|
|
Dragi prijatelji,
Utorak je naš dan za druženje najdraži moji online prijatelji.
|
|
|
|
Ovih vrelih dana baš uživam, volim kada mogu da gledam u daljinu, posebno sada kada smo na obali gde je Dunav najširi. Em je Dunav ovde kod Golubca širok 7000 metara, em pogledom sežem daleko u Rumuniju na obronke Karpata. Šetamo svaki dan, uvek sednemo na klupu da gledamo u Dunav i daljinu, ne sa setom što gledam u EU, već sa radošću i zadovoljstvom što sam tu baš gde jesam.
|
|
Od uvek sam volela da gledam u daljinu, jer nekako živim u uverenju da širina prostora omogućava da se na taj način shvatanja i uverenja šire, da duša raste, da radoznalost raste. Boravak na obali ove, za mene čarobne reke inspirisao me i za današnji naslov ovog pisma. Reka me samo inspirisala za naslov, dok na sadržaj uticao je razgovor sa jednom mladom ženom, Zoricom u toku prošle nedelje.
|
|
Zorica je mlada žena, koja je pre desetak godina prekinula studije, udala se i mama je dvoje slatke dece. Moja draga drugarica Dušanka je Zoricina tetka. Obe su me zamolile da pomognem Zorici da pronađe psao. Porasla su dece i sada je poželela da radi. Ideja me vrlo obradovala. Odmah sam pozvala Zoricu i oduševljeno sam joj čestitala na novodonetoj odluci. Da bi mogla da se obratim nekom od klijenata ili poznanika i pitam da li postoji potreba za novim službenikom, morala sam da imam preciznije informacije o obrazovanju, veštinama i sklonostima koje ima Zorica. Posebno što znam da je odavno prestala da uči i da nikada nije ni radila, bavila se decom i porodicom. Što smatram da je blagoslov.
|
Kada sam pitala Zoricu koje radno mesto bi njoj najviše odgovaralo. Šta ona voli da radi i šta zna. Nehajno mi je rekla:
|
- „Znate, zamislila sam da radim nešto poput poslovnog asistenta, ili poslovni administrator.... neki kancelarijski posao“.
|
Znajući da nikada nije radila na takvom radnom mestu, kao što znam da današnje firme kada prime novog čoveka odvoje beskrajno malo vremena da uputi novu osobu u posao, i od nje se očekuje da već treći dan radi samostalno. Složićete se da je to stvarnost, i za bitno složenije poslove retko kada mlada osoba ima privilegiju da ima mentora koji će je godinu dana uvoditi u posao, kao nekada. Ko se uklopi sa mesec – dva uklopio se, ko nije u stanju da pohvata konce u tom periodu odlazi sam, ili kada istekne ugovor na određeno vreme, po pravilu ne produžava se.
|
|
Sa entuzijazmom sam rekla Zorici da mi pošalje svoju mejl adresu kako bi joj poslala nekoliko korisnih linkova ka sajtovima koji joj mogu biti od velike koristi da osveži i dopuni svoje znanje. Danas, više nego ikada postoji mogućnost da ko želi, može mnogo besplatno da nauči na internetu. Kasnije ko želi detaljnije i više onda je neophodno da plati za konkretnu edukaciju.
|
Sve sam to radosno ispričala Zorici, čak sam mislila da je to i previše. Računam, mlada je žena, ona je u toku i svakako se već dobro samostalno spremila, čim je donela odluku da želi da se zaposli. Kad ono, usledio je odgovor na koji sam ja ostala kao „riba na suvom“, reče Zorica i osta živa:
|
- „Znate šta Biljana, ja sada da učim, ma ne pada mi ni na pamet. Šta sam naučila u školi naučila sam. Kada se zaposlim očekujem da me tamo nauče od A do Š. Što bi sada gubila vreme na učenje kada bi mogla da se igram sa decom“.
|
Nakon ovoga ja više nisam imala šta da kažem. Mene je bilo sramota što sam joj uopšte predložila da malo osveži i dopuni svoje znanje.
|
|
Na kraju razgovora, rekla sam joj da nakon ovakvog stava, ja stvarno nemam obraza da bilo koga pitam za njen posao, jer kada ne želi da uloži i najmanji napor da unapredi sebe, sigurno će joj biti teško da to učini i kada se zaposli.
|
|
Nakon tog razgovora, otišli smo suprug i ja u uobičajenu šetnju kraj Dunava. Sve vreme sam razmišljala o ovom razgovoru. Baš ovaj razgovor me inspirisao da podelim ljude u dve kategorije: reke i bare.
|
|
Reke stalno teku, u njih se ulivaju manje reke – novo znanje, veštine i iskustvo. Reka kako ide dalje od svog izvora sve je veća, jer se puno manjih reka i potoka uliva u nju. Do svog ušća reka postaje moćna, široka i velika kao ovaj Dunav u koji sam ceo život zagledana. Ljudi su kao reke, stalno primaju nova znanja i iskustva koja dele sa drugim ljudima. Davanje je neophodno. U punu čašu nemoguće je sipati novu vodu. Tako je i sa znanjem i iskustvom. Mora deo da se deli kako bi novo pristizalo. Reka nailazi na svom putu na prepreke, stene ali nalazi načina da ih zaobiđe, nađe novi put i ide dalje.
|
|
Postoje ljudi čiji život liči na baru, na ograničenu količinu ustajale vode. Mirna voda bez talasa, prepreka, pokreta, novih pritoka i ušća.
|
|
Kako sam optimista i dalje verujem da je ljudi „bara“ beskrajno malo. Ja znam samo nekoliko ljudi čiji život „mirno stoji“.
|
|
Verujem da svako od vas ima u svom okruženju po neku mirnu osobu. Vi znate isto što i ja, da život ne može da čeka i ne može da stoji u mestu. Prikupljanje novog znanja i iskustva je neophodno da bi živeli život slobodno i radosno. Znanje i iskustvo nam daje snagu, daje nam lakoću rada i življenja. Dragi moji prijatelji, svi vi koji ste i dalje u pokretu i želite da se usavršavate i napredujete želim vam svu sreću na vašem putu napretka.
|
|
Pozdravljam vas dragi prijatelji🤝 i želim vam svako dobro🌞🌈.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
www.biljanatrifunovicifa.com
|
|
|
|
|
|
|