|
|
|
|
Licence za softver
|
Tema četvrte nedelje je - Porez po odbitku i izbegavanje dvostrukog oporezivanja.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
*Ovaj mejl primate u okviru moje email kampanje "Jasno i po zakonu". Ako ne želite da primate ove mejlove, kliknite na OVDE. Ako ste se sada priključili kampanji: ne brinite, linkove ka svim prethodnim mejlovima poslaću vam na kraju kampanje.
|
|
|
|
|
Najčešći oblik autorske naknade koju domaća lica plaćaju nerezidentnim pravnim licima jeste naknada za korišćenje softvera. Iz člana 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima, nesporno proizlazi da računarski program (softver) predstavlja autorsko delo.
|
|
U skladu sa komentarima Ugovora OECD, softver se može opisati kao program ili serija programa koji sadrže uputstva za kompjuter, potrebna bilo za operativne procese ili za izvršavanje drugih zadataka (aplikativni softver).
|
Softver predstavlja pravo intelektualne svojine, tako da naknada za korišćenje ili pravo korišćenja softvera predstavlja autorsku naknadu, i to kako u smislu Zakona, tako i u smislu UIDO.
|
- Način isporuke softvera korisniku (da li je to putem CD, preko interneta i sl.) bez značaja je za plaćanje poreza po odbitku;
- Takođe, nije bitno da li se softver daje na korišćenje vremenski ograničeno ili neograničeno.
|
Kada se kaže „kupili smo softver“, radi se u stvari o kupovini licence za korišćenje softvera. Na primer, ako neko kupi CD na kome se nalazi određeni aplikativni softver, koji kupac može da instalira na svom računaru i da ga koristi u skladu sa ugovorom o licenci, naknada koja se plaća po tom osnovu predstavlja autorsku naknadu (naknadu za licencu za korišćenje softvera).
|
|
U većini ugovora koje je zaključila Republika Srbija sa državama potpisnicama Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO), u definiciji autorske naknade ne navodi se izričito softver. Međutim, softver se tretira kao književno ili naučno delo, a naknada koja se plaća za ta dela spada u autorsku naknadu, u skladu sa UIDO. Ovo je bitno imati u vidu, jer kod određenih UIDO postoje dve beneficirane poreske stope, u zavisnosti od vrste intelektualne svojine za čije se korišćenje ili pravo korišćenja naknada plaća.
|
Usluge povezane sa korišćenjem softvera
|
Usluge održavanja softvera, implementacije softvera itd. nisu autorske naknade već naknade za uslugu. Naknada za uslugu podrazumeva određenu aktivnost primaoca prihoda. Naknada za održavanje softvera, kao i naknada za implementaciju softvera, ne smatraju se autorskim naknadama, te nisu predmet oporezivanja porezom po odbitku, u smislu člana 40. Zakona.
|
Korišćenje servera
|
Kada je reč o naknadi za korišćenje servera u inostranstvu, na osnovu ugovora i druge dokumentacije (na primer, fakture) – da bi se moglo reći kakav je poreski tretman te naknade, potrebno je utvrditi šta se podrazumeva pod „naknadom za korišćenje servera“.
|
|
Server predstavlja računar koji je priključen na mrežu i koji omogućava određene funkcionalnosti ostalim računarima koji su priključeni na istu mrežu. U zavisnosti od vrste usluge, postoje različiti tipovi servera. Na primer, u praksi se najčešće koriste serveri koji pružaju uslugu web hostinga. Ovu uslugu koriste praktično sva lica koja imaju internet sajt. Ona podrazumeva smeštanje internet sajta na serveru, na osnovu koga se omogućava pristup tom internet sajtu.
|
|
Naknada koju domaće pravno lice (ili preduzetnik koji vodi poslovne knjige) plaća nerezidentnom pravnom licu za uslugu web hostinga (bez obzira na to o kojoj vrsti web hostinga se radi) ne predstavlja autorsku naknadu, već naknadu za uslugu, koja nije predmet oporezivanja porezom na dobit po odbitku.
|
|
Postoje serveri na kojima se čuvaju podaci (data base serveri). U ovom slučaju provajder korisniku pruža uslugu skladištenja podatka na serveru. I u ovom slučaju nije reč o autorskoj naknadi, već o naknadi za uslugu smeštanja i čuvanja podataka na serveru, pa naknada koja se za to plaća ne predstavlja autorsku naknadu i nije predmet oporezivanja porezom po odbitku.
|
Naknada za internet domen
|
Internet domen predstavlja adresu na kojoj se nalazi određena internet stranica. Svaka internet stranica ima svoju adresu – domen, koji je registrovan, i ta adresa je jedinstvena, u smislu da nijedna druga internet stranica ne može imati istu adresu.
|
|
Imajući u vidu navedeno, smatramo da naknada koju domaće pravno lice plaća za registraciju internet domena nerezidentnom pravnom licu, predstavlja naknadu za uslugu (a ne autorsku naknadu), koja nije predmet oporezivanja porezom po odbitku.
|
Vidite i sami šta sve treba da znamo mi koji se bavimo poslovima spoljne trgovine i deviznog poslovanja. Shvatate da su Zakon o spoljnoj trgovini, Zakon o deviznom poslovanju i Carinski zakon bazni – polazni zakoni na koje se nadovezuju brojni drugi zakoni koje takođe treba primeniti. Držati sve u glavi je prosto nemoguće. Zato vam je potrebna baza gde možete da se podsetite ili upotpunite slagalicu zvanu „propisi“ – kako biste uradili posao uspešno.
|
Pozdravljam vas dragi prijatelji🤝 i želim vam svako dobro🌞🌈.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
www.biljanatrifunovicifa.com
|
|
|
|
|
|
|