Priznavanje i naknadno vrednovanja zajma

Način priznavanja i naknadnog vrednovanja zajma odobrenog po netržišnim uslovima od strane vlasnika primenom tržišne kamatne stope

Međunarodni standard finansijskog izveštavanja – MSFI 9 Finansijski instrumenti

Ukoliko je zajam, između povezanih pravnih lica koja su pod zajedničkom kontrolom, ugovoren po drugačijoj kamatnoj stopi, nego što je tržišna kamatna stopa, zajmodavac i zajmoprimac su dužni da metodom efektivne kamatne stope (primenjujući tržišnu umesto ugovorene kamatne stope), preračunaju diskontovanu vrednost datog, odnosno dobijenog zajma, i po toj fer vrednosti priznaju sredstvo, odnosno obavezu, a razliku evidentiraju kao dobitak ili gubitak. Naime, zajmodavac i zajmoprimac, nezavisno od ugovorenog plana otplate, evidentiraju prihode, odnosno rashode od kamate primenom efektivne kamatne stope, dok dobitak ili gubitak nastao kao razlika između obračunate fer vrednosti i nominalne transakcione vrednosti predstavlja doprinos vlasnika ili raspodelu vlasnicima. Dakle, zajmoprimac iskazuje na osnovnom računu obavezu po dobijenom zajmu u visini nominalne vrednosti, dok obračunati diskont priznaje na korektivnom računu kao umanjenje osnovnog računa zajma

(Mišljenje Ministarstva finansija (iz nadležnosti računovodstvenih propisa), br. 011-00-805/2022-04 od 31.10.2022. godine)

„Zakonom o računovodstvu (“ Sl. glasnik RS“, br. 73/2019 i 44/2021 – dr. zakon – dalje: Zakon), koji je stupio na snagu 1. januara 2020. godine, uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika, organizacija računovodstva, računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, Registar pružalaca računovodstvenih usluga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaji o plaćanjima autoritetima vlasti i nefinansijsko izveštavanje, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.

U predmetnom zahtevu koji je dostavio obveznik „AB“, d.o.o. Beograd, između ostalog, navedeno je sledeće:

Društvo sa sedištem u zemlji članici Evropske unije (dalje: Matično lice) je vlasnik 100% udela u društvu iz Srbije (dalje: Poreski obveznik). Matično lice je Poreskom obvezniku odobrilo beskamatni interkompanijski zajam (dalje: Zajam), sa rokom dospeća 31. avgust 2024. godine;
Računovodstveno obuhvatanje obaveze na osnovu Zajma, odnosno inicijalnog priznavanja i naknadnog odmeravanja, je dato u nastavku:
Okvir za sastavljanje finansijskih izveštaja Poreskog obveznika je važeći Zakon, odnosno MRS/MSFI u smislu Zakona;
Poreski obveznik je u skladu sa zahtevima Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja – MSFI 9 Finansijski instrumenti („Sl. glasnik RS“, br. 123/2020 – dalje: MSFI 9) odnosno Međunarodnog računovodstvenog standarda – MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje („Sl. glasnik RS“, br. 123/2020 – dalje: MRS 39), obaveze po osnovu Zajma inicijalno priznao u vrednosti primljenog Zajma umanjene za obračunati diskont na osnovu svođenja obaveze na fer vrednost;
U iznosu ukupno obračunatog diskonta priznat je i ostali osnovni kapital, imajući u vidu da na ovaj način obračunati diskont predstavlja davanje od strane matičnog pravnog lica;
Na osnovnom računu obaveza po osnovu Zajma, Zajam je iskazan u visini nominalne vrednosti zajma, dok je obračunati diskont priznat na korektivnom računu kao umanjenje osnovnog računa Zajma;
Obaveze po osnovu Zajma naknadno su odmeravane po amortizovanoj vrednosti, tako što je ukupno obračunati diskont amortizovan i iskazan na teret rashoda od kamata u svakoj poslovnoj godini;
Finansijski izveštaji Poreskog obveznika bili su predmet nezavisne revizije, gde nije bilo zapažanja po osnovu gore navedenog računovodstvenog obuhvatanja.

Odredbama člana 2. tačka 4) Zakona propisano je da su Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (dalje: MSFI), Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje („Sl. glasnik RS“, br. 123/2020) (Conceptual Framework for Financial Reporting), Međunarodni računovodstveni standardi (dalje: MRS) (International Accounting Standards – IAS), MSFI (International Financial Reporting Standards – IFRS), tumačenja izdata od strane Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda (International Financial Reporting Interpretations Committee – IFRIC), čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija (dalje: Ministarstvo). Prevod MSFI koji utvrđuje i objavljuje Ministarstvo čine Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje, osnovni tekstovi MRS i MSFI izdati od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, kao i tumačenja izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda, u obliku u kojem su izdati, i koji ne uključuju osnove za zaključivanje, ilustrujuće primere, smernice, komentare, suprotna mišljenja, razrađene primere i drugi dopunski objašnjavajući materijal koji može da se usvoji u vezi sa standardima, odnosno tumačenjima, osim ako se izričito ne navodi da je on sastavni deo standarda, odnosno tumačenja.

