Share this emailCopy the public link or share it on your favorite channel.

Dve vrste prebijanja – da uđemo u decembar bez haosa

Dragi prijatelji,

Utorak je naš dan za druženje najdraži moji online prijatelji.

počinje decembarska sezona — euforija u vazduhu, kilometri mejlova, sto obaveza, a svi bi da završe godinu idealno, bez ijedne otvorene stavke.
Znam, osećam i sama taj “lagani pritisak” koji se naglo pretvori u stampedo čim dođe 15. decembar.
Baš zato danas idemo u jednu konkretnu, praktičnu temu koja može da nam reši pola problema pre nego što se oni uopšte pojave: prebijanje.
U praksi postoje dve potpuno različite vrste prebijanja:
1. Prebijanje po obavljenom spoljnotrgovinskom poslu,
2. Prebijanje u devizama (kada se ne radi o robi/uslugama).
Ove dve vrste često se mešaju, a razlike su ogromne — pravno, devizno, dokumentaciono i u komunikaciji sa bankom.
Zato idemo redom, polako i jasno.
1. Prebijanje po obavljenom spoljnotrgovinskom poslu
(robni ili uslužni promet sa inostranstvom)
Ovo je najjednostavnija i najlogičnija forma prebijanja — ali samo ako je dobro dokumentovana.
Kada je dozvoljeno?
Dozvoljeno je kada:
  • postoji obavljen spoljnotrgovinski posao,
  • svaka strana ima i potraživanje i obavezu jedni prema drugima,
  • oba iznosa se mogu dokazati poslovnom dokumentacijom (ugovor, fakture, otpremnice, potvrde o izvršenju).
Drugim rečima — roba je isporučena, usluga pružena, faktura izdata, a obe strane imaju dug koji mogu da “prevale” jedan preko drugog.
Kako izgleda u praksi?
Primer:
Vi ste prodali robu stranoj firmi — imate potraživanje.
A ta ista strana firma je vama pružila uslugu transporta — imate obavezu.
Ako su iznosi približno isti — radi se prebijanje.
Ako su različiti — prebijanje zatvara deo, a ostatak se plaća.
Koji dokument je obavezan?
  • Sporazum o prebijanju između rezidenta i nerezidenta.
  • U njega se unosi:
    • opis posla,
    • brojevi faktura,
    • iznosi,
    • valuta,
    • osnov po kom se potraživanje i obaveza javljaju,
    • datum kada sporazum važi.
Šta banka proverava?
  • da postoji realni spoljnotrgovinski posao,
  • da fakture postoje i da su usklađene sa sporazumom,
  • da valuta odgovara dokumentima,
  • da se celokupan iznos poklapa sa onim što se iskazuje u izveštajima.
Najčešće greške
  • pokušaj prebijanja pre nego što je posao završen,
  • prebijanje na osnovu “dogovora” bez dokumenata,
  • pokušaj prebijanja kada jedna strana nema realno potraživanje,
  • neusaglašene valute i datumi.
Ovo prebijanje je savršeno kada se uradi pravilno — zatvara iznose, olakšava završetak godine i smanjuje promen kroz račune.
2. Prebijanje u devizama
(kad nema obavljenog spoljnotrgovinskog posla)
Ovo je potpuno druga kategorija — i najčešći izvor zabune.
Kada dolazi u obzir?
Kada dve strane nemaju međusobni spoljnotrgovinski posao, ali imaju:
  • finansijske obaveze,
  • pozajmice,
  • kredite,
  • obaveze po ugovorima koji nisu spoljnotrgovinski.
Ovo prebijanje se radi isključivo u devizama i ima stroga pravila.
Ključna razlika?
Kod ove vrste prebijanja ne postoji faktura za robu ili uslugu koja bi bila osnova.
Osnova je neki drugi pravni odnos — npr:
  • devizni kredit,
  • povrat pozajmice,
  • kamate,
  • naknade koje nisu povezane sa spoljnotrgovinskim poslom,
  • finansijske obaveze između povezanih lica – isplata dividende povezanom licu,
  • kupoprodaja nepokretnosti.
Dakle — ne radi se o robi i uslugama, već o deviznim tokovima.
Šta je obavezno?
  • pisani dokument (sporazum) u kome se jasno navodi:
    • pravna osnova potraživanja,
    • pravna osnova obaveze,
    • da se strane saglašavaju da se sve izvrši bez platnog prometa,
    • datum i iznos,
    • valuta (uvek devize).
Šta banka proverava?
  • da se prebijanje odnosi na dozvoljene poslove iz deviznog zakonodavstva,
  • da ne prikriva transakciju koja treba da ide preko računa,
  • da su potraživanje i obaveza međusobno uporedive,
  • da sve odgovara propisima iz Odluke i Uputstva NBS.
U praksi izgleda ovako:
Pravno lice – nerezident pozajmilo je novac vašoj firmi.
Vaša firma ima potraživanje prema istoj toj firmi iz nekog drugog odnosa (npr. refundacija troškova).
Ako su iznosi isti — radi se prebijanje u devizama.
Ako nisu — ostatak se plaća.
Najčešće greške
  • pokušaj da se izbegne devizni tok preko računa,
  • prebijanje kada finansijska obaveza nije dozvoljena,
  • prebijanje bez dokumenta,
  • pogrešne valute,
  • nerešene ili nejasne pravne osnove.
3. Kako da znate koju vrstu prebijanja možete da primenite?
Jednostavna formula:
  • Ako postoji roba/usluga → koja nije starija od godinu dana prebijanje po obavljenom spoljnotrgovinskom poslu.
  • Ako ne postoji roba/usluga → prebijanje u devizama, ili je roba/usluga registrovana kao komercijalni kredit, prebijanje u devizama.
Ako se dvoumite — javite mi. Decembar nije mesec za nagađanja.
Sve što možemo da uradimo sad u miru, uradićemo.
Sve što ostane za poslednju nedelju — zna se kako izgleda. 😊
4. Za detaljna uputstva — sve vas čeka na platformi
Ako želite:
  • modele sporazuma o prebijanju,
  • primere iz prakse,
  • objašnjene razlike između dve vrste prebijanja,
  • devizni aspekt svake varijante,
  • rešenja za specifične situacije,
sve je dostupno u okviru platforme — 24/7, tokom cele godine.
👉 www.biljanatrifunovicifa.com
Dragi moji,
znam da smo svi već u euforičnom decembarskom modu, ali hajde da ovaj deo posla završimo pametno i bez haosa.
U sledećem pismu idemo dalje sa “čišćenjem” devizne dokumentacije pred kraj godine.
Pozdravljam vas dragi prijatelji🤝 i želim vam svako dobro🌞🌈.
Ako ne želite da primate ove mejlove, kliknite na OVDE.
Unsubscribe | Manage your subscription
biljana@ifa.co.rs