Popis zaliha robe i stalnih sredstava namenjenih prodaji za 2022. godinu

Kao i kod ostalih popisa imovine i obaveza, prilikom popisa zaliha robe i sredstava namenjenih prodaji imenuje se komisija za vršenje popisa čiji članovi nisu nadležni za sredstva koja popisuju niti su rukovodioci nadležnih za ta sredstva.

Popis zaliha robe

Prema Pravilniku o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanje privredna društva koja se bave prometom robe na veliko i malo putem skladišta, stovarišta, prodavnica, robnih kuća i samoposluga dužni su da popišu robu na zalihama sa stanjem na dan 31. 12. 2022. godine i  da knjigovodstveno stanje usklade sa stvarnim stanjem prema popisu.

Popis robe vrši se po mestima gde se roba nalazi i po odgovornim licima koja njome rukuju, kao i po računima na kojima se vodi u računovodstvu:

  • 131 – Roba u magacinu,
  • 132 – Roba u prometu na veliko,
  • 133 – Roba u skladištu, stovarištu i prodavnicama kod drugih pravnih lica,
  • 134 – Roba u prometu na malo, iskazuje se vrednost zaliha robe u prodajnim objektima na malo,
  • 135 – Roba u obradi, doradi i manipulaciji, iskazuje se vrednost zaliha robe koja je data na pakovanje i druge oblike dorade i obrade,
  • 136 – Roba u tranzitu,
  • 137 – Roba na putu.

Prilikom popisa komisiji se mogu dati popisne liste sa rednim brojevima artikala, ali ne smeju im se dati knjigovodstveni podaci pre nego što oni završe sa popisom i ne potpišu popisne liste.

Popis robe u prodajnim i drugim objektima vrši se na način da se popis vrši posebno za:

  • ispravnu robu;
  • oštećenu ili robu sa greškom;
  • robu čiji je rok istekao;
  • robu na putu, odnosno robu koja je otpremljena do 31.12.2022. godine, a kupac nije potvrdio prijem robe;
  • tuđu robu (roba u komisionoj prodaji, konsignaciji ili na čuvanju);
  • roba za koju se predlaže umanjenje vrednosti, odnosno roba za koju se utvrđuje neto prodajna vrednost.

Popisne liste moraju da sadrže:

  • stvarno stanje, odnosno podatke utvrđene popisom,
  • knjigovodstveno stanje, odnosno podatke o stanju zaliha preuzete iz knjigovodstvene evidencije,
  • razlike utvrđene popisom, odnosno poređenjem stvarnog i knjigovodstvenog stanja.

Popisna komisija stvarno stanje robe utvrđuje brojanjem, merenjem, procenom i drugim postupcima, dobijeni podaci se upisuju u popisne liste. Roba koja je u pakovanju i neoštećena popisuje se prema pakovanju, fakturi i drugim dokumentima koji prate robu, a roba koja je rastesita ili kabasta se procenjuje prema zapremini, težini ili na neki drugi način.

U slučaju da pravno lice vodi permanentnu količinsku i vrednosnu evidenciju o ulazu i izlazu zaliha robe, kao stanje po popisu može prema Pravilniku o popisu upisati njihovo knjigovodstveno stanje, pod uslovom da je komisija za popis najmanje jednom u toku godine popisala zalihe i da su viškovi i manjkovi utvrđeni tim popisom evidentirani u skladu sa odlukom nadležnog organa.

Poređenjem stvarnog i knjigovodstvenog stanja utvrđuje se da li ima viškova ili manjkova, nakon upisa vrednosti robe vrši se vrednosna procena viškova i manjkova ukoliko postoje i vrednosno usklađivanje popisanih zaliha robe.

Kada se vrši popis komisione robe, pored popisa potrebno je da se u skladu sa Pravilnikom o evidenciji prometa robe i usluga na dan 31.12.2022. godine izvrše odgovarajuća knjiženja u Knjizi evidencije prometa i usluga – Obrazac KEPU, uz izdavanje vlasniku robe dokumenta Evidencija isplaćene i vraćene komisione robe – Obrazac KR-1. Navedeno iz razloga što se pod 1.1.2019. godine u obrascu KEPU knjiži zaduženje na osnovu Prijemno-evidencionog lista komisione robe – Obrazac KR.

