0

Popis kod mikro pravnih lica i preduzetnika u 2022. godini

Godišnji popis kod mikro pravnih lica i preduzetnika u 2022. godine može da izvrši samo jedno lice bez formiranja popisne komisije, ukoliko ne postoje uslovi za formiranje komisije.

• Popis kod mikro pravnih lica;
• Popis kod preduzetnika koji po sistemu dvojnog knjigovodstva vode poslovne knjige;
• Popis kod preduzetnika koji su paušalni poreski obveznici

Privredna društva koja su u finansijskim izveštajima za 2021. razvrstana po veličini u MIKRO kao i preduzetnici, u 2022. godini popis može da izvši samo jedno lice bez formiranja komisija i sl.

Prema Zakonu o računovodstvu (“Sl. glasnik RS”, br. br. 73/2019 i 44/2021), član 6., mikro pravna lica su privredni subjekti koja ispunjavaju dva od tri kriterijuma:

1. prosečan broj zaposlenih 10;
2. poslovni prihod 700.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;
3. prosečna vrednost poslovne imovine (izračunata kao aritmetička sredina vrednosti na početku i na kraju poslovne godine) 350.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Preduzetnici se, u smislu Zakona o računovodstvu, smatraju mikro pravnim licima

Prema Zakonu, postoje tri oblika preduzetnika u odnosu na način vođenja poslovnih knjiga, i to su preduzetnici koji poslovne knjige vode:

• po sistemu dvojnog knjigovodstva
• po sistemu prostog knjigovodstva, (poljoprivredna gazdinstva)  i
• paušalno oporezovani ukupan prihod do 6.000.000 dinara.

Popis kod mikro pravnih lica i preduzetnika koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva

Preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva vode knjige u skladu sa Zakonom o računovodstvu i vode sledeće knjige:

• dnevnik,
• glavnu knjigu, i
• pomoćne knjige.

Mikro pravna lica i preduzetnici koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva mogu svojim opštim aktom, odnosno pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama opredeliti da prilikom računovodstvenog vrednovanja imovine i obaveza primenjuju:

• Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 89/2020 – dalje: Pravilnik za mikro i druga pravna lica), ili
• Međunarodni standard finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete (“Sl. glasnik RS”, br. 83/2018 – dalje: MSFI za MSP).

Mikro pravna lica koja vode dvojno knjigovodstvo u 2022. godini radiće popis isto kao i pravna lica.

Popis kod preduzetnika koji poslovne knjige vode po sistemu prostog knjigovodstva – poljoprivredna gazdinstva

Vrste poslovnih knjiga koje su dužni da vode preduzetnici koji svoje poslovanje vode po sistemu prostog knjigovodstva propisane su odredbama Pravilnika o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva („Sl. glasnik RS“, br. 140/2004 i 44/2018 –  Pravilnik o prostom knjigovodstvu).

Odredbama člana 3. Pravilnika o prostom knjigovodstvu propisani su obavezni obrasci poslovnih knjiga i to:

– PK-1 – Poslovna knjiga prihoda i rashoda (dalje: PK-1) i

– PK-2 – Knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara.

Pored navedenih poslovnih knjiga preduzetnik, u zavisnosti od delatnosti koju obavlja, sastavlja i pojedinačne, pomoćne evidencije, iz kojih odgovarajuće podatke knjiži u poslovnoj knjizi, i to na obrascima:

– Kalkulacija prodajne cene broj ______________ (KL);

– List dnevnog prometa ugostitelja (DPU);

– Evidencija o kupovini, preradi, proizvodnji i prometu proizvoda od plemenitih metala i dragog kamenja (PM), čiji je sastavni deo Potvrda o kupovini i zameni plemenitih metala i dragog kamenja (PM-1);

– Evidencija o gotovim proizvodima (GP);

– Prijemni – evidencioni list komisione robe (KR), čiji je sastavni deo obrazac Evidencija prodate, isplaćene i vraćene komisione robe (KR-1).

