|
|
|
|
|
Zašto se ne uklapam u instant vreme
|
|
|
|
|
|
Utorak je naš dan za druženje najdraži moji online prijatelji..
|
|
|
Kao što već znate, najveći deo leta provodim u našoj letnjoj kancelariji, iliti vikendici na Dunavu.
|
Sinoć, dok smo Dejan i ja šetali pored reke, razmišljala sam o tome šta da vam pišem. Koje vas teme u ovom trenutku zanimaju, a da to nije vest da se od sutra menja vreme, da će temperatura vazduha pasti za čitavih deset stepeni i da će ponovo biti podnošljivih, skoro idealnih trideset. Biće i kiše, popraviće se vodostaj reka, a duvaće i prijatan, osvežavajući vetar.
|
Nažalost, nisam čarobnica i nisam u prilici da samo nešto poželim i da se čudo odmah dogodi.
|
|
Tačno je da verujem u čaroliju. Verujem u moć misli, u snagu namere i u ostvarenje želja. Ali čak i kada moje želje drugima deluju nerealno, ja znam da postoji bar trideset odsto šanse da se zaista ostvare. Onda se sama potrudim da akcijom, radom i verom stvorim i onih preostalih sedamdeset odsto.
|
Ali da se vratim na šetačku stazu pored Dunava.
|
Nebo je bilo prepuno zvezda. Bilo je prijatno, ne previše toplo, iako je preko dana temperatura dostigla skoro četrdeset stepeni.
|
Pre podne smo bili u Velikom Gradištu da kupimo namirnice. Tu kupovinu gotovo uvek završavamo kafom u jednom lepom kafiću. Zapravo, u glavnoj ulici nalaze se tri kafića, jedan do drugog.
|
|
Vidite, u malom gradu poput Velikog Gradišta radnim danom život se odvija u prečniku od svega 150 ili 200 metara. Tu je sve što je čoveku potrebno: pijaca, samousluga, apoteka, kasapnica, banka, pošta, opština, dom zdravlja, pekara…
|
I svi svraćaju na kafu ili sok.
|
|
Knjigovođe knjiže promet ne samo kafića već i okolnih butika i prodavnica, pa usput donose dokumentaciju. Advokati su, kada nisu u svojim kancelarijama, često tu. Poslovni sastanci sasvim se prirodno održavaju za nekim od stolova. Službenici iz pošte, banke i opštine ovde provode pauzu. Domaćice sretnu komšinicu, sednu da popiju kafu, a zatim zajedno odu svaka svojoj kući da kuvaju ručak.
|
Ovaj kraj poznat je i po velikom broju gastarbajtera koji godišnji odmor provode u svojim velelepnim, ogromnim kućama. Naravno, i oni su tu.
|
Od ponedeljka do petka veoma je živo i prometno. Reklo bi se da se čitav život grada odvija u te tri bašte. Kada biste istim mestom slučajno prošli tokom vikenda, učinilo bi vam se da je grad napušten. Nigde nikoga. Svako je na svom imanju, na Dunavu ili na Srebrnom jezeru.
|
|
Sada vam je jasno zašto je radnim danom prava umetnost pronaći slobodan sto.
|
Život u malom gradu ne može se porediti sa tempom i načinom života u Beogradu. Mi već decenijama obično sedimo u prvom od ta tri kafića. Međutim, toga dana bašta je bila prepuna. Slobodnih mesta bilo je samo na suncu, a na skoro četrdeset stepeni to baš i nije bilo zgodno.
|
|
Sledeći, srednji kafić imao je dva slobodna stola u hladu. Sela sam.
|
Dejan i ja već imamo razrađenu strategiju: on odnese kese do automobila, a ja za to vreme zauzmem mesto u kafiću.
|
Kada sam htela da poručim kafu, prišao mi je konobar koga poznajemo već desetak godina. Ranije je radio u susednom lokalu. Kada smo se ugledali, oboje smo se iskreno obradovali.
|
|
Pozvao me je da sednem unutra. Lokal je prelep, klimatizovan i potpuno prazan, jer svi više vole da sede napolju — da budu viđeni, ali i da vide ko prolazi.
|
Ušla sam, a samo nekoliko minuta kasnije stigao je i Dejan.
|
|
Kada smo skoro popili kafu i spremali se da platimo račun i krenemo dalje, prišao nam je taj mladi čovek. Zove se Milan i upravo je završavao smenu.
|
Platili smo račun, ali umesto da ustanemo i odemo, ušli smo u razgovor sa njim. I to ni manje ni više nego o kosmogoniji.
|
|
Bili smo zapanjeni širinom njegovog znanja i temama koje ga zanimaju. Pošto je završio smenu, zamolili smo ga da sedne za naš sto.
|
Više od sat vremena živo smo razgovarali o kosmogoniji, Lepenskom Viru, Vedama i različitim tumačenjima daleke prošlosti.
|
|
Dragi prijatelji, skoro nismo imali priliku da sa tako mladim čovekom razgovaramo na takvom nivou. Pred nama je bio momak koji radi kao konobar u malom gradu, a razgovarali smo s njim kao da razgovaramo sa doktorom nauka.
|
I upravo je u tome lepota života: nikada ne znate iza čijeg se svakodnevnog posla krije veliki, radoznali um. Ne znate ko je šta pročitao, o čemu razmišlja kada ostane sam i koliki svet nosi u sebi.