Roba koja se nalazi kod drugog pravnog lica ili preduzetnika, to pravno lice ili preduzetnik je dužno da na posebne popisne liste popiše tu robu i te popisne liste dostavi vlasniku robe.
Roba kojoj je istekao rok upotrebe istekao se takođe popisuje na posebnim popisnim listama, ukoliko je nemoguće tu robu iskoristiti u druge svrhe, popisna komisija predlaže otpis te robe.
Roba koja je oštećena se popisuje na posebnim listama i utvrđuje se da li se može korigovati cena robe usled oštećenja ili je popraviti kod proizvođača u garantnom roku.

Prema Pravilniku o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike, pravno lice ili preduzetnik je dužno da obračuna nabavnu vrednost robe na računu 130 – Obračun nabavke robe. U nabavnu vrednost robe ulazi svi prateći troškovi nabavke. Nakon što se utvrdi nabavna vrednost robe knjiži se na računu 130 i ta vrednost se prenosi na odgovarajuće račune grupe 13. Na dan 31.12.2021. godine, na računu 130 može da postoji saldo samo ukoliko nisu evidentirani svi troškovi vezani za konkretnu nabavku robe, odnosno ako nisu dostavljene fakture, pa nije moguće utvrditi nabavnu cenu. U ovom slučaju, potrebno je popisati i račun 130 i navesti razloge usled kojih nije izvršen obračun nabavke konkretne robe.

Pravna lica i preduzetnici koji primenjuju MRS/MSFI za MSP priznavanje i vrednovanje robe vrše prema Odeljku 13 koji propisuje način vrednovanja isto kao i MRS 2. Prema MRS 2 zalihe se odmeravaju po nižoj od sledeće dve vrednosti – nabavnoj vrednosti, odnosno ceni koštanja ili neto ostvarivoj vrednosti.

Ukoliko nije moguće robu prodati po nabavnoj vrednosti onda se utvrđuje neto prodajna vrednost robe. To je procenjena vrednost po kojoj se može prodati roba usled oštećenja, zastarelosti ili pada njene prodajne cene. Ukoliko se za neku robu utvrdi neto prodajna vrednost potrebno je prilikom popisa utvrditi razliku između nabavne i neto prodajne vrednosti. Ispravka vrednosti će se u bilansu stanja upisati na računu 139 – Ispravka vrednosti robe, a u bilansu uspeha kao rashod na računu 584 – Obezvređenje zaliha materijala i robe.

Takođe, društvo ima obavezu da prema MRS 2, u napomenama uz finansijske izveštaje, pored ostalog, obelodani:

  • iznos zaliha priznat kao rashod tokom perioda;
  • iznos svih eventualnih otpisa zaliha priznatih kao rashod tokom perioda;
  • iznos bilo kog ukidanja otpisa zaliha koji je priznat kao smanjenje iznosa zaliha priznatog kao rashod u datom periodu;
  • okolnosti ili događaji koji su doveli do ukidanja otpisa zaliha.

Popis robe u magacinu

Vrednost zaliha robe u magacinu pre stavljanja robe u promet iskazuje se na računu 131. Roba koja se nalazi na računu 131 je roba koja se skladišti i tek kasnije doprema u veleprodajne i maloprodajne objekte. Pravna lica koja na ovom računu iskzuju robu uglavnom imaju skladišta, stovarišta i vrše centralizovanu nabavku robe. U magacinu, roba se čuva, sortira, pakuje u manja ili veća pakovanja i vrše se druge pripreme za prenos u objekat gde se vrši prodaja robe.  Roba u magacinu se vodi po nabavnoj vrednosti i po nabavnoj vrednosti se i vrši popis robe u magacinu.

Popis robe u prometu na veliko

Vrednost zaliha robe u prodajnim objektima na veliko se nalizi na računu 132. Roba u prometu na veliko se vodi po nabavnim ili prodajnim cenama. Ukoliko se roba vodi po prodajnim cenama vrši se svođenje na nabavnu cenu pomoću odstupanja. Za evidentiranje robe u prometu na veliko potrebno je obezbediti sledeće evidencije:

  • finansijsko knjigovodstvo u kojem se evidentira ulaz, izlaz i stanje robe izraženo u novčanim iznosima;
  • robno knjigovodstvo, odnosno knjigu robe, čiji oblik i sadržina nisu propisani, ali se roba obično vodi po vrsti, količini i vrednosti u zavisnosti od izabranog metoda obračuna izlaza sa zaliha;
  • Knjigu evidencije prometa i usluga – Obrazac KEPU koji se vodi posebno za svaki objekat, prodajno mesto, odnosno poslovnu prostoriju i u njemu se roba vodi po cenama po kojima se vodi u poslovnim knjigama u skladu sa propisima o računovodstvu.

