbiji, jedino možete da fakturišete u eurima i da primite devize na vaš devizni račun.
      Nadam se da sam vam pomogla, ako ne javite se ponovo, pozdravljam vas

  40. KUM3N
    Mar 30, 2013 @ 19:00:14

    Poštovana gospodjo Trifunović, da li znate hoće li se produžiti Uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna “T-500″ koja je stupila na snagu od 01.10.2012, a važi do 31.03.2013. Unapred hvala.

  41. JelenaM
    Apr 01, 2013 @ 12:21:45

    Molim Vas da mi pojasnite proceduru oporezivanja dnevnica za sluzbeno putovanje u zemlji , odnosno sta radmo u slucaju kada je poslodavac doneo odluku da zaposlenima za sluzbeno putovanje u zemlji isplati iznos dnevnica veci od propisanog neoporezivog iznosa? Zanima me kako se radi obračun, na kojim obrascima i kako predajemo Poresk0oj upravi….
    Hvala

    • Dejan Trifunović
      Apr 02, 2013 @ 12:05:20

      Poštovana Jelena,
      Kao što znate neoporezovani iznos dnevnica za službeno putovanje u zemlji iznosi 2.086,00 dinara. Ako se u vašoj firmi isplaćuje veći iznos od neoporezovanog, što je legitimno pravo, kada je utvrđena Aktom poslodavca, tada je procedura sledeća.
      Dnevnica je utvrđena na primer Aktom poslodavca u iznosu od 3.500 dinara, a zaposleni je ostvario na službenom putu tri dnevnice.
      3.500 x 3 = 10.500 dinara
      Neoporezovani iznos je 2.086 x 3 = 6.258 dinara
      Razlika je 10.500 – 6.258 = 4.242 dinara
      Na razliku od 4.242 dinara se obračunava i plaća porez po stopi od 12%.
      Iznos od 4.242 dinara se množi koeficijentom 1,1363636 i dobija se bruto iznos od 4.820,45 na koji se računa porez od 12% koji iznosi 578,45 dinara.
      Porez se uplaćuje na račun račun 840-711111843-52, a usmeravanje se vrši prema opštini prebivališta primaoca dnevnice, tako da se u pozivu na broj odobrenja upisije kontrolni broj po modelu 97 utvrđuje na osnovu šifre opštine prema prebivalištu primaoca dnevnice i PIB-a poslodavca.
      Poreskoj upravi se podnosi Obrazac PP OPJ-1 i Specifikacija poreza do petog u mesecu za prethodni mesec.
      Veliki poreski obveznici su dužni da podnesu istog dana, a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate Obrazac PP OPJ-1 Poreskoj upravi.

      Pozdrav

  42. vera2212
    Apr 02, 2013 @ 15:07:33

    Poštovana Biljana,izvinjavam se što ponovo šaljem isto pitanje,ali mi je potreban hitan odgovor
    naša firma treba da uradi montažu i demontažu štanda na sajmu u Milanu za domaće preduzeće,koje je učesnik sajma.Da li se prilikom fakturisanja mesto prometa usluga može tretirati po čl.12 stav3 tačka 3(mesto gde je usluga stvarno izvršena),ili na fakturi moramo obračunati pdv?
    pozdrav

  43. KUM3N
    Apr 04, 2013 @ 10:58:38

    Poštovana Biljana, molim vas za vase stručno mišljenje u vezi jednog ugovora koji nam nudi “Metro cash&carry” u vezi izmirenja obaveza. U ugovoru koji nam oni nude stoji da nasa trgovinska radnja može da izmiri obaveze prema njima putem čekova gradjana koje mi primamo u našim maloprodajnim objektima. Znači u obavezi smo da dostavimo specifikaciju čekova uz ugovor koji budemo sačinili. MOLIM VAS da mi odgovorite da li je moguće na ovaj način da izmirujemo obaveze prema “METRO”-u. Ako bi ste mogli da mi odgovorite što hitnije da nema nekih zakonskih prepreka ovakvom načinu plaćanja. Unapred se zahvaljujem.

    • Biljana Trifunović
      Apr 05, 2013 @ 17:54:57

      Poštovani, ovo je jako loš predlog- u smislu kažnjiv je. Vi ste dužni po Zakonu o platnom prometu pazar /čekove primate po osnovu dnevnog pazara/ da predajete bar jednom nedeljno na tekući račun. Vi prilikom prodaje robe kucate račune u fiskalnu kasu, i kako da dajete bilo kome čekovo, jer njima je mesto u poslovnoj banci. Pozdrav

    • Biljana Trifunović
      Apr 05, 2013 @ 17:58:47

      Poštovani, dnevni pazar redovno evidentirate /kucate/ kroz fiskalnu kasu. Prema Zakonu o platnom prometu dužni ste da pazar predajete na tekući račun. Vaš partner vam predlaže protiv zakonitu radnju – kažnjivu. Vi odlučite šta dalje. Obaveze se plaćaju sa tekućeg računa. To sve znate. Pozdravljam vas

  44. KUM3N
    Apr 08, 2013 @ 08:44:39

    Hvala vam puno na odgovoru. Takvo je i nase mišljenje. Medjutim, ako su nam ponudili takvu mogućnost, smatrala sam da to ima možda neku zakonsku osnovu, meni nepoznatu. Zato sam i tražila Vaše stručno mišljenje. Jer ovde u Nišu mnogi na takav način izmiruju obaveze prema njima. Pozdrav

  45. zoki
    Apr 09, 2013 @ 13:02:14

    Poštovana Biljana,
    Molim Vas za savet, imamo 5 faktura koje se odnose na uvoz usluga u 2012 , za koje nismo dostavili izveštaje Deviznom inspektoratu u 2012, da li da uradim izveštaj sada i pošaljem poreskoj upravi.
    Zorica

    • Biljana Trifunović
      Apr 14, 2013 @ 00:04:25

      Poštovana Zorice,
      sve zavisi kada ste PRIMILI račune za usluge, jer ako ste ih primili posle 06. 10. 2012. vi nemate obavezu da dostavljate izveštaj Deviznom Inspektoratu. Jer faktura može da nosi datum i 05.06. 2012 ali vi ste mogli da je primite 25.11. 2012. Pogledajte te datume prijema i kada ste ih knjižili. Za sada oko Deviznog Inspektorata koji je u nadležnosti PU malo ima informacija šta i kako da se postupa. Inače sa 06.10. 2012. ukinuta su izbeštavanja po osnovu uvoza-izvoza usluga i reeksporta. Pozdrav

  46. KUM3N
    Apr 10, 2013 @ 11:47:45

    Poštovana gospodjo Trifunović, možete li malo opširinije da napišete o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, pošto postoje izmene i dopune Zakona vezane za ovu oblast koje stupaju na snagu 16.04.2013. Unapred se zahvaljujem.

  47. vera2212
    Apr 13, 2013 @ 13:24:59

    Poštovana Biljana, molimo Vas za hitan odgovor, jer je problem vezan za PDV za III/13.
    Preduzeće je sklopilo Ugovor JP Elektroprivreda, kao lider konzorcijuma(to znači da ostali učesnici fakturišu nama, a mi JP Elektroprivredi). Jedan od česnika je Republički seizmološki zavod koji na svojoj fakturi nije obračunao PDV sa pozivom na član 9. i 38. Zakona o PDV-u.
    Da li mi na našoj fakturi prema JP Elektroprivreda treba da se takodje pozovemo na ovaj član ili smo u obavezi da obračunamo PDV? Molimo Vas da što pre odgovorite jer je PDV u ponedeljak.
    Pozdrav

    • Biljana Trifunović
      Apr 13, 2013 @ 23:36:31

      Poštovana Vera,
      kada fakturišete kupcu za izvršene radove/usluge u oblasti građevinarstva, veoma je klizav teren. Naime, da bi se pozvali na Član 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV glasi:

      3) primalac dobara ili usluga iz oblasti građevinarstva, obveznik PDV, odnosno lice iz člana 9. stav 1. ovog zakona, za promet izvršen od strane obveznika PDV, ako je primalac dobara ili usluga investitor i ako je isporučilac dobara ili usluga izvođač radova, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
      Vera, da pojednostavim, pravo na fakturisanje bez PDV ima firma koja se na građevinskoj dozvoli vodi kao IZVOĐAČ RADOVA, svi ostali podizvođači fakturišu sa PDV kao i do sada. Pozdrav

  48. zoki
    Apr 17, 2013 @ 12:15:30

    Poštovana Biljana, prvo da Vam se zahvalim na odgovoru od pre par dana.Sjajni ste.
    Molim Vas za objašnjenje oko deviznih dnevnica.
    1.Dnevnice ( u inostranstvu) se umanjuju ako je obezbeđena ishrana ili smeštaj ( po članu 22.Uredbe), da li to znači da ako zaposleni nema račun hotela ili hrane, da mu je isto obezbeđeno.
    2.računi od goriva i hrane su fiskalni-često ne možemo dobiti gotovinske račune u inostranstvu, samo fiskalne-da li i njih mogu prikazati-priznati u obračunu.
    Zorica

  49. vera2212
    Apr 22, 2013 @ 14:29:55

    Poštovana Biljana,molim Vas za odgovor na sledeće pitanje:
    Po ugovoru o stranom ulaganju(koji je zabeležbom upisan u Apr),strani ulagač(pravno lice), ulaže u poslovanje domaćeg ulagača(pravno lice) odredjeni iznos sredstava.Do sada je uplaćivani iznos na devizni račun nosio šifru plaćanja 607.Da li je domaći ulagač u obavezi dostavljanja nekih obrazaca Nbs?Da li strani ulagač ima neke obaveze izveštavanja NBS?Na koji konto knjižiti ove uplate?
    Napominjem da je vlasnik i stranog i domaćeg ulagača isti.
    pozdrav

    • Biljana Trifunović
      Apr 22, 2013 @ 15:20:26

      Poštovana Vera, da li su reziden i nerezident napravili ugovor o nekom konkretnom poslu – ulaganju ili su osnovali privredno društvo koje će poslovati na teritoriji Srbije?

      Ukoliko su napravili neki ugovor o zajedničkom ulaganju za neki konkretni posao, onda je u redu što ste u rasporedu priliva sredstava pisali šifru 607, čiji opis transakcije sladi u produžetku.

      Zajedničko ulaganje (joint venture) – transakcije nerezidenata po poslovnim poduhvatima zajedničkog ulaganja u Republici
      - uplata i povraćaj sredstava po osnovu zajedničkog ulaganja (joint venture) – ugovor kojim dva ili više lica udružuju svoju imovinu i/ili rad radi stvaranja unapred određenog poslovnog poduhvata, a koji se razdužuje posle njegovog ispunjenja, s tim da ugovarači proporcionalno svom učešću ili dogovoru dele dobitak, odnosno snose gubitak.

      Ukoliko se radi o osnivanju zajedničke firme sa sadištem u Srbiji, u tom sličaju naknadne uplate stranog osnivača – nerezidenta mogu da se rasporešuju po dva osnova:
      1. Direktne investicije – ulaganje nerezidenata u Republiku /osnivanje firmi/
      Transakcije koje su rezultat kupovine i prodaje akcija ili vlasničkog udela u osnovnom kapitalu rezidenta pravnog lica, kao i ostale transakcije čija je svrha povećanje udela nerezidenta u postojećem rezidentu pravnom licu:
      - uplata osnivačkog udela (osnivanje pravnog lica, ogranka i sl.),
      - dokapitalizacija,
      - uplate u svrhu pokrića gubitka,
      - koncesije za infrastrukturu i dr.
      Šifra plaćanja je 557.
      Ukoliko se radi o povećanju osnivačkog uloga, unosi se šifra 557, i takav priliv deviza podrazumeva i ANEX ugovor između osnivača koji se dostavlja APR – POVEĆANJE osnivakog uloga.
      2. Postoji mogućnost da se sredstva rasporede na šifru 56o Uplata stranog kapitala osnivača koja ne povećava osnovni kapital
      Uključuje:
      - dopunsku uplatu sredstava osnivača koja ne povećava osnovni kapital, odnosno vraćanje dopunske ulate osnivaču. Ova uplata se ne registruje kod APR.
      Bez obzira da li se radi o šifri 557 ili 560, imate obavezu od momenta osnivanja svaka tri meseca 10. januara, aprila, jula, oktobra da podnesete izveštaj Narodnoj Banci Srbije, popunjen DI-1 obrazac, sa stanjem promana na kapitalu. Ovaj obrazac se podnosi elektronski, i to bez obzira da li ima promena na kapitalu u tromesečju ili ne, jer DI-! popunjava se u dolarima po srednjem kursu koji važi poslednjeg dana u tromesečju, tako da se iznos uvek menja.
      Poštovana Vera, na ovu i slične teme vezane za devizno poslovanje i Zakon o deviznom poslovanju imaću trening polovinom maja u Novom Sadu i krajem maja u PK Beograd a početkom juna kod mene u poslovnom prostoru. Bilo bi dobro da se upoznamo i malo detaljnije da se proradi ova tema. Pozdravljam vas i sve najbolje vam želim

  50. daliborstija
    Apr 22, 2013 @ 15:33:32

    POSTOVANA BILJANA,
    INTERESUJEM ME MATERIJA U VEZI CESIJE ASIGNACIJE I KOMPENZACIJE U MEDJUNARODNOM PROMETU, VIDIM DA JE ODRZAN KURS U NOVOM SADU, ALI JA SAM IZ BEOGRADA, DA LI SE MOZE PREUZETI NEKI RADNI MATERIJAL SA TOG PREDAVANJA, PRIMERI, I USLOVI POD KOJIM SE MOZE OBAVLJATI ASIGNACIJA CESIJA I KOMPENZACIJA U MEDJUNARODNOM PROMETU,

    • Biljana Trifunović
      Apr 22, 2013 @ 20:14:57

      Poštovani Dalibore, trening na ovu temu tek ću odrđati u junu kako u Beogradu tako i u Novom Sadu, trenutno spremam materijal za trening, iz tog razloga ne mogu vam ništa poslati a bićete obavešteni kroz newsletter na vreme kada će i gde biti trening sa ovom temom. Pozdravljam vas i vidimo se u junu

  51. vera2212
    Apr 22, 2013 @ 15:58:26

    Poštovana Biljana,
    u pitanju je ulaganje u okviru registrovane delatnosti domaćeg ulagača,tj nije u pitanju osnivanje zajedničke firme, već “osavremenjavanje i unapredjenje poslovanja registrovane privredne delatnosti domaćeg ulagača”(citirano iz Ugovora o stranom ulaganju).Zvala sam NBS i oni su mi rekli da treba podneti obrazac DI2 što me je potpuno zbunilo,tako da nisam dostavila ni jedan obrazac,zato sam se i obratila Vama.
    U svakom slučaju zahvaljujem na brzom odgovoru,potrudiću se da dodjem u Beograd,da se upoznamo i razjasnimo ovo što me muči.
    pozdrav

  52. Dragica Bozinovic
    Apr 23, 2013 @ 09:49:58

    Postovana Biljana,
    Pre svega pohvala za Vas newsletter i napor da ispratite sve promene koje se odnose na Zakone.
    Molim Vas za tumacenje vaznosti menica ukoliko je doslo do promene izgleda pecata.
    Neophodno mi je tumacenje zbog registrovanih menica na NBS koje overene starim pecatom ciju su registraciju izvrsili dobavljaci kada je Zakon to dozvoljavao, zakljucno sa 30.06.2012.godine
    Pecat je oglasen nevazecim u Sluzbenom glasniku , obavestene su sve banke kod kojih imamo otvoren tekuci racun i uradjeni su novi depo kartoni.
    Kakav je sada stav sto tice validnosti menica , da li menice koje su izdate pre 18.01.2011/promena pecata/ i registrovane nakon navedenog termina na NBS vazeće ili ne.
    Hvala Vam unapred.

    • Biljana Trifunović
      Apr 23, 2013 @ 22:58:53

      Poštovana Dragice,
      menice su izdate i registrovane od strane firme po nekom ekonomskom poslu. Firma je živo biće, ovlašćena lica se menjaju, menja se izgled pečata, prema novom Zakonu o privrednim društvima pečat više nije obavezan. Međutim, kada su menice bile izdate i registrovane, sve je učinjeno prema važećem zakonu i aktuelnom ovlašćenom licu. Do promena je došlo, ali to nema nikakve veze, menice – kao i dugovanje i potraživanje svakako da postoji, i važeće su i aktuelne. Pozdrav

  53. CAPRIOLODOO
    Apr 23, 2013 @ 10:35:03

    Postovana Biljana,
    zanima me sledeca situacija. Imamo odradjen spoljnotrgovinski posao uvoza robe 2009-e. Do danas nismo platili deo duga u iznosu od nekih 13.000 usd. Inopartner je postigao dogovor sa jednim svojim saradnikom ( takodje nerezidentom ) da taj drugi nerezident preuzme njegovo potrazivanje od nas, i da u tom istom iznosu mi umesto novca nasem novom poveriocu izvezemo robu. Da li je to moguce i kojim ugovorom mozemo to regulisati ? Napominjem da smo kod NBS evidentirali ovaj dug kao kreditni posao.
    srdacan pozdrav

    • Biljana Trifunović
      Apr 23, 2013 @ 23:05:36

      Poštovana Vesna,
      sasvim je u redu da vašu obavezu preuzme neka druga nerezidentna firma uz saglasnost vašeg partnera. Potrebno je da sačiniti ugovor o prenosu potraživanja i da ga potpiše vaša firma, stari dobavljač i novi koji preuzima potraživanje. Nakon toga vi možete da izvezete robu novom parneru. Posle toga možete da uradite prebijanje dugovanja i potraživanja.
      Vi ste registrovali kreditni odnos kod NBS, prilikom sledećeg dostavljanja izveštaja u rubrici NAPOMENA napišite Ugovor o prenosu obaveza, datum i broj i priložite skeniran ugovor NBS.
      Kada budete uradili prebijanje, opet će te u napomeni staviti da je urađeno PREBIJANJE datum i broj izjave o prebijanju.
      O ovoj i sličnim temama biće trening u maju i junu sa brojnim primerima iz prakse, nadam se da će te doći i da će mo razjasniti veliki broj nepoznanica. Pozdravljam vas

  54. CAPRIOLODOO
    Apr 24, 2013 @ 14:38:05

    Postovana Biljana,
    zahvaljujem na brzom odgovoru.
    svakako planiram da dodjem na trening jer je materija veoma bitna za posao koji obavljam. Recite mi samo, malo mi je zbunjujuca recenica koja stoji u uredbi o prebijanju dugovanja i potrazivanja gde stoji da se prebijanje ne moze izvrsiti ukoliko je spoljnotrgovinski promet robe i usluga izvrsen pre 17.05.2011. kada ke stupio na snagu zakon o izmenama i dopunama zakona o deviznom poslovanju. Ovaj nas uvoz je bio u 2009-oj god.

