|
|
|
|
Život, ljubav i zahvalnost
|
|
|
Dragi prijatelji,
Utorak je naš dan za druženje najdraži moji online prijatelji.
|
|
|
danas sam mislila da vam, iako je praznik, napišem jedno pismo puno radosti i lepih utisaka.
U petak, 7. novembra, Ekonomski fakultet u Beogradu organizovao je okupljanje generacije 1975. godine – naše zlatne generacije.
Dodeljivali su se Zlatni indeksi, i mnogi su ponovo seli u klupe Amfiteatra 1, tamo gde su nekada počeli njihovi profesionalni putevi.
Za mog supruga Dejana i mene to je trebalo da bude poseban dan – jer smo jedini iz te generacije koji smo studirali zajedno, i tu studentsku ljubav krunisali brakom koji traje već 40 godina.
|
|
Mesecima smo se spremali, tražili kontakte, obnavljali uspomene i radovali se susretu.
|
Ali, život je, kao i uvek, imao druge planove.
|
Moj rođeni mlađi brat, Velibor, bio je bolestan još od maja. Dali smo sve od sebe da mu pomognemo.
U sredu smo ga smestili u bolnicu. Rekli su da nije životno ugrožen – i to nas je umirilo.
Zbog gripa posete nisu bile dozvoljene, a jedina veza s njim bio je bolnički telefon.
|
U petak u 13h, svega nekoliko sati pre polaska na fakultet, pozvala sam bolnicu da čujem kako je.
Doktorka mi je rekla da se njegovo stanje tokom noći naglo pogoršalo. Da je kritično.
Da, uprkos zabrani poseta, dođemo odmah – njegova ćerka, sin i ja.
|
Taj poziv je promenio sve.
Umesto na fakultet, otišli smo u bolnicu.
Jedan po jedan smo ulazili, u zaštitnoj opremi, da ga vidimo, pomazimo i – ne sluteći da je kraj – oprostimo se.
|
Sat vremena kasnije, dok smo se vraćali kući, Velibor je tiho zaspao i prešao na drugu stranu.
Ista doktorka me pozvala da mi saopšti vest.
Tišina. Neverica. Bol.
|
|
Naše Zlatne indekse u naše ime preuzela je naša kuma, takođe iz naše generacije — i taj gest nosi simboliku koju nikada neću zaboraviti.
|
Život uvek pronađe način da poveže radost i tugu, da nas podseti koliko su uspomene i ljudi koji nas okružuju dragoceni.
|
|
Dragi moji, već šest i po godina zajedno delimo znanje, iskustvo, radost i veru da posao ima smisla samo ako ga radimo sa srcem.
|
Zato sam želela da ovo pismo podelim i sa vama.
Jer život nije samo posao, propisi, obaveze i rokovi.
|
Postoje trenuci koji nas nateraju da zastanemo, da pustimo emociju, da tugujemo – i da, polako, nastavimo dalje.
|
Danas, dok čitate ovo pismo, ja sam na sahrani svog mlađeg brata.
Znam da život ide dalje.
|
Znam i da je tuga drugo ime ljubavi.
|
Svoju ljubav prema njemu nosiću zauvek u sebi.
I nastaviću dalje — sa zahvalnošću, sa mirom i sa sećanjem na sve što nas je povezivalo.
|
Čuvajte svoje bližnje.
I ne zaboravite da živite — sada.
|
Toplo vas pozdravljam,
Biljana Trifunović
|
|
|
|
|
Ako ne želite da primate ove mejlove, kliknite na OVDE.
|
|
|
|
|