Ne postojanje obaveze plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava

(Ne) postojanje obaveze plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava u slučaju kada dužnik izvrši zamenu ispunjenja novčane obaveze prenosom prava svojine na nepokretnosti poveriocu po osnovu poravnjanja pred sudom ili javnim beležnikom

Kada jedno lice drugom duguje određeni iznos novca pa, umesto vraćanja novca, u sporazumu sa poveriocem sačinjenom u formi poravnanja u postupku pred sudom ili javnim beležnikom, izvrši zamenu ispunjenja tako što poveriocu prenese pravo svojine na nepokretnosti, čime dužniku prestaje obaveza vraćanja dugovanog novca, sa poreskog stanovišta taj prenos prava svojine na nepokretnosti smatra se prenosom uz naknadu koji je predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava – pod uslovom da se na taj prenos ne plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00858/2022-04 od 26.9.2022. godine)

„Prema odredbi člana 23. stav 1. tač. 1) i 5) Zakona o porezima na imovinu  („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – odluka US, 47/2013, 68/2014 – dr. zakon, 95/2018, 99/2018 – odluka US, 86/2019, 144/2020 i 118/2021 – dalje: Zakon), porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti, odnosno prava korišćenja građevinskog zemljišta.

Prenosom uz naknadu, koji je predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava, smatra se i sticanje prava svojine i drugih prava iz člana 23. Zakona na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog pojedinačnog akta državnog, odnosno drugog nadležnog organa ili lica sa javnim ovlašćenjem (član 24. tačka 1) Zakona).

Prema odredbi člana 24a tačka 1) Zakona, od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzima se prenos, odnosno sticanje apsolutnog prava iz čl. 23. i 24. Zakona na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Prema odredbi člana 308. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020), obaveza prestaje ako poverilac u sporazumu sa dužnikom primi nešto drugo umesto onoga što mu se duguje.

Prema tome, kada jedno lice drugom duguje određeni iznos novca pa, umesto vraćanja novca, u sporazumu sa poveriocem sačinjenom u formi poravnanja u postupku pred sudom ili javnim beležnikom, izvrši zamenu ispunjenja tako što poveriocu prenese pravo svojine na nepokretnosti, čime dužniku prestaje obaveza vraćanja dugovanog novca, sa poreskog stanovišta taj prenos prava svojine na nepokretnosti smatra se prenosom uz naknadu koji je predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava – pod uslovom da se na taj prenos ne plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.“