Prodajna cena robe u prometu na veliko se sastoji od nabavne cene i razlike u ceni. U popisnim listama roba se iskazuje po cenama po kojima se vodi u knjigovodstvu.

U skladu sa MRS 2 obračun izlaza zaliha se vrši prema:

  • FIFO metoda i
  • metoda prosečne podnerisane cene.

ukoliko se roba u prometu na veliko vodi po nabavnim cenama, obračun izlaza sa zaliha se vodi po nabavnim cenama.

Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica troškovi materijala i nabavna vrednost prodate robe priznaju u iznosima obračunatim primenom metode ponderisane prosečne cene ili FIFO metode.
Prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost prilikom nabavke robe ukoliko je dobavljač obveznik PDV, ulazna faktura dobaljača sadrži iznos PDV koji se knjiži na teret računa 270 ukoliko su ostvarena prava za odbitak prethodnog poreza. Ukoliko dobavljač nije obveznik PDV, plaćeni PDV prilikom nabavke robe ulazi u nabavnu vrednost robe.

Prilikom popisa robe ukoliko nastane manjak treba utvrditi da li taj manjak podleže oporezivanju PDV, a ukoliko podleže treba utvrditi poresku stopu i visinu poreske obaveze.

Primer popisne liste robe na stovarištu na dan 31. 12. 2022. godine

R. br. Šifra Naziv robe Jed. mere Stanje po popisu Stanje po knjigama Višak Manjak
količina cena iznos količina cena iznos količina iznos količina iznos
1. Roba A kom. 1.200 750 900.000 900 750 675.000 300 225.000
2. Roba B kg 500 200 100.000 500 200 100.000
3. Roba C kg 150 2.500 375.000 150 375.000
4. Ukupno: 1.000.000 1.150.000 225.000 375.000

 

Popis robe u skladištu, stovarištu ili prodavnicama kod drugih pravnih lica

Roba koja se nalazi u skladištu, stovarištu ili prodavnicama kod drugih pravnih lica evidentira se na računu 133. Pravno lice ili preduzetnik kod koga se nalazi tuđa roba dužan je da izvrši popis te robe na posebnim popisnim listama i da te liste dostavi vlasniku robe. Vlasnik robe nakon što dobije popisne liste od pravnog lica ili preduzetnik kod koga se nalazi njegova roba, dužan je da uporedi stanje sa popisa sa stanjem na računu 133. Ukoliko vlasnik robe ne dobije popisne liste od pravnog lica ili preduzetnika kod koga se nalazi njegova roba, on je dužan da izvrši popis prema dokumentima pod kojima je predata roba pravnom licu ili preduzetniku, takođe treba da proveri da li je ta roba prodata, a kod njega nisu knjiženi prihodi po tom osnovu.

Popis robe u prometu na malo

Zalihe robe koja se nalazi u maloprodajnim objektima evidentira se na računu 134. To je roba namenjena prodaji krajnjim potrošačima.

Roba koja se nalazi u prometu na malo vodi se po prodajnim cenama sa ukalkulisanim PDV ukoliko je vlasnik robe obveznik PDV i sa ukalkulisanom razlikom u ceni. Ukoliko vlasnik robe nije obveznik PDV, plaćeni PDV ulazi u nabavnu vrednost robe. U okviru računa 134 se otvaraju analitički računu na kojima se nalazi prodajna cena, ukalkulisani PDV i razlika u ceni za svaki maloprodajni objekat.

Popis se vrši za svaki maloprodajni objekat pojedinačno. Popisna komisija utvrđuje da li je maloprodajni objekat zadužen  svom robom koja se nalazi u njemu, kao i gde se lageruje roba. Popisna komisija takođe utvrđuje koji je poslednji dan kada je zadužena roba, kao i koji je poslednji fiskalni isečak za prodatu robu, ti podaci se takođe unose u popisnu listu.

