|
|
|
|
|
|
|
|
Bonsai malo drvo sa jakim korenom
|
|
|
|
|
Dragi prijatelji,
Rešili smo da vam pošaljemo jednom nedeljno pismo od prijatelja. Pismo koje će vas na par minuta „odvojiti“ od trenutnog posla i dati vam dodatni elan da nastavite radnu nedelju sa još malo više entuzijazma.
|
|
|
|
Pretpostavljam da znate jednu od mnogobrojnih legendi, kako je nastalo drvce bonsai. Postoje brojne legende koje govore o tome kako je čovek seckao, smanjivao i formirao od gorostasa malo drvce koje može da stane u šaku. Jedna od legendi o nastanku bonsaia vezana je za jednog lenjog i debelog istočnjačkog cara. Naime, pomenuti car nije želeo da šeta po šumi i uživa u lepoti raznih stabala. Poželeo je da svo drveće koje postoji u njegovom carstvu da se donese i smanji – kako bi stalo u vrt. Zašto, zato što je on želeo i mogao da gleda i uživa u lepoti. I tako od snažnog i velikog hrasta, kestena, bora, javora, bukve, fikusa da ne nabrajam sve vrste drveća, nastadoše mala stablašca. Bez obzira, što im seku grane, smanjuju koren sade u mini saksijice, ta stabla cvetaju, donose plodove, to drveće nije zaboravilo šta su u biti. Nisu zaboravili svoju genetiku.
|
Šta mislite kome su prvo počeli da seku korene i grane?
Naravno da drvo nije bilo prvo kojem su počeli da seku korene i grane. Čovek je bio i ostao prvi na spisku koga su počli i nastavili drugi da preoblikuju, kroje i seku prema sebi.
|
Davno, davno još dok je čovek živeo u pećini i kada je bila ljuta borba za opstanak počela je seča. Kako pronaći hranu, uloviti i pobeći od opasne životinje. Pronaći nešto za ogrev. Od nastanka (ako izuzmemo biblijski deo kada je čovek živeo u Raju) čovek je bio u stalnom strahu za opstanak.
|
|
Ti praiskonski strahovi ostali su u našim genima do dana danešnjeg. Kao što bonsai hrast pamti i zna da je nekada bilo snažno veliko drvo nebu pod oblake, tako je u ljudima ostao strah od nemanja.
|
|
Formiranjem prvih društvenih zajednica pa do današnjeg dana situacija je ista. Mnogi od nas misle da je čovek sada pametniji, svesniji i bolji od nekadašnjeg nendertalca. Na žalost nije.
|
|
Moderan čovek ima neuporedivo više konforma i udobnosti, ali ne i drugih vrlina više od pra čoveka.
|
|
Strah, pohlepa, ego izražen je više kod pojedinih ljudi neko kod drugih. Po tome se razlikujemo.
|
|
Iz straha da neće biti dovoljno i želje da se bude glavni i najveći, veoma davno počelo je ugnjetavanje, sečenje i mučenje čoveka.
|
|
To su radili i danas rade pojedinci, političari, verske zajednice i verski poglavari bez razlike na veroispovest.
|
Većina pomenutih, iz želje da imaju više od drugih, i iz straha da ne izgube postignuto, da budu bogatiji od drugih, širili su i šire „priču“ kako je sromaštvo i beda Božja nagrada. Postoje brojna „stručna i naučna istraživanja“ koja nas uveravaju kako su siromašni narodi daleko srećniji i zadovoljniji od onih „besnih i nezadovoljnih zapadnjaka“.
|
|
I u samom Svetom pismu imate tumačenje po Mateju sledeće:
|
|
23-24. A Isus reče učenicima svojim: Zaista vam kažem da je teško bogatome ući u Carstvo nebesko. I opet vam kažem: Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u Carstvo Božje.