|
|
Kasnije sam pokušavala da odlučim da li da vam ovog utorka pišem o oporezivanju usluga koje se pružaju stranim licima ili o tome kako se roba može prodavati na Kosovo i Metohiju na zakonski ispravan način.
|
Međutim, obe stručne teme nekako su ostale u drugom planu.
|
|
Milan je pokrenuo bujicu misli koja me čitavog dana nije napuštala.
|
|
Tako smo uveče, šetajući pored Dunava i gledajući u pravcu Lepenskog Vira, Dejan i ja gotovo u isti glas rekli:
|
„Sutra idemo na hodočašće.“
|
|
Na našem jeziku to znači: idemo u Lepenski Vir.
|
Svake godine posećujemo taj muzej. Nije važno što poznajemo gotovo svaki njegov milimetar. Već sam čin silaska sa magistrale i hodanja kroz divnu hladovinu za nas predstavlja prelazak u jedan drugačiji svet.
|
|
Tim putem idemo u tišini. Kao da polako ulazimo u daleku prošlost.
|
Volimo da obiđemo muzej, ali isto toliko volimo da posle obilaska više od sat vremena sedimo u hladovini i razgovaramo sa kustosom. Svaki put pokrene se neka nova tema. Svaki put saznamo nešto novo ili ono što smo već znali sagledamo iz drugačijeg ugla.
|
|
Meni je poznavanje daleke istorije veoma važno.
|
|
Potreban mi je taj povremeni povratak u prošlost. Potreban mi je reset. Potrebni su mi mir i tišina kako bih mogla da živim i radim u vremenu koje je, iz mog ugla, napravljeno tako da čoveka neprestano iscrpljuje i troši.
|
Složićete se: što imamo više pomoći i podrške savremene tehnologije, kao da imamo sve manje vremena.
|
Propisi se umnožavaju. Posao se ne smanjuje, već se multiplikuje. Novi alati ubrzavaju jedan deo rada, ali se odmah pojavljuju novi zahtevi, nove obaveze, novi rokovi i nove informacije koje moramo da pratimo.
|
Hteli mi to ili ne, zatrpani smo poslovima, propisima i njihovom primenom. A da i ne pominjem hiperprodukciju teških, uznemirujućih i često zastrašujućih informacija kojima smo svakodnevno izloženi.
|
Odgovor mora odmah.
Odluka mora odmah.
Tekst mora odmah.
Rezultat mora odmah.
|
|
Čak se i odmor pretvorio u još jednu obavezu koju treba dobro organizovati, fotografisati i pokazati.
|
Zato za sebe mogu sasvim otvoreno da kažem:
|
Ne uklapam se u instant vreme.
|
Možda ćete se zapitati kako to mogu da kažem kada u tehničkom i tehnološkom smislu potpuno pripadam ovom vremenu. Koristim savremene alate, pratim promene, radim onlajn, objavljujem na digitalnoj platformi i prihvatam sve pogodnosti koje nam novo doba pruža.
|
|
Ne bežim od tehnologije. Naprotiv, rado je prihvatam kada mi pomaže da radim bolje, lakše i preciznije.
|
|
Ali ne prihvatam ideju da sve što je brzo automatski mora biti i dobro.
|
Ne želim instant znanje.
Ne želim instant odnose.
Ne želim instant zaključke.
|
Ne želim ni život sastavljen samo od rokova, obaveza i neprekidnog jurcanja ka sledećem zadatku.
|
Da bih išla u korak sa vremenom, meni je neophodno da deo godine provedem na mirnim mestima, tamo gde dan zaista traje 24 časa.
|
|
Potrebno mi je da prošetam pored Dunava i pogledam zvezde. Da sednem u hladovinu. Da u muzeju koji sam posetila mnogo puta ponovo zastanem pred istim eksponatom. Da razgovaram sa ljudima bez gledanja na sat. Da saslušam mladog konobara iz malog grada i otkrijem koliko znanja, radoznalosti i širine nosi u sebi.
|
To za mene nije gubljenje vremena.
|
To je način da svom vremenu vratim smisao.
|
Možda se ne uklapam u instant vreme, ali ne osećam potrebu ni da mu se potpuno prilagodim.
|
|
Ne odbacujem brzinu. Odbacujem zahtev da sve mora biti brzo.
|
|
Jer postoje misli koje se ne mogu misliti na brzinu. Postoje razgovori koji ne mogu trajati pet minuta. Postoje znanja koja se ne stiču preko noći. Postoje poslovi u kojima prečica može skupo da košta. I postoji kvalitet koji zahteva vreme, pažnju i prisustvo.
|
Zato ću i dalje koristiti sve mogućnosti savremenog sveta, ali ću čuvati pravo da zastanem.
|
Da razmislim.
Da proverim.
Da povežem.
Da se vratim izvorima.
|
Da nešto uradim temeljno, čak i kada svi oko mene žure.
|
|
I da, makar povremeno, siđem sa magistrale, prođem kroz hladovinu i u tišini krenem prema Lepenskom Viru.
|
|
Jer ponekad upravo povratak u daleku prošlost pomaže da jasnije vidimo vreme u kojem danas živimo.
|
|
|
|
Pozdravljam vas dragi prijatelji🤝 i želim vam svako dobro🌞🌈.
|
|
|
|
|
Ako ne želite da primate ove mejlove, kliknite na OVDE.
|
|
|
|
|