Popis obaveza i vanbilansne evidencije za 2022. godinu

Godišnjim popisom su obuhvaćene i kratkoročne obaveze i dogoročne obaveze prema Pravilniku o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem.
Kod popisa obaveza potrebno je da se obaveze popišu na različitim popisnim listama:

obaveze sadržane u hartijama od vrednosti;
obaveze u dinarima;
obaveze u devizama;
posebno obaveze za koje ne postoje uredne isprave.

Kod popisnih lista obaveze su popisane prema računima glavne knjige, popisna komisija je dužna da proveri i usaglasi obaveze prema pristiglim IOS i drugim dokumentima.

Pravno lice vrši popis obaveza koje se evidentiraju prema Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, preduzetnike i zadruge, a on ih ima na dan 31.12.2022. na računima grupe:

40 – Dugoročna rezervisanja;
41 – Dugoročne obaveze;
42 – Kratkoročne finansijske obaveze;
43 – Obaveze iz poslovanja;
44 – Obaveze iz specifičnih poslova;
45 – Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada;
46 – Druge obaveze;
47 – Obaveze za PDV;
48 – Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine

Radi bržeg i tačnije obavljanja popisa potrebno je izvršiti određene radnje pre samog popisa:

uskladiti poslovne knjige, odnosno dnevnik sa glavnom knjigom;
uskladiti analitičku evidenciju obaveza sa sintetičkom evidencijom obaveza;
pripremiti plan popisa obaveza, odnosno uputstvo na osnovu kojeg će se izvršiti popis obaveza i popisne liste sa specificiranim obavezama;
usaglasiti obaveze sa poveriocima, na osnovu odgovarajuće isprave (Izvoda otvorenih stavki, zapisnika o međusobnom usklađivanju imovine i obaveza ili nekog drugog dokumenta o međusobnoj usklađenosti).

Takođe je potrebno utvrditi da li neke obaveze nisu zastarele prema Zakonu o obligacionim pravima.

Pravno lice je dožno da sa poveriocima uskladi obaveze prema Zakonu o računovodstvu. Obaveze sa poveriocima se usaglašavaju prema odgovarajućim ispravama. Poverilac je dužan da dostavi spisak obaveza koje pravno lice nije izmirilo. Obaveze je potrebno usaglasiti pre dostavljanja finansijskih izveštaja. Ukoliko su obaveze zaključene u stranoj valuti a nisu izmirene do 31.12.2022. godine potrebno ih je preračunati po srednjem kursu na taj dan.

Ukoliko se ne usaglase obaveze na finansijskim izveštajima se uz račune stavlja Napomena.

Popis dugoročnih rezervisanja

Pravna lica koja primenjuju MRS, odnosno MSFI, računovodstveno obuhvatanje rezervisanja vrše u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom – MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina („Sl. glasnik RS“, br. 35/2014 – dalje: MRS 37).

Pravna lica koja primenjuju Međunarodni standard finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete („Sl. glasnik RS“, br. 83/2018 – dalje: MSFI za MSP), računovodstveno obuhvatanje rezervisanja vrše u skladu sa odredbama paragrafa 21. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina.

Mikro i druga pravna lica računovodstveno evidentiranje rezervisanja vrše u skladu sa članom 26. Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. br. 89/2020 – dalje : Pravilnik za mikro i druga pravna lica).

Rezervisanje se priznaje i računovodstveno evidentira kada su kumulativno ispunjena sledeća tri uslova:

društvo ima sadašnju obavezu (zakonsku ili izvedenu) kao posledicu prošlog događaja;
verovatno je da će doći do odliva resursa radi izmirenja obaveza; i
može se napraviti pouzdana procena iznosa obaveza.

U slučaju da opisani uslovi nisu ispunjeni, rezervisanja se ne priznaju. Takođe, pored navedenih uslova, rezervisanja se priznaju samo u onim slučajevima kada je iznos tih rezervisanja materijalno značajan.

Dugoročna rezervisanja iskazuju se na sledećim računima grupe 40:

