|
|
|
|
Herojsko putovanje i napredovanje
|
|
|
|
|
Dragi prijatelji,
Utorak je naš dan za druženje najdraži moji online prijatelji.
|
|
|
|
Dragi prijatelji, verujem da se većina od vas još uvek seća noći kada niste mogli da zaspite i „onog“ bola u stomaku, jer ste dva tri dana pokušavali da rešite neku poslovnu situaciju. A pomoći ni sa jedne strane. Znate kada gorite od želje da što bolje i uspešnije realizujete zadatak. Pa novi ste na poslu, i želite da opravdate poverenje, da se dokažete da znate i da možete. Želite da napredujete, zašto ste učili i spremali se tolike godine. A niko vam nije kazao, da su problemi i komplikovane poslovne situacije „normalne“ i sastavni deo posla.
|
|
I sama sam se davno, žestoko preznojavala, tražila rešenje, učila i mučila se da u što kraćem roku uradim posao.
|
|
Pa da je sve lako, dragi moji, onda bi vaš posao mogao da radi svako.
|
|
Mic po mic, kada se traži rešenje, nađe se. Uvek je bilo i biće ljudi koji su spremni da pomognu, da li rešenjem, a po nekada je dovoljno samo da nas neko sasluša, pa je već lakše.
|
|
Znam da među vama ima dosta mladih ljudi, ili manje mladih koji su promenili radno mesto i firmu, koji se trenutno „peku na tihoj vatri“ u potrazi za rešenjem određenih poslovnih zadataka.
|
|
Pošle nedelje, imala sam dugačak razgovor sa jednom mladom, dragom i ambicioznom Teodorom, koja je „čvrsto rešila“ da da otkaz. Radi u jednoj veoma dobroj frmi koja se džinovskim koracima razvija. Posao se širi iz dana u dan. Broj klijenata i novih poslova je sve više. Obaveze joj se samo povećavaju. Rukovodstvo je srećno što u ovom periodu velike krize, i nestabilnog tržišta je uspelo da uskoči u voz koji ide napred. Voz na koji se stalno dodaju novi vagoni. Ona je pri tome unapređena i treba da oformi svoj mali tim koji će da realizuje spoljnotrgovinske i devizne poslove. Naravno da prati i poreze.
|
U četvrtak kada smo razgovarale bila je sva očajna. Na svakih par minuta je govorila:
|
- „Ne, ne, ja to ne mogu. Moja odluka je konačna – dajem otkaz! Zaposliću se na nekom radnom mestu gde ću raditi neki šablonski - posao. Toliko se bojim, da noćima ne mogu da spavam. Nije to za mene gospođo Biljana“.
|
Slušala sam je pažljivo, i mimo moje volje sećanje na stres, strah i put u nepoznato kojim sam takođe neplanirano krenula, odvijao se meni živo.
|
|
Bilo bi kotraproduktivno da sam joj rekla, odmah, stani, smiri se, možeš ti to. Znam da bi takve reči u njoj izazvale još čvršću odluku da odustaje od svog puta o kojem je toliko godina maštala, učila i spremala se. Nije Teodra baš taze pripravnik. Ima ona iskustva, radi već deset godina. Završila je Ekonomski fakultet sa vrlo visokim prosekom. Znači vredna je i želi da napreduje. Ali našla se na prekretnici. Treba da sedne na vruću stolicu. Treba da odgovara za svoj rad i rad svog tima. Uplašila ju je odgovornost, jer je ona po prirodi veoma odgovorna osoba.
|
Da bi je uverila da je u potpunosti razumem kako se oseća, rekla sam joj:
|
- „Draga moja Teodora, znam kako se osećaš. I sama sam prošla kroz istu situaciju. Zar misliš da sam se rodila sa svim ovim znanjem. Stekla sam ga draga moja kroz rad. Radila i učila. Učila sam, ali i danas učim, više od mnogih studenata. Nije mi uvek ni dan danas lako“.
|
Na moje reči, i danas učim i imam izazovne situacije, njene oči su se raširile u neverici.
|
Zastala sam na trenutak, i onda joj ispričala kako sam od vrsnog finansijskog stručnjaka, gurnuta u nov izazov – izazov zvani spoljna trgovina i devizno poslovanje. Ni sanjala nisam da ću se time baviti. A sada baš uživam radeći te poslove. Bilo je to pre 25 godina, već sam imala ugovor sa jednom firmom, koja je tek počela sa radom. Ali, nije to bila firma koja je kretala sa jedni čovekom, pa mic po mic. Firmu je osnovao čovek sa velikim kapitalom, kupio poslovni prostor na Terazijama u Beogradu za reprezenatativne kancelarije. Uz auto-put kupio je fabriku. Najmodernije mašine kupio je u Nemačkoj. Firma je za početak imala 20 radnika dok ne krene proizvodnja. Sve je delovalo bajkvito, posebno pre četvrt veka, kada su ljudi godinama radili sami ili sa 2-3 zaposlena.