U popisne liste unose svi podaci koji su utvrđeni popisom:

  • nomenklaturni broj;
  • naziv artikla i bliže oznake kvaliteta, dimenzije i sl;
  • jedinica mere;
  • količina utvrđena merenjem ili brojanjem;
  • cena, koja se uzima sa etikete koja se nalazi na svakom komadu robe, ili sa markice, ili iz kalkulacije o zaduženju maloprodajnog objekta. Komisija proverava ispravnost cene na osnovu evidencije cena koji vodi maloprodajni objekat i uvidom u kalkulaciju cena po kojima se zadužuje objekat;
  • vrednost ukupne količine svakog pojedinačnog artikla (cena pomnožena količinom konkretnog artikla).

Knjigovodstveno stanje se unosi prema računu 134, zatim se upoređuje sa popisanim stanjem za svaku maloprodajni objekat, i na osnovu toga se utvrđuje višak ili manjak. Ukoliko dođe do velikih odstupanja, koja nisu uzrok odstupanja, onda treba proveriti:

  • da li je u fiskalnoj kasi pravilno izvršeno razvrstavanje robe po stopama PDV;
  • da li je po kalkulaciji maloprodajne cene pravilno ukalkulisan PDV;
  • da li su pravilno izvršeni obračuni i knjiženja.

 

Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 401-00-1345/2015-16 od 25.5.2015. godine:

Prema podacima iz zahteva, kompanija „XY“ doo obavlja delatnost trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićem i duvanom. Usled sličnosti pojedinih proizvoda (npr. žvake sa različitim ukusima i sl.) i procedura koje se sprovode u maloprodajnim objektima često dolazi do zamena/grešaka u evidentiranju prilikom prijema/popisa pojedinih proizvoda što rezultuje u nerealnim manjkovima/viškovima utvrđenim prilikom vršenja popisa. U predmetnom zahtevu naveli ste i neke uzroke koji mogu dovesti do prikazivanja nerealnih viškova/manjkova prilikom popisa (npr. prijem pojedinih proizvoda evidentira se dva puta greškom, proizvod se evidentira pod pogrešnom šifrom prilikom prijema usled sličnosti pakovanja, izgleda i vrste pojedinih proizvoda i dr.).

Imajući u vidu navedeno, kao i podatke iz zahteva, mišljenja smo da, sa aspekta računovodstvenih propisa (pre svega predmetnog pravilnika kojim se uređuje popis i usklađivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem) nema smetnji da kompanija „XY“ doo vrši prebijanje manjkova, odnosno viškova robe nastalih po osnovu zamena. S tim u vezi, napominjemo da je neophodno da u konkretnom slučaju kompanija „XY“ doo, svojim internim aktima i procedurama, definiše kriterijume kojima bi se bliže preciziralo šta se smatra zamenom usled koje može doći do prebijanja nastalih manjkova i viškova robe (prema našem mišljenju jedan od kriterijuma bi svakako trebalo da bude proizvod iste, odnosno slične vrste, npr. slične vrste šećera, hleba, žvaka i sl).

Posebno želimo da ukažemo, da, prema našem mišljenju, „XY“ doo može svojim internim aktima predvideti utvrđivanje manjkova ili viškova na nivou kompanije (uz obavezno dokumentovanje istih, potvrdu od strane formirane centralne popisne komisije i sl.), ali je, u svakom slučaju, pre toga neophodno izvršiti popis na nivou svih pojedinačnih maloprodajnih objekata (pripremiti popisne liste na nivou svakog objekta) i s tim u vezi sačiniti pojedinačne izveštaje o izvršenom popisu.“

 

Prilikom popisa robe u maloprodajnim objetkima, ukoliko se u maloprodajnom objektu prodaje sopstvena roba i proizvodi, oni se popisuju u posebne popisne liste, takođe ukoliko se prodaje tuđa roba, ta roba se popisuje na posebnim popisnim listava, jedan primerak se zadržava dok se drugi šalje vlasniku robe.

Prema propisima o trgovini, roba se ne može staviti u promet ukoliko nije evidentirana u Knjizi evidencije prometa robe i usluga – Obrazac KEPU po prodajnim cenama, a zaduženje u ovim evidencijama se prilikom nabavke robe vrši na osnovu kalkulacije.