Račun 400 – Rezervisanja za troškove u garantnom roku, iskazuju se rezervisanja za rizike po osnovu troškova za održavanje proizvoda u garantnom roku, a za koje je ostvaren prihod u punom iznosu. Uvodi se uvek kada se izdaci po osnovu garantnog roka očekuju u budućem periodu u odnosu na period prodaje. To znači da uvođenje ovog rezervisanja više nije uslov da garantni rok bude duži od godinu dana.
Račun 401 – Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava, iskazuju se obrazovanje, korišćenje i ukidanje dugoročnih rezervisanja za obnavljanje zemljišta, da bi se zemljište posle korišćenja dovelo u prvobitno stanje, da bi se sprečio nastanak štete, ako šteta ipak nastane da bi se otklonila (deponija pepela, površinski kopovi, itd.)
Račun 403 – Rezervisanja za troškove restrukturiranja utvrđena računovodstvenim politikama u skladu sa MRS. Restrukturiranje je program koji se planira i kontroliše od strane rukovodstva, i na osnovu koga se značajno menja obim posla ili način na koji se poslovanje vodi.
Račun 405 – Rezervisanje za troškove sudskih sporova, iskazuju se rezervisanja po osnovu postojećih sudskih sporova koji se vode protiv pravnih lica i preduzetnika, počev od 2014. godine u skladu sa Pravilnikom o kontnom okviru.
Račun 409 – Ostala dugoročna rezervisanja, iskazuju se rezervisanja za izdate garancije i druga jemstva, rezervisanja po osnovu štetnih ugovora i druga rezervisanja u skladu sa MRS 37, MSFI za MSP i usvojenim računovodstvenim politikama.
Pored dugoročnih rezervisanja u Pravilniku od 2014. godine, propisan je i račun kratkoročnih rezervisanja 467- Obaveze za kratkoročna rezervisanja, na kome se iskazuju kratkoročna rezervisanja za troškove i rizike koji se priznaju i vrednuju u skladu sa MRS 37 i drugim relevantnim MRS iračunovodstvenom politikom.

Rezervisanja imaju različitu vrednost u knjigovodstvu i prilikom popisa koju procenjuje popisna komisija. Potrebno je proveriti da li je realna vrednost rezervisanja i ukoliko je potrebno korigovati vrednost kako bi se prikazala što realnija vrednost rezervisanja. U popisnim listama se upisuju u jednu kolonu knjigovodstvene vrednosti rezervisanja, a u drugu vrednost rezervisanja koju je procenila popisna komisija. Rezervisanja koja prema proceni neće biti utrošena se po predlogu ukidaju, takođe ukoliko se ustanovi da neka rezervisanja neće biti dovoljna za pokrivanje obaveza onda se na teret rashoda povećavaju rezerve.

Popisom rezervisanja se proverava da li pravna lica i preduzetnici koji primenjuju MRS/MSFI iskazuju rezervisanja na propisan način. Na dan bilansa stanja, u napomenama uz finasijske izveštaje društvo koje primenjuje MRS 37 i odeljak 21 MSFI za MSP, za svaku vrstu rezervisanja obelodanjuje:

usklađivanje koje pokazuje:
- knjigovodstvenu vrednost i iznos na početku i na kraju perioda;
- dodatna rezervisanja napravljena u periodu, uključujući povećanje postojećih rezervisanja;
- iznose korišćenja (uključene i odobrene na teret rezervisanja) tokom perioda;
- neiskorišćene iznose stornirane tokom perioda; i
- povećanje tokom perioda diskontovanog iznosa koji nastaje zbog protoka vremena i efekte svake promene diskontne stope.
Kratak opis prirode obaveza i očekivano vreme dospeća svih proisteklih odliva ekonomskih koristi;
pokazatelje neizvesnosti u vezi sa iznosom ili vremenom dospeća ovih odliva. Kada je potrebno obezbediti dovoljne informacije, društvo obelodanjuje osnovne pretpostavke pravljene u pogledu budućih događaja; i
iznos svake očekivane nadoknade, navodeći iznos svih delova imovine priznat za tu očekivanu nadoknadu.

Dakle popisom rezervisanja se proveravaju računovodstvene procene rezervisanja jer može biti više različitih procena na osnovu kojih se sprovode knjiženja na računima dugoročnih rezervisanja.

Popis pasivnih vremenskih razgraničenja

Postoje dve vrste vremenskih razgraničenja, to su aktivno i pasivno vremensko razgraničenje, i svrha prikazivanja vremenskih razgraničenja je da se realnije prikažu rezultati poslovanja jednog privrednog društva, prihoda i rashoda u periodu u kom i pripadaju.

Odredbama člana 22. Pravilnika, na grupi 28 – Aktivna vremenska razgraničenja evidentiraju se troškovi plaćeni u toku poslovne godine koji se odnose na narednu poslovnu godinu i prihodi po osnovu kojih su nastali troškovi u tekućoj godini, a koji nisu fakturisani za tekuću godinu.

Na grupi računa 49 – Pasivna vremenska razgraničenja, u skladu sa odredbama člana 38. Pravilnika, iskazuju se unapred naplaćeni, odnosno obračunati prihodi i troškovi tekućeg perioda za koje nije primljena isprava, ili kad obaveza plaćanja nastaje u budućem periodu, kao i odložene poreske obaveze i razgraničene obaveze za porez na dodatu vrednost.

