|
|
Dragi prijatelji,
Utorak je naš dan za druženje najdraži moji online prijatelji.
|
|
|
|
|
|
Verujem da je mnogo lakše reći nego stvarno prihvatiti neke istine i činjenice. Ali kada se istina svarno prihvati kao takva mnogo je lakše i jednostavnije.
|
|
Verujem da ste se do sada uverili da sam osoba koja želi da svoj život i posao uskladi na način da mi bude lako i jednostavno. Od komplikovanja uglavnom boli glava, bivamo zbunjeni i trošimo nepotrebno vreme i energiju.
|
|
Na ličnom primeru, ispričaću vam kako sam od jednostavnog i lepog komplikovala.
|
|
Vi koji od početka čitate moja pisma znate sa koliko radosti pričam i pišem da svako leto dva tri meseca provodimo u letnoj kancelariji na Dunavu.
|
|
To je stvarno istina, sada volim i veoma se radujem vremenu provedenom u staroj 50 godina borovoj šumi uz Dunav.
|
|
Kada sam počela da dolazim u Vince 1984. bila sam oduševljena i sve nekako do 2000-te godine, bilo mi je lako i jednostavno da se svaki ili svaki drugi vikend spakujemo i da dođemo ovde da uživamo. Tada smo dolazili u drugu manju kuću mog svekra, tako da smo se uklapali sa ostatkom familije kada će ko da ide u vikendicu. Mi smo najčešće išli od proleća do leta. Leti bi išli na more, i onda opet septembar i deo oktobra išli skoro svaki vikend.
|
|
Od proleća 2001. godine ja sam nekako uvrtela u svoju glavu da mi je naporno i daleko da svaki ili svaki drugi vikend putujemo 270km u zbiru, od jednom postala mi je daleka lokacija i naporno putovanje i pakovanje. Objasnila sam suprugu i sinu da jednostavno više ne mogu. Daleko mi je i naporno.
|
|
Vikende će mo provoditi u Beogradu, toliko lepih i zanimljivih ima lokacija, objasnila sam im. Nema pakovanja, putovanja i ostalo. Tu je naša prelepa Ada, Avala, Košutnjak, Dunav i Sava. Mesta za šetnju i uživanje na pretek, a nema putovanja i pakovanja. Prihvatili su moje odbijanje da idemo u vikendicu i da vikende provodimo u Beogradu i okolini.
|
|
I tako narednih 5 godina mi u opšte nismo ni jednom otišli u vikendicu. Bilo nam je lepo i u Beogradu, sin je u međuvremenu već porastao tako da mu se više sviđalo da bude sa svojim društvom nego da ide sa nama.
|
|
U međuvremenu počela je da radi kod nas Jasmina-Jaca, kako smo je zvali od milja. Jaca je bila naš najbolji saradnik u nizu odličnih i lojalnh saradnika. Mnogo je dobrih ljudi radilo sa nama, ali Jaca je bila i ostala posebna.
|
|
Mislim da sam vam o Jaci već pisala, ona je radila skoro 7 godina kod nas, dok se nije udala i na veliku našu žalost otišla za Priboj. Srećna sam zbog nje, ali njen odlazak izuzetno teško sam podnela. Međutim, to nije poenta moje priče.
|
|
Poenta je da je ona dolazila na posao svaki dan iz Obrenovca u Beograd. Naš poslovni prostor je kao što znate na Karaburmi. Za tih sedam godina Jaca je samo dva puta zakasnila na posao, bez obzira što bi na putu od kuće do posla prolazila kroz najveće sobraćajne čepove kroz Beograd: Čukarica, Sajmište, Kneza Miloša i Takovsku ulicu. Oba puta kada je zakasnila nije bilo do nje da se uspavala. Jednom, je bila poplava i autobus se zaglavio kod Dubokog u vodu. Sv putnici morali su da čekaju novi autobus koji će ih prevesti do Beograda. Drugi put, bio je veliki lančani sudar kod Čukarice. Neću ni da vam pričam koliko se ona nasekirala, zvala elefonom da javi da kasni zašto kasni...
|
|
Nego nakon godinu dana kako je Jaca počela da radi kod nas, ničim izazvano ja sam samo osvestila činjenicu, pa ovo dete putuje svaki dan na posao i vraća se istim putem kroz najveće saobraćajne čepove. Pri tome, kada stigne na posao ona je vesela i puna entuzijazma i radne energije. A ja? Meni je teško da sednem pred kućom u kola i odem da uživam u prirodi. Konačno posle pet godina pauze, odjenom Vinci su mi postali beskrajno blizu. Ponovo mi je putovanje i pakovanje postaloo zadovoljstvo i uživanje.
|
|
Svesna sam da nisam razmišljala o tome kako Jaca svaki dan prelazi po 60-70km do posla i nazad, ja ko zna da li bi se ponovo rešila da krenemo na vikende ovamo.
|
|
Kada smo ponovo krenuli u vikendicu znam da mi je puno prijatelja i rodbine reklo, da je daleko. Nije zgodno putovati u jednom smeru 135km i još toliko u povratku.
|
|
Nije imalo svrhe objašnjavati da je to samo stvar posmatranja.
|
|
Kada smo 2010. godine rešili da kupimo ovu kuću u kojoj provodimo celo leto, nema smisla da vam prepričavam brojne prijateljske savete kojima su nas odgovarali da ne bacamo pare. Već imamo malu porodičnu vikendicui zašto bi sada kupovali veliku kuću na sprat.