|
|
Ja sam bila jako srećna i ponosna. Već smo imali ozbiljnu referencu iza sebe. Suprug i ja sa timom vodili smo kompetan finansijski konsalting Prve Jugoslovenso-Švajcarske banke. Smatrala sam da u saradnji sa ovom firmom neće biti nepoznanica i nepredviđenih situacija. Poreze, finansije i tako to držala sam u malom prstu. Na tržištu među kolegama i klijentima važila za eksperta u toj oblasti.
|
|
Sve je to bilo lepo draga Teodore, rekla sam joj do jednog divnog majskog dana, kada sam imala sastanak sa vlasnikom pomenute firme.
|
|
Nehajno mi je rekao: „Znaš Biljana za 3 nedelje stižu mašine iz Nemačke. Doći će tim inženjera i majstora da ih instaliraju i puste probnu proizvodnju. Ujedno će obučiti radnike da rukuju mašinama“.
|
Slušam ga i pitam se u sebi kakve ja veze ima sa tim uvozom, proknjižićemo to, kao i sve ostalo. Moje razmišljanje prekide gospodin Boža, sledećim rečima:
|
- „Trebalo bi da vidiš kod narodne banke Srbije i Ministrastva spoljne trgovine koje su sve dozvole potrebne da se uveze prema kao osnivački ulog i da nas oslobode plaćanja carne. Znaš koliko je carina visoka, mislim da je preko 25% na ove mašine“.
E, tada sam ja zinula od čuda. Šta ja imam da jurim po NBS i ministarstvima, učtivo sam rekla:
|
- „Gospodine Božo, ovo o čemu vi pričate, to je posao spoljnotrgovinca, nije moj posao. U ostalom, kao prvo nemamo ni ugovor za tu vrstu posla. Kao drugo, ja i niko iz našeg tima nije imao priliku da radi tako složen spoljnotrgovinski posao. Morate naći nekog sa iskustvom u toj oblasti“.
Pogledao me šeretski, jer on je imao drugi plan, i nije bilo prostora za promenu, samo je mirno rekao:
|
- „Uvoz opreme je jednokratni posao. Završićeš ti to. Posle će biti teže radićemo aktivno oplemenjivanje. Znaš li kako je tek to složen i komlikovan posao. Ma pojma nemaš. Ali nema veze. Pametna si ti, naučićeš brzo. Kroz posao se najlakše uči. Vidiš Biljana, ja sam građevinski inženjer, a pre 20 godina polagao sam kod Privredne komore Jugoslavije ispit da dobijem „zeleni karton“ da bi mogao da ugovaram poslove u inostranstvu za firmu u kojoj sam radio. Kada sam mogao ja, možeš i ti. Nego hajde da proširimo naš ugovor i da završimo razgovor na ovu temu“.
|
I tako mi završismo razgovor „na ovu temu“. Jeste gospodin udvostručio honorar, novac nikada nije bio problem. Uvek sam radila i radim sa osobama koje cene struku i dobro su plaćali, kažem ja Teodori.
|
Nakon moje priče, njoj je pala donja vilica i stidljivo me upitala: „Šta ste uradili, jeste li odbili taj posao“:
|
- „Kako da odbijem izazov, odgovorila sam joj. Nastavila sam sa pitanjem. Pa jesi li bila na svim mojim predavanjima koja sam držala na temu spoljne trgovine, deviznog poslovanja i poreza. Bila si. Šta čitaš i slušaš na platformi, devojko?“.
Poćutale smo obe malo, svaka zagledana u svoju već praznu šljicu kafe, kad oglasi se Teodora.
|
- „Da naručimo još po jednu kafu i kolače, da častim za unapređenje, nakon ove priče odustala sam od otkaza“.
Možete misliti dragi prijatelji koliko sam srećna zbog ove mlade osobe što je prevazišla strah od novog izazova.
|
|
Kada bi svako od nas na životnom putu odustajao kakav bi život bio. Uspeh se ne dešava, on je rezultat našeg rada i učenja. Po nekada je potrebno doneti herojske odluke na životnom i poslovnom putu. Ali kada se odluka donese i krene napred, rešenja, podrška i pomoć idu nama u susret. Jedan od načina kako sebi da olakšate posao jeste članstvom na platformi. U zavisnosti od vaših poslovnih potreba odaberite jedan od tri paketa na platformi.
|
|
Pozdravljam vas dragi prijatelji🤝 i želim vam svako dobro🌞🌈.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
www.biljanatrifunovicifa.com
|
|
|
|
|
|
|