Ukoliko je preduzetnik obveznik poreza na dodatu vrednost (dalje: PDV), u obavezi je da vodi evidenciju PDV u skladu sa zakonom i podzakonskim propisima kojima se uređuje sistem PDV i to nezavisno od poslovnih knjiga i pomoćnih evidencija koje vodi i sastavlja u skladu sa Pravilnikom o prostom knjigovodstvu.

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva, popis sredstava, potraživanja i obaveza, vrši na način propisan čl. 15. i 16. Pravilnika o prostom knjigovodstvu. Finansijski rezultat poslovanja utvrđuje se na kraju poslovne godine na osnovu podataka iz poslovnih knjiga i popisa robe, repromaterijala, osnovnih sredstava, sitnog inventara, potraživanja i obaveza, shodno članu 14. Pravilnika o prostom knjigovodstvu. Finansijski rezultat poslovanja iskazuje se na obrascu BU – Bilans uspeha.

Preduzetnici koji knjige vode po sistemu prostog knjigovodstva su obavezni da pre sastavljanja finansijskog rezultata izvrše popis i usaglašavanje stvarnog i knjigovodstvenog stanja.

Pravilnikom o prostom knjigovodstvu nije preciziran broj članova popisne komisije, popis može obaviti jedno lice, ukoliko to dozvoljava obim posla koji treba da se obavi.

Preduzetnici koji vode knjige po sistemu prostog knjigovodstva ne mogu da utvrde finansijski rezultat poslovanja, ukoliko prethodno ne izvrše popis robe, materijala, gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje, zbog toga što se nabavna vrednost prodate robe, nabavna vrednost materijala na zalihama i nabavna vrednost materijala sadržanog u prodatim gotovim proizvodima, može utvrditi samo na osnovu popisa.

Nabavna vrednost kupljene robe, rezervnih delova i nabavna vrednost kupljenog materijala, u prostom knjigovodstvu se evidentira na teret rashoda prilikom kupovine, odnosno u koloni 12 PK-1. Usled navedenog, nabavna vrednost prodate robe, i nabavna vrednost materijala sadržanog u prodatim gotovim proizvodima, utvrđuje se popisom zaliha na kraju perioda za koji se vrši obračun finansijskog rezultata.

Dakle, na kraju godine ili perioda za koji se utvrđuje rezultat poslovanja, prvo se vrši popis robe, materijala, gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje, a zatim se na osnovu nabavne vrednosti kupljene robe i materijala (zbir kolone 12. PK-1), i stanja zaliha na kraju perioda, utvrđuje nabavna vrednost prodate robe i vrednost utrošenog materijala za prodate gotove proizvode, na način da se zbir ove kolone umanjuje za stanje zaliha po nabavnim cenama.

Pored toga što su preduzetnici koji vode knjige po sistemu prostog knjigovodstva dužni da vrše popis na dan 31. decembar, dužni su da vrše popis i prilikom prestanka obavljanja delatnosti, kao i prilikom sastavljanja periodičnog poreskog bilansa. Dakle, dužni su da vrše popis u svim slučajevima kada utvrđuju finansijski rezultat poslovanja.

Popis se vrši posle sprovedenih knjiženja svih poslovnih promena za 2021. godinu, a popisne liste se predaju knjigovodstvu. O knjiženju rezultata popisa odlučuje vlasnik radnje, odnosno preduzetnik pri čemu je dužan da se pridržava svih relevantnih propisa.

Popis osnovnih sredstava i sitnog inventara

Popis osnovnih sredstava i sitnog inventara treba da sadrži sledeće podatke:

– vrstu (naziv) sredstava,

– količinu,

– nabavnu vrednost i

– ispravku vrednosti.

Popisna lista treba da sadrži podatke utvrđene popisom i podatke po poslovnim knjigama, kako bi se utvrdile razlike.

