Priča za razbuđivanje: Pozajmice između povezanih lica nisu besplatne

Utorak je naš dan za druženje najdraži moji online prijatelji..

Veoma davno sam čula jednu rečenicu koja mi se urezala u pamćenje:

„Deci se pričaju priče da bi lakše zaspala. Odraslima se pričaju priče da bi se probudili.“

Ovo pismo pišem baš sa tom namerom – da vas malo probudim kada je reč o poslovanju između povezanih lica i izveštajima o transfernim cenama.

Jer, i posle toliko godina otkako se u Srbiji primenjuju propisi o transfernim cenama, i dalje dolazim u situaciju da novim klijentima objašnjavam jednu te istu stvar. I svaki put vidim isto iznenađenje na licima ljudi.

Kako su firme preuzele ulogu banaka

U praksi danas vidimo sledeće:

Privredni subjekti sve češće pozajmljuju novac jedni drugima.
Umesto da firma koja je nelikvidna ide u banku po kredit, ona se obrati povezanoj firmi, vlasniku ili drugom društvu u grupi.

Razlozi su jasni i potpuno ljudski:

brže se realizuje,
nema kreditnog odbora,
nema hipoteke,
nema zaloga,
nema komplikovane dokumentacije.

Zakon to dozvoljava.
Privrednici mogu da daju pozajmice drugim privrednim subjektima.

Ali…

Problem nastaje kada su u pitanju pozajmice između povezanih lica i kada se one daju bez kamate.

Šta kaže zakon (bez komplikovanja)

Ako povezano lice da pozajmicu bez kamate, država kaže sledeće:

Postoji obaveza da se obračuna nenaplaćena kamata po kamatnoj stopi koju svake godine propisuje Ministarstvo finansija, u skladu sa principom „van dohvata ruke“.

Za 2025. godinu to je uređeno:

Pravilnikom o kamatnim stopama koje su u skladu sa principom „van dohvata ruke“, objavljenim u „Službenom glasniku RS“, br. 17/2025.

Bez obzira na to što:

vi niste fakturisali kamatu,
vi niste naplatili kamatu,
vi niste imali prihod,

u poreskom bilansu morate da iskažete nenaplaćenu kamatu kao prihod koji uvećava poresku osnovicu.

I tu obično nastaje šok.

Rečenica zbog koje se klijenti najviše uznemire

Kada to prvi put čuju, reakcija je skoro uvek ista:

„Kako da platim porez na kamatu koju nisam ni obračunao, ni naplatio?“

Tada im kažem jednu rečenicu, veoma jednostavno i direktno:

„To što vi ne cenite svoj novac i pozajmljujete ga bez kamate – država ga ceni.“

I objašnjenje ide ovako:

Da je firma uzela kredit od banke:

banka bi obračunala kamatu,
banka bi imala dobit,
ta dobit bi bila oporezovana,
država bi prihodovala porez.

Kada vi kao povezano lice date pozajmicu bez kamate:

država ne želi da izgubi taj poreski prihod,
zato vam propisuje da se kamata obračuna „fiktivno“,
i da se plati porez na tu kamatu.

Kratko i jasno.
Bez emocija. Bez rasprave. Bez prostora za tumačenje.

Zašto transferne cene nisu birokratija, već zaštita

U tom trenutku klijenti shvate dve stvari:

1. Da problem ne nestaje ako ga ignorišu.

2. Da im je mnogo pametnije da imaju:

o studiju o transfernim cenama,

o pravilno obračunatu nenaplaćenu kamatu,

o uredno iskazanu stavku u poreskom bilansu.

I tada obično kažu:

„Pa nama je jeftinije da vas angažujemo nego da rizikujemo.“

I to je suština.

Jer kazna sama po sebi često i nije najveći problem.

Pravi problem nastaje kada:

dođe poreska inspekcija,
sedne u firmu 7 do 10 dana,
traži ugovore, obračune, dokumentaciju,
zaustavi rad ljudi,
stvori nervozu,
poremeti poslovanje cele firme.

To je skupi stres.
To je gubitak vremena.
To je gubitak fokusa.

Zašto ovo pišem baš sada

Zato što vidim da se ista priča ponavlja iz godine u godinu:

pozajmice bez kamate,
bez razmišljanja o posledicama,
bez transfernih cena,
sa uverenjem: „Ma neće nas niko gledati.“

A iskustvo mi govori:
gledaju.
i gledaju baš tu.

Transferne cene su danas jedno od prvih pitanja koje se otvara kod kontrole povezanih lica.

Mala poruka za kraj

Ovo pismo nije napisano da vas uplaši.
Napisano je da vas probudi.

Ako imate:

pozajmice između povezanih lica,
transakcije sa povezanim društvima,
kamate koje niste obračunali,
ugovore koje niste sagledali iz ugla transfernih cena,

onda je možda pravi trenutak da se zapitate:
da li je sve zaista mirno ili samo imate sreće?

Znanje ne služi da bi se komplikovalo poslovanje.
Znanje služi da bi se poslovalo mirno.

I zato ovu priču stalno ponavljam – ne zato što je nova, već zato što je važna.

Tiho.
Bez dramatike.
Ali sa puno odgovornosti.

Ako vam je ovo pismo razjasnilo makar jednu dilemu – ono je ispunilo svoju svrhu.

P.S. Dragi prijatelji, kao što sam vam i najavila od februara pišem vam svake druge nedelje.

Pozdravljam vas dragi prijatelji🤝 i želim vam svako dobro🌞🌈.

Biljana Trifunović

Ako ne želite da primate ove mejlove, kliknite na OVDE.

Unsubscribe | Manage your subscription
biljana@ifa.co.rs