|
|
|
|
Da li vam se zalihe predugo zadržavaju u magacinu (i šta da radite ako je tako)
|
Dragi prijatelji,
utorak je naš dan za druženje. Nastavljamo tamo gde smo stali.
|
|
|
|
Verujem da nakon ovih pisama imate malo drugačiji odnos prema vašim zalihama. Kada bankari i ostali finansijski stručnjaci procenjuju likvidnost firme, zalihe su odmah prve nakon gotovine po ročnosti pretvaranja dobara u novac.
|
|
Nema potrebe da vas i ja podsećam koliko je teško opstati na tržištu, niti da vam pričam o situaciji koja vam je i te kako poznata. Ništa manje nije važno da vlasnik, menadžer firme zna koliki je koeficijent obrta zaliha u toku godine, i koliko se dana prosečno zalihe zadržavaju u magacinu. Verujte mi, ovo su veoma važni podaci za sve vas koji se bavite proizvodnjom ili trgovinom.
|
Naravno, u svim ovim analizama, ključni igrači su vaši saradnici. Od dobrog protoka i evidntiranja dokumentacije apsolutno zavisi tačnost analiza i donošenja odluka. Pa da krenemo dalje u analizu zaliha.
|
Zalihe
|
Zalihe predstavljaju deo obrtne imovine vašeg preduzeća.
|
|
U proizvodnim preduzećima zalihe se sastoje iz:
|
|
- zaliha gotovih proizvoda,
|
|
- zalihe nedovršene proizvodnje i
|
|
Kod trgovinskih preduzeća jedna od najvećih stavki u obrtnoj imovini su zalihe trgovinske robe koja je namenjena daljoj prodaji. Zalihe nabavljene za dalju prodaju procenjuju se po nabavnoj vrednosti. Zalihe sopstvenih proizvoda se procenjuju po ceni koštanja.
|
|
Ako nastavimo da analiziramo Bilans Stanja i Bilans Uspeha iz prethodne godine, možete tačno da utvrdite vaš koeficijent obrta zaliha. U Bilansu Uspeha iskazan je trošak osnovnog materijala (za proizvodna preduzeća) dok se nabavna vrednost prodate robe (odnosi na trgovinu). Tim podacima dodajte stanje zaliha na kraju godine, taj podatak je iskazan u Bilansu Stanja, i bilo bi dobro od te sume da oduzmete saldo iz Bilansa Stanja iz prethodne godine. Na taj način dobijate tačno koliko ste novca uložili u nabavku repromaterijala ili robe. Kada se piše, deluje malo rogobatno, ali kada gledate ove obrasce, shvatićete da se radi o tri broja.
|
|
Ukoliko želite, da proverite poslovanje u ovoj godini, iz aktuelnih izveštaja iz knjigovodstva možete da proverite koliki je koeficijent obrta vaših zaliha, odnosno gde vam je novac nepotrebno zaglavljen.
|
|
Danas želim da se još malo zajedno pozabavimo matematikom. Znate i sami da bez praćenja rezultata i analize nemoguće je voditi firmu. Jer u stvari i ne znate u kom smeru je vodite.
|
|
Jedan od važnih alata, koji može značajno da vam pomogne u rastu profitabilnosti jeste praćenje koeficijenta obrta zaliha. Da li ste to do sada radili?
|
Stopa obrta zaliha
|
Poenta je da utvrdite koja je optimalna količina zaliha vama potrebna da biste obezbedili kontinuitet proizvodnje ili prodaje. Bitno je da ne angažujete suviše velika sredstva u zalihe.
|
|
Gomilanjem zaliha stvara se nesklad između ulaza i izlaza, koji mora biti na odgovarajući način finansiran.
|
|
Ako finansijska sredstva za zalihe obezbeđujete putem kredita, onda treba da računate da troškovi finansiranja zaliha – kamata - značajno opterećuju rentabilitet preduzeća.
|
|
Ukoliko zalihe finansirate sopstvenim sredstvima, opet bi trebalo da računate i da ta sredstva nisu besplatna. Vaš novac ima cenu u vidu izgubljenog prinosa, a mogao bi da donese prihod da je upotrebljen na drugi način.
|
|
Znači, praćenje zaliha i utvrđivanje optimalnih količina je ozbiljan posao. Ne oduzima puno vremena, dovoljno je pratiti prodaju i stanje zaliha u magacinu. Jednom utvrđena optimalna količina, nije podatak uklesan u kamenu, stalno se menja kako se menja i vaša prodaja.
|
|
Stopa obrta zaliha izražava se kao odnos prodaje i prosečno stanje zaliha.
|
|
Stopa obrta zaliha = Cena koštanja prodatih proizvoda/Zalihe
|
|
Na primeru ovi podaci su korisniji.