Pre popisa osnovnih sredstava, preduzetnik treba da izvrši obračun amortizacije i da za iznos obračunate amortizacije proknjiži ispravku vrednosti osnovnih sredstava. Obračun amortizacije vrši se prema stopama koje utvrđuje preduzetnik, a prema korisnom veku trajanja, dakle po stopama koje obezbeđuju da se vrednost osnovnog sredstva nadoknadi u toku njegovog veka korišćenja.

Ukoliko se na osnovu izvršenog popisa utvrdi višak osnovnih sredstava, procenjena vrednost konkretnog sredstva se evidentira u PK-2 – Knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara. Ako se utvrdi manjak osnovnog sredstva, ukoliko je preduzetnik obveznik PDV, dužan je da obračuna i plati PDV.

 

Popis osnovnih sredstava i sitnog inventara

Popis osnovnih sredstava i sitnog inventara treba da sadrži sledeće podatke:

• vrstu (naziv) sredstava,
• količinu,
• nabavnu vrednost i
• ispravku vrednosti.

Popisna lista treba da sadrži podatke utvrđene popisom i podatke po poslovnim knjigama, kako bi se utvrdile razlike.

Pre popisa preduzetnici će obračunati amortizaciju osnovnih sredstava i izvršiti ispravku vrednosti tih sredstava. Obračun amortizacije vrši preduzetnik prema stopama tako da nadoknadi sredstvo za vreme njegovog veka trajanja.

Ukoliko se na osnovu izvršenog popisa utvrdi višak osnovnih sredstava, procenjena vrednost konkretnog sredstva se evidentira u PK – 2 – Knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara. Ako se utvrdi manjak osnovnog sredstva, ukoliko je preduzetnik obveznik PDV, dužan je da obračuna i plati PDV.

Primer popisne liste osnovnih sredstava i sitnog inventara na dan 31.12.2021. godine

R. br.	Šifra	Naziv	Stanje po popisu		Stanje po knjigama		Višak	Manjak
			nabavna vrednost	ispravka vrednosti	nabavna vrednost	ispravka vrednosti
1	2	3	4	5	6	7	8	9
1.	01	Stolica	6.500	5.000	6.500	5.000	–	–
2.	03	Sto	14.000	11.000	14.000	11.000	–	–
3.	06	Fiskalna kasa	63.750	42.250	63.750	42.250	–	–
4.	09	Kombi	1.200.000	700.000	1.200.000	700.000	–	–
Ukupno:			1.284.250	758.250	1.284.250	758.250	–	–

 

Popis repromaterijala

Nabavna vrednost robe i nabavna vrednost repromaterijala vodi se u koloni 12 PK – 1.

Popisna lista repromaterijala sadrži sledeće podatke:

• vrstu repromaterijala,
• jedinicu mere,
• količinu,
• nabavnu cenu  i
• nabavnu vrednost zaliha.

Popis repromaterijala obuhvata i repromaterijal sadržan u nedovršenoj proizvodnji i gotovim proizvodima. Repromaterijal sadržan u nedovršenoj proizvodnji i gotovim proizvodima popisuje se na osnovu količine koja je upotrebljena, a koja se utvrđuje prema standardima upotrebe za tu proizvodnju. Ovo je regulisano članom 15. Pravilnika o poslovnim knjigama.

Ukoliko preduzetnik nije obveznik PDV, vrednost zaliha, odnosno nabavna vrednost reprodukcionog materijala sadrži i PDV koji je isporučilac materijala zaračunao u fakturi. Međutim, ukoliko je preduzetnik obveznik PDV, obračunati PDV u fakturi isporučioca materijala se ne knjiži u nabavnu vrednost repromaterijala, odnosno u kolonu 12 PK – 1, već se knjiži u knjizi PDV – Prethodni PDV.