    • Biljana Trifunović
      Apr 24, 2013 @ 20:21:04

      Poštovana Vesna, nisam ja napisala da prebijanje ne može da se izvrši ukoliko je promet robe i usluga bio pre 17. 05. 2011., to piše u Odluci, jer je Zakon o deviznom poslovanju tada stupio na snagu, i tada je prvi put bilo dozvoljeno prebijanje. Poslovi koji su obavljeni pre tog datuma neophodno je da se prvo izvrši registracija kreditnog odnosa pa nakon toga da se uradi prebijanje. pozdrav

      • CAPRIOLODOO
        Apr 25, 2013 @ 08:54:51

        hvala najlepse, to mi je i bila nedoumica. mislila sam da se uopste ne moze izvrsiti prebijanje za poslove koji su bili pre 17.05.2011.
        srdacan pozdrav

  55. CAPRIOLODOO
    Apr 24, 2013 @ 15:15:34

    Postovana Biljana,
    kada sam bila na seminaru 27.06.2012. na kojem je predavac bila gdja Snezana Djuric Radulovic – tada nacelnik odeljenja za neposrednu kontrolu deviznog inspektorata, postavila sam pitanje kako se tretira roba koja se nalazi u carinskom magacinu ( c7), jer sam trebala da uradim prebijanje, i ona je tada odgovorila da roba koja je u c7 moze da bude predmet prebijanja i da se takva roba tretira kao “nasa” iako nije ocarinjena. Samim tim sam zakljucila da ne treba ni da je prijavljujem kao kreditni posao kod NBS. Kako mi skoro svu robu najpre smestamo u carinski magacin i carinimo je deo po deo, malo mi je nelogicno da svaki taj ostatak koji nije ocarinjen prijavljujem kao kreditni posao kod NBS. A videla sam da ste Vi upravo to savetovali u jednom od komentara. Srdacan pozdrav

    • Biljana Trifunović
      Apr 24, 2013 @ 20:30:00

      Poštovana Vesna, mislim da ste skroz pogrešno rotumačili neki od mojih kometara ili tekstova na blogu, da se ostatak robe smeštene na C7 registrujete kao kreditni posao. Uz dužno poštovanje prema gospođi Radulović moram vam reći sledeće.
      Prema Carinskom zakonu, roba smeštena u carinski magacin na C/ nije vaša roba. Rok za držanje robe u carinskom magacinu nije ograničen, može da boravi godinama ako se ne radi o lako kvarljivoj robi ili robi sa rokom trajanja /lekovi, hrana…./. Roba postaje vaša kada se ocarini, kada dobijete C4 i carinski račun. Od datuma carinskog računa broji se 365 dana za plaćanje ili registraciju kreditnog odnosa.
      Roba koja je smeštena u carinski magacin nije predmet registracije kreditnog odnosa, koji će te broj JCI da upišete?
      Svakako je došlo do zabune, možda je neko drugi rekao da možete da uradite registraciju kreditnog odnosa dok se roba nalazi na C7, ja sigurno ne.
      Pozdravljam vas i želim vam sve najbolje

  56. CAPRIOLODOO
    Apr 25, 2013 @ 08:52:06

    Postovana Biljana, izvinjavam se sto nisam navela da mi uglavnom robu avansno placamo. e takva roba -avansno placena, kad se smesti u carinski magacin pa se ne ocarini u roku od god dana (ili deo robe ) bi trebalo da se prijavljuje kao keditni posao jel tako ? i ne moze da se vrsi prebijanje dok se ne ocarini ?

    • Biljana Trifunović
      Apr 25, 2013 @ 20:39:56

      Poštovana Vesan, u slučaju kada robu avansno platite i ne ocarinite je u roku od godinu dana onda prijavljujete kreditni odnos za dati avans a ne za robu koja se nalazi u carinskom magacinu. Prebijanje, tačno je definisano kada može, a to da je posao realizovan što znači da ste vi došli u posed robe ocarinili je i platili carinu. Pozdrav

  57. CAPRIOLODOO
    Apr 26, 2013 @ 08:51:53

    zahvaljujem na odgovoru, i srdacan pozdrav

  58. banini
    Apr 29, 2013 @ 10:45:08

    Poštovana Biljana, zanima me sledeća situacija. Osnovali smo (zavisno) pravno lice u Sloveniji sa 100% vlasništvom. Koje su naše obaveze prema nadležnim državnim organima u smislu izveštavanja o rezultatima poslovanja tog zavisnog pravnog lica?
    Srdačan pozdrav

    • Biljana Trifunović
      May 07, 2013 @ 11:20:14

      Poštovana Tanja,
      prvo da vam čestirtam praznik HRISTOS VASKRESE!
      Što se tiče zavisnog preduzeća u Sloveniji, ili bilo gde pravilo je isto. Imate oabezu da:
      1. APR dostvite konsolidovani finansijski izveštaj;
      2. Svaka tri meseca NBS trebate da dostavljate DI-2 obrazac – izveštaj o kapitalu i promenama na kapitalu, i kada ih nema, izveštaj se dostavlja;
      Pozdravljam vas i želim vam sve najbolje.

  59. Dragica Bozinovic
    May 06, 2013 @ 12:21:16

    Postovana Biljana,
    pre svega Hristos Voskrese… nadam se da ste se odmorili za praznike, jer mi u trgovini kao sto znate najvise radimo u tom periodu .Potrebno nam je tumacenje Zakona o radu koji stiti trudnice, naime da li trudnicama koje su otvorile bolovanje, a Ugovor im je na određeno npr. do 31.05.2013. MORA da se produži Ugovor po novim izmenama Zakona o radu, dok traje porodiljsko odstustvo..Pozdrav…

    • Biljana Trifunović
      May 07, 2013 @ 11:27:45

      Dragice, vaistinu Vaskrese. Sve najbolje tebi i tvojoj porodici kao i kolektivu želim.
      Što se tiče trudnice, prema zakonu ugovor treba da se produži dok traje porodiljsko odsustvo. Pozdrav

  60. jasmina77
    May 07, 2013 @ 14:54:33

    Poštovana Biljana,
    sve pohvale za blog, izuzetno je zanimljiv. Biću slobodna da predložim temu, u nadi se će i drugima biti interesantna. Da li bi mogli u nekom narednom tekstu da pišete o transfernim cenama i povezanim licima s obzirom na izmene Zakon o porezu na dobit koje se primenjuju od početka 2013. godine, a gde se proširuje kategorija povezanih lica? Posebno bi me zanimao tretman zakupa nepokretnosti / pokretnosti ukoliko je zakupodavac osnivač ili neko od zaposlenih i varijante zakupa bez naknade i sa naknadom.
    Hvala unapred i srdačan pozdrav

    • Biljana Trifunović
      May 09, 2013 @ 13:01:28

      Poštovana Jasmina, zahvaljujem vam se na predlogu i ideji, svakako će u nekom periodu doći na red i transsferne ce, kao i porez na dobit. Što se tiče poreza na dobit o teme sam već pisala, ali ove teme su neiscrpne i može se o njima pisati bez prestanka.
      Što se tiče zakupa pokretnih i nepokretnih stvari o tome imate na blogu. Jedino kada se radi o zakupu bez nadoknade, Uprava Prihoda ne poznaje i ne priznaje tu kategoriju, i o tome je bilo reči u tim tekstovima. Ako dajete bez nadoknade, trebalo bi da utvrdite kolika bi za tu nepokretnost ili pokretnu stvar trebala da bude tržišna cena zakupa i na nju da platite porez. Imate o tome na blogu. Pozdravljam vas i sve najbolje

      • jasmina77
        May 11, 2013 @ 23:05:24

        Poštovana Biljana,
        hvala na odgovoru. Samo malo da pojasnim, pitanje tretmana zakupa se odnosio na transferne cene. Sačekaću Vaš tekst na tu temu, kada Vam bude u planu da je obrađujete.
        Srdačan pozdrav,

  61. Dragica Bozinovic
    May 09, 2013 @ 10:30:41

    Poštovana Biljana,
    imam pitanje, koliko je potrebno minimalno da se napiše rok za davanje Upozorenja pred otkaz, koliko treba da se ostavi zaposlenom da se popravi, mesec dana, ili 3 meseca?
    Hvala puno,
    Srdačan pozdrav

    • Biljana Trifunović
      May 09, 2013 @ 12:57:46

      Poštovana Dragice,
      upozorenje pred otkaz i sam otkazni rok zavisi od dva momenta, prvo broj godina staža radnika s kojim niste zadovoljni i drugo, vaš Pravilnik o radu gde ste predvideli dužinu otkaznog roka i presudan je ugovor o radu koji imate sa radnikom. Sve ovo imate u vašim internim dokumentima. Normalno je da bude mesec dana otkazni rok, ali ako se radi o starijem radniku može i tri. Pozdravljam ves i sve najbolje

  62. jellena
    May 10, 2013 @ 08:43:24

    Postovana Biljana!
    Izvezena je scenografija za predstavu u inostranstvo jos 2009.g. Firma koja je organizovala citav projekat nije u celosti platila iznos a ista vise i ne postoji. Ostao je dug koji nemamo od koga da naplatimo. Iako sam upozoravla odgovorne da nesto ucine, nista se ne preduzima. Sta bi trebalo da uradim da zatvorim ovo potrazivanje?
    Takodje bih zamolila da mi odgovorite, da li smo u obavezi da Agenciji za sprecavanje pranja novca i ft, dostavljamo izvestaje iako nismo uocili nepravilnosti? Hvala

    • Biljana Trifunović
      May 10, 2013 @ 12:46:33

      Poštovana Jellena,
      s obzirom da niste tužili ino partnera, da se niste prijavili u stečajnu masu prilikom gašenja te ino firme, imate jedinu mogućnost da donesete ODLUKU o otpisu potraživanja, i da prilikom sastavljanja PB -1 obrasca za 2013 iskažete taj otpis na koji će te obračunati porez. Ali to u stvari i nije neki porez vi za iznos potraživanja umanjujete dobit, jer sumu koju otpišete vama je trošak. Pa ako umanjite dobit recimo za 1.000.000 dinara na ime otpisa potraživanja, a iskazana dobit je 9.000.000 dinara, porez će te obračunati na 10.000.000 kao da i niste uradili otpis.
      Pretpostavljam da ste ovo potraživanje registrovali kao kreditni odnos kod NBS, a ako niste, uradite to odma. Nakon donošenja Odluke o otpisu, u narednom periodu kada budete radili registraciju kreditnog odnosa stavićete da je potraživanje 0 /nula/ i u rubrici NAPOMENA stavite Odruka o otpisu, broj i datum odluke i tako će te ceo posao zatvoriti kod NBS, i nećete imati nikakvih problema.
      Što se tiče Izveštaja Upravi za sprečavanje pranje novca, bez obzira što nema nikakvih nepravilnost dužni ste da podnesete izveštaj, pod uslovom da je vaša firma obveznik /knjigovodstvena agencija/ i da je to od vas agencija tražila, ukoliko niste dobili nikakav dopis od Uprave onda ništa.
      Pozdrav

  63. vera2212
    May 14, 2013 @ 17:09:06

    Poštovana Biljana,
    pošto sam,kao i većina knjigovodja, zbunjena novim propisima vezanim za popunjavanje
    rednog broja 008 PPPDV obrasca,molim Vas za pomoć,a radi se o fakturama koje se odnose na troškove u zakupljenom poslovnom prostoru(na pr.računi za telefonske usluge ili struju)koji glase na zakupodavca(fizičko lice).Da li se ti računi unose u KPR i u obrazac PPPDV?

    pozdrav i hvala

    • Biljana Trifunović
      May 14, 2013 @ 21:46:32

      Poštovana Vera,
      imate tu u komentarima, niste jedini koji ste u dilemi, ali i telefoni i el. energija, i reprezentacija, i svi drugi računi na koje nemate pravo na odbitni PDV ulaze u osnovicu 008.
      Pozdrav

  64. PePaPrase
    May 15, 2013 @ 09:40:26

    Postovana, vlasnica preduzeca je i direktor, jedina uposljena, otvorila je bolovanje radi odrzavanja trudnoce 15.04.2013, 30 dana ide na teret firme do 14.05.2013. Molim vas recite mi da li treba ili ne da uposli drugog radnika kao direktora (i da li se ta promena treba registrovati u APR) da bi ostvarila pravo na bolovanje, a kasnije i na porodiljsko odsustvo u trajanju od 365 dana.
    Ako ste u mogucnosti molim vas odgovorite mi hitno sta da radim.
    Pozdrav!!!

    • Dejan Trifunović
      May 16, 2013 @ 10:30:28

      Poštovani, vlasnica, direktor i jedina zaposlena u preduzeću, može ostvariti pravo na refundaciju bolovanja za održavanje trudnoće, a kasnije i porodiljsko, bez obaveze da zaposli drugo lice, sa pravom zastupanja i sve to registruje kod APR-a. Razlika između privrednog društva i preduzetnika je u tome, što preduzetnik može da privremeno odjavi radnju, za vreme trajanja bočovanja, a privredno društvo ne može da se privremeno odjavi ili zamrzne delatnost. Potrebno je da se redovno obračunava i isplaćuje bolovanje, i nakon overe obrazaca kod Uprave prihoda, da podnosite Fondu zdravstva obrasce za refundaciju.

      Pozdrav, Biljana Trifunović

  65. KUM3N
    May 15, 2013 @ 19:12:06

    Postovana Biljana,
    imam pitanje vezano za kompenzaciju, naime nase preduzece nabavlja robu od poljoprivrednog gazdinstva. Vlasnik poljoprivrednog gazdinstva bi nama davao svoje poljoprivredne proizvode za dalju prodaju , a od nas uzimao robu iz naseg tranzitnog magacina (ovaj magacin smo formirali za robu koja odmah ide od dobavljača prema našim kupcima, koji su takodje pravna lica, i ne prolazi kroz nase maloprodajne objekte nadam se da to nije sporno).Mi bi smo znači prebacili odredjenu robu u ovaj tranzitni magacin koju bi oni istog dana preuzeli. Da li možemo raditi kompenzaciju sa poljoprivrednim gazdinstvom? Da li postoje neke zakonske smetnje? U dilemi smo zato što je u pitanju poljoprivredno gazdinstvo.
    Hvala i srdačan pozdrav

    • Biljana Trifunović
      May 16, 2013 @ 09:58:47

      Poštovani, ukoliko se radi o registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu,nemate nikakvih smetnji da uradite kompenzaciju. Veliki broj poljoprivrednih gazdinstava je i obveznik PDV. Svi imaju svoje tekuće račune ili štedne knjižice na koje uplaćujete PDV prilikom nabavke poljoprivrednih proizvoda. Što se tiče magacina veleprodaje ili kako ste rekli tranzitni, ni to nije problem, samo pogledajte da li imate u svojoj odluci ili ugovoru o osnivanju da li ste predvideli šifru trgovine na veliko, ukoliko niste, donesite odluku naknadno, da će te se pored trgovine na malo baviti i trgovinom na veliko. Pozdrav

  66. KUM3N
    May 16, 2013 @ 11:19:28

    Hvala Vam puno na brzom odgovoru. rešili ste nam dilemu. Mi poljoprivrednim gazdinstvima uplaćujemo na njihove tekuce racune, zato što gotovinom vise ne može. Hvala još jednom.

  67. Mirica
    May 21, 2013 @ 09:27:19

    Poštovana Biljana,
    Molim Vas za kratak komentar vezano za cesiju sa inostranstvom.U broju 10 Privrednog savetnika od 14.05.2013. pominju se poslovi kompenzacije i cesije sa inostranstvom.Ono što ne mogu da shvatim iz datog teksta je da li je moguće da mi avansno uplati drugi nerezident , a ne onaj na koga glasi ponuda, ugovor. U tekstu se pominje cesija kada dug već postoji odnosno kada je izvoz već realizovan. Mi trenutno imamo situaciju da ponuda glasi na jednog nerezidenta a treba da nam plati drugi nerezident. Pitanje je, da li smemo da potpišemo ugovor o cesiji za avansnu naplatu?
    Hvala unapred

    • Biljana Trifunović
      May 24, 2013 @ 14:12:19

      Poštovana Mirjana,
      prema Zakonu o deviznom poslovanju i prema Zakonu o spoljnoj trgovini, Savetnik je dao svoje tumačenje koje je u skladu sa pomenutim Zakonima. Naime, spoljnotrgovinski posao nastaje prometom, uvozom – izvozom robe i usluga, i onda na osnovu obavljenog posla, ali pre isteka roka od godinu dana, moguće je uraditi cesiju ili asignaciju. Međutim, prema Zakonu o obligacionim odnosima, stoji da kada je moguće odraditi takav ugovor ukoliko je prethodnim kupoprodajnim ugovorom precizirano, ali ovo se odnosi na domaći promet.
      Kako stoje stvari, samo po obavljenom poslu moguća je cesija. Pozdravljam vas

  68. Lenami
    May 27, 2013 @ 13:19:46

    Poštovana Biljana,
    kupac iz inostranstva, koji ima dug u USD, hoće da nam plati u EUR.
    Kontaktirala sam banku i što se njih tiče, nema smetnji za ovakvu situaciju.
    Kakvo je Vaše mišljenje i kako se knjiži ovakva promena?
    Hvala unapred,
    Milena

    • Biljana Trifunović
      May 27, 2013 @ 20:20:51

      Poštovana Milena, kao što su vam u banci rekli, nema problema ni za vas da umesto dolara primite eure. Bitno je da po srednjem kursu se izvrši preračun i da dobijete adekvatnu sumu. Inače, u knjigovodstvu sve se knjiži u dinarima, naravno da može i paralelno u valuti i dinarima. Svakako će se javiti kursna razlika, ali nje bi bilo i da vam je dug uplaćen u dolarima, proknjižićete je u zavisnosti od slučaja kao pozitivnu ili negativnu i to je sve. pozdravljam vas

      • Lenami
        May 28, 2013 @ 09:56:44

        Poštovana Biljana,
        zahvaljujem se na brzom odgovoru.
        Pozdrav,
        Milena

  69. KUM3N
    Jun 06, 2013 @ 20:09:30

    Poštovana gospodjo Trifunović,
    možete li mi odgovoriti da li u teretnom vozilu, koje isključivo koristimo za prevoz robe u našim maloprodajnim objektima,pored putnog naloga moramo u vozilu imati i potvrdu o tehničkoj ispravnosti koje izdaje ovlašćeno lice. Čitala sam da se to odnosi na velike prevozničke firme za prevoz tereta i autobuskom prevozu putnika. ali nigde nisam videla da li se to odnosi za sav prevoz bez obzira da li je to samo za potrebe sopstvene firme. Unapred hvala

  70. interlignum
    Jun 11, 2013 @ 12:15:06

    Postovana gospodjo Trifunovic,
    da li nam mozete odgovoriti
    Gde se moze proveriti bonitet stranih firmi -konkretno italijanske?
    Da li se moze osigurati avansno placanje za robu prema inostranstvu?
    Hvala i srdacan pozdrav

    • Biljana Trifunović
      Jun 12, 2013 @ 10:59:16

      Poštovani, što se tiče avansnog plaćanja, možete da tražite da vam dobaljač otvori bankarsku garanciju na dati avans kojom garantuje da će vam isporučiti unapred plaćenu robu ili uslugu.
      Što se tiče provere boniteta stranih firmi tu ne mogu da vam dam pouzdan odgovor, postoji par firmi u Srbiji koje se bave proverom boniteta, pa možete njih da kontaktirate, ima ih na internetu.
      pozdravljam vas i želim sve najbolje

  71. mile
    Jun 18, 2013 @ 11:58:32

    Poštovana,
    Izvozili bi robu ,smeštali u skladište u inostranstvu,kada bi našli kupca izdali bi konačnu fakturu na tog kupca.
    Da li možemo da izvozimo robu sa privremenim podacima ,da li možemo posle da izdamo konačnu fakturu na drugog primaoca ili moramo da otvorimo firmu u inostranstvu ili nadjemo firmu koja će raditi konsignacionu prodaju za nas.

    • Biljana Trifunović
      Jun 19, 2013 @ 14:33:11

      Poštovani Mile, već ste na kraju pitanja dali sami odgovor, roba se izvozi za poznatog kupca. Prema važećim pozitivnim propisima potrebno je tu robu i naplatiti i uneti sredstva. Moguće je da vam izvezenu robu plati i neka druga nerezidentna firma a ne ona kojoj ste izvezli, ali u svakom slučaju u izvoznim dokumentima morate da navedete primaoca, nije mi jasno u ovakvoj situaciji koga bi naveli kao kupca robe. Pozdravljam vas

  72. zoki
    Jun 25, 2013 @ 13:58:07

    Poštovana Biljana,
    molim Vas za mišljenje.
    Imam priliv po profakturu ( na kojoj je izražena 1.roba-mašine koje prodajemo i 2.stavka-instruktaža i instalacija mašina.
    Stavila sam sve na 112 šifru. Mislite li da bi trebalo da razdvojim na robu i uslugu?
    I koju šifru za uslugu instalacije i instruktažu?

    Očekujem Vaše mišljenje
    Lep pozdrav
    Zorica

  73. Delta Agrar doo
    Jul 10, 2013 @ 09:30:12

    Poštovana Biljana,
    molim Vas za mišljenje vezano za sprovođenje cesije u poslovanju sa inostranstvom.
    Naime, naša firma uvozi robu/usluge od inopartnera iz Nemačke i prema njima vrši plaćanja kao i naplatu po osnovu usluga. Međutim, mi plaćanja vršimo preko banke u Nemačkoj (revolving linija) tj. plaćamo banci a banka ta sredstva prenosi našem inopartneru. Da li je moguće realizovati cesiju između naše firme, inopartnera iz Nemačke i banke u Nemačkoj (preko koje vršimo plaćanja inopartneru) s obzirom da je jedan od učesnika u prenosu potraživanja – banka?

