Tri pitanja koja mi ljudi postave tek kada problem već postoji

Utorak je naš dan za druženje najdraži moji online prijatelji..

pišem vam ovo u pauzi između dva razgovora sa klijentima. Ona kratka pauza kada kafa stoji sa strane, već se malo ohladila, a ja još u glavi vrtim rečenicu koju sam upravo čula. Nije nova. Čujem je godinama. Samo se lica menjaju, glasovi su drugačiji, ali suština ostaje ista.

„Biljana, samo još ovo da vas pitam…“

Uvek dođe na kraju. Kada se već prošlo pola puta. Kada je odluka već doneta, ugovor potpisan, novac krenuo. I u toj jednoj rečenici ima i stida, i nade, i onog tihog očekivanja da ću reći: „Ma, nema veze, sve je u redu.“

Znam taj trenutak. I znam ljude koji ga izgovaraju. Zato vam ovo pišem sa velikim poštovanjem i iskrenom zahvalnošću što ste ovde, što čitate, što se uopšte pitate da li je nešto u redu. To mnogo govori o vama.

Postoje tri pitanja koja mi ljudi gotovo nikada ne postave na početku saradnje. Ne postave ih ni dok se posao planira. Ta pitanja se pojave tek kada se u stomaku javi ona mala nelagodnost. Nije panika. Još uvek. Više ono: „Nešto mi ovde nije skroz jasno.“

Prvo pitanje obično zvuči ovako: „Da li je u redu da platimo trećem licu, jer nam je tako partner tražio?“
Ako ste ovo ikada izgovorili naglas ili samo u sebi, niste usamljeni. U praksi se ovo dešava stalno. U propisima odgovor zavisi od konteksta, ugovora, osnova, toka novca. I tu nema univerzalnog odgovora. Ta razlika se često ne vidi odmah. Posao prođe, svi zadovoljni, a onda se posle nekog vremena javi pitanje iz banke, sasvim mirnim tonom. Taj miran ton zna da zavara.

Drugo pitanje dolazi sa uzdahom: „Primili smo avans, ali isporuka kasni. Je l’ to problem?“
Dok traje, obično nije. Ali postaje problem kada niko tačno ne zna šta taj avans mora da prati. Ne u teoriji, nego u papiru. U ugovoru, u rokovima, u aneksima, u dokumentaciji koja se često ostavi za kasnije jer „ima vremena“. Avansi su jedna od onih situacija koje deluju bezazleno dok ne prestanu da budu. Ako ste ikada rekli: „Ma, stići ćemo to posle“, znate o čemu pričam.

Treće pitanje mi je najpoznatije. I najčešće me natera da zastanem. „Mi ovo godinama prebijamo na isti način. Nikada nije bilo problema.“
Ovo zvuči kao argument. U stvarnosti, govori samo da do sada niko nije zagledao dublje. To što problema nije bilo ne znači da je sve bilo ispravno. Znači samo da još nije bilo provere. Razlika je velika i ume da se pojavi u najnezgodnijem trenutku.

Ovde želim da budem vrlo jasna. Ljudi koji mi postavljaju ova pitanja nisu neodgovorni. Naprotiv. To su ljudi koji nose ozbiljan teret posla, koji drže sisteme na nogama, koji rešavaju sto stvari dnevno i nemaju vremena da stalno proveravaju svaku nijansu propisa. I to cenim. Iskreno.

Problem nije u vama. Problem je u tome što se devizno poslovanje ne uči kroz jednu lekciju. Ne postoji tačka u kojoj kažete: „E, sad znam dovoljno.“ Propisi se prepliću, situacije se kombinuju, a praksa često ide ispred onoga što piše. Zato se pitanja javljaju tek kada se pojavi nelagodnost. Kada banka zatraži dodatni papir. Kada se pojavi kontrola. Tada više ne tražimo informaciju. Tada tražimo sigurnost.

Upravo zbog ovakvih pitanja sam godinama slagala sistem, a ne samo odgovore u hodu.

Zato želim da vam dam nešto konkretno, kao mali znak zahvalnosti što ste deo ove zajednice. Sledeći put kada vam neka situacija deluje kao sitnica, uradite jednu stvar odmah. Stanite i postavite sebi pitanje: „Ako me sutra neko pita zašto je ovo urađeno ovako, da li imam jasan odgovor i papir koji to prati?“ Ako nemate, to nije znak greške. To je signal da proverite sada, a ne kasnije.

Još jedna stvar koju delim sa vama, jer mi znači vaše poverenje. Ako vam se neka konstrukcija objašnjava sa previše rečenica i uz mnogo „ma to je standardno“, zastanite. Kada je nešto u redu, može da se objasni jednostavno. Sve ostalo je zamor.

Ponosna sam na ovu zajednicu ljudi koji rade ozbiljan posao i koji imaju hrabrosti da pitaju. Zajedno smo stigli do tačke gde pitanja nisu slabost, već odgovornost. To je naš zajednički korak napred. Bez vas, ovo ne bi imalo smisla.

U narednom pismu pisaću vam o onim „sitnicama“ koje se u praksi često potcene, a koje prave ogromnu razliku između posla koji samo prođe i posla koji stoji čvrsto. Ako ste se prepoznali makar u jednom pitanju, to je već dovoljno.

Ako vam prija, odgovorite mi na ovaj mejl i napišite koja situacija vas trenutno najviše muči. Ne obećavam čarobno rešenje, ali obećavam jasan odgovor.

Hvala vam na poverenju. Zaista mi znači.

P.S. Ako ste se tokom čitanja uhvatili kako govorite: „E, ovo je baš moja situacija“, nemojte to ostaviti za kasnije. Bar jednu stvar proverite već danas. Bićete sebi zahvalni.

Pozdravljam vas dragi prijatelji🤝 i želim vam svako dobro🌞🌈.

Biljana Trifunović

Ako ne želite da primate ove mejlove, kliknite na OVDE.

Unsubscribe | Manage your subscription
biljana@ifa.co.rs