Primer popisne liste reprodukcionog materijala na dan 31.12.2022. godine

R. br.	Vrsta materijala	Jedinica mere	Količina	Nabavna cena	Nabavna vrednost
1	2	3	4	5	6 (4×5)
A) Zalihe reprodukcionog materijala
1.	Materijal X	m	40	600	24.000
2.	Materijal Y	kg	90	800	72.000
Ukupno:					96.000
B) Reprodukcioni materijal u zalihama nedovršene proizvodnje
1.	Materijal X	m	4	600	2.400
2.	Materijal Y	kg	16	800	12.800
Ukupno:					15.200
C) Reprodukcioni materijal u zalihama gotovih proizvoda
1.	Materijal X	m	16	600	9.600
2.	Materijal Y	kg	44	800	35.200
Ukupno:					44.800
Svega (A+B+C)					156.000

 

Popis gotovih proizvoda

U skladu sa Pravilnikom o prostom knjigovodstvu, preduzetnici koji se bave proizvodnjom dužni su da vode Evidenciju o gotovim proizvodima za svaku vrstu proizvoda.

Nakon popisa stanje gotovih proizvoda treba da se poklapa sa Evidencijom o gotovim proizvodima, stanje gotovih proizvoda u koloni 7 u Evidenciji o gotovim proizvodima treba da se slaže sa stanjem popisa.

Primer popisne liste gotovih proizvoda na dan 31.12.2022. godine

R. br.	Naziv	Jedinica mere	Količina	Prodajna cena bez PDV	Vrednost	Stanje po Evidenciji GP	Višak	Manjak
1	2	3	4	5	6 (4×5)	7	8 (6-7)	9 (7-6)
1.	Proizvod A	kg	35	2.250	78.750	50.500	28.250	–
2.	Proizvod B	m	45	600	27.000	30.000	–	3.000
3.	Proizvod C	l	70	1.000	70.000	70.000	–	–
4.	Ukupno:			3.850	175.750	150.500	28.250	3.000

 

Popis robe

Popis robe se vrši na mestima gde se nalazi roba. U slučaju da se roba nalazi kod nekog drugog na doradi ili se nalazi kod komitenta, dužni su da sačine popis na posebnim popisnim listama i dostave ih vlasniku robe.

Popisna lista za popis robe treba da sadrži sledeće podatke:

• vrstu (naziv robe),
• jedinicu mere,
• količinu,
• prodajnu cenu sa porezom po jedinici mere (cena na dan 31.12),
• prodajnu vrednost robe,
• iznos ukalkulisanog poreza (dobija se kada se prodajna vrednost robe pomnoži preračunatom stopom PDV),
• iznos razlike u ceni u vrednosti zaliha robe (iz Obrasca KL, deljenjem rednog broja 9. sa rednim brojem 4. ili primenom preračunate stope razlike u ceni na prodajnu vrednost robe bez PDV) i
• nabavnu vrednost zaliha robe.

Prema odredbama člana 15. Pravilnika o prostom knjigovodstvu, popis robe se vrši tako da se roba zatečena na zalihama 31.12. u popisne liste svrstava po grupama sa istim stopama PDV.

Popis se vrši po cenama po kojima se roba prodaje na dan popisa.

Ukalkulisani PDV dobija primenom preračunate stope PDV na prodajnu vrednost robe. Preračunata stopa se dobija tako što se propisanih 20% PDV pomnoži brojem 100 i rezultat podeli stopom PDV uvećanom za 100 (20×100/120=16,6667).

Ukalkulisana razlika u ceni se dobija kada se na nabavnu vrednost primeni stopa za pokriće troškova prometa, a koja je primenjena pri izradi kalkulacije prodajne cene.

Stanje robe po popisu treba da odgovara zbiru kolone 16 PK – 1, koji je umanjen za iznos položenih pazara od prodate robe uključujući i PDV, odnosno treba da odgovara razlici između zbira kolona 4 i 5 u Knjizi evidencije – Obrazac KEPU.

Ukoliko preduzetnik nije obveznik PDV, nabavna vrednost robe sadrži i PDV koji je isporučilac zaračunao u fakturi, shodno čemu se kod ovih preduzetnika ne iskazuje PDV u popisnim listama.

