Zasnivanje radnog odnosa za vreme neplaćenog odsustva

Zasnivanje radnog odnosa za vreme neplaćenog odsustva i mirovanja radnog odnosa

Za vreme mirovanja radnog odnosa, u situacijama kada je zaposlenom odobreno neplaćeno odsustvo zbog privatnih obaveza ili brige o detetu do tri godine života, nije moguće zasnivanje radnog odnosa kod drugog poslodavca, osim u slučajevima mirovanja radnog odnosa koja podrazumevaju, odnosno omogućavaju zasnivanje radnog odnosa kod drugog poslodavca

(Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-6/326/2015-02 od 14.10.2015. godine)

„Povodom zahteva u kome se ukazuje na to da su u toku sprovođenja Odluke o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. godinu, uvidom u radne knjižice zaposlenih kod subjekata privatizacije uočene česte pojave korišćenja prava zaposlenih na neplaćeno odsustvo, te da je potrebno mišljenje ovog sektora da li zaposleni za vreme neplaćenog odsustva mogu da zasnuju radni odnos kod drugog poslodavca, obaveštavamo o sledećem:

Neplaćeno odsustvo i mirovanje radnog odnosa su radnopravni instituti koji su propisani u više odredaba Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 – dalje: Zakon), i to:

1) U članu 78. Zakona propisano je da poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drugačije određeno.

Slučajevi za koje poslodavac može odobriti neplaćeno odsustvo, kao i dužina trajanja neplaćenog odsustva nisu određeni zakonom, niti zakon upućuje da se ovo pitanje reguliše opštim aktom ili ugovorom o radu, što znači da poslodavac ima slobodu da ceni da li u konkretnom slučaju može da odobri zaposlenom korišćenje neplaćenog odsustva, imajući u vidu razloge iznete u zahtevu zaposlenog, kao i da njegovo odsustvo neće da remeti organizaciju i proces rada.

Svrha neplaćenog odsustva po ovom osnovu su pre svega, porodične i druge obaveze zaposlenog koje zahtevaju da privremeno odsustvuje s rada, te smo mišljenja da se ovo odsustvo ne može da koristi radi zasnivanja radnog odnosa kod drugog poslodavca.

2) U članu 101. Zakona propisano je da jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje s rada dok dete ne navrši tri godine života. Za vreme odsustvovanja s rada iz stava 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drugačije određeno.

Prema tome, neplaćeno odsustvo po navedenom članu Zakona utvrđeno je kao pravo zaposlenog – roditelja deteta do tri godine života da odsustvuje s rada da bi bio uz dete. Svrha ovog odsustva nije zasnivanje radnog odnosa kod drugog poslodavca.

3) U članu 79. Zakona o radu propisano je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drugačije određeno, ako odsustvuje s rada zbog:

1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;

2) upućivanja na rad u inostranstvo od poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;

3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona;

4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;

5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere – vrati na rad kod poslodavca.

Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.

Polazeći od navedenih odredaba Zakona, određeni slučajevi mirovanja radnog odnosa podrazumevaju i zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme kod drugog poslodavca (stav 1. tač. 2-4), odnosno obavljanja funkcije za vreme koje ostvaruje prava po osnovu rada (plata, odnosno naknada za rad, obavezno socijalno osiguranje i dr.). Pored toga, zaposleni iz stava 3. ovog člana može da, u skladu s međunarodnim sporazumima, za vreme boravka u inostranstvu bude radno angažovan.

Ukazujemo na to da se neplaćeno odsustvo, kao pravo iz radnog odnosa, utvrđuje i kolektivnim ugovorima, kako u pogledu slučajeva, tako i u pogledu trajanja odsustva.“