|
|
Dragi prijatelji,
Utorak je naš dan za druženje najdraži moji online prijatelji.
|
|
|
|
|
|
Konačno smo pre četiri dana došli u letnju kuću na Dunavu. Kada smo stigli u dvorište, bilo je sasvim dovoljno da izvadimo stvari iz kola (kojih uvek ima puno) da sednem na terasu da popijem kafu, kao magijom umor je skoro sasvim nestao. Nalet energije i potrebe da obiđem sve biljke, da postavim orahe za veverice, hranu za pričice i vodu, morala sam da kontrolišem, da ne preteram, da se ne preforsiram, kako umem, posebno kada dođemo ovde. To je ljubav. Ovo je mesto gde se punim energijom svetlosnom brzinom.
|
|
Bilo bi divno, da svako od vas pronađe svoje mesto izvora energje i opuštanja. Činjenica je da mi ovde vrlo aktivno radimo. Znatno više nego kada smo u Beogradu. Posao koji radimo ne stavljamo na letnju pauzu, radimo i dalje, to naši klijenti znaju. Tek kada odemo na more, tada smo na pravom odmoru. Pored održavanja kuće ovde imamo i dvorište koje je zahtevno kao malo dete: pokositi, pograbuljati, opleviti oko cveća, redovno zalivanje – uživanje. Ovaj miks fizičkog rada i rada za računarom je za nas odličan spoj. Posebno što radimo na terasi u prirodi, uz cvrkut ptica.
|
|
Inspiraciju za današnje pismo dali su mi brojni newsletteri koje dobijam u poslednje vreme i jedna objava koju sam u nedelju pročitala na Linkedinu.
|
|
Newsletteri koje sam pomenula uglavnom su pozivi za seminare i radionice na temu: marketinga, prodaje, otklanjanje straha od javnog nastupa ii slično.
|
|
Objava na Linkedinu bila je lepa, topla, ljudska u kojoj je kolega ispričao kako mu je bila u gostima majka koja živi u unutrašnjosti Srbije i kako ju je ugostio u Beogradu, izveo na ručak, u šetnju i tako to. Ovaj post izazvao je puno reakcija, uglavnom ljudi su se kajali što su roditelje doživljavali tako kao da će živeti 200 godine, odlagali trenutke pažnje a sada pate što su propustili priliku. Sada je kasno,prešli su na drugu stranu Duge.
|
Ja ću vam u nastavku ispričati moje početke u marketingu (iz perioda skoro kamenog doba) i koji sam strah imala od javnog nastupa.
|
Marketing sa početka devedesetih prošlog veka
|
U oktobru 1994. godine istovremeno pokrenula sam dve radionice:
|
|
- Računovodstvo za preduzeća i
|
|
- Knjigovodsvo za preduzetničke radnje
|
|
U to vreme ove radionice održavale su se samo na dva mesta u Beogradu, u radničkim univerzitetima: Đuro Salaj i Božidar Adžija. Odvažila sam se da ja, kao privatnik pokrenem edukaciju. Napravila kompletan program, po časovima i danima. Prvi program je trajao skoro 2 meseca tri puta nedeljno po 4 sata. Drugi je bio kraći, trajao je 4 nedelje. Oba programa sam registrovala kod Agencije za zaštitu autorskih prava.
|
|
Do polaznika sam dolazila tako što sam davala mali oglas u štampanom izdanju dnevnih novina Politika. Šta da vam kažem, seminar bi tek počeo, a imala sam već prijavljenu novu grupu. Doduše, sala je bila mala, moglo je da prisustvuje svega 10 polaznika. Tada smo zakupljivali elitni poslovni prostor u zgradi Doma inženjera i tehničara Jugoslavije. Ja sam predavanja držala i pisala po zelenoj tabli belom kredom.