    Unapred hvala,
    Vesna

  74. Vitalicni
    Aug 06, 2013 @ 15:37:52

    Poštovana Biljana,
    Kao korisnik “Vitalicni” sa Vašeg bloga, javljam Vam se ovim putem sa konkretnim pitanjem i upitom za savet.
    Naime, mi smo uvoznici i distrubuteri Dijetetskih dodataka ishrani i uglavnom uvozimo proizvode EU proizvodnje, mada imamo nešto i USA porekla.Primećujemo razlike koje se tiču EFSA-e i FDA u našem dosadašnjem poslovanju kao i to da naša država po logici stvari gravitira po pitanju zakona i pravilnika više ka EFSA.i.Verujem da ste u toku kao i da pratite i ovu branšu te da i znate da je kod nas u Srbiji od 2010. godine na snazi Novi Pravilink o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih dodataka ishrani koji definiše puno toga pa od sada i proces registracije i stavljanje u promet istih.Mnogo toga je pretrpelo izmene u međuvremenu pa i Pravilnik o deklarisanju a sve u vezi sa gore pomenutim.
    Ono što je moje pitanje, i što nas interesuje jeste, u kakvoj smo obavezi kada stavljamo u promet proizvod koji je domaće proizvodnje a redi se o deklarisanju.Recimo, mi kao uvoznici dijetetike nismo u obavezi da stavimo na deklaraciju naziv i adresu pravog proizvodjača već samo generalije vlasnika brenda za koga taj proizvođač vrši proizvodnju.Naravno, prilikom registracije proizvoda sva dokumentacija se predaje u Ministarstvo Zdravlja, i tu se vrlo opsežna dokumenracija kako proizvođača tako i vlasnika formulacija i brenda predaje i ona predstavlja jedinstven predmet, te je stoga veza između istih ispoštovana.
    Ono što je naša namera jeste, da preko domaćeg proizvođača pokrenemo proizvodnju dijeteskih dodataka ishrani za koje bi sva prava mi imali ( gde bi mi bili vlasnici formulacija i svih ostalih autorskih prava ) tog brenda koji se pravi specijalno za nas.Da li poput gore opisanog primera možemo i u ovom slučaju da navedemo samo da se konkretni proizvod proizvodi u Srbiji za nasu firmu a da uz to ne pominjemo nigde podatke proizvođača koji čini to za nas na samoj deklaraciji?
    Dakle, za razliku od naše dosadašnje prakse, radila bi se proizvodnja i to u SRB a ne u EU , brenda za nas kao vlasnika i ekskluzivnog distributera istog.
    Krajnja namera nam je naravno zaštita od konkurencije na tržištu i želja da neke stvari koje su poslovna tajna ostanu upravo to.
    Molim Vas za savet na temu te za podelu nekih iskustava ako imate iz ovog polja.
    U iščekivanju Vašeg odgovora ostajem s’ pozdravom

    • Biljana Trifunović
      Aug 06, 2013 @ 15:58:37

      Poštovani,
      proizvodnja i plasman dijetetskih proizvoda je veoma složena procedura kao i lekovi. Taj deo malo manje pratim. Ali mogu vam dati delimično odgovor. Naime, vi na dekleraciji uvoznog proizvoda ne stavljate naziv proizvođača iz inostranstva iz razloga sledećeg: prema Zakonu o trgovini uvoznik preuzima sva prava i obaveze proizvođača, prema tome nije potrebno da stavljate ime proizvođača, jer u slučaju reklamacije, i svega ostalog negativnog sve pada na vaš teret, jer gde će kupac iz Srbije da traži i tuži ili zameni proizvod koji je proizveden u Kini npr, nego će doći vama na vrata. Što se tiče proizvodnje i plasmana u zemlji, mislim da treba da stoji naziv proizvođača, iz prostog razloga tako bi mogao svako u kuhinji da pravi neki proizvod i da ga vi prodajete. Najbolje će vam dati odgvor stručnjaci iz Agencije za ispitivanje lekova i ….
      iz prakse znam, kada je jedna farmaceutska firma prošle godine pokretala proizvodnju nekog npr, “aspirina” koji se kupuje bez recepta, da su morali tačnu recepturu i svašta da dostavljaju u Agenciju da bi dobili dozvolu za proizvodnju.
      Skoro da sam sigurna da ne možete da postpite kako ste zamislili, ali ipak proverite na drugoj adresi.

  75. KUM3N
    Aug 07, 2013 @ 09:38:16

    POŠTOVANA SNEŽANA,
    MOLIM VAS AKO MOŽETE DA MI DATE MALO VIŠE INFORMACIJA O KRETANJU NEOPASNOG OTPADA VEZANOG ZA MALOPRODAJU. KOJE SU NASE OBAVEZE U VEZI TAKVE VRSTE OTPADA. TO JE OTPAD VEZAN ZA NAJLONE I KARTONE. AKO MOŽE I JEDNA ODLUKA O ODREDJIVANJU ODGOVORNOG LICA ZA UPRAVLJANJE TIM OTPADOM. IMALI SMO KONTROLU INSPEKCIJE ŽIVOTNE SREDINE BAŠ U VEZI TOG OTPADA. UNAPRED SE ZAHVALJUJEM

  76. BILJANA PAVKOV
    Aug 14, 2013 @ 09:37:21

    Postovana,
    zanima me da li rezidentana firma A u Srbiji, moze da drugom rezidentu B da robu koju ce rezident B u svoje ime a za racun rezidenta A izvesti s tim da ce rezident B platiti robu rezidentu A u devizama?
    Takodje VAs molim za odgovor u kojim slucajevima je dozvoljen devizno palcanje izmedju dva rezidenta u Srbiji?
    Unapred se zahvaljujem
    Biljana

    • Biljana Trifunović
      Aug 14, 2013 @ 13:44:33

      Poštovana Biljana,
      ukoliko firma A izveze robu firme B, i pri tome se sklopi ugovor kojim se definiše posao, pored toga da prilikom izvoza špediter priliko popunjavanja JCI za izvoz u polju B navede kompletne podatke o vlasniku robe, znači podatke firme B, u tom slučaju kada stigne priliv novca iz inostranstva, u rasporedu priliva sredstava daćete banci instrukciju da primljeni novac sa vašeg računa usmeri na devizni račun vlasnika robe – firma B. Vi će te vlasniku robe ispostaviti dinarski račun za svoju provizijiju za usluga izvoza robe i eventualne troškove koje ste imali: špediter, transport, utovar….
      Biljana, privodim kraju ovaj odgovor, i krećem na ODMOR, biću dostupna od 01.09. pa ću nakon toga obraditi i ovu temu. Što se tiče plaćanje u devizama između rezidenata imate tačno pobrojano koji poslovi i radnje mogu da se plate u devizama u Zakonu o deviznom poslovanju koji imate postavljen na blogu. Želim vam svako dobro, pozdrav

  77. BILJANA PAVKOV
    Aug 14, 2013 @ 11:39:57

    Postovana u vezi za gornje postavljenim pitanjem.. procitala sam na Vasem blogu UVOZ ROBE U SVOJE IME A ZA TUDJ RACUN da li ima negde na Blogu IZVOZ ROBE U SVOJE IME ZA TUDJ RACUN milslim da bi to bilo odgvor na moje pitanje
    Hvala unapred
    Biljana

  78. Innotrade PP
    Aug 15, 2013 @ 14:40:48

    Poštovana Biljana, iako ste nas obavestili da ćete biti odsutni do Septembra, odgovor mogu sačekati. Imamo situaciju da smo inodobavljaču uplatili avans pre par meseci za mašine koje idu za dalju prodaju. Kako je taj avans plaćen sa deljenim troškovima, Dobavljač je primio nekih 80 eur manje. Pre par dana je plaćen i drugi deo avansa, to jest celokupan ostatak gde nam je Dobavljač uključio i tih 80 eur, tako da smo sada u avansu 80 eur, a po njima su primili tačan iznos. Oni će nam na konačnoj fakturi, kada roba krene za Srbiju, staviti iznos umanjen za tih 80 eur. Kako je najpravilnije zatvoriti ovaj kontrolnik? Da li mogu iskoristiti savet sa početka foruma da taj iznos (EUR 80) prebacimo kao otpis potrazivanja, donesemo Odluku o otpisu potrazivanja i proknjizimo ga kao troškovi poslovanja? U pitanju je velika vrednost mašine, pa ovaj iznos nije veliki trošak. Unapred hvala, Srdačan pozdrav, Olivera Jovanović

    • Biljana Trifunović
      Sep 02, 2013 @ 13:24:58

      Poštovana Olivera, kada bi vam dobavljač dostavio svoj izveštaj od banke gde se vidi da je on primio 80 eur manje, bilo bi idealno, i na osnovu toga vi možete taj iznos da proknjižite kao trošak bankarskog poslovanja.
      Možete da donesete odluku o otpisu, i opet u obrazloženju da navedete da se radi o bankarskim troškovima. Pozdravljam vas

  79. Innotrade PP
    Sep 02, 2013 @ 13:49:52

    Poštovana Biljana , zahvaljujem se na odgovoru. Srdačan pozdrav, Olivera Jovanović

  80. interlignum
    Sep 02, 2013 @ 14:40:14

    Postovana gospodjo Biljana,
    Molimo vas za misljenje što se ti?e obra?una PDV-a na usluge
    kada je mesto izvrsenja usluge u inostranstvu.

    - Mi, firma rezident,smo sklopili ugovor sa firmom iz Austrije
    da izvršimo servisiranje mašine (pokretnosti) kod njihovog
    kupca u Bukureštu-Rumunija, a za tu uslugu smo primili avansno pla?anje
    u EUR po nasem predra?unu bez obracunatog PDV.

    - Za izvršenje usluge smo angažovali firmu rezidenta,
    i platili avansno u dinarima.
    Servisiranje je obavljeno 20.08.2013.
    Da li po vašem mišljenju obe usluge podležu pod ?l. 12. ta?ka 3) stav (4) (radovi na pokretnim stvarima) zakona o PDV i ne podlležu obavezi obra?unu i pla?anju PDV ili podležu.

    Hvala unapred,
    Srda?n pozdrav
    Interlignum

  81. jellena
    Sep 03, 2013 @ 13:10:55

    Postovana Biljana!
    Molim vas da mi odgovorite, posto dobijam razlicita misljenja, sledece:
    Ako je privredno drustvo za trgovinu vlasnik 50% PRIVATNE BOLNICE i to je navedeno u registraciji u PRIVREDNOM SUDU, u kakvom su odnosu PD i BOLNICA?
    Da li su povezani, da li treba dostavljati kosolidovani fin.izvestaj, kao i ukoliko PD ulaze u bolnicu opremu to predstavlja promet i podleze obavezi obracuna PDV.
    VELIKO HVALA !

  82. SnezanaLatas01
    Sep 23, 2013 @ 15:15:32

    Poštovana Biljana,
    Molimo Vas da nam pomognete u vezi poslova sa inostranstvom i kreditnih poslova.
    Kontaktirali smo NBS, ali baš konkretan odgovor nismo dobili.
    U pitanju je kupovina udela preduzeća u inostranstvu (investicija rezidenata u inostranstvu), koja se vrši deviznim transakcijama fizičkim licima u ratama narednih godinu do dve dana.
    Prva dilema je da li se te transakcije trebaju prijavljivati NBS i na koji način?
    Druga dilema je vezana za bankarsku garanciju sa naše strane kojom mi garantujemo isplatu tih udela u celosti, da li tu bankarsku garanciju treba prijaviti NBS i na koji način?
    Treće pitanje je vezano za pozajmicu preduzeću koje se kupuje. Da li pozmajmicu treba prijaviti NBS i na koji način?
    Hvala Vam mnogo u napred!

    Srdačan pozdrav,

  83. SILVIJA
    Sep 24, 2013 @ 11:54:14

    Poštovana g-đa Biljana,

    Da li se osnovu Ugovora o naplati od drugog nerezidenta a ne od nerezidenta kome je roba isporučena može izdati knjižno umanjenje?

    Takođe novi nerezident koji je preuzeo robu od našeg prvog kupca hoće deo robe da vrati. Da li je moguće odradeti povraćaj ove robe pošto će robu da vrati novi nerezident a ne stari nerezident na koga glase izvozni JCI?

    Unapred hvala,

    Srdačan pozdrav!

    FPM Agromehanika AD.
    Silvija Petrovic
    silvijapetrovic72@yahoo.com

    • Biljana Trifunović
      Oct 02, 2013 @ 15:12:40

      Poštovana Silvija,
      prilikom potpisivanja ugovora o prenosu potraživanja sa jednog na drugog nerezidenta, potrebno je da nerezident koji vam duguje preda kopiju kompletne dokumentacije o uvozu novom nerezidentu. Pretpostavljam da je to urađeno, ako nije obavestite svoje partnere da to urade.
      Nakon potpisivanja ugovora, vi u svom knjigovodstvu a i u deviznom kontrolniku /ako ga i dalje vodite/ evidentiraćete novog dužnika iz inostranstva.
      Od novog nerezidenta sada potražujete sredstva za izvezenu robu.
      U tom slučaju nemate nikakva ograničenja da izdate knjižno odobrenje, isti je odnos kao da ga ispostavljate prvom dužniku.
      Što se tiče povraćaja robe, novi kupac treba prilikom povraćaja robe, naravno uz vašu saglasnost, robu da vrati na PREDRAČUNU a ne na računu, i da priloži ugovor o prenosu potraživanja kao i kopiju uvoznih dokumenta. U tom slučaju bez problema možete da zaprimite robu koju vam kupac vraća iz inostranstva. Pozdravljam vas

  84. bp
    Sep 24, 2013 @ 12:02:05

    Postovana Biljana,
    na semianru u Novom Sadu ste pricali o nepostojanju sifre 312 u obrascu O1 P1
    U slucaju da nam ino parner ne uspe uplatiti iznos faktura po poslu re-exporta u roku od 365 dana da li postoji ipak mogucnost da izvrsimo prijavu potrazivanju u NBS?
    Hvala unapred

    • Dejan Trifunović
      Sep 24, 2013 @ 23:20:43

      Poštovana Biljo,
      kao što sam i rekla nije predviđena regidtracija kreditnog odnosa po šifri 312, ni u P1 ni u O1 obrascu. Da ste prilikom sastavljanja kupoprodajnog ugovora sa kupcem ugovorili duži rok plaćanja od godinu dana, onda ste taj kreditni odnos trebali da registrujet u roku od 10 dana od potpisivanja ugovora. Sada vam je jedini lek da tužite kupca. Pozdravljam vas

  85. bp
    Sep 25, 2013 @ 14:12:08

    Postovani,
    prilikom konsultacije da kupcem utvrdilo se da su to platili kao avans! a ne po fakturama i da nam to stoji nerasporedjeno! sada mozemo da razduzimo priliv bez problema

    Hvala Vam

  86. Informa
    Oct 04, 2013 @ 09:45:14

    Poštovana Biljana,
    Domaća firma sklapa ugovor sa stranom firmom o vršenju nadzora na poslovima dorade u Srbiji. Nadzor se vrši od polaska robe iz fabrike u inostranstvu, do izlaska robe iz Srbije nakon dorade.
    Za potrebe ovog posla naša firma ima potrebu da angažuje fizičko lice u inostranstvu za praćenje i nadzor poslovanja robom i dokumentacijom od fabrike do granice.
    Kojom vrstom ugovora bi se mogao pokriti ovakav posao i kako izvršiti plaćanje?
    Pozdrav, Marina!

    • Biljana Trifunović
      Oct 04, 2013 @ 21:55:05

      Poštovana Marina,
      fizičko lice možete angažovati po Ugovoru o delu.
      Ako zaključitee ugovor o delu sa domaćim fizičkim licem u tom slučaju plaćate sve pripadajuće poreze i doprinose kao da je u radnom odnosu /ako je nezaposleno lice/, ukoliko se radi o zaposlenom licu onda se plaća porez od 20% i PIO od 24%, pod uslovom da to lice ima regulisano zdravstveno osniguranje /zaposlen, ima svoju radnju ili firmu, poljoprivredno gazdinstvo ili korisnik penzije.
      Ukoliko angažujete strano fizičko lice, koje ima regulisan radni odnos i rezident je zemlje sa kojom Srbija ima potpisan Sporazum o socijalnom osiguranju, onda u tom slučaju obračunavate i plaćate porez po odbitku od 20%.

  87. Novkabel AD
    Oct 04, 2013 @ 13:11:03

    Poštovana Biljana,
    Od nedavno sam Vaš član i sve moje pohvale za iscrpne informacije.

    (Rezident) uvozi osnovno sredstvo -vrsta spolj.posla 91(šifra sa JCI-a) ,
    obaveza nerezidenta po osnovu Ugovora o prodaji kapitala i obaveznog investiranja
    Imam pitanje:
    Da li se vrši prijava tog posla- O1 obrazac koji dostavljamo kvartalno NBS?

    Serdačno Vas pozdravljam.

    Mila

    • Biljana Trifunović
      Oct 04, 2013 @ 22:04:32

      Poštovana Mila,
      molim vas malo detaljnije objasnite vaš slučaj. Nije mi jasno da li se osnovno sredstvo uvezlo kao dokapitalizacija ili imate obavezu da platite uvezenu opremu.
      Ukoliko imate obavezu plaćanja prema inostranstvu onda u tom slučaju kada istekne rok od godinu dana a niste platili uvezenu opremu registrujete kreditni posao na obrascu O1.
      Ako je to osnivački ulog ili je stranac prodao svoj udeo u firmi to se reguliše na obrascu DI_1.
      Nemojte biti škrti u detaljima, jer ovako ne znam šta da vam kažem, sem pozdravljam vas

      • Novkabel AD
        Oct 09, 2013 @ 20:23:40

        Postovana Biljana,

        Da pojasnim situaciju

        Uvoz osnovnog sredstva je po osnovu dokapitalizacije nerezidenta, a u skladu sa Ugovorom o povećanju osnovnog kapitala privrednog društva u Registrar privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre.Privredno drustvo je privatizovano od strane nerezidenta koji ima obavezu da investira u privredno drustvo.
        Nerezident je osim investiranja u osnovna sredstva vrsio i uplatu u devizama.
        Da napomenem ove promene su registrovane kod Agencije za privredne registre i da li je to dovoljno.
        Srdacan pozdrav,

  88. zoran tomasevic
    Oct 08, 2013 @ 09:23:20

    Poštovana Biljana,

    Da li ćete organizovati treninge, obuke i sl. na temu “Transferne cene”, prema novom pravilniku?
    Drugo pitanje je vezano za prefakturisanje sudskih troškova. Ugovorom o pristupu dugu obavezali smo se da izmirimo obaveze našeg zavisnog preduzeća prema poveriocu. Ugovorom su obuhvaćeni i troškovi sudskog spora. Poverilac nam sada vrši prefakturisanje tih troškova sa obračunom pdv. Da li je to neophodno, i da li treba da zaračunava pdv? Hvala.

  89. p....s....
    Oct 08, 2013 @ 15:20:57

    Postovana Biljana,

    Dobavljac iz Kine ,koji nam fakturise robu i uslugu kontrole robe, hoce da nam fakturise avionsku kartu i hotel koji je platio svojom karticom za nase zaposlene koji su bili u Kini.Da li nasa firma moze da plati takvu vrstu usluge?

    • Biljana Trifunović
      Oct 08, 2013 @ 16:01:27

      Poštovani Zorane,
      što se tiče treninga “Transferne cene”, prvo sam mislila da se time pozabavim, ali tema je isuviše obimna i komplikovana, da bi je uradila valjano trebala bi da obuhvatim i spoljni trgovinu /što mi ne bi bio problem/ ali i računovodstvo je bitno složenija tema, i to bi obuhvatalo dve ciljne grupe, spoljnotrgovince i računovođe, što mi se ne sviđa, pa sam odustala od ideje.
      Što se tiče prefakturisanja sudskih troškova sa PDV ima smisla, jer to su pripadajući troškovi osnovnom poslu i imaju sudbinu osnovnog posla. Vi čak ni nemate pravo da taj PDV koristite kao prethodni porez.
      Žao mo je li je tako. Pozdravljam vas

    • Biljana Trifunović
      Oct 08, 2013 @ 16:07:26

      Zorane,
      ukoliko dobijete validan račun, sa troškovima kontrole kvaliteta, + troškovi prevoza koje je on platio za vaše radnike, nem aproblema.
      Savetujem vam, da uz taj račun priložite i kopiju pasoša ljudi koji su bili u Kini, kao i kopiju hotelskog računa, iz prostog razloga da se to dokumentuje da ne bi bilo da vam fakturiše nešto što nije ni postojalo.
      I vi iz Srbije možete u svrhe posla da platite nekom drugom licu avio kartu i hotel, ako dolazi poslom, naravno sve to mora da bude potkrepljeno dokumentacijom.