|
|
Postoje sada razna tumčenja da li se mislilo na životinju kamilu ili debli kanap, sve jedno je. Važno je da je nemoguće biti srećan i mio Bogu ako si bogat. To što piše u pojedinim svetim i drugim knjigama po meni nema veze sa Gospodom Bogom, to su pisali ljudi. Isti ljudi od krvi i mesa, koji imaju ogromnu želju da podčine ljude i da ih drže u strahu i neznanju.
|
|
Od pamtiveka ljudima su sečeni koreni i uveravani da je nemoguće imati sve. Živeti častan i lep život a pri tome imati dovoljno.
|
|
Najčešće se u javnost plasira priča o „strašno bogatim i nesrećnim porodicama“. Idikrektno podgrevaju osećaj, dobro je da nisam ja tako nesrćan kao ovaj loši truli bogataš.
|
|
Po medijima se razvlače i postavljaju slike osoba koje su na nelegalna i nezakonit način došli do novca. Opet u svrhu, održavanje naroda u uverenju „dobro je nemam, ali sam pošteteno zaradila/o to što imam“.
|
Ovo vam pišem, iz razloga da zavirite malo u sebe prisetite se roditeljskh reči, reči učitelja, nastavnika, kolega, šefova, sveštenika, političara, svih koji nam seku korenje i grane. Rađenjem nam je dato sve, i imamo pravo da imamo i budemo zdravi i srećni.
|
Šta oni imaju zajedničko svi pobrojani ljudi koji su nam sekli korenje i grane?
|
|
U različitim fazama našeg života, ako krenemo redom od roditelja, učitelja, nastavnika, profesora, šefova, poslovnh partnera, političara, sveštenika svi su oni u određenom trenutku bili nama autoritet. Bili su stariji od nas. Imali su više novca od nas. Od roditelja smo direktno zavisili dok smo bili deca.
|
|
Naše roditelje vaspitavali su i punili im glave isti pobrojani autoriteti za njih.
|
|
Priča se ponavlja kroz storiju u nedogled.
|
Poenta je da su govorili ovo ili slično:
|
- Da nema dovoljno novca za sve;
- Da je novac prljav;
- Novac je krvavo zarađen;
- Novac kvari ljude.....
Nastavite sami, ne mogu da se bavim glupostima i neistinama. Ograničavajućim uverenjima.
|
Kada bi neko rekao da novca nema za sve, pitala bi da li ima vazduha za sve, ili će mo na smenu da dišemo.
|
|
Novac ne raste na drvetu – česta izjava roditelja koji nemaju trenutno novca da detetu kupe nešto.... onda mu ubijaju veru i radost, govoreći glupost da novac ne raste na drvetu. Nije nego, raste novac na drvetu i te kako. Na drvetu raste jabuka prodaš jabuke pa imaš novca.
|
|
Dragi prijatelji, danas smo zagrebli malo dublje u temu novca. Novac je onakav kako ga vi vidite i doživljavate. Ako smatrate da je dobar i koristan, i da zahvaljujući novcu možte udobno i komotno da živite to je u redu. A ako mislte da je prljav i sramota ga je imati, onda porazmislite da li ste srećni kada želite da spremite nedeljni ručak, onako bogato a nemate novaca nizna pasulj sa rebrima.
|
|
Moja priča ima za svrhu, da svako od nas malo zagrebe dublje u dušu priseti se reči i uverenja koje smo stekli kroz život a ničemu ne služe.
|
|
O pardon, služe da nas koče.
|
U mladosti, imala sam puno problema puno sabotaže i ružnih scena zato što sam dete „privarnika i što smo imali više od drugh“. O tome, sledeći put ću pisati.
|
Želim vam svako dobro.
S poštovanjem,
Biljana Trifunović
|
|
|
|
|
|
podsećam vas da se po staroj ceni pretplatite na stručnu platformu: www.biljanatrifunovicifa.com više o pogodnostima ovde
|
|
- Seminari u živo održavaju se do decembra, možete pogledati kalendar seminara Ovde
|
- Konsalting – konsultacije i rešavanje vaših poslovnih situacija iz oblasti poreza, spoljne trgovine i deviznog poslovanja.
|
|
|
|
 
|
|
|
|
|
|