|
Tada je bilo dosta teško, imali smo sankcije, velika preduzeća su se gasila, hiljade ljudi je preko noći ostajalo bez posla. Polaznici su bili uglavnom osobe koje su završile Ekonomski fakultet ili Višu ekonomsku školu. Među njima bio je i jedan upravo otpušteni sa posla konzul. Kurs koji sam pokrenula ljudi su doživeli kao spas da upotpune svoje znanje na praktičan način i da dođu do svog novog zapolenja i izvora za egzistenciju.
|
Faks mašina preteča interneta
|
U proleće 1995. godine donet je Nacrt novih zakona i to: Zakon o preduzećima, Zakon o deviznom poslovanju Zakon o porezu na dobit preduzeća itd.
|
|
Kako sam već imala ciljnu grupu, polaznike sa radionice za računovodstvo, rešila sam da sa suprugom i još dvoje strijih kolega organizujemo veliki seminar i to ni manje ni više nego u Sava centru. Do tada samo je Privredni savetnik i Savez računovođa organizovao savetovanja na temu završnih računa u velikoj Sali Doma Sindikata.
|
|
Kažem ja sebi i maloj ekipi: - Kada mogu oni, možemo i mi. Uzećemo manju salu od 200 do 250 mesta pa da vidimo kakav će odziv biti.
|
|
Moja ideja delovala je u najmanju ruku smešno.
|
|
Trebalo je skupiti dosta ljudi, a pre toga uplatiti avansno 100% zakup sale. Dali su nam rok da 5 dana pred događaj uplatimo posluženje.
|
|
Ne bi da se prisećam ponašanja službe prodaje u Sava centru kada smo došli da ugovorimo salu. Mi smo u najmanju ruku njima bili smešni i neozbiljni, mala firma od 5-6 zaposlenih zakupljuje salu. Hrabrost-ludost? Tako su pretpostavljam oni mislili.
|
|
Mi smo tada već četiri godine vodili kompletan finansijski konsalting za Prvu Jugoslovensko-Švajcarsku banku. Imali puno klijenata ozbiljnih privatnih proizvodnih preduzeća. Uspešnu školu računovodstva. Nismo se ni malo osećali malim i beznačajnim privrednicima. Bili smo hrabri i znali smo da činimo dobro delo za svoje kolege privrednike.
|
|
U to vreme, pored kompjutera 386 i 486 jedna od najsavremenijih mašina za oglašavanje bio je faks aparat. Stariji se sećaju te sile od mašine. Mlađe kolege pretpostavljam da je nisu ni videle. To je bio manji aparat od štampača sa telefonom gde bi ručno birali brojeve telefona i slali prethodno napisan poziv za savetovanje sa preciznm uslovima. Isto kao i sada kada dobijete na mejl poziv za neki događaj. Sada uz pomoć računara, interneta i alata jednim klikom dajete komandu da vaš oglas ode na hiljadu adresa. Ali, pozivati broj po broj nije ni malo lako, brzo i jednostavno. Bilo je potrebno puno vremena. U toku radnog dana bi naši saradnici slali mejlove sa pozivom. Telefonske brojeve firmi pronalazili smo u velikom poslovnom telefonskom imeniku. Na kraju radnog dana, suprug bi spakovao čuveni faks aparat u torbu pa bi ga odneli kući. Nakon ručka i kraćeg odmora umesto šetnje, druženja i TV uzimali bi imenik u ruke i nastavljali da šaljemo do duboko u noć faks poruke. Uveče i vikendom bilo je lakše, telefonske linje bile su slobodne pa bi poruka brzo odlazila. U toku dana, morali bi po nekoliko puta da zovemo telefonom dok ne naiđemo na slobodnu liniju.
|
|
Bilo kako bilo. Mi žene ogulile smo lak na noktima dok smo bili u kampanji. Koliko smo faks poruka poslali, nemam pojma. Znam samo da smo danima i noćima slali i plus cela dva vikenda. Isplatilo se.
|
|
Nedelju dana pred događaj imali smo potvrđenih i uplaćenih 200 kotizacija. Kampanja je praktično 100% uspela.
