Dragi prijatelji,

Rešili smo da vam pošaljemo jednom nedeljno pismo od prijatelja. Pismo koje će vas na par minuta „odvojiti“ od trenutnog posla i dati vam dodatni elan da nastavite radnu nedelju sa još malo više entuzijazma.

Za koga radite?

Svi koji radimo i zarađujemo, po nekada postvimo sebi pitanje: „Za koga radim?“ Ovo samopreispitivanje po nekada rade bez razlike, zaposleni ali i vlasnici firmi.

Činjenica je da radeći za sebe mi radimo za druge, ili radeći za druge, možda radimo i za sebe.

Svi radimo za krajnjeg kupca, za njegovo zadovoljstvo, ma šta nudili na tržištu, proizvode, usluge, robu. Ukoliko nema zadovoljnih kupaca – klijenata, sam posao po sebi nema nikakvog smisla. Posao koji ima smisla radi se iz zadovoljstva za zadovoljstvo i dobro drugih. To je ciklus, zatvoren krug.

Najčešće, vlasnici posla i njihovi zaposleni, rade posao sa zadovoljstvom i imaju zadovoljne potrošače. Savesni su i uredno plaćaju svoje obaveze prema državi, dobavljačima i sve što treba.

Rado bi se vratila na početak teksta, gde sam rekla da - možda radimo i za sebe?

Šta znači, možda radimo i za sebe?

Bez obzira da li ste vlasnik posla ili zaposleni, radite za platu, ukoliko deo zarađenog, a najmanje 10% ne odvojite za sebe, za finansijusu nezvisnost, vi onda radite isključivo za druge. Ukoliko niste stekli samodisciplinu i naviku da isplatite prvo sebe, da od zarađenog odvojite 10% vi onda radite za: proizvođače i prodavce hrane, odeće, struje, telefona za kamatu banci i vi već dalje znate gde odlazi vaša zarada.

Drugim rečima, sve što zaradite, vi ulažete u rast i razvoj drugih. Tamo gde trošite novac, vi ulažete u rast i razvoj te firme.

A gde ste tu vi?

Kada stvorite naviku da svakog meseca kada primite zaradu ili podignete dividendu prvo isplatite sebe, jer vi ste zaradili taj novac, vi izražavate poštovanje prema sebi. Odvojite novac za svoju finansijsku nezavisnost, za stabilnost.

Nikada ne govorim o štednji za „crne dane“. Vi isplatom pre svega sebi, stvarate finansijsku sigurnost i osećaj da zarađujete više nego što trošite.

Veliki procenat ljudi „čašćava sebe“ nepotrebnim cipelama, i drugim bezvrednim stvarima, plaćajući ih na 3., 6., ili 12 mesečnih rata. Kada iduće godine isplate čizme ili cipele, one su već stare ..... neki trgovački lanci reklamiraju se da možete hranu da kupite danas i da je platite odloženo za 366 dana???? Ko će se setiti šta ste kupili i pojeli pre godinu dana?

Društvo misli da smo se davno oslobodili ropstva. Mnogi životi su prerano ugašeni u borbi za slobodu. Ali na žalost ništa se bitno nije izmenilo, mi smo „slobodni“ ljudi, koji su jedno ropstvo zamenili drugim, a to je dužničko ropstvo. Stalno se nešto plaća u nazad, da čovek ni ne zna šta plaća.

Razmislite malo o ovome i zapitajte se koga više volite i poštujete SEBE ili proizvođača cipela, konobara, taksistu, banku....

S obzirom da su meni finansije veoma bliska tema, kao i osećaj slobode u svakom smislu reči, smatram da bi finansijska sloboda trebala da postane velikom broju ljudi veoma važna. Nije nemoguće. Koliko god da mislite da imate malu zaradu 10% kada odmah ostavite na stranu, i kada počnete da planirate svoje troškove i svesno da trošite novac, videćete da se u vašem životu ništa bitno nije promenilo, a za godinu dana imaćete više nego jednu celu platu na strani.

Ovo je tema koju sam tek započela, i svakako ću se u narednom periodu još koji put vratiti na nju, čisto podsećanja radi.

Naravno zanima me da li ste počeli da isplaćujete prvo sebe. Da li ste počeli da poštujete sebe i blagoslov da ste sposobni da zaradite. Mnogi to ne mogu.

Želimo vam, srećan i uspešan dan na svim životnim poljima.

Želimo vam svako dobro.

S poštovanjem,

Biljana Trifunović