  90. savacoop
    Oct 14, 2013 @ 14:57:31

    Nasa firma je uvezla staklene balone iz Italije. Placena je carina, pdv uvozni iskoriscen U avgustu. Kod sanitarne inspekcije odredjena kolicina balona ne zadovoljava uslove tako da treba da ih unistimo-Resenje sanit. insp. 03.09.2013. Nasli smo firmu koja je registovana za posebne tokove otpada i koja ce to uraditi. Kako fakturisemo toj firmi ( sa pdv-om-ili bez), kao otpad ili sta i po kojoj ceni ( oni pristaju na simbolicnu cenu)? Da li to spada u sekundarne sirovine ili posobne tokove otpada? I da li treba da obracunamo i platimo neki porez?
    Savacoop

    • Dejan Trifunović
      Oct 16, 2013 @ 10:43:21

      Poštovana Irena,

      uvezeni stakleni baloni za koje ste dobili rešenje sanitarna inspekcija da ih uništite, ne spadaju u sekundarne sirovine ni po starom, a ni po novom Pravilniku od 29.08.2013. godine u sekundarne sirovine (tačka 7. Pravilnika – stakleni krš i ostali otpaci od stakla).

      Te balone tretirate kao otpis robe po Rešenju, i prodajete po ceni koju možete da postignete + PDV. Druge obaveze nemate, jer ste prilikom uvoza bili obavezni da zaračunate posebnu eko taksu i taksu na ambalažu.

      S poštovanjem,

      Biljana Trifunović

  91. savacoop
    Oct 16, 2013 @ 12:53:01

    Poštovana Biljana,
    hvala na odgovoru.
    S tim da staklene balone uvozimo kao proizvod za dalju prodaju, tako da ne plaćamo taksu za ambalažu a ni eko taksu, tako mi je sugerisao operater tj. društvo za upravljanje ambalažnim otpadom, i nadam se da je tako i ispravno.
    Gde mogu da proverim da li je to ispravno?
    Pozdrav
    Irena

    • Biljana Trifunović
      Oct 16, 2013 @ 12:59:42

      Poštovana Irena,
      iz vašeg putanja nisam mogla da zaklučim da li se radi o ambalaži ili o robi za dalju prodaju. Ukoliko ste balone uvezli za dalju prodaju, onda nemate obavezu takse za ambalažu. Pozdravljam vas

  92. bp
    Oct 18, 2013 @ 10:38:41

    Postovana,
    molim savet u vezi ispravke sifre placanja kada je proslo vise od mesec dana u istoj godini. Da li je dovoljno da se na izvodu poslovne banke pojavi izmena ili treba da prijavimo izmenu NBS?
    Ako treba u kojoj formi i na koju tacno adresu?
    Hvala Vam
    BP

    • Biljana Trifunović
      Oct 25, 2013 @ 11:37:15

      Poštovana Biljana,
      što se tiče izmene šifre plaćanja, kao što sam vam i obećala da ću se raspitati kod ljudi iz prakse odgovor je sledeći. Ukoliko se radi o ispravci šifre u tekućoj godini dovoljno je da dobijete novi izvod sa ispravnom šifrom, i poslovna banka će to proslediti NBS. Ukoliko se radi o ispravci šifre iz prošle godine, u tom slučaju potrebno je da uradite nov raspored priliva sredstava ili novi nalog sa ispravnom šifrom i pored vaše overe da taj dokument overi i vaša poslovna banka, i onda kao takav da vi lično dostavite NBS sa ispravljenom šifrom.
      Pozdravljam vas

  93. tinisco
    Oct 23, 2013 @ 13:20:18

    Poštovana Biljana,

    Na koji način i pod kojim uslovima mogu zaposlenom platiti školarinu u zemlji (privatni fakultet) i šta u slučaju da se isto plaća detetu zaposlenog radnika tj. osnivača?
    Pozdrav,
    Marina

    • Dejan Trifunović
      Oct 23, 2013 @ 14:07:40

      Poštovana Marina, zaposlenom možete platiti školarinu u skladu sa članom 49. Zakona o radu (nalazi se na blogu)i Aktom preduzeća.

      Detetu zaposlenog i osnivača možete isplaćivati stipendije i kredite (neoporezivo do 10.427,00 dinara mesečno, a preko neoporezivog iznosa plaća se porez na druge prihode po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova).

      Takođe internim Aktom preduzeća mogu biti predviđena i druga davanja zaposlenima u robi i novcu (pa i plaćanje školarine deci zaposlenih i osnivača) ali sva ova primanja čine zaradu i plaćaju se svi porezi i doprinosi koji se plaćaju na zaradu zaposlenih.

      Srdačan pozdrav,

      Dejan Trifunović

  94. bp
    Oct 24, 2013 @ 11:10:17

    Postovna,
    imamo dva ugovora za istog ino kupca za istu vrstu robe.
    Prvi ugovor je realizovan i preostala je odredjena suma koju bi smo u dogovoru sa kupcem prebacili na drugi ugovor (kako bi izbegli povracaj sredstava po jednom i prijem istih po drugom ugovoru)
    Da li je dovoljno napraviti aneks ugovora i navesti sve potrebn elemente ili o tome treba da obavestimo neku nadleznu insitituciju?

  95. savacoop
    Oct 24, 2013 @ 11:29:34

    POštovani,
    da li imte primer ino ugovora o naplati od drugog nerezidenta?
    Mi smo robu izvezli kupcu A a platio je umesto njega firma B.
    Unapred hvala Irena

  96. bp
    Oct 25, 2013 @ 09:31:02

    Postovana,
    prema clanu 4 Devzinog zakona

    Izvoz i uvoz robe ili usluga ugovoreni u devizama ili dinarima koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i roba ili usluga unapred naplaćena, odnosno plaćena u devizama ili dinarima, koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju se komercijalnim kreditima i zajmovima.

    Ako sam dobro shavtila placanje, naplata roba i usluga se obavlja u roku do godinu dana a posle se prijavljuje na P 1 i O1 obrascima NBS
    Poslovi re -exporta se takodje placaju/naplacuju u roku do godinu dana ali se ne mogu prijaviti na obrascima P1 O1
    Ovo ponavljam jer sam juce cula da za re-exportne poslove (312) roke iznosi 180 dana sto me je jako zbunilo.
    Molim za milsljenje oko roka da li je 180 ili godinu dana za re-exportne posolove sa sifrom 312
    Unapred se zahvaljujem

  97. Biljana Trifunović
    Oct 25, 2013 @ 11:31:05

    Poštovana Biljana,
    dobro ste razumeli Zakon i rok od godinu dana za plaćanje i naplatu svih spoljnotrgovinskih poslova.
    Što se tiče reeksporta i šifre plaćanja 312, rok za plaćanje i naplatu je godinu dana kao i za druge spoljnotrgovinske poslove, jedino što ne može da se izvši registracija kreditnog odnosa kao za druge poslove.
    Nekada je bio rok za plaćanje i naplatu 180 dana a pre toga 90 dana.
    Pozdravljam vas

  98. bp
    Oct 25, 2013 @ 11:58:24

    Postovana Biljana
    zaista ste mi pomogli haval Vam beskarajno

  99. vera2212
    Oct 25, 2013 @ 12:47:49

    Poštovana Biljana,
    molim Vas da mi odgovorite na sledeće:
    Izvršili smo izvoz u Švajcarsku u septembru 2012.god.Pošto u roku od godinu dana nismo naplatili izvoz,prijavili smo to Narodnoj banci.
    Sada nam vlasnik te firme predlaže da nam on,kao fizičko lice, plati taj dug.Da li je to moguće i kako?Ako jeste,kako postupiti u narednom izveštavanju Narodnoj banci?
    Ne znam da li je bitno,ali napominjem da je rezident preduzetnik.

    pozz.Vera

    • Biljana Trifunović
      Oct 28, 2013 @ 14:00:00

      Prema Zakonu o deviznom poslovanju, dozvoljeno je da vam platiti drugi nerezident a ne koji vam duguj i takođe vi možete da platite svoj dug drugom nerezidentu.
      Takođe je propisano da Ugovor o prenosu potraživanja i dugovanja ne može da se potpisuje sa fizičkim licem.
      Propisano je da vi ni ne morate da sklapate ugovor o prenosu potraživanja, čak je dovoljno da vas vaš dužnik pismeno obavesti da će vam neko drugi platiti umesto njega a vaša je dužnost da sačinite izjavu o prihvatanju uplate od drugog nerezidenta.
      ožda vam ovo deluje komplikovano, ali ako će vam to fizičko lice uplatiti iz inostranstva, naplatite i zatvorite potraživanje. Kada budete dostavljali sledeći P-1 obrazac u napomeni stavite broj deviznog izvoda po kojem ste dobili novac i u polju potraživanja stavite 0 /nula/. Pozdravljam vas

  100. start
    Nov 01, 2013 @ 10:52:59

    Poštovana Biljana,
    Radi se o troškovima dolaska i odlaska na posao.
    Mesečna pretplatna karta za radnika košta 9000,00 din.Mozemo je po fakturi
    platiti prevozniku.Da li umesto prevozniku ovaj isti iznos mozemo dati u gotovini radniku
    da sam organizuje sebi prevoz.Kakvo je oporezivanje u oba slučaja.
    S poštovanjem.

    • Biljana Trifunović
      Nov 04, 2013 @ 13:57:50

      Poštovani,
      trošak prevoza se plaća do visine cene prevoza u javnom saobraćaju, ali stoji i sledeće NEOPOREZIVI deo iznosi 3.476,00 dinara preko ovog iznosa ako platite obračunavate porez na zarade po stopi od 10&. Pozdravljam vas

  101. Novkabel AD
    Nov 06, 2013 @ 11:44:42

    Poštovana Biljana,
    Molim Vas da mi odgovorite na dva sl.pitanja:
    1. Da li magacin izvoza mora biti odvojen od domaćeg magacina i zašto?
    2. Šta znači pečat EUR1 na euro palti i za koje zemlje je neophodan?

    Srdačno Vas pozdravljam,

    Mila

    • Biljana Trifunović
      Nov 11, 2013 @ 23:13:22

      Poštovana Mila,
      kada se radi o redovnom izvozu robe, nemate potrebe da odvajate posebno magacin redovan od izvoza. duga je situacija kada s radi o doradi. Što se tiče EUR1 oznake na euro paleti ne bi znala u ovom momentu da vam kažem, ako saznam ovih dana javiću vam. Pozdravljam vas

  102. Inpharm Co. doo
    Nov 07, 2013 @ 09:40:59

    Inpharm-Ljiljana
    Pre dva dana sam postavila pitanje ali jos uvek nema odgovora. Molim vas za komentar da li robu koju uvezemo u vauti RSD spoljnotroginski posao sif.11 mozemo da platimo u EUR i kako se to radi Unapred zahvaljujem

    • Biljana Trifunović
      Nov 11, 2013 @ 23:10:42

      Poštovana Ljiljana,
      s obzirom da vam je uvozni račun i sva prateća dokumentacija izražena u RSD, ukoliko želite da platite u EUR ili USD, bilo bi dobro da sa svojim dobavljačem napravite anex ugovora gde će te izmeniti valutu dugovanja. I tom prilikon utvrditi koliko EUR trebate da platite. Ugovor će vam svakako tražiti poslovna banka, a i ako ne traži trebate da ga imate. Pozdrvljam vas.

  103. zoran tomasevic
    Nov 08, 2013 @ 12:06:33

    Poštovana Biljana,
    Da li je dozvoljeno ugovorom o preuzimanju potraživanja ( ustupanju potraživanja), preuzeti potraživanje koje postoji između nerezidenata?Dakle, nerezident nam ustupa potraživanje koje ima prema nekom drugom nerezidentu. Poslovna banka tvrdi da to nije dozvoljeno, i da je preuzimanje ili ustupanje moguće samo između rezidenata, gde ustupalac ima potraživanje prema nerezidentu.

  104. Biljana Trifunović
    Nov 08, 2013 @ 14:06:21

    Poštovani Zorane,
    Zakonom o deviznom poslovanju doszvoljeno je prenos dugovanja i potraživanja po obavljenom spoljotrgovinskom poslu. Što znači, da ukoliko ste vi izvezli robu i potražujete od kupca iz inostranstva, da možet da napravite ugovor da vam plati drugi nerezident a ne onaj koji vam duguje. Isto se odnosi kada vi dugujete, možete ugovorom da regulišete da platite drugom nerezidentu a ne onom kojem dugujete.
    Iz vašeg pitanje, nisam najbolje razumela, zašto vam nerezident ustupa svoje potraživanje.
    Pozdravljam vsa

  105. zoran tomasevic
    Nov 09, 2013 @ 18:01:29

    Postovana Biljana,
    1) Prvi slucaj je da nam nerezident vec duguje po obavljenom spoljnotrgovinskom poslu i ustupa nam potrazivanje koje ima prema nekom drugom nerezidentu, i na taj nacin izmiruje svoju obavezu prema nama u visini tog potrazivanja.
    2) drugi slucaj koji je problematican , je da nam nerezident ustupa ( ili bolje prodaje ) potrazivanje sa “diskontom” koje ima prema drugom nerezidentu, ili prostije npr. ustupi nam potrazivanje od 100eur a za to trazi da mu isplatimo 80eur. Mislim da ovakvi ugovori kod nas nisu dozvoljeni, ali bi mi znacio Vas komentar. Hvala.

    • Biljana Trifunović
      Nov 11, 2013 @ 22:35:12

      Poštovani Zorane, članom 7 zakona o deviznom poslovanju regulisan je prenos i preuzimanje:
      Banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata – fizičkih lica, i nerezidenti, mogu prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima.
      Ovo se odnosi na prvi deo vašeg pitanja i to je u redu.
      Što se tiče drugog dela, praktično vi bi trebali da otkupita potraživanje, a to je već faktoring posao. Nedavno je donet Zakon o faktoringu, koji propisuje uslove poslovanja i ko može da se bavi tim poslovima. Ja vam ne savetujem da odradite posao pod tačkom 2.
      Pozdravljam vas

  106. Informa
    Nov 15, 2013 @ 11:10:22

    Poštovana Biljana,
    preduzeće B je fakturisalo uslugu stranom fizičkom licu u inostranstvu u 2011 godini. Usluga nije naplaćena!
    Pomenuto fizičko lice, je vlasnik firme A u Srbiji. U 2013 godini preduzeće A kupuje preduzeće B i vrši pripajanje preduzeću A. Kako da najispravnije zatvorimo ovo potraživa iz inostranstva, koje se sada svodi da fizičko lice iz inostranstva, duguje preduzeću čiji je on vlasnik 100%.( Vlasnik smatra da je takva transakcija sada nepotrebna, a mi knjigovodje treba da sprovedemo papirološki da bude u redu!)
    Unapred hvala
    Marina!

    • Biljana Trifunović
      Nov 18, 2013 @ 16:38:13

      Poštovana Marina,
      teško je vlasnicima objasniti da su oni samo valsnici dividende, i tek ukoliko dođe do prodaje ili likvidacije firme vlasniku pripada prihod od prodaje ili likvidacioni ostatak.
      Marina, da li ste registrovali kreditni odnos kod NBS za potraživanje, s obzirom da je zastarelo?
      Najbolje bi bilo da vam dužnik, bez obzira što je vlasnik plati dug.
      Druga varijanta je da mu otpišete potraživanje.
      Treća je da prilikom donošenja odluke o isplati dividende, da uradite prebijanje dugovanja i potraživanja u devizama.
      U svakom slučaju, ako niste registrovali kreditni odnos to obavezno uradite, i to ODMAH.
      Pozdravljam vas.

  107. jasmina77
    Nov 18, 2013 @ 16:50:44

    Poštovana Biljana,

    imamo firmu koja u Bosni rade popravke mašina. Do sada su oni sav potreban materijal donosili iz Srbije, međutim sad su videli da u Bosni taj isti materijal mogu da nabave po nižim cenama. Da li firma može da kupi potrebni materijal u Bosni i odmah ga tu ugradi (znači materijal neće ulaziti u Srbiju) i koja je procedura?
    Hvala unapred.
    Jasmina

    • Biljana Trifunović
      Nov 22, 2013 @ 11:53:11

      Poštovana Jasmina,
      propisima je dozvoljeno da vi u inostranstvu kupite materijal-robu i da je u inostranstvu isporučite. Jedino, nije dobro da vaši radnici kupuju za gotovinu u Bosni i da ugrađuju, teže je za pravdanje, ako se radi o veoma malim sumama, može da se pravda preko službenog puta npr. 5-10eur. Nije mi jasno, samo da li je firma u Bosni vaša ćerka firma, ili ona umesto vas po ugovoru radi popravke. U svakom slučaju vi možete regularno da kupite u Bosni materijal, da ga platite preko vaše poslovne banke šifra plaćanja je 312 i da ga isporučite toj firmi. Kada naplaćujete iz Bosne za isporučeni materijal, šifra priliva je takođe 312. U tom slučaju odvojeno naplaćujete materijal, a posebno usluge. Pozdrav

  108. Informa
    Nov 19, 2013 @ 09:56:53

    Biljana, zahvaljujem na datim instrukcijama. Pošto je cela situacija vrlo komplikovana a ovo je samo jedan segment, da li mogu da Vas kontaktiram telefonski ?
    Hvala unapred!
    Pozdrav Marina!

  109. kata978
    Nov 22, 2013 @ 13:35:43

    Poštovana Biljana, dobar dan.
    Molimo Vaše stručno mišljenje oko sledećeg pitanja.
    Pitanje je pravno, ali se odnosi na ugovaranje nadležnosti suda za rešavanje privrednih sporova kada je druga ugovorna strana ino pratner.
    Do sada smo pored mirnog rešavanja sporova obično ugovarali nadležnost nama najbližeg Privrednog suda. Odluka doneta od strane našeg suda morala bi se, posredstvom Ministarstva inostranih poslova, slati na priznanje u zemlju ino partnera, stoga se javlja dilema da li to raditi na isti način ubuduće.
    Da li je ugovaranje arbitraže pri Privrednoj komori u Beogradu bolje rešenje iako je skopčano sa visokim troškovima ?
    S poštovanjem,
    Kristina Mladenović

    • Biljana Trifunović
      Nov 22, 2013 @ 14:12:31

      Poštovana Katice,
      gde god da ugovorite nadležnost rešavanja spora u okviru Srbij, daleko je jeftinije od inostranstva i jednostavnije. Ukoliko ino partner pristaje ipak vam je najbolje da ugovarate najbliži sud vama, jer i sama presuda suda ima veću težinu i važnost u izvršenju od arbitraže. Pozdravljam vas

      • kata978
        Nov 22, 2013 @ 15:14:53

        Zahvaljujem na odgovoru.
        Pozdrav.

  110. p....s....
    Nov 23, 2013 @ 10:48:10

    Postovana Biljana,
    S obzirom da sam ja jako zadovoljna sa Vasim nacinom predavanja interesuje me da li ste drzali seminar na temu instrumenti placanja i obezbedjenja u spoljnoj trgovini?Ukoliko jeste sacekala bih Vase predavanje i ne bih se prijavljivala na drugo mesto.

    • Biljana Trifunović
      Nov 27, 2013 @ 14:43:42

      Poštovana Katarina,
      hvala vam što se interesujete i što vam odgovaraju moji treninzi. Što se tiče treninga INSTRUMENTI PLAĆANJA, mislim da će biti na dnevnom redu tek u februaru ili martu. Nadam se da vam to nije daleko. U svakom slučaju bićete na vreme obavešteni. Pozdravljam vas

  111. tropigab
    Nov 27, 2013 @ 14:18:22

    Postovana Biljana,

    Da li slucajno imate imformaciju da li ce od 01.01.2014. da se promeni zakon oko nacina obracuna isplate otpremnine ?