Manjak robe u prodavnici koji je nastao usled više sile, na iznos tog manjka se ne plaća PDV i akciza. Takođe, PDV se ne plaća na manjak robe nastao u okvirima propisanim Uredbom o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 5/2015 – usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 – usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 – usklađeni din. izn. i 72/2019)

Manjak

Pored toga, akciza se ne plaća na manjak akcizne robe koji je nastao u okvirima propisanim Uredbom o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća akciza („Sl. glasnik RS“, br. 137/2004, 109/2009, 96/2012, 88/2017 i 119/2017).

Ukoliko se manjak ne može pravdati višom silom i ako je rashod po osnovu kala, rastura, kvara i loma iznad okvira propisanih navedenim uredbama, preduzetnik je dužan da na iznos manjka obračuna i plati PDV, odnosno akcizu na akcizne proizvode.

Međutim, manjak robe može nastati i zbog toga što pazar od prodate robe nije uplaćen na tekući račun, odnosno nije knjižen u PK – 1 – Poslovna knjiga prihoda i rashoda. Ukoliko se to desi, preduzetnik je dužan da pazar od prodate robe položi na tekući račun, a da nakon toga utvrdi razliku između popisanog stanja i stanja po knjigama.

Preduzetnici koji se bave prometom robe na veliko vrše popis robe na isti način kao i trgovci na malo. Nakon popisa proverava se da li se slaže stanje popisa sa stanjem u Obrascu KEPU. Ukoliko se stanje ne slaže utvrđuje se višak ili manjak robe, takođe moraju se proveriti sva knjiženja u Obrascu KEPU i da li odgovaraju promenama evidentiranim u PK – 1.

Ukoliko se ustanovi da su nastale greške u knjiženju, potrebno ih je prvo korigovati, pa nakon toga izvršiti poređenje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem. Ako i nakon izvršenih ispravki u knjiženjima, postoji manjak koji se ne može pravdati višom silom i koji je iznad okvira propisanih za kalo, rastur, kvar i lom, za iznos manjka odgovoran je preduzetnik, odnosno odgovorno lice, i dužan je da obračuna i plati PDV i akcizu na akcizne proizvode.

Primer:

Prilikom vršenja popisa u prodavnici, utvrđeno je da se na zalihama nalazi 500 komada robe X prodajne cene 200 dinara sa PDV od 20% i 750 kg robe Y prodajne cene 100 dinara sa PDV od 10%.

Ukoliko stopa za pokriće troškova prometa iznosi 15%, ukalkulisana razlika u ceni za robu X je sledeća:

R. br.	Opis	Iznos
1.	Prodajna vrednost robe	100.000
2.	Ukalkulisani iznos PDV (r. br. 1 x 16,6667)	16.667
3.	Prodajna vrednost bez PDV (r. br. 1 – r. br. 2)	83.333
4.	Ukalkulisana razlika u ceni (r. br. 3 x preračunata stopa razlike u ceni od 13,0434%)	10.869
5.	Nabavna vrednost prodate robe na zalihama (r. br. 1 – r. br. 2 – r. br. 4)	72.464

Ukoliko stopa za pokriće troškova prometa iznosi 25%, ukalkulisana razlika u ceni za robu Y je sledeća:

R. br.	Opis	Iznos
1.	Prodajna vrednost robe	75.000
2.	Ukalkulisani iznos PDV (r. br. 1 x 9,0909)	6.818
3.	Prodajna vrednost bez PDV (r. br. 1 – r. br. 2)	68.182
4.	Ukalkulisana razlika u ceni (r. br. 3 x preračunata stopa razlike u ceni od 20%)	13.636
5.	Nabavna vrednost prodate robe na zalihama (r. br. 1n – r. br. 2 – r. br. 4)	54.546