|
|
Bez obzira na iskrene i dobronamerne savete, nismo se pokolebali, kupili smo ovu kuću u kojoj beskrajno uživamo, živimo leti i radimo.
|
|
Realno, ovo ni nije vikendica, već prava kuća u kojoj može da se živi cele godine. Velika je i prostrana, u kojoj može komotno da spava desetoro ljudi.
|
|
Terasa nam je ogromna, i centralno mesto gde provodimo najveći deo dana i ona nam je važnija od dnevne sobe. Na terasi dočekujemo goste, sedimo, družimo se, uživamo i radimo.
|
|
Dragi prijatelji, sve je u našoj glavi i shvatanju da li je nešto daleko ili blizu. Da li nam je nešto teško ili lako. Često sebe toliko ubedimo da je nešto teško i veliko, toliko zumiramo problem u svojoj glavi da od „muve napravimo ogromnog medveda“.
|
|
Sama sam prošla kroz bezbroj situacija da od muve napravim medveda. Pa kada kasnije sagledam situaciju i prhvatim istinu shvatim da to u opšte i nije tako strašno.
|
|
Iskoristite dragi prijatelji ove duge lepe letnje dane. Napravite inventar u svojoj glavi i vidite gde ste i da li ste i dalje okruženi sa više medveda ili muva. Ukoliko uočite i jednog jedinog medveda u svojim mislma, izrazgovarajte se lepo sami sa sobom, razložite situaciju na sastavne delove. Pitajte sebe zašto tako mislite i osećate. Šta vas muči i koči u životu i poslu. Zašto je neki posao ili problem postao za vas planina a ne sitni kamenčić.
|
|
Kada se iskreno izrazgovaramo sami sa sobom, sagledamo situaciju iz svih uglova onda vidimo da ta situacija i nije tako strašna.
|
|
Znam da se veliki broj vas susreće sa izazovnim situacijama na poslu. Realno, znam da svi vi koji radite na ovaj ili onaj način sa papirima bilo da radite na deviznim poslovima, spoljnoj trgovini ili računovodstvu da se često osećate kao da se nalazite između čekića i nakovnja. Sa jedne strane su propisi sa druge poslodavci, klijenti i ostalo. Ni malo ne umanjujem složenost situacije, ali prvo što treba svako od nas da uradi a to je da se zapita:
|
|
- Da li ja volim taj posao?
|
Ukoliko je odgovor DA, u tom slučaju napravite analizu gde i šta vas muči. Nikada pritisak spolja ne može ni blizu da bude toliko veliki koliko naše unutrašnje stanje. Naše misli su glavni uzročnik nezadovoljstva, stresa i svega ostalog bez bzira što nam se u trenutku učini da nam stres izaziva neko spolja. Taj neko spolja je samo okidač da izađe na površinu ono što je duboko u nama.
|
Ukoliko utvrdite, da posao koji trenutno radite nije vaš posao iz snova, da vas ne ispunjava i da mu se ne radujete, najjednostavnije je da tačno definišete koji vas posao raduje, u kakvom okruženju itd. definišite sve do najsitnijih detalja i krenite u akciju traženja posla gde će te biti srećni ili pokrenite svoj biznis. Danas je bar lako. Najtužnije je dozvoliti da nam život prolazi u nezadovoljstvu i čekanju da se nešto jednog dana desi.
|
|
Vidite, kada smo prošle godine rešili da kupimo stan za supruga i mene, na nekom nižem spratu od postojećeg, ja sam do detalja definisala sve, izgled, površinu stana, broj soba, kakav pogled želim da imamo iz dnevne sobe i terase, u obzir su dolazile samo 3-5 ulica na Dorćolu gde živimo već trideset godina. Kada sam definisala detaljan opis šta i kako želim i koliki nam je budžet, tek onda smo krenuli u akciju gledanja oglasa. Šta da vam kažem u roku od 2 meseca videli smo samo četiri stana. Odnosno tri jer smo četvrti kupili. Gde? Drugi ulaz od postojećeg stana, tako da sve ostaje isto, prodavnice, komšiluk, kraj.
|
Ne radi se ovde o ludoj sreći, već o preciznom i detaljno napravljenom planu. Jer kada mi tačno znamo šta želimo to onda želi nas.
|
|
Dragi prijatelji, ovim pismom vas obaveštavam da ću napraviti pauzu sa pismima do početka oktobra iz dva razloga:
|
|
- - Dosadilo mi je da lovim internet i ne znam da li imam mogućnost da vam pošaljem pismo ili ne;
|
|
- - Drugo, majstori su završili kompletnu adaptaciju, stiže nameštaj i ovog leta često smo na relaciji Beograd – Vinci zbog majstora i ostalih obaveza oko konačnog preseljenja u stan. Verujem da će sve biti bar 90% gotovo do početka septembra. Onda idemo na pravi odmor na more. Tako da moje sledeće pismo očekujte početkom oktobra.
|
|
Do tada vas od srca sve pozdravljam i ne zaboravite da bar jednog medveda vratite na pravu veličnu muve. Znate i sami da je sve u našim glavama i činjenici da li će mo prihvariti istinu brže ili ne. Što duže odlažemo da sagledamo situaciju, ne dobijamo ništa sem .......
|
|
Pozdravljam vas dragi prijatelji🤝 i želim vam svako dobro🌞🌈.
|
|
|
|
|
www.biljanatrifunovicifa.com
|
|
|
|
|
Ako ne želite da primate ove mejlove, kliknite na OVDE.
|
|
|
|
|