    Hvala unapred i srdacan pozdrav

    Nada

  112. Biljana Trifunović
    Nov 27, 2013 @ 15:05:14

    Poštovana Silvija,
    vi pominjete samo vozača, a šta je sa špediterom. Špediter je taj koji je trebao da vam izvozno ocarini robu, dok šofer treba samo da da izvozne papire na graničnom prelazu. Nije mi jasno kako je kamion izašao iz zemlje bez izvoznog carinjenja, jedino ako se radilo o zbirnom transportu, ali opet?
    Ukoliko imate ocarinjen izvoz i vaš kupac takođe ima papire o uvoznom carinjenju onda možete sa špediterom da vidite da se otkloni problem. Pozdravljam vas

    • Janko Zivkovic
      Dec 11, 2013 @ 14:49:10

      Poštovana Biljana,

      Posao je ugovoren sa fizičkim licem i ima potpis na fakturi.

      U vezi otpisivanja duga sve mi je jasno, otici cu do NBS da prijavim kreditni odnos i da detaljno objasnim situaciju.

      Nov sam korisnik Vašeg bloga i ukoliko budem imao vremena svakako da ću posetiti Vaš trening.

      Hvala Vam puno na odgovoru.

      Srdačan pozdrav,

      Janko Živković

  113. jaca1964
    Nov 27, 2013 @ 16:54:51

    Poštovana Biljna,
    Molim Vas za pomoć oko fakturisanja.Naime reč je o preduzeću doo, koje je u sistemu PDV-a.Bave se uslugama,odnosno vode facebook i google stranice.Period izvršene usluge je od 15.11.2013.do 14.12.2013.Kada izdati fakturu?

    • Biljana Trifunović
      Nov 27, 2013 @ 17:06:57

      Poštovana,
      veoma je specifično pitanje. Da li vi priređujete i oglašavate za druge firme oglase na google i facebooku oglase, i domaćim firmama fakturišete uslugu. Ili vi dobijate ček od Googla za objavljene oglase na vašem sajtu. U svakom slučaju, ukoliko je usluga pružena u Srbiji i na teritoriji srbije, račun izdajete sa PDV-om. Pozdravljam vas

  114. jaca1964
    Nov 27, 2013 @ 17:35:30

    Da, mi priređujemo i oglašavamo domaće firme.Googl-u plaćamo putem kartica i to je uredu.Naravno i da izdajemo fakture sa pdv-om.Mene buni pod kojim datumom treba izdati fakturu.Da li jednu za novembar, a drugu za decembar, ili samo jednu u decembru
    (period izvršene usluge kao što sam napisala je 15.11.2013. do 14.12.2013.

    • Biljana Trifunović
      Nov 27, 2013 @ 23:14:56

      Poštovana Jaco, ukoliko ste ugovorili da je period oglašavanja od 15.11. do 14.12. onda će te izdati račun sa 14. ili 15. 12. kada ste i izvršili uslugu. Pozdravljam vas

  115. valensija
    Nov 29, 2013 @ 14:11:02

    Poštovana Biljana,

    najlepše Vas molim za mišljenje vezano za asignaciju u poslovanju sa inostranstvom:
    naša firma uvozi robu i usluge od inopartnera iz Nemačke. Ta roba se plaća direktno inopartneru ili kroz otplatu robnog kredita i to banci koju je naš inopartner osnovao u tu svrhu.
    Dešava se da nas inopartner odobrava po nekoliko osnova (ostvarena provizija, bonusi, naknade za marketinške aktivnosti i sl.) i izdaje nam credit note za to. Mi te credit note ne možemo upotrebiti za umanjenje našeg sledećeg plaćanja ka njima po istom osnovu, već vršimo naplatu od njih po osnovu tih credit nota.
    Naša ideja bi bila da napravimo neku vrstu trojnog ugovora (imamo ugovor o poslovnoj saradnji sa inopartnerom i ugovor o saradnji sa bankom koju su osnovali) kojim bismo postigli sledeće: naplatu od inopartnera po osnovu credit nota bismo direktno “prebacili” na neku vrstu “depozitnog računa” kod banke koju su osnovali i kojoj mi otplaćujemo robni kredit i na taj način bi ostvarili neku vrstu dodatnog obezbedjenja.
    Razgovarala sam sa pravnicom NBS i ona je mišljenja da naplata po osnovu odobrenja (credit nota) ne može da se vrši putem ovakve asignacije. Moguće bi bilo ako bi se radilo o našem izvozu robe ili usluga prema inopartneru. Ako bismo mi napravili i izdali izlazne fakture našem inopartneru a po osnovu tih credit nota, da li bi u tom slučaju ovakva vrsta trojnog ugovora bila moguća?

    Hvala Vam unapred i srdačno Vas pozdravljam!
    Biljana Lukić

    • Biljana Trifunović
      Dec 06, 2013 @ 12:06:03

      Poštovana Biljana,
      kao prvo nerezidentni račun u inostranstvu ostvarate na osnovu Rešenja NBS, i postoje tačno propisani uslovi kada možete da imate nerezidentni račun u inostranstvu. U vašem slučaju ne ispunjavate ni jedan usluv za otvaranje nerezidentnog računa.
      Pravljenje dodatnih izlaznih računa ino parneru bilo bi pumpanje neosnovanog prometa, što nije dobro a ni zakon to ne dozvoljava.
      Moram se složiti sa mišljenjem i savetom kolega iz NBS. Pozdravljam vas

      • valensija
        Dec 09, 2013 @ 14:57:58

        Najlepše hvala na odgovoru!

        Pozdrav,
        Biljana

  116. Janko Zivkovic
    Dec 11, 2013 @ 11:09:34

    Poštovana Biljana,

    Veliki pozdrav za Vas i nadam se da ce mi Vase konsultacije biti od pomoci.

    Molim Vas da mi pomognete oko sledece situacije:

    Naime, uplatili smo avans u iznosu 10 % fakture poslovnom partneru u Kirgizstanu ali robu nikad nismo dobili kao ni povracaj novca. Uplata je izvrsena u dolarima za sta posedujemo swift kopiju. Fakturu na osnovu koje smo uplatili novac je potpisalo fizicko lice bez pecata i mislim da je novac otisao fizickom licu.

    Da li smo kao firma u deviznom prekrsaju ? I da li postoji resenje za ovaj nas problem?

    Hvala najlepse,

    Janko Zivkovic

    • Biljana Trifunović
      Dec 11, 2013 @ 13:06:23

      Poštovani Janko,
      onaj ko je ugovarao kupovinu robe treba da zna s kim je ugovarao, sa fizičkim licem ili firmom?
      Faktura ne mora da ima pečat, dooljan je potpis, ali da li je na računu stajao naziv firme ili fizičko lice?
      Ukoliko je od uplate avansa prošlo godinu dana trebali bi NBS da prijavite kreditni posao, potraživanje za dat avans, a roba nije primljena.
      Ukoliko je značajnija suma, trebali bi da tužite to lice kome ste poslali novac a nije vam isporučio robu.
      Možete i da optišete potraživanje, ali bolje je da se prvo registruje kreditni odnos kod NBS, pa nakon toga da otpišete potraživanje, jer će onda da prođe ceo postupak kod NBS. Ukoliko nema tužbe, na otpisana sredstva po završnom rčunu treba da se obračuna i plati porez na dobit od 15%.
      Janko, najverovatnije ću imati 24.12.2013. kod mene u kancelariji trening, baš na ovu i slične situacije kada se radi o deviznom poslovanju. Nisam gedala u bazu podataka da li ste vi bili ranije, a ako niste ovom prilikom vas pozivam. Pozdravljam vas i želim svako dobro

  117. kata978
    Dec 17, 2013 @ 12:34:04

    Poštovana gdjo Trifunović, dobar dan.
    Nadamo se da ste dobro.

    Molimo Vas za konsultaciju oko sledećeg :

    Privredno društvo je razvrstano u srednje pravno lice, delatnost je proizvodnja obuće od kože ( stara šifra 19301).
    Po članu 48a Zakona o porezu na dobit pravnih lca , koji je bio u primeni do 2012 godine, koristili smo poreski kredit 80% od ulaganja u nabavku osnovnih sredstava.
    Po obrascu PK-1 imamo pravo na neiskorišćena sredstva u iznosu od 11.000.000,00 dinara.
    Kako je kod poreza na dobit ostvarenoj u 2013. godini ukuinuta mogućnost primene člana 48a Zakona, a neiskorišćeni poreski kredit iz ranijeg perioda se može koristiti u narednih 10 godina.

    Naše pitanje je sledeće:

    Da li na obračunati porez na dobit za 2013. godinu možemo koristiti neiskorišćeni poreski kredit u iznosu od 100 % od obračunatog poreza , ili je pravo korišćenja poreskog kredita, 33% od obračunatog poreza po obrascu PDP, a ostatak od 67 % treba da platimo kao razliku po obračunu za 2013.godinu?
    Kako obračunati akontacije poreza na dobit za 2014. godinu?

    S poštovanjem,
    Služba računovodstva
    Grana

    • Biljana Trifunović
      Dec 17, 2013 @ 17:39:06

      Poštovana Grano,
      vi ste pravo na poreski kredit ostvarili po zakonu koji je tada važio.
      obzirom da ste srednje preduzeće, ništa se nije menjalo, ostalo je i dalje 33% od obračunatog poreza, deo koji ste ostvarili u 2012. i ostatak imate pravo da koristite u narednom periodu po istom principu. Trebali ste ako niste u PDP obrascu i deo za akontaciju za 3013č godinu da umanjite za 33%, a na kraju po završnom računu za 2013. godinu videćete od ostvarene oporezive dobiti da li ima prostora još da se doda do 33%. takoše i akontaciju za 2014. umanjite za 33%. Vi ste bar imali sreću u 2013. ukinut je član 48a, a od 2014. obrisan je i član 48., pa više nema olakšica.
      Pozdravljam vas

  118. satrexns
    Dec 24, 2013 @ 22:13:25

    Poštovana gospođoTrifunović, upoznal smo se na kursevima u Novom Sadu vezanim za izvoz robe i reeksportne poslove.Interesuje me koji propis definiše plaćanje poreza u iznosu od 25% za plaćanje usluge marketinga firmama za “rajskih ostrva” i koji važi za 2013 godinu i na koji način se taja iznos obračunava i naplaćuje.
    Zhvaljujem se unapred n odgovoru, Radoslav Starčević vlasnik i direktor firme STAREX DOO,Novi Sad.

    • Biljana Trifunović
      Dec 24, 2013 @ 23:38:50

      Poštovani gospodine Starčeviću,
      Zakon o porezu na dobit pravnih lica, (imate ga na blogu) reguliše ovu meteriju u članu 40., izdvojila sam deo tog člana koji se odnosi na vaše pitanje, posebno poslednji pasus.

      Član 40

      Ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog pravnog lica po osnovu:

      1) dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, uključujući i dividendu iz člana 35. ovog zakona;

      2) naknada po osnovu autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (u daljem tekstu: autorska naknada);

      3) kamata;

      4) naknada po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike.

      Porez po odbitku iz stava 1. ovog člana obračunava se i plaća i na prihode nerezidentnog obveznika po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa u Republici, koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica (izvođača, muzičara, sportiste i sl) u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dohotka građana.

      Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom po osnovu autorskih naknada, kamata, naknada po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari kao i naknada po osnovu usluga, bez obzira na mesto njihovog pružanja ili korišćenja, obračunava se i plaća porez po odbitku po stopi od 25%.

      Želim vam svako dobro, Biljana

  119. konto tim
    Dec 27, 2013 @ 12:04:40

    Poštovana Biljana,
    molim Vas za konsultaciju vezano za sledeće :

    preduzeće, koje je razvrstano kao malo, na osnovnim sredstvima ima opremu i nekretnine koje imaju knjigovodstvenu vrednost daleko manju nego što je realna tržišna.
    S obzirom da su, za potrebe dobijanja kredita, nedavno radili procene tržišne vrednosti, hteli bi da usaglase knjigvodstveno stanje sa realnim – tržišnim.
    Sama tehnika ovoga nije sporna ali se pojavljuje pitanje da li je malim preduzećima dozvoljena revalorizacija vrednosti opreme?
    Molim Vas za pomoć pošto smo na par mesta našli da je ova radnja dozvoljena dok smo na drugim našli da je dozvoljeno samo srednjim i velikim preduzećima.

    Unapred hvala.
    Jasmina Tomanović

    • Biljana Trifunović
      Dec 30, 2013 @ 15:27:33

      Poštovana Jasmina,
      mala pravna lica koja su se opredelila da vode knjigovodstvo po nacionalnim propisima /Zakon o računovodstvu/, onda nema mogućnosti za revalorizaciju. Jedino srednja i velika pravna lica koja vode po Međunarodnim standardima, oni procenjuju vrednost imovine svake godine. Bitno je kako je taj deo uređen Pravilnikom o računovodstv…..
      Želim vam svako dobro, puno sreće, zdravlja i svakog poslovnog uspeha. želim vam da 2014. godina vam bude najuspehnija godina do sada, Biljana

  120. Janko Zivkovic
    Jan 03, 2014 @ 15:49:34

    Postovana Biljana,

    Molim Vas za pomoc oko sledeceg problema:

    Naime, 31.12.2013 uplatili smo novac za novu masinu i na osnovu toga planirali smo da izvrsimo koriscenje poreskog kredita u iznosu od 40 % vrednosti masine.
    Stigli su izvodi iz banaka i sav novac je vracen jer firma koja nam pravi masinu je ugasila racun u pomenutoj banci. U pitanju je greska sluzbenika u firmi.
    Da li postoji neko resenje za ovaj problem kako bi iskoristili pomenuti poreski kredit?

    Hvala unapred i sve najbolje Vama i Vasoj porodici u novoj godini,

    • Biljana Trifunović
      Jan 06, 2014 @ 00:50:59

      Poštovani Janko,
      žao mi je, ali da bi ostvarili pravo na poreski kredit potrebno je uz PB-1 i PK obrazac Poreskoj Upravi dostaviti račun-otpremnicu da ste preuzeli novu mašinu, uređaj i izvod od vaše poslovne banke da ste platili.
      Zahvaljujem vam se na lepim željama, i ja vama i vašoj porodici želim svako dobro u Novoj godini.

  121. Slavica Radojevic
    Jan 08, 2014 @ 17:08:10

    Poštovana Biljana,
    moja firma je centralni servis za LG klime. Kada se radi zamena u garantnom roku ( ne naplaćuje se ništa od kupca) , mi fakturišemo LG-u jednom mesečno, potraživanje po garancijama za delove i uslugu koje su urađene i to fakturišemo LG-u (ino-partneru) bez PDV-a. (čl.6 stav 2. Zakona o PDV-u). Da li je po Vašem mišljenju to u redu ili mislite da treba da se obračunava PDV ?
    Hvala unapred na odgovoru

    Slavica

  122. vera2212
    Jan 09, 2014 @ 13:04:47

    Poštovana Biljana,
    sa kupcem imamo ugovor o kvartalnom i godišnjem rabatu na osnovu ostvarenog prometa.
    Knjižna odobrenja za IV kvartal, i za 2013.izdali smo pod 31.12.2013.Pošto verovatno nećemo dobiti potpisana knjižna odobrenja do predaje PDV prijave,molim Vas da mi objasnite šta da radimo?Da li ćemo morati menjati PDV prijavu za decembar 2013.ili se to knjižno odobrenje može knjižiti u 2014.god.(pretpostavljamo da će datum overe biti u januaru 2014.)

    pozz.Vera

    • Biljana Trifunović
      Jan 09, 2014 @ 15:02:15

      Poštovana Vera,
      ja ne bi menjala PPPDV. Kada dobijet overeno Knjižno odobrenje, vi ga proknjižite u januaru za taj poreski period, a umanjenja potraživanja od kupca proknjižićete sa 31.12.2013. Isto kao kada dobijete račun za struju za decembar 20.01.2014. trošak struje odnosi se na decembar 2013. dok iznos za umanjenje PDV knjižite na kontu 2701 za januar 2014. Pozdravljam vas i želim vam svako dobro

  123. vera2212
    Jan 09, 2014 @ 15:40:01

    Poštovana Biljana,
    zahvaljujem na odgovoru, ali Vas ipak ne razumem. Koji su stavovi za knjiženje umanjenja potraživanja od kupca pod 31.12.2013.? Ako pdv ostane u saldu imaćemo dugovni saldo na 470 ili nisam u pravu?

    Srdačan pozdrav
    Vera

    • Biljana Trifunović
      Jan 10, 2014 @ 16:20:50

      Poštovana Vera,
      možda sam skratila odgovor, pa vam je ostalo nedorečeno.
      Naime, vi ne možete da proknjižite knjižno odobrenje, dok vam kuac ne vrati potpisan i overen dokument. To je jasno.
      Kako niste proknjižili knjižno odobrenje, u tom slučaju obaveza za PDV na 4700 vam je naravno već od onog što bi bila da je stiglo overeno knjižno odobrenje. Iz tog razloga imaćete da platite veći PDV.
      Kada vam stigne overeno knjižno odobenje, onda ga knjižite. Ako ste izdali Odobrenje sa 31.12.2013., knjižite ga sa tim datumom u poslovene knjige za 2013. godinu, bez obzira što vam je kupac potpisao u januare. U tom slučaju umanjujete obavezu prema kpcu storno 2020 za iznos odobrenja na dugovnoj strani, umanjujete PDV – 4700 takođe storno ali na potražnoj strani i duguje vam račun 5791- Naknadno odobreni rabat kupcima.
      Vera ovako kada proknjižite imaćete uslovno “neravnotežu” ali do završnog računa će se to iznivelisti, kroz obračune PDV u januaru ili februaru. Ako vam je ovo komplikovano vi pojurite kupca da vam što pre vrati potpisano Odobrenjue. Pozdravljam vas

  124. Slavica Radojevic
    Jan 10, 2014 @ 13:06:47

    Biljana,
    zahvaljujem se na brzom odgovoru!
    Srdačan pozdrav

    Slavica

  125. jaca1964
    Jan 11, 2014 @ 19:13:09

    Poštovana Biljana,
    Primili smo račun od dobavljača (A) koji nije u sistemu PDV-a. Mi (C) treba da prefakturišemo tu uslugu našem kupcu (B). Uslugu-odnosno održavanje programa je izvršilo preduzeće (A), preduzeću (B). Mi (C) smo obveznici pdv-a.Pitanje je , da li mi (C) izdajemo račun i obračunavamo pdv, ili neko knjizno zaduzenje bez pdv-a?Hvala.