Primer popisne liste robe u prodavnici na dan 31.12.2022. godine

R. br. Šifra Naziv robe Jed. mere Stanje po popisu Stanje po knjigama Višak Manjak
količina cena vrednost količina cena vrednost količina vrednost količina vrednost
1. Roba X kom 2.000 100 200.000 1.500 100 150.000 500 50.000
2. Roba Y kg 1.000 250 250.000 1.000 250 250.000
3. Roba Z L 500 200 100.000 600 200 120.000 100 20.000
4. Ukupno: 550.000 520.000 50.000 20.000

 

Popis robe na doradi, obradi i manipulaciji

Vrednost zaliha robe koja je data na pakovanje i druge oblike dorade i obrade, iskazuje se na računu 135. Troškovi dorade, obrade i manipulacije uvećavaju nabavnu vrednost robe. Ako račun za doradu, obradu i manipulaciju sadrži PDV, obveznik ima pravo na odbitak PDV ako je ispunio uslove za pravo na odbitak prethodnog poreza. Popis se vrši u posebnim popisnim listama kod pravnog lica ili preduzetnika kod koga se nalazi roba i jedan primerak se dostavlja vlasniku robe.

Popis robe u tranzitu i na putu

Roba u tranzitu se evidentira na računu 136, a roba na putu se evidentira na računu 137. Roba u tranzitu i roba na putu se retko popisuju, ukoliko se popisuje popis te robe se vrši na posebnim popisnim listama na osnovu verodostojne dokumentacije.

Popis stalnih sredstava namenjenih prodaju

Prema Pravilniku o Kontnom okviru i sadržini računa Kontnog okvira okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike na računima grupe 14 – Stalna sredstva namenjena prodaji nalaze se nematerijalna imovina, zemljišta, građevinski objekti i druge nekretnine i postrojenja, oprema i biološka sredstva namenjena prodaji, odnosno koja su preneta sa računa korišćenih sredstava na osnovu odluke o prodaji, kao i sredstva poslovanja koje će biti obustavljeno, a sredstva otuđena, u skladu sa Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja – MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja.

Pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP, kao i mikro pravna lica i preduzetnici koji za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima primenjuju Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 89/2020– dalje: Pravilnik za mikro i druga pravna lica), evidentiranje na računima Kontnog okvira vrše u skladu sa tim aktom. Na računima grupe 14 ova pravna lica iskazuju samo sredstva kupljena radi prodaje.

Dakle, za pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP, kao i Pravilnik za mikro i druga pravna lica, nije dozvoljeno reklasifikovanje stalnih sredstava na stalna sredstva namenjena prodaji čak i kad se donese odluka o prodaji. Kod ovih pravnih lica, stalna sredstva za koja postoji odluka o prodaji ostaju da se evidentiraju na stalnim sredstvima, s tim što je to pokazatelj da treba da se testiraju na obezvređenje, shodno čemu se ukoliko postoje dokazi, vrši umanjenje vrednosti.

U okviru grupe 14, stalna sredstva namenjena prodaji iskazuju se na sledećim računima:

  • 140 – Nematerijalna imovina namenjena prodaji,
  • 141 – Zemljište namenjeno prodaji,
  • 142 – Građevinski objekti namenjeni prodaji,
  • 143 – Investicione nekretnine namenjene prodaji,
  • 144 – Ostale nekretnine namenjene prodaji,
  • 145 – Postrojenja i oprema namenjena prodaji,
  • 146 – Biološka sredstva namenjena prodaji,
  • 147 – Sredstva poslovanja koje se obustavlja.

Na računima grupe 14 obuhvataju se tri grupe stalnih sredstava namenjenih prodaji u skladu sa MSFI 5:

1) stalna imovina koja je pribavljena radi dalje prodaje;

2) stalna imovina koja je korišćena, pa je naknadno doneta odluka o prodaji;

3) sredstva poslovanja koje se obustavlja.

Stalna sredstva namenjena prodaji moraju biti stalno dostupna na tržištu, prodavac stalnih sredstava mora stalno da traži kupca dok je stalna imovina namenjena prodaji. Takođe stalna imovina koja je namenjena prodaji mora biti u stanju da bude odmah prodata.

Da bi sredstvo bilo klasifikovano kao stalno sredstvo namenjeno prodaji, potrebno je da budu ispunjeni sledeći uslovi:

  • sredstvo mora biti dostupno za prodaju u svom trenutnom stanju;
  • prodaja sredstva mora biti verovatna u roku jedne godine od dana priznavanja kao sredstva namenjenog prodaji;
  • sredstvo treba da ima knjigovodstvenu vrednost.

Stalna sredstva namenjena prodaju se evidentiraju po ceni koja je niža od knjigovodstvene vrednosti, tj. po fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje. Stalna sredstva namenjena prodaji se ne amortizuju sve dok im je namena za prodaju.

 

odluka

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Dejan Trifunović