Popisna lista robe na dan 31.12.2022. godine

R. br.	Šifra	Naziv	Jed. mere	Količina	Prodajna cena sa porezom	Prodajna vrednost	Ukalkulisan porez		Razlika u ceni	Nabavna vrednost
							preračunata stopa poreza	iznos poreza
0	1	2	3	4	5	6 (4×5)	7	8 (6×7)	9 (6-8) x preračunata stopa razlike u ceni	10 (6-(8+9))
1.	003	Roba X (PDV 20%)	kom	500	200	100.000	16,6667	16.667	10.869	72.464
2.	014	Roba Y (PDV 10%)	kg	750	100	75.000	9,0909	6.818	13.636	54.546
3.	Stanje po popisu:					175.000		23.485	24.505	127.010

Stanje u PK – 1 se utvrđuje na sledeći način:

R. br.	Opis	Stanje po knjigama	Stanje po popisu	Višak	Manjak
1	2	3	4	5	6
1.	Zbir kolone 16 PK-1	3.675.000	–	–	–
2.	Iznos položenih pazara od prodate robe – kol. 4a i 4b PK-1	3.500.000	–	–	–
3.	Stanje zaliha (r. br. 1 – r. br. 2)	175.000	200.000	25.000	–

 

Popis komisione robe

Preduzetnici koji vrše komisione poslove u oblasti prometa roba, dužni su da vode posebne evidencije za komisionu robu. Prema odredbama člana 6. Pravilnika o evidenciji, tu evidenciju čine sledeći obrasci:

• KR – Evidencioni list komisione robe,
• KR-1 – Evidencija prodate, isplaćene i vraćene robe,
• KRI – Dnevni izveštaj o prijemu robe u komisionu prodaju od komitenata fizičkih lica,
• KRI-1 – Dnevni izveštaj isplaćene i vraćene robe komitentima fizičkim licima.

Komisionar je dužan da vodi evidenciju komisione robe za svakog komitenta, odnosno vlasnika robe i numeriše je rednim brojevima hronološki, prema prijemu robe od komitenata.

Ukoliko preduzetnik koji vrši komisionu prodaju robe ima stanje primljene i prodate robe, preduzetnik je dužan da popiše tu robu i dostavi primerak popisne liste vlasniku robe. Ukoliko je roba koja nije prodata, na osnovu stanja 31.12. vraćena komitentu, dostavlja mu se jedan primerak Obrasca KR, dok jedan primerak ostaje preduzetniku.

Međutim, ukoliko se jedan deo tuđe robe na dan popisa nalazi na zalihama, preduzetnik je dužan da primeni odredbe člana 15. Pravilnika o prostom knjigovodstvu i da izvrši popis komisione robe na posebnoj popisnoj listi i jedan primerak popisne liste dostavlja komitentu.

Popis potraživanja i obaveza

Popis potraživanja i obaveza vrši se samo ukoliko obveznik vodi pomoćne evidencije za potraživanja i obaveze. Popisne liste u tom slučaju sastavljaju se posebno za potraživanja, a posebno za obaveze i treba da sadrže sledeće podatke:

• redni broj,
• naziv kupca/dobavljača,
• broj fakture ili drugog dokumenta,
• iznos,
• datum dospeća za naplatu odnosno plaćanje i dr.

Prilikom popisa utvrđuje se osnovanost iskazanih potraživanja i obaveza, zastarelost, mogućnost naplate za nenaplaćena potraživanja i predlog za njihovo otpisivanje.

Na osnovu utvrđenog stvarnog stanja i stanja u poslovnim knjigama preduzetnik utvrđuje viškove i manjkove i evidentira ih u poslovnim knjigama.

Unošenje podataka iz popisne liste u PK – 1

U skladu sa Pravilnikom o prostom knjigovodstvu, u PK-1 ne knjiže se iznosi utvrđenih manjkova i viškova po popisu. Naime, početno stanje i svi iznosi nabavljene robe i repromaterijala, izuzev onih iznosa koji se po popisu nalaze na stanju, smatraju se rashodima, tako da bi ponovno knjiženje rashoda po osnovu manjkova predstavljalo dupliranje. Pored toga, svi iznosi zaliha robe i repromaterijala utvrđeni popisom, uključujući i deo koji se smatra viškom, oduzimaju se od međuzbira kolone 12 PK-1, tako da razlika čini iznos koji se odnosi na prodatu robu i utrošen repromaterijal, što znači da nikakve korekcije po tom osnovu nisu potrebne.