    • Biljana Trifunović
      Jan 13, 2014 @ 11:48:35

      Poštovana Jaco,
      Malo imam podataka, ali u svakom slučaju kada prefakturišete uslugu koju je uradilo lice A prema licu B, fakturišete sa PDV. Po principu, kao kada se prefakturišu troškovi el. energije, gradskog građevinskog zemljišta i sl. npr. gradsko grđevinsko zemljište je oslobođenJedino špediteri i još par delatnost kada prefakturišu carinski račun, na taj iznos ne zaračunavaju naknadno PDV. Pozdrav

  126. sasa69
    Jan 12, 2014 @ 12:34:11

    Poštovana Biljana,
    Prvi put Vam se obracam, kao novi korisnik vašeg bloga,ali i kao nov u knjigovodstvenom poslu da mi pojasnite stavove za knjizenje asignacije u slucaju kada mi placamo umesto druge firme
    Hvala

    • Biljana Trifunović
      Jan 13, 2014 @ 11:37:04

      Poštovani Saša,
      šaljem vam jedan primer knjiženja nakon potpisanog ugovora o asignaciji, nadam se da će te se snaći.
      Ja inače povremno imam trening sa temom ” ASIGNACIJA, CESIJA, MEĐUNARODNO PRUZIMANJE DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA” sa kompletnim materijalom, znači modeli ugovora, nalozi za knjiženje i dodatna objašnjenja kada se koja vrsta ugovora sastavlja, i to sve kroz žive aktuelne primere. Nadam se da će te doći i da će te biti zadovoljni. Svako dobro vam želim

      Knjiženje kod pravnog lica ” KST ” (asignanta – UPUTILAC)
      Red. br. Konto OPIS Iznos
      duguje potražuje duguje potražuje
      1 2 3 4 5 6
      1) 434 Dobavljači u inostranstvu i – Pravno lice GREI Gmbh 681.000
      202
      663 Kupci u zemlji – Pravno lice SBS
      Pozitivne kursne razlike 664.800,00
      16.200,00
      prema ugovoru o asignaciji
      Knjiženje kod pravnog lica SBS (asignata-(upućenik)
      Red. br. Konto OPIS Iznos
      duguje potražuje duguje potražuje
      1 2 3 4 5 6
      1) 433
      563 Dobavljači u zemlji – KST
      Negativne kursne razlike 664.800,00
      16.200,00

      434 Dobavljači u inostranstvu – Pravno lice – Pravno lice GREI Gmbh 681.000,00

      Nakon potpisivanja ugovora o asignaciji
      Red. br. Konto OPIS Iznos
      duguje potražuje duguje potražuje
      1 2 3 4 5 6
      2) 434 Dobavljači u inostranstvu – Pravno lice – Pravno lice GREI Gmbh 681.000,00

      244 Devizni račun 681.000,00

  127. jaca1964
    Jan 13, 2014 @ 23:47:05

    Poštovana Biljana,
    Hvala na odgovoru

  128. ekopatent
    Jan 15, 2014 @ 15:34:49

    Poštovana Biljana,
    Imamo jednu dilemu: Naime,prošle godine smo uveli standard um firmu 9001:2008.
    Sada treba da obnovimo sertifikat,što dodatno košta,naravno.U međuvremenu smo
    napravili nekoliko izvoznih poslova,ali nam niko nije ni spominjao standard,odnosno
    stekao sam utisak da isti nije uopšte neophodan za naše poslovanje prema inostranstvu.
    Hteo bi da čujem Vaše mišljenje,šta ovaj standard uopšte znači u praksi,odnosno
    koliko je neophodan kao *alat* u poslovanju?
    Unepred hvala,

    Nikola Eraković

    • Biljana Trifunović
      Jan 18, 2014 @ 22:36:36

      Poštovani Nikola,
      uvođenje ISO stanadarda podiže nivo poslovanja na jedan kvalitetniji i organizovaniji način rada, ali da bi se bavili izvozom i uvozom nije uslov, sem ako vam kupac to izričito ne traži, što za sada nije praksa. Da li će te proširivati setifikaciju i na ovu oblast vaš je izbor. Želim vam svako dobro

  129. Milena Pjescic
    Jan 22, 2014 @ 11:57:56

    Draga Biljana,
    U nedoumici smo vezano za vodjenje magacinske knjige privatnog carinskog skladista – da li je potrebno na pocetku poslovne godine nezatvorene pozicije (MB) preneti u novu poslovnu godinu pod novim rednim brojem magacinske knjige ili nije neophodno?

    Hvala unapred,
    Milena Pjescic
    Strauss Adriatic doo

    • Biljana Trifunović
      Jan 23, 2014 @ 10:41:25

      Poštovana Milena,
      magacinsku knjigo samo nastavljate da vodite u 2014. godini, bez zatvaranja i prenosa stavki. Pozdravljam vas

  130. p....s....
    Feb 17, 2014 @ 11:45:32

    Poštovana Biljana,

    Da li je firma u obavezi da plaća taksu na proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada ukoliko te proizvode ne stavlja na tržište već uvozi kao opremu (mašine koje se koriste u sopstvenoj proizvodnji, rasveta itd. )?

    • Biljana Trifunović
      Feb 18, 2014 @ 13:26:13

      Poštovana Katarina,
      prema Uredbi, stavljanje u promet je i upotreba mašine za sopstvene potrebe. Od plaćanja takse oslobođeni su uvoznici-kupci velikih nepokretnih /teških/ mašina, ali pri tome nisu naveli o kojim i kakvim se mašinama radi, niti tarifni broj, pa je to i dalje malo rastegljiv pojam.
      Pozdravljam vas

  131. konto tim
    Feb 20, 2014 @ 12:59:12

    Poštovana Biljana,

    molim Vas za pomoć oko transfernih cena.
    Pitanje glasi : da li preduzeće koje je registrovano kao doo ( društvo sa ograničenom odgovornošću ) u vlasništvu Republike Srbije 100%, treba da radi studiju o transfernim cenama?

    Unapred hvala.
    Jasmina

    • Biljana Trifunović
      Feb 23, 2014 @ 23:31:20

      Poštovana Jasmina,
      u Pravilniku nisu izdvojene firme čiji su osnivači Republika Srbije, da su oslobođeni transfernih cena. Pozdravljam vas

  132. Inpharm Co. doo
    Feb 21, 2014 @ 11:57:42

    Postovana Biljana,
    Kako nam se priblizava rok za prijavljivanje kreditnog posla u poslovanju sa inostranstvom imam jedno pitanje za vas:
    Pocetkom marta tacnije 4.marta nam istice rok od godinu dana za placanje uvezene robe.
    Ukoliko do kraja marta odnosno posle roka od godinu dana izvrsimo delimicno placanje po ovom poslu da li i taj iznos koji smo platili
    posle roka od godinu dana prikazujemo kod prijavljivanja kreditnog posla koji se podnosi do 10.aprila

    • Biljana Trifunović
      Feb 23, 2014 @ 23:29:18

      Poštovana Ljiljo,
      ukoliko naplatite celu sumu potraživanja do 31.03.2014. u tom slučaju nemate obavezu da dostavljate P1 obrazac.
      Ukoliko naplatite do tog datuma deo potraživanja, popunjavate P1 obrazac i iskazujete stanje potraživanja /preostali deo duga/.
      Pozdravljam vas

  133. Jelica
    Feb 26, 2014 @ 16:01:51

    Poštovana Biljana,
    Mi smo IT kompanija koja se bavi softverskim programiranjem. Kako smo suočeni sa velikom fluktuacijom zaposlenih, koristimo razna sredstva kako bi došli do podataka o raspoloživom stručnom kadru.
    Potpisali smo godišnji ugovor sa LinkedIn-om iz Irske za usluge korišćenja specijalnog LinkedIn naloga izveštaja koje ta vrsta naloga omogućava, a koji će koristiti naša kadrovska služba u svrhu traženja, selekcije I regrutacije novozaposlenih.
    Dobićemo fakturu iz inostranstva za godišnju pretplatu, pa je naše pitanje kakav je poreski tretman u ovom slučaju?
    Hvala Vam unapred na odgovoru

    • Biljana Trifunović
      Feb 26, 2014 @ 16:53:33

      Ppštovana Jelice,
      razumem vaš problem sa zaposlenima. Nisam najbolje razumela šta će u računu da stoji kao predmet pružanja sluge od strane Linkedin-a. Ukoliko bude glasilo: korišćenje licence…., u tom slučaju imate obavezu da obračunate porez po odbitku od 20% ili ako vam dostave potvrdu o rezidentnosti, moguće je da bude i manje. Ukoliko bi na računu glasilo: pružanje usluge u pretraživanju aze podataka ili slično, u tom slučaju ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja dodatnog poreza. Pozdravljam vas

  134. VECANA
    Mar 05, 2014 @ 12:01:27

    Poštovani, zanima me kada popunjavam ppppd z aisplatu dividende, da li se stavlja u opciju 1.2 oznaka K.
    Unapred hvala.

    • Dejan Trifunović
      Mar 05, 2014 @ 13:03:07

      Poštovana, kod isplate dividende polje 1.2 se uopšte ne popunjava, već samo polja 1.1 i polje 1.4
      Srdačan pozdrav,
      Dejan Trifunović

  135. kata978
    Mar 06, 2014 @ 15:18:45

    Poštovana gospođo Trifunović,
    pohvaljujemo Vašu inicijativu,stručnost i brzinu odgovora na pitanja.
    Vaš blog nam je od velike koristi.Našli smo odgovore na neke naše probleme.

    Molim Vas da dostavite detaljno uputstvo oko knjigovodstvenog evidentiranja prodaje putem internet prodavnice( zaliha, pisanje računa,isporuka brzom poštom ,naplata od kupaca, predaja pazara).
    Unapred hvala.
    Grana

  136. ANSEV
    Mar 06, 2014 @ 23:40:28

    Poštovani,
    Molim Vas za odgovor na dva pitanja:
    - Masine su uvezene kao ulog stranog lica- dva fizička i jedno pravno, po tom osnovu su oslobodjeni placanja uvoznih dažbina i imali su pravo na povracaj PDV-a placenog prilikom uvoza. Posluju sa gubitkom i zatvaraju firmu. Koje su njihove obaveze sa aspekta PDV-a, kada se ulog (mašine) vrača u zemlju iz koje je uvežen i to osnivaču pravnom licu.
    - Otkup sekundarnih sirovina – koje obaveze ima pravno lice sa aspekta poreza na dohodak kada isplatu vrši na tekući račun sakupljača. Pozdrav, unapred se zahvaljujem.

    • Biljana Trifunović
      Mar 08, 2014 @ 00:22:58

      Poštovana Vesna,
      oprema koja je uvežena sa povlasticama – osnovna sredstva, ne mogu se otuđiti ili vratiti osnivaču pre određenog roka od tri godine. Ukoliko pre tog roka vratite opremu, dužni ste da platite srazmeran deo PDV i ukoliko ste koristili poreski kredit za ulaganje, takođe je potrebno da obračunate i platite sumu indeksiranu za stopu rasta potrošačkih cena, za kraći period korišćenja opreme.

  137. interlignum
    Mar 10, 2014 @ 13:56:25

    Postovana gospodjo Biljana,
    Molimo da nam resite dilemu da li su 2 dole navede firme povezana preduzeca po cl.59 Zakona.

    U firmi A i firmi B su vlasnici razlicita lica.
    Vlasnik firme A je direktor i ovlasceno lice u firmi A i B.
    Akcije i udeli kao i glasovi u organima upravljanja ne postoje.
    Unapred hvala.
    Interlignum-NS

  138. jetdirect
    Mar 10, 2014 @ 20:31:57

    Postovana Biljana,

    Molim Vas za pomoc oko obracuna PDV na primljenu pogresnu uplatu.
    Naime, poslednjeg dana poreskog perioda primili smo dve uplate od strane kupca, od kojih je jedna bila pogresna (duplo placen racun), novac mu je vracen narednog radnog dana međutim to je bio naredni poreski period.
    Intresuje me da li smo obavezni da obracunao PDV na tu pogresnu uplatu, odnosno da je tretiramo kao avans za budući promet iako ga realno nije bilo jer mu je novac vracen?
    Unapred zahvalna,
    Bojana Damnjanovic

    • Biljana Trifunović
      Mar 13, 2014 @ 11:19:18

      Poštovana Bojana,
      rado bi vam napisala logičan odgovor, pogrešna uplata je vraćena i završeno. Međutim, kako se ta uplata desila u nezgodnom trenutku na prelazu između dva poreska perioda, na žalost obračunajte PDV i platite a u narednom mesecu stornirajte, Znam da nema logike, ali ako dođe inspekcija pitanje je da li će i oni da razmišljaju logički ili po slovu zakona. Pozdravljam vas

  139. Jelica
    Mar 13, 2014 @ 15:24:55

    Poštovana Biljana,
    Možete li mi reći nešto više o situaciji plaćanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta od 01.01.2014.?
    Od nove godine, izvršili smo redovna plaćanja mesečne akontacije do 10-og u mesecu kao I ranije. Upitom stanja naših uplata na račun 840-741534-843-98 Lokalne poreske adminstracije, vidimo da su oni vršili zaduženja samo za januar, pa smo za uplate u februaru I martu u pretplati. A dobili smo dopis od zakupodavca poslovnog prostora, gde navodi da mi više ne treba da plaćamo naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta ni dikretno na ovaj račun ni indirektno kroz zakup, pa me interesuje da li je to tačno i gde mogu da pronađem te izmene u zakonu?
    Hvala unapred.

  140. logistika
    Mar 18, 2014 @ 12:39:25

    Poštovana gospodjo Biljana,
    Imamo pitanje u vezi privremenog uvoza. Opremu, jedan ceo deo pogona za proizvodnju uvezli smo 2009.god. i privremeni uvoz otvoren na 5 godina, posto je ta oprema kupljena na lizing od strane nase maticne kompanije u inostranstvu. Carina+PDV je vec placena u celosti u 33 rate, I interesuje nas, da li postoji zakonska mogucnost da se nakon isteka tih 5 godina (avg.2014) na neki nacin produzi privremeni uvoz u slucaju da maticna kompanija ne zeli da nam proda, konacno isfakturise opremu? hvala.

    • Biljana Trifunović
      Mar 19, 2014 @ 12:24:33

      Poštovana,
      najbolje bi bilo da objasnite svom matičnom preduzeću da kada ste već u potpunosti platili carinu i PDV da izvršite konačno carinjenje. U ovom momentu nema nikakvih prepreka da vi obnovite ugovor i produžie rok zakupa. Samo da vas podsetim još nešto, da li prilikom plaćanja zakupa plaćate i porez po odbitnu na zakup. Pozdravljam vas

  141. zoran tomasevic
    Mar 20, 2014 @ 09:54:40

    Poštovana Biljana,

    Da li je zakonom o deviznom poslovanju dozvoljeno sledeće:
    1) Preduzeće iz Slovenije ( nerezident ) želi sa našim preduzećem (rezident) da sklopi ugovor o ustupanju potraživanja – tj. da nam prenese potraživanje koje imaju prema pravnom licu iz Srbije. Dakle, preduzeće iz Slovenije ustupalac , naše preduzeće primalac potraživanja, a preduzeće iz Srbije dužnik. ( Preduzeće iz Slovenije je naš dužnik pa bi ovim prenosom potraživanja da izmire deo obaveza prema nama prebijanjem)
    2) Isto preuzeće iz Slovenije ( nerezident ) želi sa našim preduzećem da sklopi takođe ugovor o ustupanju potraživanja, tj. da nam prenese potraživanje koje ima u ovom slučaju prema drugom nerezidentu preduzeću iz Nemačke. Naše preduzeće bi po tome potraživalo od preduzeća iz Nemačke, a za iznos prenetog potraživanja bi prebilo svoja potraživanja prema preduzeću iz Slovenije.

    Da li je ovo moguće prema zakonu sprovesti , ili je prenos potraživanja ( i ustupanje duga) moguće samo između rezidenata koji imaju potraž. i obaveze po obavljenom spoljno trgovinskom poslu?
    2)

    • Biljana Trifunović
      Mar 23, 2014 @ 23:24:18

      Poštovani Zorane,
      prema Zakonu o deviznom poslovanju dozvoljeno je da rezident plati drugom nerezidentu a ne onom kojem duguje, takođe dozvoljeno je da naplati od drugog nerezidenta a ne od onog od kojeg potražuje.
      U vašem slučaju, vi potražujete od firme iz Slovenije, i možete da sklopite ugovor tako da će vam umesto njega dug platiti firma iz Nemačke.
      Što se tiče prvog dela pitanja, jedino ako vi imate neke neplaćene račune prema tom preduzeću iz Srbije pa da napravite Ugovor o cesiji. Pozdrav

  142. zoran tomasevic
    Mar 24, 2014 @ 07:57:55

    Poštovana Biljana,

    U drugom slučaju preduzeće iz Slovenije želi SVOJE potraživanje koje ima prema firmi iz Nemačke da prenese našem preduzeću, za iznos tog potraživanja mi bi onda imali obavezu prema preduzeću iz Slovenije pa bismo to prebili potraživanjem koje imamo prema tom preduzeću iz Slovenije. S druge strane preduzeće iz Nemačke bi nama platilo iznos koji je preduzeće iz Slovenije imalo prema njemu , a prenelo nama. U ovom slučaju nisam siguran da je to dozvoljeno našim zakonom?

    • Biljana Trifunović
      Mar 30, 2014 @ 21:43:06

      Poštovani Zorane,
      već sam vam pisala odgovor na ovo pitanje. Molim vas, kada se pojavi slična ili ova situacija, zaboravite ŠTA ŽELI KLIJENT IZ SLOVENIJE ili slično, posao postavljate tako šta je važno i koje obaveze i potraživanja ima vaša firma od pomenutih klijenata. Kada tako postavite, sve će vam biti jasnije i jednostavnije.
      Ponoviću, Zakonom je dozvoljeno da vam plati drugi ino kupac a ne onaj koji vam duguje, sasvim je jasno. I iz tog razloga ugovor posmatrajte tako da će vam kupac iz Nemačke platiti umesto kupca iz Slovenije.
      Pozdravljam vas,

  143. Novkabel AD
    Mar 26, 2014 @ 08:54:11

    Poštovana Biljana,
    Molim Vas za savet:

    Kako da zatvorimo spoljnotrgovinski posao,ako je nerezidentu naknadno izdata kredit nota za vrednost reklamirane robe?
    Knjigovodstveno je sa kredit not umanjeno potraživanje rezidenta.
    Roba nije vraćena.Postoji Zapisnik o reklamiranoj robi.
    Kredit not nije moguće sprovesti kroz izvod banke (šifra 650) jer od nerezidenta nećemo imati uplate.
    Srdačan pozdrav ,
    Hvala!

    • Biljana Trifunović
      Mar 30, 2014 @ 21:34:56

      Poštovana Mila,
      nema problema, važno je da imate kompletnu prepisku sa ino kupcem na osnovu koje ste vi doneli odluku o izdavanju kredit note.
      To vam je dovoljno da vaše knjigovodstvo proknjiži i zatvori stavku kupca.
      Nemate obavezu bilo kakvoj instituciji da dostavljate pravdanje, odluku o kredit novti trebate da čuvate kao dokument uz predmet 10 godina, i ukoliko neka od inspekcija potraži na uvid dužni ste da je pokažete sa pratećom dokumentacijom. Pozdravljam vas

  144. daliborstija
    Mar 29, 2014 @ 21:00:06

    Postovana Biljana
    da li koristite program Amadeus za izradu transfernih cena i da li mi mozete pomoci kako da dodjem do podataka o bruto marzi u programu Amadeus, prosecna vrednost bruto marze u poslednjih 3 godine,

  145. daliborstija
    Mar 29, 2014 @ 21:01:25

    dobio sam mogucnost da ga koristim na 5 dana

  146. zoran tomasevic
    Mar 31, 2014 @ 12:31:06

    Poštovana Biljana,

    Pitanje je vezano za porez na imovinu. Preduzeće obavlja delatnost koje spada u prerađivačku industriju ( osnovna sredstva vodi po metodi nabavne vrednosti ), zemljište na kom su objekti nisu u vlasništvu preduzeća ( korisnik je gradskog građ.zemlj.) i nije vodilo zemljište odvijeno u knjigama od nekretnina. Može li preduzeće u 2014 godini da proceni vrednost tog zemljišta koje koristi ( prema cenama koje je donela JLS ) , i da ga iskaže posebno u knjigama ( druga nemater.ulaganja – da se umanji vrednost nekretnine za vrednost zemljišta) , kako bi smanjilo u sledećoj godini obavezu za porez na imovinu. Ako bi to bilo sprovodivo, koja dokumenta bi bila neophodna ( odluka, i sl.)?

  147. LANCOVA
    Apr 01, 2014 @ 23:17:20

    Postovana Biljana,

    Molim vas da detaljnije obradite temu reklamni materijal posle promene pravilnika od 01.01.2013. godine.
    Na koji se reklamni materijal obracunava PDV; kako se prikazuje u PDV prijavi i koji je nacin vodjenja evidencije reklamngo materijala?

    S postovanjem

  148. SILVIJA
    Apr 03, 2014 @ 10:14:48

    Poštovana,

    U dilemi sam koju šifru da stavimo kod rasporeda deviznog priliva po sudskom rešenju, molim Vas za savet? U pitanju je bila izvežena roba koju naš ino kupac nije plaćao, došlo je do spora i rešenja u našu korist.

    Pozdrav!

    Silvija

  149. SILVIJA
    Apr 04, 2014 @ 12:36:33

    Poštovana,

    Da li je moguće odradediti i otpis deviznog dugovanja prema ino dobavljačima na isti način kako ste objasnili OTPIS POTRAŽIVANJA OD INOKUPACA I SVOĐENJE KREDITNOG ODNOSA KOD NBS?
    Mi imamo nekoliko sitnih deviznih računa još iz 2004 god. po kojima dugujemo ino-dobavljačima čije firme danas više i ne postoje, ova naša ino dugovanja smo prijavili obrascem O-1 u NBS i tako kvartalno uvek obnavljamo tj.prijavljujemo obrascem O-1 jer neće biti nikakvih promena. Popisno bih htela ako je to nekako moguće da zatvorimo i dostavimo NBS izveštaj.