S obzirom da se popis vremenskih razgraničenja vrši iz knjigovodstvene dokumentacije, pre popisa je potrebno da odgovorno lice koje se bavi knjigovodstvom pripremi svu dokumentaciju, da proknjiži svu dokumentaciju koja se odnosi na vremenska razgraničenja. Nakon toga dokumentaciju vezanu za vremenska razgraničenja dostavlja popisnoj komisiji koja vrši procenu vremenskih razgraničenja. Vrednost vremenskih razgraničenja se može razlikovati, knjigovodstvena vrednost može biti drugačija od procenjene vrednosti. Prilikom popisa komisija u popisnim lista u jednu kolonu upisuje knjigovodstvenu vrednost vremenskih razgraničenja, a u drugu kolonu upisuje procenjenu vrednost. Ukoliko postoji razliga između knjigovodstvene i procenjene vrednosti razlika se upisuje u posebnu kolonu.

Prilikom ispitivanja dokumenata komisija treba da se pridržava sledećih računovodstvenih načela:

načela doslednosti (u smislu da li je korišćena ista politika vrednovanja iz perioda u period),
načela opreznosti, i
načela uzročnosti prihoda i rashoda, dosledno se pridržavajući pravila da se na pozicijama vremenskih razgraničenja mogu razgraničiti samo troškovi za koje je pouzdano utvrđeno da se odnose na buduće prihode koji su izvesni. Na isti način potrebno je preko pasivnih vremenskih razgraničenja odložiti iskazivanje prihoda za period u kojem će biti iskazani troškovi koji se odnose na taj prihod.

Popisom vremenskih razgraničenja se utvrđuje da li je potrebno vršiti ispravke knjigovodstvenih vrednosti vremenskih razgraničenja.

Popis obaveza po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda

Popis obaveza po osnovu poreza na dodatu vrednost na dan bilansa vrši se sravnjenjem i usaglašavanjem sa Poreskom upravom i jedinicama lokalne samouprave po osnovu drugih javnih prihoda koji su u njihovoj nadležnosti.

Popis vanbilansne aktive i pasive

Prema odredbama člana 64. Pravilnika, na računima grupe 88 – Vanbilansna aktiva, iskazuju se sredstva uzeta u zakup, osim sredstava uzetih u finansijski lizing, preuzeti proizvodi i roba za zajedničko poslovanje, komisiona roba, roba u konsignaciji, materijal primljen na obradu i doradu i ostala sredstva koja nisu u vlasništvu pravnog lica i preduzetnika.

Na računima grupe 89 – Vanbilansna pasiva, iskazuju se obaveze po osnovu sredstava iskazanih na računima grupe 88.

Prema članu 2. stav 5. Pravilnika o popisu, pravno lice, odnosno preduzetnik kod koga se nalazi imovina drugih pravnih lica, odnosno preduzetnika dužan je da tu imovinu popiše na posebnim popisnim listama, koje dostavlja pravnom licu, odnosno preduzetniku vlasniku tih sredstava.

Komisiona i konsignaciona roba se popisuje od strane komisionara i konsignacionara koji nakon izvršenog popisa dostavljaju popisne liste vlasniku robe. Konsignaciona roba je pod carinskim nadzorom i njenu evidenciju vodi i nadležna carinarnica, potrebno je da se stanje utvrđeno popisom kod konsignatora uporedi sa evidencijom kod carinarnice. Takođe, na računima vanbilansne aktive i pasive iskazuju se i data jemstva, garancije i avali za račun drugih lica. Data jemstva i garancije, kao instrumenti obezbeđenja, predstavljaju potencijalnu obavezu. Obaveze po osnovu izdatih jemstva i garancija u potpunosti zadovoljavaju definiciju potencijalne obaveze, koja se ne priznaje u poslovnim knjigama kao obaveza, sve dok ne postane izvesno da će jemac odnosno garant imati odliv sredstava po tom osnovu, već se vrši obelodanjivanje u Napomenama uz finansijske izveštaje.

Popis obaveza po osnovu datih jemstava i garancija vrši se korišćenjem više izvora:

pregledom zaključenih ugovora o jemstvima i garancijama i upoređenjem sa knjigovodstvenom evidencijom;
usaglašenjem sa podacima iz IOS-a poslovnih banaka o iskazanim vanbilansnim stavkama;
pregledom i poređenjem dokumentacije sa podacima o izdatim jemstvima i garancijama dobijenim od Udruženja banaka Srbije – Kreditni biro. Adresa i osnovni podaci Udruženje banaka Srbije – Kreditni biro su sledeći:
- Bulevar kralja Aleksandra 86/II
- 11000 Beograd
- Tel: 011 30 20 765, 011 30 20 571
- Fax: 011 30 20 570
- E-mail: kreditni.biro@ubs-asb.com