Dakle, na osnovu podataka koje obezbeđuju poslovne knjige koje se vode po sistemu prostog knjigovodstva, ne mogu se utvrditi viškovi i manjkovi robe i repromaterijala. U svrhu obezbeđenja tih podataka, potrebno je da preduzetnik vodi i druge pomoćne evidencije koje nisu obavezne.

Unošenje podataka iz popisne liste u PK-1 vrši se u postupku utvrđivanja finansijskog rezultata kada se izvrši popis, a pošto su prethodno proknjižene sve promene koje se odnose na obračunski period. Pre unošenja podataka iz popisnih lista potrebno je sabrati sve kolone sa novčanim vrednostima u PK-1 i njihov zbir iskazati kao međuzbir pre zaključivanja ove knjige.

Podaci koji se utvrde popisom umanjuju međuzbirove kol. 12 do 16 PK-1 i predstavljaju početno stanje za narednu godinu. Umanjenjem ukupnih rashoda u obračunskom periodu za nabavnu vrednost zaliha utvrđenu popisom, na kraju godine utvrđuju se konačni iznosi rashoda koji se odnose na ostvarene prihode u obračunskom periodu. Ovi iznosi se iz odgovarajućih kolona PK-1 preuzimaju na odgovarajuće pozicije Bilansa uspeha.

Popis kod paušalno oporezovanih preduzetnika

Preduzetnici mogu podneti zahtev nadležnom poreskom organu da plaćaju paušalno porez na prihod od samostalne delatnosti, pod uslovom da su ispunjeni ostali zakonom predviđeni uslovi.
Preduzetnik koji porez na dohodak građana plaća na paušalno utvrđen prihod, prema odredbama člana 43. Zakona, vodi knjigu na obrascu KPO – Poslovna knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika.
Preduzetnici koji se paušalno oporezuju nisu u obavezi da vode poslovne knjige, samim tim nisu u obavezi da vrše popis imovine i obaveza, niti da ih usklađuju sa stvarnim i knjigovodstvenim vrednostima. Izuzetak čine zlatarske radnje, koje su u obavezi da evidenciju o kupovini i prodaji proizvoda od plemenitih metala i dragog kamenja vode na Obrascu PM i vrše popis zaliha radi usklađivanja stanja iskazanog u toj knjizi sa stvarnim stanjem.
Popis su u obavezi da izvrše i preduzetnici koji su u 2021. godini bili u režimu paušalnog oporezivanja, a od 1.1.2022. godine gube taj status i obavezni su da vode poslovne knjige. Način vršenja popisa će se razlikovati u zavisnosti od toga da će poslovne knjige voditi po sistemu dvojnog ili prostog knjigovodstva.
Naime, u skladu sa izmenjenim članom 40. Zakona, čije se izmene primenjuju počev od 2014. godine, preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod (dalje: paušalno oporezivanje).
Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:

1. koji obavlja delatnost iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta;
2. koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;
3. u čiju delatnost ulažu i druga lica;
4. čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti – veći od 6.000.000 dinara;
5. koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Preduzetnici koji se bave trgovinom ili ugostiteljstvom u montažnim objetkima ili pokretnim objektima, na njihov zahtev mogu odobriti da plaća porez na pušalno utvrđeni prihod.
Prilikom popisa svih oblika imovine pravilo je da se u popisne liste unosi vrednost imovine po kojoj se vodi u knjigovodstvu.
Preduzetnici koji se paušalno oporezuju i koji će u narednom periodu morati da vode poslovne knjige. Problem se javlja kod popisa imovine čija se vrednost ne nalazi u polovnim knjigama preduzetnika, njihova vrednost se uzima na osnovu dokumenata o kupovini imovine ili procenom vrednosti te imovine.