    Puno pozdrava!

    Silvija

  150. zoran tomasevic
    Apr 08, 2014 @ 09:08:36

    Poštovana Biljana,

    Naše preduzeće ima potraživanje prema preduzeću iz Slovenije, po izvozu proizvoda i usluga. Da li je moguće celo potraživanje ( ili deo), konvertovati u vlasnički udeo ? ( s obzirom da je u pitanju nerezident ). Da li se i na koji način obaveštava NBS, i šta ako je deo tih potraživanja prijavljen kao kreditni posao sa inostranstvom? Hvala. Pozdrav.

    • Biljana Trifunović
      Apr 08, 2014 @ 10:27:05

      Poštovani Zorane,
      po principu reciprociteta, kako strana lica mogu kod nas da svoja potraživanja konvertuju u kapital, isto i naša mogu u inostranstvu. Nakon potpisivanja ugovora o zsmeni dužničkih odnosa vlasničkim i registracije kod nadležnih organa u Sloveniji, potrebno je dasvaka tri meseca dostavljate DI-2 obrazac. Takođe, dokument – rešenje o upisu kapitala i ugovor o promeni dužničkih odnosa u vlasnički, skenirajte i dostavite NBS uz P-1 obrazac, gde će te iskazati saldo potraživanja 0 ili koliko je već ostalo. Pozdravljam vas

  151. kata978
    Apr 08, 2014 @ 11:39:49

    Poštovana gđo Biljana, dobar dan.
    Molimo Vaše mišljenje o sledećoj stvari.
    Imamo poslovni odnos sa partnerom iz Makedonije. Kupac je uzimao robu i sada nije u mogućnosti da svoje dospele obaveze izmiri u valuti. Sačinili smo sporazum o načinu izmirenja dospelih obaveza i načinu nastavka saradnje. Da bi smo zaštitili naplatu potraživanja u daljem poslovanju, u dilemi smo da li da to učinimo zaključenjem ugovora o preuzimanju duga od strane fizičkog lica (vlasnika preduzeća) u slučaju blokade računa ili da zaključimo ugovor o jemstvu sa nerezidentom, fizičkim licem (vlasnikom preduzeća iz Makedonije). Molimo Vas da nam predložite najbolje rešenje.
    Prijatan i uspešan dan.
    S poštovanjem.

    • Biljana Trifunović
      Apr 09, 2014 @ 21:31:44

      Poštovana Katice,
      bolja je varijante da zaključite ugovor o jemstvu sa osnivačem firme koja vam duguje, nego ugovor o prenosu potraživanja.
      Prema Zakonu o deviznom poslovanju čl. 34. naplata odnosno prenos potraživanja, prebijanje i sl. nije predviđeno da se obavlja između firme i fizičkog lica. Iz tog razloga, bolje je jemstvo, pa ako se baš iskomplikuje da na taj način naplatite potraživanja. Pozdravljam vas

  152. vera2212
    Apr 09, 2014 @ 16:54:36

    Poštovana Biljana,
    hitno mi je potrebna Vaša pomoć.Naime,kod popunjavanja obrasca O-1,kako popuniti deo tabele koji se odnosi na broj CI/JCI,za fakturu za usluge?U pitanju je deo fakture za montažu opreme, koju nam je ispostavila firma iz Italije.Fakturu smo platili delimično,tako da deo duga,koji je stariji od godinu dana prijavljujemo NBS.Pošto nije u pitanju roba,nemamo JCI, da li je dovoljno upisati samo broj fakture u rubruku koja traži broj JCI/FAKTURA,a deo tabele koja traži broj CI(za JCI) ostaviti prazan?Molim Vas da mi brzo odgovorite,jer rok ističe sutra.
    pozz.Vera

    • Biljana Trifunović
      Apr 09, 2014 @ 21:28:35

      Poštovana Vere,
      sve ste i sami rekli kako treba, popunite samo broj računa, upišite adekvatnu šifru osnova pošto se radi o usluzi, i unesite saldo duga a ne ceo iznos računa. Pozdravljam vas

  153. Informa
    Apr 24, 2014 @ 14:00:59

    Poštovana Biljana,
    imam dva pitanja:
    1. Domaća firma kupila je robu od firme X iz Crne gore. Takodje je kupila robu i od Iste firme X ali iz predstavništva u Beogradu.
    Naša firma je prodala drugu vrstu tobe firmi X predstavništvo u Beogradu.
    Medjusobno nije bilo plaćanja.
    Forma je pred likvidacijom i želeli bi zatvoriti ove transakcije, pa Vas molimo za savet na koji način je najispravnije ovo uraditi.

    2. Radi se o istim firmama kao u predhodnom pitanju, ali je sledeća relacija:
    Naša firma je kupila robu iz Italije, koju nije isplatila u celosti. Ostatak duga
    je isplatila firma X iz Crne Gore. Da li je dovoljan ugovor o preuzimanju duga i da li se on mora prijaviti. (Informacija nije u potpunosti potvrdjena, pa ja postavljam dodatno porpitanje:ako je dug platilo predstavništvo u Beogradu, da li je postupak isti)?
    Hvala unapred.
    Marina

    • Biljana Trifunović
      May 14, 2014 @ 11:27:13

      Poštovana Marina,
      1. promet koji ste imali sa predstavništvom firme iz Crne Gore u Beogradu, zatvorite najobičnijim prebijanjem dugovanja i potraživanja, samo vodite raćuna da firma nije u blokadi:
      2. Ugovor o preuzimanju duga je sasvim dovoljan, i prema aktuelnim propisima nemate obavezu registracije ugovora. Jedino ako je vaše dugovanje prema italijanskoj firmi duže od godinu dana i pri tome ste NBS dostavljali O1 obrazac, u tom slučaju, trebate prilikom sledećeg dostavljanja O1 obrasca, da iskažete saldo 0 ili ako nije sve plaćeno koliko je ostala vaša obaveza, kao i da priložite skeniran Ugovor o preuzimanju duga.
      pozdravljam vas,

  154. Ksena
    Apr 24, 2014 @ 14:31:43

    Postovana Biljana, imam pitanje u vezi izvoza robe. Da li firma, koja je registrovana za delatnost br. 1439 – Proizvodnja ostale pletene i kukičane odeće , i radi redovan izvoz robe u Slovacku i Rusiju, moze da zajedno sa robom (kao stavku na fakturi) ili cak i odvojeno, kao uslugu, da fakturise troskove prevoza? Naime, prevoz vrsi treca firma – koja je ujedno i spediter, a troskove naplacuje prodavcu, jer ne zeli da izda racun koji tereti stranu firmu – zbog sigurnosti placanja. Tada bi mi, prodavac, platili dug spediteru, ali i naplatili cenu prevoza od kupca robe preko fakture…. da li je to moguce? Jer mi recimo imamo dobavljaca, koji je textilna industrija, i oni tako rade, prema nama, ali su iz Turske, pa pomislih mozda kod nas to ne moze ili nije pozeljno da radimo.
    HVALA MNOGO
    Srdacan pozdrav i srecan rad! Blog je fenomenalan!
    Ksenija

    • Biljana Trifunović
      May 14, 2014 @ 11:28:42

      Poštovana Ksenija,
      sasvi je u redu da na izvozni računa, kao posebnu stavku iskažete vrednost transporta koji će te naplatiti od kupca, a kasnije isti platiti transporteru. Pozdravljam vas

  155. zoran tomasevic
    Apr 24, 2014 @ 19:08:46

    Postovana Biljana,

    Fizicko lice rezident je vlasnik 100% udela u preduzecu – takodje rezident ( d.o.o.). To lice zeli da proda ceo svoj udeo pravnom licu nerezidentu. Interesuje me sa stanovista oporezivanja, ko placa porez i kako se odredjuje osnovica i kolika je poreska stopa? ( da li se primenjuje zakon o porezu na dobit ili zakon o porezu na dohodak gradjana?; pretpostavljam da se placa na kapitalnu dobit 15%? nisam siguran kako se odredjuje ta osnovica – sta je nabavna vrednost , osnovni kapital je uvecan raspodelom dobiti iz 2012 – postoji samo novcani ulog, da li se gleda vrednost kapitala iz APR? koja poreska prijava se predaje i sl. ). Hvala.

  156. Slavica Radojevic
    May 07, 2014 @ 13:47:01

    Draga Biljana,

    imam jednu nedoumicu ,pa bi mi značila Vaša pomoć. Moja firma je centralni servis za LG klime. U toku aprila i maja, LG finansira akciju besplatne ugradnje klima uređaja. Mi teba da im to prefakturišemo. S obzirom da je instalacija klima u zemlji, a firma koja to finansira je ino, da li LG-u fakturišemo uslugu besplatne ugradnje sa ili bez PDV-a. Napominjem da imamo potpisan Ugovor o besplatnoj ugradnji klima uređaja.
    Hvala unapred na odgovoru
    Slavica

    • Slavica Radojevic
      Jul 09, 2014 @ 14:32:23

      Biljana, molim Vas odgovor na pitanje od 07.05.
      Hvala unapred

      • Biljana Trifunović
        Jul 14, 2014 @ 13:34:11

        Slavice, ja sam dala odgovor na pitanje od 07.05., ali nema problema, uslugu ste izvršili u Srbiji, bez obzira št je vi niste naplatili, u momentu kada je prefakturišete stranom partneru, račun uvećavate za PDV na usluge koje su izvršene u Srbiji. Pozdravljam vas

  157. Vesna Petkovic BG
    May 09, 2014 @ 01:13:01

    Postovana Biljana
    Na koji nacin poreski obveznik moze da plati dugovanje poreza na druge
    prihode pri otkupu sekundarnih sirovina od fizickih lica za period do
    31.12.2013.godine.
    Napominjem da je od 1.1.2014.godine izmenjena stopa poreza na otkup
    sekundarnih sirovina, pa je neispravno kada se poreska PPP PD prijava
    popuni sa starom stopom poreza.
    Molim da mi odgovorite da li postoji nacin da se izvrsi uplata zaostalog duga po
    staroj stopi poreza i kako bi se
    porekoj upravi dostavila poreska prijava.

    Imam i jedno pitanje vezano za to kako do licence za ovlascenog racunovodju, odnosno da li vi organizujete obuke i predavanja.

    S postovanjem Vesna Petkovic

  158. Slavica Radojevic
    May 10, 2014 @ 10:05:42

    Draga Biljana,
    da li kod direktnog reexporta, šifra 312, i dalje postoji obeveza izveštavanja o finansijskom efektu? Ukoliko i dalje postoji ova obaveza, kome i u kojoj formi se dostavlja izveštaj?
    Unapred hvala
    S poštovanjem
    Slavica Radojević

    • Biljana Trifunović
      May 14, 2014 @ 11:32:33

      Draga Slavice,
      ukinuto je izveštavanje kada se radi o direktnom reeksportu šifra 312. Važno je da u roku od godinu dana npalatite i platite robu, jer po šifri 312 nemate mogućnost registraciju kreditnog odnosa, već se odmah pokreće prekršajni postupak. Pozdravljam vas

  159. CAPRIOLODOO
    May 12, 2014 @ 11:27:35

    Postovana Biljana,
    Treba da izvezemo robu na Kosovo. U kupoprodajnom ugovoru dogovorena je avansna naplata, s tim da bi platila jedna druga firma koja se nalazi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
    Pitanje je : da li se Kosovo tretira kao resident ili nerezident I da li je moguce uraditi ovaj posao samo sa obavestenjem firme sa Kosova da ce umesto njih platiti nerezident iz Ujedinjenih Arapskih emirata. I ako je moguce da li takav priliv mora da se proda NBS I naplata primi u dinarima ili mozemo primiti u devizama ?

    Srdacan pozdrav I hvala unapred

    • CAPRIOLODOO
      May 14, 2014 @ 13:37:25

      Hvala Biljana, dakle Kosovo se tretira kao nerezident, jel tako ?

      • CAPRIOLODOO
        May 14, 2014 @ 15:15:42

        Postovana Biljana, u Alpha banci mi uporno tvrde da priliv sa Kosova i dalje mora da se konvertuje u dinare. Da li me mozete uputiti na deo zakona koji mogu da im citiram kako ne bi dalje trazili da se radi konverzija ?

  160. zvonkost
    May 12, 2014 @ 14:10:29

    Postovana Biljana,
    imam malu nedoumicu oko toga koju poresku stopu primeniti. Registrovano poljoprivredno gazdinstvo koje je u sistemu pDV-a bavi se proizvodnjom sampinjona i iste prodaje dalje u pakovanju od 400gr kao i u rinfuzu i na njih primenjuj stopu PDV-a od 10%. Takodje vrsi i mariniranje pecuraka sampinjona (termicka obrada kuvanjem uz dodatak odredjenih primesa , limuntus, so itd) i to je poluproizvod koji sluzi za dalju preradu. Koju stopu PDV-a treba obacunati prilikom prodaje mariniranih pecuraka 10 ili 20%?
    Srdacan pozdrav i unapred hvala.

  161. Slavica Radojevic
    May 14, 2014 @ 11:38:50

    Hvala Biljana, tako sam i mislila , ali uvek volim da proverim sa Vama…:)
    Srdačan pozdrav

  162. Vesna Petkovic BG
    May 27, 2014 @ 20:36:10

    Vesna Petkovic BG
    MAY 09, 2014 @ 01:13:01
    Postovana Biljana
    Na koji nacin poreski obveznik moze da plati dugovanje poreza na druge
    prihode pri otkupu sekundarnih sirovina od fizickih lica za period do
    31.12.2013.godine.
    Napominjem da je od 1.1.2014.godine izmenjena stopa poreza na otkup
    sekundarnih sirovina, pa je neispravno kada se poreska PPP PD prijava
    popuni sa starom stopom poreza.
    Molim da mi odgovorite da li postoji nacin da se izvrsi uplata zaostalog duga po
    staroj stopi poreza i kako bi se
    porekoj upravi dostavila poreska prijava.

    Imam i jedno pitanje vezano za to kako do licence za ovlascenog racunovodju, odnosno da li vi organizujete obuke i predavanja.

    S postovanjem Vesna Petkovic

    • Biljana Trifunović
      May 28, 2014 @ 11:21:55

      Poštovana Vesna,
      prelaskom na elektronsko dostavljanje PPP PD stvar se bitno zakomplikovala.
      Da sam na vašem mestu otišla bi kod svog poreskog inspektora i porazgovarala kako dalje.
      U suprotnom, morate po aktuelnim propisima da popunite poresku prijavu, i da obračunate zateznu kamatu za kašnjenje u plaćanju.
      Što se tiče pripremne nastave za licencu ovlašćenog računovođe za sada ne radimo, jedino za licencu za zabranu pranja novca, ova licenca ZPFT vam je obavezna, a prva je poželjna. Pozdravljam vas

  163. Vesna Petkovic BG
    May 29, 2014 @ 00:47:53

    Draga Biljana,
    Hvala vam puno i srdacan pozdrav.

  164. Novkabel AD
    Jun 02, 2014 @ 07:54:52

    Poštovana Biljana,

    Da li fizičko lice iz inostranstva(nerezident) može da izvrši uplatu pravnom licu rezidentu
    po osnovu Ugovora o zajmu novca uz obračunatu kamatu i da li se posao prijavljuje.?Između rezidenta i nerezidenta ne postoji pravna povezanost.

    Srdačno Vas pozdravljam i unapred zahvaljujem,

    • Biljana Trifunović
      Jun 02, 2014 @ 11:15:32

      Poštovana Mila,
      fizičko lice može da da pozajmicu preduzeću samo pod uslovom da je osnivač tog preduzeća. U vašem slučaju ne može. Može pravno lice – preduzeće iz inostranstva i ako nije osnivač da da kredit sa kamatom. U tom slučaju kredit se registruje kod NBS. Pozdravljam vas

  165. zoran tomasevic
    Jun 12, 2014 @ 10:34:55

    Poštovana Biljana,
    Preduzeće namerava da određena potraživanja od nerezidenta naplati od drugog nerezidenta, preduzeće bi dalo izjavu po kojoj prihvata promenu dužnika tj. naplatu od drugog nerezidenta. Da li preduzeće – poverilac, može novom dužniku – nerezidentu dati određeno odobrenje tj. popust ( ili naplatiti potraživanje uz diskont ) , ukoliko novi dužnik plati određeni iznos? Da li to ima isti efekat kao otpis dela potraživanja odlukom, tj. rashodi po direktnom otpisu koji se ne priznaju po Zakonu o porezu na dobit?

    • Biljana Trifunović
      Jun 12, 2014 @ 11:56:04

      Poštovani Zorane,
      nema zakonskih prepreka da ugovorom potraživanja prebacite na novog dužnika – nerezidenta. Ukoliko u ugovoru postavite uslov, da ako vam novi kupac plati u roku od…. dana, ostvaruje pravo na rabat od x%. U tom slučaju neće se ceniti kao direktan otpis. Prilikom rasporeda priliva, banci će te dostaviti kopiju ugovora, i u rasporedu u šifri 112 unećete sumu sa računa i umanjiti za rabat u sledećem redu ali isto sa šifrom 112. Pozdravljam vas

  166. SILVIJA
    Jun 12, 2014 @ 11:19:36

    Poštovana g-đa Biljana,

    Da li je moguće odradeti devizno prebijanje i za uvozne poslove po okončanoj situaciji tj.za poslove koje vodimo kao građevinski radovi u Srbiji, dok u izvozu imamo redovnu otpremu robe?

    S’poštovanjem,
    Silvija Petrović

    • Biljana Trifunović
      Jun 12, 2014 @ 11:47:29

      Poštovana Silvija,
      zakonom je predviđeno prebijanje dugovanja i potraživanja uvoza i izvoza robe i usluga. Tako da to nije problem, ne može da se prebija dat avans i primljen, kao i naknadno odobren rabat. Pozdravljam vas

      • SILVIJA
        Jun 12, 2014 @ 12:54:56

        Hvala Vam na brzom odgovoru.
        Pozdrav!

        Silvija Petrović

  167. SILVIJA
    Jun 12, 2014 @ 16:29:06

    Poštovana g-đa Biljana,

    Potvrdila bih još jednom i sa Vama g-đa Biljana, da li se Uredbom o prebijanju dugovanja i potraživanja po osnovu spoljnotrgovin.prometa robe i usluga(Sl.glasnik RS 59/2013) prebijanje završava izveštvanjem Narodne banke Srbije(popunjavanjem obrazac P-1 i O-1 nakon obostranog potpisivanja izjava o prebijanju) tj.ne postoji više obaveza izveštavanja Ministarstva finansija sa pratećom dokumentacijom o prebijanju?

    S’poštovanjem,
    Silvija Petrović

    • SILVIJA
      Jun 13, 2014 @ 09:48:19

      Poštovana g-đa Biljana,

      Iskreno ću da Vas zamolim Vas za odgovor i na prethodno pitanje jako mi je bitno i hitno.

      S’poštovanjem,
      Silvija Petrović

    • Biljana Trifunović
      Jun 13, 2014 @ 12:49:01

      Poštovana Silvija,
      P-1 i O-1 obrasci se popunjavaju i dostavljaju NBS kada prođe rok od godinu dana za plaćanje ili naplatu od ino partnera. Ukoliko postpišete ugovor o prebijanju o obavljenom spoljnotrgovinskom poslu pre isteka roka od gorinu dana u tom slučaju nemate šta da unosite u pomenute obrasce, odnosno ne dostavljate ih. Ukoliko ste registrovali već kreditni posao na obrascima P-1 i O-1 u tom slučaju će te nakon izvršenog prebijanja uneti te promene u pomenute obrasce i na taj način obavestiti NBS o izvršenom prebijanju.
      Od oktobra 2012. godine ukinuto je izveštavanje Deviznom Inspektoratu o izvršenom prebijanju. Pozdravljam vas

      • SILVIJA
        Jun 16, 2014 @ 10:18:45

        Zahvaljujem.