|
|
Angažovali smo i profesionalne fotografe da slikaju pre svega ljude koji su došli na seminar i naravno nas predavače.
|
Sreći našoj nigde kraja. Što se tiče tumačenja predloženih zakona, to nije bio problem, tu smo svo četvoro bili na svom terenu. Ali postoji uvek neko ali...
|
Grč u stomaku – hoće li doći
|
Sobzirom da je to bio naš prvi veliki događaj i to u Sava centru, pozvali smo i naše roditelje da dođu i za njih odvojili 4 sedišta u prvom redu u sredini.
|
|
Bez njihovog prisutva, njihovih osmeha i toplih pogleda ceo događaj za mene ne bi imao smisla. Šta imam da im pričam kako je bilo. Bilo mi je važno da sa nama zajedno budu i oni, da nas podrže, bez obzira što ih te teme ne interesuju, jer su u penziji. Međutim, moja mama je tada već bila teško bolesna i bilo je neizvesno da li će moći i tata da dođe. Za nju sam znala da neće moći.
|
|
Sala se polako punila, bilo je puno mojih bivših studenata računovodstva. Kotizaciju su uplatili i došli spoljnotrgovnsci i ostali stručnjaci iz Geneksa, Prve Iskre iz Bariča, Ineksa, .... da ne nabrajam, dolaze ljudi, mi ih dočekujemo, pozdravljamo a grč u stomaku sve više mi se steže. Nema ih još, uskoro trebamo da počenmo. Moj tata se dogovorio sa svekrom i svekrvom da će doći zajedno. Pet minuta pred početak, konačno su ušli u salu i seli. Kakvo olakšanje. Nisam ja ni jednog momenta imala strah od javnog nastupa ali sam imala ogroman strah hoće li moj otac doći i kako je mama. Kada sam ih videla, ma ja nisam držala predavanje, moje srce je pevalo komplikovane članove zakona.
|
|
Dok vam ovo pišem, uviđam koliko sam imala izazova, neizvesnosti, i da ne nabrajam šta već. Ljubav prema poslu i ljudima je mnogo veća od svih izazova koji su mi dolazili.
|
|
Vidite, vi koji ste od skoro pratioci ovih pisama, tek me upoznajete, možete mi verovati i ne morate.
|
|
Vi, koji čitate od početka ova pisma, pročitali ste možda i pismo od 16. 07. 2019. godine. Dan ranije bila na sahrani, poginula mi je bliska rođaka na putu od kuće do posla. Bila sam mnogo tužna, puno sam plakala, ali nisam želela da odustanem. Da dozvolim da me tuga slomi, da se predam. Pre dva utorka stvarno nisam mogla da vam pišem jer od alergije, nisam videla na oči, fizički nisam bila u stanju da sedim i pišem.
|
|
Kako je kod mene sve jasno i po zakonu možete ponovo pročitati to pismo i uveriti se sami. Kliknite OVDE.
|
|
Dragi prijatelji, svesna sam da je na globalnom nivou situacija veoma složena. Znam da je u poslednjih par godina potrebno kako vama tako i meni 50% više energije da bi uradili isti posao. Energiju nam crpe mnoge situacije. Nije lako. Ali kada postoji cilj i volja postoji i način. Odustajanje nije nikako opcija. Možda oni koji nam troše mimo naše volje energiju i žele da odustanemo od sebe. Još jednom – odustajanje nije opcija.
|
Šaljem vam puno svežine iz vikend naselja Vinci koje se nalazi u useku između Homoljskih planina, Dunava i Karpata. Noću je ovde baš lepo pokriti se toplijim ćebetom kada je preko dana 30+C.
|
|
Pozdravljam vas dragi prijatelji🤝 i želim vam svako dobro🌞🌈.
|
|
|
|
|
www.biljanatrifunovicifa.com
|
|
|
|
|
Ako ne želite da primate ove mejlove, kliknite na OVDE.
|
|
|
|
|