|
Stopa obrta zaliha = Cena koštanja prodatih proizvoda/Zalihe
|
- Pretpostavimo da je cena koštanja prodatih proizvoda 12.000.000 dinara, i da na zalihama imate proizvoda u vrednosti od 7.200.000 dinara. Kada primenimo formulu: 12.000.000 / 7.200.000 = 1,66
- U drugom primeru, ostavićemo istu cenu koštanja prodatih proizvoda 12.000.000 dinara, i da na zalihama imate proizvoda u vrednosti od 2.400.000 dinara. Kada primenimo formulu: 12.000.000 / 2.400.000 = 5
Posmatrajući ova dva primera, vidite da u prvom slučaju firma u toku jedne godine (obično se radi analiza na godišnjem nivou, mnogo je bolje raditi preseke češće), beleži obrt zaliha svega 1,66 puta u toku godine, dok u drugom primeru zalihe se 5 puta u toku godine pretvaraju u novčana sredstva. Što je koeficijent obrta zaliha veći jasno vam je da ćete uložiti manaju količinu novca za nabavku.
|
Trebalo bi da imate na umu i sledeće: kada se radi o trgovini, tada je moguće maksimalno smanjivati ulaganje u robu i ostvarivati veći koeficijent obrta zaliha, ujedno se smanjuju i troškovi čuvanja, lagerovanja. S druge strane, manje nabavke utiču na drugu vrstu troška, stalno angažovanje službe nabavke, povećanje troškova transporta i sl. Važno je da ustanovite koji je vaš optimalan nivo zaliha, da ne bi došli u situaciju da zbog nedostatka robe, gubite kupce, ili dodatne rabate od dobavljača.
|
Mali koeficijent obrta proizvoda
|
Želim da vam naglasim i sledeće. Važna je i struktura zaliha, posebno kada se radi o proizvodnim preduzećima. Nije dovoljno da gledate samo finansijsko stanje zaliha već i koliko imate u magacinu repromaterijala, polu-proizvoda i gotovih proizvoda. Važno je da postoji optimalna količina repromaterijala, da ne bi došlo do zastoja proizvodnje što sa druge strane prouzrokuje nove troškove.
|
Trgovačka preduzeća, trebalo bi da vode računa o stanju zaliha sezonske robe. O rokovima upotrebe već smo pričali.
|
|
Crvena lampica treba da se upali u slučaju ako je nizak koeficijent obrta zaliha gotovih proizvoda, jer to može biti indikator još težih problema. Kada se gotovi proizvodi dugo nalaze na zalihama to ukazuje da marketinška i prodajne služba ne rade kako treba. Moguće da je zatajio u radu sektor razvoja, koji ne uspeva da kreira atraktivniji proizvodni program.
|
|
U svakom slučaju, nepohodno je pratiti stanje zaliha i preduzimati mere da bi se povećao obrt gotovih proizvoda.
|
|
Želim da vam dam još jedan alat u sagledavanju, koliko se dana u toku godine vaše zalihe zadržavaju u magacinu. U finansijskim analizama kontroleri taj podatak zovu – vreme trajanja jednog obrta. Ovaj podatak izračunava se vrlo jednostavno, kad znate formulu.
|
Vreme trajanja jednog obrta zaliha izračunava se:
KOZ = Cena koštanja prodatih proizvoda / Prosečan saldo zaliha
|
|
Nastavićemo prethodni, uspešniji primer gde su zalihe u toku godine 5 puta menjale oblik iz robe u novac.
|
|
KOZ = 12.000.000 / 2.400.000 = 5
|
|
Vreme trajanja jednog obrta zaliha naziva se prosečan period “vezivanja zaliha“,
|
|
VTOZ - pokazuje broj dana koji prosečno zalihe provedu u preduzeću.
|
|
U našem primeru, potrebno je 73 dana da prođe od momenta ulaska zaliha u magacin do prodaje.
|
Vidite, kada utvrdite koliko se dana vaše zalihe zadržavaju u mgacinu, svakako će te se više pozabaviti prodajom i marketingom u cilju da se zalihe u kraćem periodu konvertuju u novac.
|
Dragi prijatelji, prošlom pismu obećala sam da ću pisati o značaju radnog mesta šefa magacina. Kako smo već ušli u drugu polovinu godine, smatrala sam da je ovaj tekst imao prioritet. Sledećeg utorka pisaću o tom radnom mestu.
|
Koliko je važna tema zalihe i briga o zalihama, dokaz je da na platformi www.biljanatrifunovicifa.com postoji posebna kategorija Sve o popisu. Pretplatnici platforme znaju koliko ozbiljno i detaljno obrađujemo ovu temu.
|
|
Ukoliko se do sada niste registrovali kao aktivni korisnik platforme, možete to da uradite i sada. Pretplata važi 365 dana 7/24, možete joj pristupiti gde god da ste, važno je samo da imate internet.
|
Do tada pozdravljam vas i želim vam svako dobro.
|
|
P.S. Nadam se da ste već informisani o obavezi plaćanja "EKO TAKSE" za sve, ako niste pogledajte tekst OVDE>>>
|
Biljana Trifunović
|
|
|
|
|
|
|
|
www.biljanatrifunovicifa.com
|
|
|
|
|
|
|