        Pozdrav!
        Silvija Petrović

  168. jaca1964
    Jun 13, 2014 @ 00:06:35

    Poštovana Biljana

    da li se radi studija o transfernim cenama, unosenje podataka u poreski bilans i korekcija osnovice za porez na dobit ukoliko su postojale međusobne transakcije u toku 2013 godine izneđu dva pravna lica – jednog DOO osnivac muz vlasnik 100% i drugog DOO osnivac zena vlasnik 100%? / u pitanju je prodaja jedog osnovnog sredstva i zakup poslovnog prostora/

    • Biljana Trifunović
      Jun 13, 2014 @ 12:51:23

      Poštovana Jaco,
      ukoliko je zbir svih prometa između ova dva pravna lice čiji su vlasnici bračni drugovi veći od 8.000.000 dinara, u tom slučaju radite studiju i iskazujete podatke u PB-1 obrascu. Ukoliko ovi prometi u zbiru su manji u tom slučaju dostavljate Skraćeni izveštaj. Pozdravljam vas

  169. jaca1964
    Jun 13, 2014 @ 19:33:23

    Poštovana Biljana,
    Hvala na odgovoru, ali još jedno pod pitanje, i pojašnjenje.Transakcije su se dešavale izmedju ova dva pravna lica, gde je suprug vlasnik 100% svoje firme doo i žena vlasnik svoje firme 100% doo.
    Znači transakcije su bile između pravnih lica doo (samo izdavanje faktura), nisu imali transakcije kao fizičko lice
    (npr.zakup firme doo, od supruga ili žene), da li u tom slučaju radimo skraćenu studiju, jer je promet bio manji od 8.000.000,oo dinara.

  170. Jelica
    Jun 17, 2014 @ 16:14:06

    Poštovana Biljana.
    Moje pitanje glasi: prošle godine smo izdali fakturu ino kupcu u valuti USD i oni je do sada nisu platili… istraživanjem smo došli do saznanja da je njima problem što je faktura u toj valuti (naša je greška) i traže da izdamo knjižno odobrenje i novu fakturu u EUR.
    Pošto se radi o usluzi iz člana 12 (pa se ne iskazuje u PPPDV) da li treba da obratimo pažnju na nešto ili jednostavno možemo izdati sad u junu 2014. knjižno odobrenje za fakturu u USD i novu fakturu u EUR?

  171. Aleksandarw
    Jul 08, 2014 @ 13:30:56

    Poštovana,
    zamolio bih vas za malu pomoć.
    Da li prilikom odjave radnika, firma može postojati tj biti aktivna samo sa vlasnikom, znači bez direktora i radnika? I da li vlasnik u tom slučaju ima ovlašćenja da izdaje račune, potpisuje poreske prijave itd..

    Pozdrav
    Aleksandar Marković

    • Biljana Trifunović
      Jul 08, 2014 @ 14:47:30

      U slučaju da u firmi nema drugih radnika i direktra, tada osnivač-vlasnik preuzima funkciju i direktora i radnika. Vlasnik može da izdaje račune i potpisuje dokumenta. Ali u APR morate registrovati vlasnka kao zastupnika-direktora firme koji nije u radnom odnosu. Osnivač tada po rešenju Poreske Uprave plaća poreze i doprinose. Pozdravljam vas

  172. Slavica Radojevic
    Jul 09, 2014 @ 14:34:18

    Draga Biljana,
    treba da sklopimo Ugovor sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO), oni su investitori, naša firma je izvođač radova, a radovi se izvode na SIV-u 3. Naime korisnik je Uprava za zajedničke poslove, a vrši se rekonstrukcija klimatizacije i ventilacije na zgradi SIV 3 na Novom Beogradu. Od UNIDO organizacije smo dobili obaveštenje koje Vam šaljem u prilogu , gde se kaže da su oni prema međunarodnom sporazumu oslobođeni PDV –a. Da li je taj dopis dovoljan da i mi njima fakturišemo bez PDV-a opremu i radove, a prema Ugovoru u kome oni to traže ? Takođe , da li treba da podnosimo PPO-PDV obrazac , ili je njihov dopis dovoljan za oslobađanje od PDV-a? Ne bi hteli da uđemo u bilo kakav poreski prekršaj, pa Vas molim za pomoć i odgovor po ovom pitanju.
    Hvala unapred na odgovoru
    Slavica

    • Biljana Trifunović
      Jul 14, 2014 @ 13:32:42

      Poštovana Slavice,
      međunarodni ugovor koji ima UNIDO glasi na njih, a ne na vašu firmu. Bez obzira na rešenje koje oni imaju, u građevinarstvu samo “glavni izvođač radova – ona firma čije je ime na tabli” da tako kažem, i čije ime je navedeno u građevinskoj dozvoli može da fakturiše bez PDV, svi ostali podizvođači bez obzira ko je investior fakture izdaju sa PDV. Pozdravljam vas

  173. Slavica Radojevic
    Jul 14, 2014 @ 14:09:44

    Poštovana Biljna,
    u ovom slučaju smo mi glavni ugovarač i ugovor je izmedju nas i UNIDA. Da li na osnovu tog Ugovora možemo da podnosimo PPO-PDV obrazac ili to ne radimo mi, već oni to treba da podnesu u Poresku upravu u Save Maškovića 3-5?

  174. bp
    Jul 14, 2014 @ 14:23:31

    Postovana,
    molim za informaciju, na obrascu P1 smo prijavljivali redovno potrazivanje za avansnu upaltu koju smo izvrsili ino dobavljacu za robu. Usled slanja robe koja nije bila prema Ugovoru odbili smo robu i otisli na arbitrazu u London gde smo nazalost izgubili spor.
    U obrascu P1 sam to prijavila i poslala NBS. Da li postoji obaveza da se taj slucaj jos negde prijavi u neku od nadleznih institucija?
    Unapred se zahvaljujem na pomoci.
    Biljana

    • Dejan Trifunović
      Jul 21, 2014 @ 19:24:34

      Poštovana Biljana,
      ukoliko ste dostavili skeniranu presudu NBS uz P-1 obrazac, nemateviše nikakvu obavezu da bilo kom organu dostavljate. S obzirom da ste izgubili spor, sledeći korak bi bio da otpišete potraživanje od ino prtnera. Kada to uradite dostavićete još jednom obrazac P-1 sa stanjem 0 /nula/ u Napomeni napišite da je izvršen otpis po odluci, broj i datum i nju skeniranu dostaviet NBS. Prilikom otpisa ovog potraživanja, nemate obavezu obračuna i plaćanja poreza na dobit u PB-1 obrascu jer posedujete tužbu. Pozdravljam vas

    • Dejan Trifunović
      Jul 21, 2014 @ 19:33:24

      Poštovana Biljana,
      dovoljno je što ste skeniranu presudu dostavili uz P-1 obrazac NBS. Do ne donesete odluku o otpisu potraživanja i dalje dostavljate uredno P-1 obrazac NBS kao i da nije bilo presude. Kada otpišete potraživanje, onda u obrascu P-1 stanje potraživanje unesite 0 /nula/ u koloni napomena, napišite da ste otpisali potraživanje po Odluci broj i datum i tada ste zatvorili taj predmet. S obzirom da ste tužili ino partnera prilikom popunjavanja PB- obrasca oslobođeni ste obračuna i plaćanja poreza na dobit. Pozdravljam vas

  175. zoran tomasevic
    Jul 21, 2014 @ 08:21:51

    Poštovana Biljana,

    Pitanje je vezano za porez na imovinu, preduzeće pripada grupi delatnosti gde osnovica poreza može biti knjigovodstvena vrednost ili procena veštaka građevinske struke u zavisnosti da li se zemljište vodi u knjigama odvojeno ili ne. Pošto je u konkretnom slučaju zemljište na korišćenju , imam informaciju da se ono može voditi odvojeno kao ostala nematerijalna ulaganja i da se ne amortizuje s obzirom da je rok korišćenja neograničen. Interesuje me imate li neki savet ili primer, kako to najbolje sprovesti u praksi kroz poslovne knjige, kako proceniti vrednost zemljišta i ko to može da uradi i sl? ( znatno se smanjuje poreska osnovica!)

    • Dejan Trifunović
      Jul 21, 2014 @ 19:42:01

      Poštovani Zorane,
      vrednost zemljišta kao i objekta već ste rekli da može da utvrdi veštak. Ukoliko knjigovodstvo vodite po MRS onda svakako utvrđujete na kraju godine tržišnu vrednost objekata i ostale opreme kao i zemljišta. Ako ste malo preduzeće i još ove godine imate pravo da po nacionalnim standardima vodite knjuigovodstvo i pri tome ste registrovani – odnosno pretežna šifra delatnosti je proizvodnja onda je najbolje upotrebiti knjigovodstvenu vrednost, jer je ona sigurna manja od tržišne. Pozdravljam vas

      • zoran tomasevic
        Jul 22, 2014 @ 07:00:48

        Poštovani,
        Nekretnine vodimo po nabavnoj vrednosti, a ne po fer vrednosti. Zemljište ne vodimo u knjigama posebno jer nije u vlasništvu već na korišćenju ( plaćala se taksa za korišć.gradskog građ. ). Zanima me kako izdvojiti vrednost zemljišta iz vrednosti nekretnina i prikazati ga odvojeno u knjigama.

        • Biljana Trifunović
          Jul 22, 2014 @ 20:22:27

          Poštovani Zorane,
          na odmoru sam, nemam kontni plan kod sebe, ali podsetite me u septembru na temu. Zemljište možete da knjižite odvojeno ne klasu o2 zemljište jer tu i pripada. Pozdravljam vas

          • start
            Jul 23, 2014 @ 11:21:57

            Poštovani,
            Kako se obračunava julska plata 2014 g vezano za minuli rad-koji staž uzeti a u vezi novog zakona o radu koji stupa na snagu 29.07.2014 g.

          • Biljana Trifunović
            Jul 24, 2014 @ 17:00:05

            Poštovani,
            Zakon vam samo daje mogućnost da birate hoćete li isplaćivati nadoknadu za minuli rad za ceo staž ili samo kod poslednjeg poslodavca. za mesec juli obračunavate po starom. Ukoliko želite da smanjite izdatke za minuli rad onda trebate sa svakim radnikom po naosob da zaključite aneks ugovora o radu kojim će te precizirati da će te prema najnovijem Zakonu o radu obračunavati i isplaćivati minuli staž samo za period koji je proveden kod poslednjeg poslodavca. Pozdravljam vas

  176. Slovo
    Jul 24, 2014 @ 14:04:44

    Poštovana ,
    Da li firma koja je registrovana za veleprodaju i nema fiskalnu kasu ,može da putem internet prodaje i dostave robe kupcu kurirskom službom ,izvrši naplatu proizvoda preko te kurirske službe ?
    Srdačan pozdrav
    Tatjana Bogdanović

    • Biljana Trifunović
      Jul 24, 2014 @ 16:56:45

      Poštovana Tatjana,
      pravnim licima možete da isporučujete na taj način robu, međutim FIZIČKIM licima ako prodajete robu OBAVEZNA je fiskalna kasa.
      Najbolje bi bilo da kupite fiskalnu kasu i uradite fiskalizaciju, da ne bi odbijali porudžbine od fizičkih lica. kase su sada veoma jevtine za razliku od kazni. Pozdravljam vas

  177. plavkam
    Aug 01, 2014 @ 12:56:45

    Postovana Biljana,
    molim Vas za konsultaciju u vezi ino kupca.
    Trenutno NBS prijavljujem tri kupca. Kod prvog kupca imam tuzbu i presudu i naplatili smo trecinu duga.Vec vise od godinu dana ne stizu prilivi a advokat nam se ne javlja.
    Kod drugog kupca preko advokata dobili smo pismenu saglasnost da ce dug placati u ugovorenim rokovim(vec ne postuju rokove).
    Kod treceg kupca imamo samo izvod iz njihovog sistema da su mu svi racuni u blokadi (izvod smo dobili e-mailom od advokata)
    Moje pitanje glasi da li kod druga dva kupca MORAMO da podnosimo tuzbu ili su za otpis dovoljne prepiske sa advokatima. Ocigledno je da nemozemo da naplatimo dug a tuzba nam iziskuje nove troskove.
    Hvala unapred i veliki pozdrav.
    Biljana

    • Biljana Trifunović
      Aug 01, 2014 @ 15:48:45

      Poštovana Biljana,
      vi možete bez tužbe da otpišete potraživanje, ali prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja odnosno PB-1 obrasca, imaćete obavezu da obračunate i platite porez na dobit od 15%. Ukoliko samo podnesete tužbu, bez obzira na presudu otpis potraživanja je bez poreza. Vi se preračunajte šta vam je jeftinije, tužba ili porez.
      u svakom slučaju dok ne rešite šta će te vi i dalje podnosite izveštaje NBS. Pozdravljam vas

  178. Slovo
    Aug 04, 2014 @ 11:51:53

    Poštovana Biljana,
    Izradili smo uzorke za firmu u inostranstvu i poslali ih DHL-om.Tada je bilo reči da te uzorke nećemo naplaćivati te su tako i otišli uz izjavu da su uzorci i da se neće naplaćivati .
    Toj firmi odgovaraju uzorci i oni bi hteli da im ih fakturišemo naknadno.Postoji li način da se roba fakturiše naknadno?

    • Biljana Trifunović
      Aug 05, 2014 @ 11:27:20

      Poštovana,
      vi ste robu izvezli – ocarinili kao besplatnu pošiljku. Jedini način da izmenite situaciju je da u saradnji sa špediterom uradite izmenu JCI odnosno postupka carinjenja i da se unese vrednost koju će te npaltiti na osnovu računa. Mislim da će to biti malo teže izvesti probajte. Pozdravljam vas

      • Slovo
        Aug 05, 2014 @ 12:51:53

        Hvala na odgovoru,
        Srdačan pozdrav.
        Tatjana Bogdanović

  179. Valjaonica
    Aug 05, 2014 @ 09:35:26

    Postovana Biljana,
    Molim za odgovor na sledece pitanje:
    Da li je dozvoljeno vrsiti prebijanje dugovanja i potrazivanja sa ino partnerom gde bi na jednoj strani bile debit note ino partnera za izvrseno placanje troskova faktoringa i prevoza za nas racun a na drugoj strani nasa potrazivanja za izvrsen izvoz robe ino partneru?
    Sta je u tom slucaju potrebno sve obezbediti od dokumentacije za deo koji se odnosi na faktoring i prevoz?
    Hvala Vam unapred.
    Pozdrav.
    pozdrav.

    • Biljana Trifunović
      Aug 05, 2014 @ 11:31:57

      Poštovani,
      prema Uredbi koja dozvoljava prebijanje dugovanja i potraživanja sa inostranstvom predviženo je da može da se vrši prebijanje samo REALIZOVANOG UVOZA I IZVOZA ROBA I USLUGA. Debit nota nikako ne može da bude predmet prebijanja. Može ino partner da vam izda račun za transport i to može da bude predmet prebijanja. Troškovi faktoringa NE.
      Potrebno je da sačinite pismenu saglasnost o prebijanju koju će te potpisati vi i inopartner. takođe propisano je da se pobroje računi sa opisom, vrednost, datum, vrsta robe šta je predmet prebijanja i visina – suma.
      Imate model sporazuma – ugovora o prebijanju na blogu. pozdravljam vas

  180. 1
    Aug 06, 2014 @ 15:06:36

    Postovana,pocetkom 2012.g. izvrsili smo uvoz robe iz C.Gore, potom smo istom ino dobavljacu izvrsili izvoz robe cime on postaje i ino dobavljac i ino kupac. Do danas nismo platili uvezenu robu , niti naplatili izvoz, niti prijavili kreditnio posao NBS.Sada je nas ino dobavljac/kupac u postupku stecaja,ne mozeno ostvariti bilo kakav kontakt s njim odnosno sa stecajnim upravnikom, ne mozemo pribaviti potpisan i overen sporazum o prebijanju.Mozemo li i na osnovu cega izvrsiti otpis potrazivanja, odnosno obaveza ,obzirom da su u pitanju veci iznosi koji nam smanjuju koeficijent obrta kupaca, odnosno dobavljaca, sto nam opet pravi smetnje pri podnosenju zahteva za dobijanje kredita u bankama?

    • Biljana Trifunović
      Aug 08, 2014 @ 10:50:45

      Poštovana Ozrenka,
      za početak prvo prijavite kreditni odnos kod NBS dugovanja i potraživanja, obrasci O-1 i P1. Nakon registracije, probajte ponovo da sa stečajnim upravnikom potpišete sporazum o prebijanju, ili da vam dostave dokument o pokrenutom stečaju. Da li ste vi prijavili svoja potraživanja u stečajnu masu. Ukoliko ste prijavili potraživanje u stečajnu masu vi ste već dobrim delom završili posao. Kada posedujete dokument da ste registrovali – prijavili svoja potraživanje u stečajnu masu vi u slučaju otpisa, otpisujete potraživanje bez obaveze obračuna i plaćanja poreza na dobit, isto kao i da ste ih tužili.
      Ukoliko, ništa ne uradite od toga, Zakonom o porezu na dobit pravnih lica imate mogućnost, a i u obrascu PB-1 da izvršite prebijanje dugovanja i potraživanja odnosno otpis kao da ste izvršili prebijanje. Preostali iznos, da li da se radi o dugovanju ili potraživanju možete da otpišete.
      Sve odluke koje budete donosili vezano za ovaj slučaj trebate skenirane da dostavite NBS uz obrasce O-1 i P-1. Ali to je u narednom potezu, prvi je da sada samo prijavite dugovanje i potraživanje, pa tek onda otpisi. Pozdravljam vas

  181. quantum linea
    Aug 07, 2014 @ 09:10:05

    Postovana Biljana,
    Prilikom likvidacije firme, polovna oprema nabavljena na domacem trzistu(serveri, centrale…) koja je u potpunosti amortizovana je podeljena medju vlasnicima (fizicka lica od kojih je jedno iz Republike Srpske). Da li je moguc izvoz takve opreme u Republiku Srpsku? Da li oprema podleze sertifikaciji ovde ili u RS?
    Hvala unapred,

    • Biljana Trifunović
      Aug 09, 2014 @ 12:18:12

      Poštovana Mirjana,
      izvoz je moguć, pogotovu zato što imate deobni bilans, izvod – rešenje od APR o likvidaciji firme. Fizičko lice to sada nosi kao lične stvari, ali neophodno je da na granici pokaže pomenutu dokumentaciju. Što se tiče sertifikata u RS to ne znam, kada se uvozi novo u Srbiju to znate da treba. Vidite sa špediterom u RS. Pozdravljam vas

  182. Innotrade PP
    Aug 20, 2014 @ 13:01:02

    Poštovana Biljana,
    Molim Vas za pomoć za sledeću situaciju:
    Avansno (100%) smo platili robu iz Nemačke.
    Prilikom transporta te robe do Srbije se desila kradja i na osnovu policijskog zapisnika je prilikom carinjenja ocarinjenjo manje robe to jest samo ono što se i nalazilo u kamionu. Ukradena vrednost robe je oko 20% u odnosu na fakturu i samim tim smo toliko manje robe stavili na stanje po JCI dokumentu.
    Kontrolnik nam nije zatvoren za tu ukradenu vrednost. U medjuvremenu je prošlo više od godinu dana od tog slučaja pa imamo nedoumicu da li ovo treba prijaviti NBS kao kreditni posao? Radi se o većem iznosu jer se radi o luksuznoj robi. Ako ne treba prijavljivati NBS , na koji način da zatvorimo taj kontrolnik jer smo avansno više platili robe, a uvezli manje?
    Hvala unapred.
    Srdačan pozdrav,
    Olivera Jovanović

  183. Inpharm Co. doo
    Aug 20, 2014 @ 14:45:07

    Postovana Biljana,
    Jos uvek je vrlo tesko komunicirati sa vama ovim putem, pa zato izbegavam da vas ovako kontaktiram.
    Molim vas imam jedno konkretno pitanje u vezi prijave kreditnog
    posla na obr.O-1 NBS.Ako je istekao rok od godinu dana po bilo kom poslu (uvoz, izvoz, naplata, placanje) u izvestajnom periodu
    odnosno u jednom kvartalu i u istom kvartalu se to regulisa odnosno zatvori npr. ako je istekao rok od godinu dana za uvoz placene robe u maju 2014 a u junu se izvrsi uvoz te robe da li smo u obavezi da popunjavamo obr. O-1 za drugi kvartal.
    Hvala unapred na vasem odgovoru

Leave a Reply