Određivanje poreskog dužnika za PDV iz oblasti građevinarstva

Određivanje poreskog dužnika za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva u slučaju kada obveznik PDV vrši izradu košuljice za hidroizolaciju i izradu fasade objekta sa materijalom drugom obvezniku PDV

Izrada košuljice za hidroizolaciju i izrada fasade objekta, sa materijalom, smatra se prometom iz oblasti građevinarstva ako je vrednost tog prometa veća od 500.000 dinara, bez PDV

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00335/2022-04 od 19.9.2022. godine)

„U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 5/2015 – usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 – usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 – usklađeni din. izn., 72/2019, 8/2020 – usklađeni din. izn. i 153/2020 – dalje: Zakon), za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV izvrši drugom obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona, obavezu obračunavanja i plaćanja PDV ima primalac dobara i usluga kao poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, ako je vrednost tog prometa veća od 500.000 dinara, bez PDV. Pravilnikom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 37/2021, 64/2021, 127/2021, 49/2022 i 59/2022 – dalje: Pravilnik) bliže se uređuje šta se, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva. S tim u vezi, izrada košuljice za hidroizolaciju i izrada fasade objekta, sa materijalom, smatra se prometom iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, ako je vrednost tog prometa veća od 500.000 dinara, bez PDV. Prema tome, kada obveznik PDV izvrši drugom obvezniku PDV promet iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, čija je vrednost veća od 500.000 dinara, bez PDV, obveznik PDV – primalac dužan je da obračuna PDV i da obračunati PDV plati u skladu sa Zakonom, pri čemu osnovicu za obračunavanje PDV čini iznos naknade koju obveznik PDV – isporučilac prima ili treba da primi za taj promet, bez PDV. PDV se obračunava na dan nastanka poreske obaveze u skladu sa članom 16. tač. 1) i 2) Zakona (dan kada je izvršen promet, odnosno dan kada je plaćena naknada ako je naknada plaćena pre izvršenog prometa).

U računu za promet iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, čija je vrednost veća od 500.000 dinara, bez PDV, obveznik PDV koji vrši predmetni promet ne iskazuje PDV, s obzirom na to da za taj promet nije poreski dužnik u skladu sa Zakonom. Obveznik PDV kojem je izvršen navedeni promet dužan je da obračuna PDV u svojstvu poreskog dužnika iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, kao i da obračunati PDV plati u skladu sa Zakonom.

Kada je reč o pravu na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV – poreskog dužnika iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, ovo pravo može da ostvari pod uslovom da je obračunao PDV u skladu sa ovim zakonom (što između ostalog znači da je PDV obračunao na dan nastanka poreske obaveze – na dan prometa, odnosno na dan avansnog plaćanja) i da primljena dobra i usluge koristi za promet dobara i usluga iz člana 28. stav 1. Zakona (promet koji je oporeziv PDV, promet za koji u skladu sa članom 24. Zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV, odnosno promet koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici).

Pored toga napominjemo, ako obveznik PDV u svojstvu poreskog dužnika iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona obračuna PDV, a da poreska obaveza za obračunavanje PDV nije nastala, obveznik PDV nema pravo da obračunati PDV odbije kao prethodni porez.

Saglasno odredbama člana 3. Zakona, predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga (dalje: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i isporuka dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca, od materijala isporučioca, ako se ne radi samo o dodacima ili drugim sporednim materijalima (član 4. stav 3. tačka 6) Zakona).

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona).

Prometom usluga, u smislu ovog zakona, smatra se i predaja dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca, od materijala naručioca (član 5. stav 3. tačka 3) Zakona).

U skladu sa odredbom člana 10. stav 1. tačka 1) Zakona, poreski dužnik, u smislu ovog zakona, je obveznik koji vrši oporezivi promet dobara i usluga, osim kada obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim članom ima drugo lice.

Odredbom člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona propisano je da je, izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, poreski dužnik primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, obveznik PDV, odnosno lice iz člana 9. stav 1. ovog zakona, za promet izvršen od strane obveznika PDV, ako je vrednost tog prometa veća od 500.000 dinara, bez PDV.

Saglasno odredbama člana 24. stav 1. Pravilnika, dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatraju se dobra i usluge čiji se promet vrši u skladu sa članom 4. stav 1. i stav 3. tačka 6) i članom 5. stav 1. i stav 3. tačka 3) Zakona, u okviru obavljanja delatnosti iz sledećih grupa Klasifikacije delatnosti koje su propisane Uredbom o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 54/2010), u vrednosti većoj od 500.000 dinara, bez PDV, i to:

1) 41.20 Izgradnja stambenih i nestambenih zgrada;

2) 42.11 Izgradnja puteva i autoputeva;

3) 42.12 Izgradnja železničkih pruga i podzemnih železnica;

4) 42.13 Izgradnja mostova i tunela;

5) 42.21 Izgradnja cevovoda;

6) 42.22 Izgradnja električnih i telekomunikacionih vodova;

7) 42.91 Izgradnja hidrotehničkih objekata;

8) 42.99 Izgradnja ostalih nepomenutih građevina;

9) 43.11 Rušenje objekata;

10) 43.12 Priprema gradilišta;

11) 43.21 Postavljanje električnih instalacija;

12) 43.22 Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema;

13) 43.29 Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu;

14) 43.31 Malterisanje;

15) 43.32 Ugradnja stolarije;

16) 43.33 Postavljanje podnih i zidnih obloga;

17) 43.34 Bojenje i zastakljivanje;

18) 43.91 Krovni radovi;

19) 43.99 Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi.

Prema odredbi člana 27. Zakona, prethodni porez je iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV koji duguje.

U skladu sa odredbama člana 28. stav 1. Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata (dalje: objekti za vršenje delatnosti), odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;

2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV;

3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.

Saglasno odredbama člana 28. stav 2. Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako poseduje:

1) račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom;

2) dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan PDV i dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.

U skladu sa odredbama stava 3. istog člana Zakona, u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:

1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.

Pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. 1 – 3. ovog člana (stav 4. istog člana Zakona).

U skladu sa stavom 5. tačka 1) istog člana Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza može da ostvari i poreski dužnik iz člana 10. stav 1. tačka 3) i stav 2. tač. 1) – 5) ovog zakona, pod uslovom da je obračunao PDV u skladu sa ovim zakonom i da primljena dobra i usluge koristi za promet dobara i usluga iz stava 1. ovog člana.

Obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je stekao ovo pravo (stav 6. istog člana Zakona).

Prema odredbi člana 42. stav 1. Zakona, obveznik je dužan da izda račun za svaki promet dobara i usluga.

Račun, u skladu sa stavom 4. istog člana Zakona, naročito sadrži podatke:

1) naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa;

2) mesto i datum izdavanja i redni broj računa;

3) naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca računa;

4) vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga;

5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja;

6) iznos osnovice;

7) poresku stopu koja se primenjuje;

8) iznos PDV koji je obračunat na osnovicu;

9) napomenu o odredbi ovog zakona na osnovu koje nije obračunat PDV;

10) napomenu da se za promet dobara i usluga primenjuje sistem naplate.

Odredbom člana 170. stav 2. Pravilnika propisano je da obveznik PDV koji vrši oporezivi promet dobara i usluga za koji je, u skladu sa odredbom člana 10. stav 2. Zakona, poreski dužnik primalac dobara i usluga, izdaje račun u kojem ne iskazuje podatke iz člana 42. stav 4. tač. 6) – 8) i 10) Zakona, već iskazuje ukupan iznos naknade za izvršen promet dobara i usluga.“

 

odluka

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Dejan Trifunović