U skladu sa MSFI 9, isključivo po transakcionoj ceni početno se priznaju (evidentiraju) samo potraživanja po osnovu prodaje (nastala u skladu sa Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja – MSFI 15 Prihod od ugovora sa kupcima („Sl. glasnik RS“, br. 123/2020 – dalje: MSFI 15)), koja ne sadrže značajnu komponentu finansiranja i za koja je primenjena opcija iz tačke 63. MSFI 15 (iako sadrže značajnu komponentu finansiranja, očekuje se da neće proteći duže od godinu dana od prometa dobara i usluga i naplate po tom osnovu, pa mogu da se priznaju po transakcionoj ceni).

Za sva ostala finansijska sredstva i obaveze (što uključuje i kredite i zajmove), važi opšte pravilo iz tačke 5.1.1 MSFI 9 da se početno priznaju:

po fer vrednosti – ukoliko je reč o finansijskom sredstvu i obavezi koje se vodi po fer vrednosti kroz Bilans uspeha; ili
po fer vrednosti uvećanoj ili umanjenoj za troškove transakcije koji se mogu direktno pripisati sticanju ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze – ukoliko se vodi po amortizovanoj vrednosti ili po fer vrednosti kroz ostali rezultat.

Kada je reč o sredstvu, odnosno obavezi po tržišnim uslovima, transakciona cena će po pravilu odgovarati fer vrednosti, pa u tom slučaju neće biti potrebne nikakve korekcije u početnom priznavanju. Ovo je slučaj za redovne kredite banaka, ali i za pozajmice (od povezanih i nepovezanih strana) koje su po svim aspektima ugovorene po tržišnim uslovima, ugovorena kamatna stopa odgovara kamatnoj stopi po kojoj bi se konkretni entitet u datom trenutku mogao zadužiti u istom iznosu, roku, načinu otplate, obezbeđenjima i drugim bitnim odlikama kredita, odnosno zajma.

Međutim, ukoliko je konkretni Zajam ugovoren po nešto drugačijoj kamatnoj stopi, višoj ili nižoj nego što je tržišna kamatna stopa u konkretnim okolnostima, zajmodavac i zajmoprimac su (u velikom broju slučajeva) dužni da metodom efektivne kamatne stope, primenjujući tržišnu umesto ugovorene kamatne stope, preračunaju diskontovanu vrednost datog, odnosno dobijenog zajma, i po toj fer vrednosti priznaju sredstvo, odnosno obavezu, a razliku evidentiraju kao dobitak ili gubitak.

Posebno ukazujemo da ukoliko je zajam između povezanih pravnih lica pod zajedničkom kontrolom (što je slučaj iz predmetnog pitanja), odnosno između zavisnog pravnog lica i vlasnika (fizičkog lica ili matičnog pravnog lica), taj dobitak ili gubitak nastao kao razlika između obračunate fer vrednosti i nominalne transakcione vrednosti suštinski predstavlja doprinos vlasnika ili raspodelu vlasnicima. U tom slučaju, nezavisno od ugovorenog plana otplate, i zajmodavac i zajmoprimac evidentiraju prihode, odnosno rashode od kamate primenom efektivne kamatne stope, razvojem diskonta po tržišnoj kamatnoj stopi, čime će se obračunata (umesto ugovorene) glavnica ukamaćivati do iznosa koji stvarno treba da se otplati.

Dakle, imajući u vidu sve navedeno, mišljenja smo da je u konkretnom slučaju Poreski obveznik postupio ispravno sa računovodstvenog aspekta i sa stanovišta primene relevantnih MRS/MSFI, s obzirom da je na osnovnom računu obaveza po osnovu dobijenog Zajma, iskazan Zajam u visini nominalne vrednosti istog, dok je obračunati diskont priznat na korektivnom računu kao umanjenje osnovnog računa Zajma. Takođe, obaveze po osnovu Zajma naknadno su odmeravane po amortizovanoj vrednosti, tako što je ukupno obračunati diskont amortizovan i iskazan u poslovnim knjigama Poreskog obveznika na teret rashoda od kamata u svakoj poslovnoj godini.

Na kraju, želimo da ukažemo da je, saglasno članu 43. stav 2. Zakona, za istinito i pošteno prikazivanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, odnosno konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja i konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju pravnog lica propisana kolektivna odgovornost (zakonskog zastupnika, organa upravljanja, nadzornog organa i lica koje sastavlja finansijske izveštaje delujući u okviru nadležnosti koje su im zakonom i internom regulativom pravnog lica odnosno preduzetnika dodeljeni), odnosno u konkretnom slučaju Poreski obveznik je u obavezi da sastavi finansijske izveštaje u skladu sa odgovarajućom regulativom (MRS/MSFI), dok je krajnja odgovornost revizora da potvrdi, odnosno izrazi mišljenje o usklađenosti tih finansijskih izveštaja sa pomenutom regulativom.“