Nepriznavanje u poreskom bilansu rashoda

U slučaju kada je obveznik, shodno zaključenom ugovoru o kreditu, dužan da (pored kamate) isplaćuje zajmodavcu i naknadu, nazvanom provizija, za neiskorišćeni (nepovučeni) deo sredstava odobrenog kredita, predmetna naknada ima karakter ugovorne kazne, koja se ne priznaje u poreskom bilansu obveznika

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-781/2022-04 od 19.9.2022. godine)

„Prema članu 7a tačka 6) Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 i 118/2021 – dalje: Zakon), na teret rashoda ne priznaju se novčane kazne koje izriče nadležni organ, ugovorne kazne i penali.

Odredbama člana 40. stav 1. Zakona propisano je da, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu:

1) dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, uključujući i dividendu iz člana 35. ovog zakona;

2) naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (dalje: autorska naknada);

3) kamata;

4) naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike;

5) naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene.

U smislu odredaba člana 270. stav 1. i člana 271. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020), poverilac i dužnik mogu ugovoriti da će dužnik platiti poveriocu određeni novčani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna), pri čemu ugovorne strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahođenju u jednom ukupnom iznosu, u procentu, ili za svaki dan zadocnjenja, ili na koji drugi način. Kazna mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na čije se ispunjenje odnosi.

Kako proizilazi iz sadržine podnetog zahteva, obveznik je zaključio ugovor o kreditu sa nerezidentnim pravnim licem (zajmodavac), pri čemu je predmetnim ugovorom predviđeno da je obveznik dužan da zajmodavcu, pored kamate, plaća i naknadu – proviziju za nepovučeni deo kredita, odnosno za (kako dalje navodite) rezervisanje, čuvanje i stalnu dostupnost do punog ugovorenog iznosa kredita. S tim u vezi, postavilo se pitanje priznavanja rashoda u poreskom bilansu obveznika po osnovu plaćene provizije.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, u slučaju kada je obveznik, kao u konkretnom slučaju, a shodno zaključenom ugovoru o kreditu, dužan da (pored kamate) isplaćuje zajmodavcu i naknadu, nazvanom provizija, za neiskorišćeni (nepovučeni) deo sredstava odobrenog kredita, mišljenja smo da predmetna naknada, u smislu zakona koji uređuje obligacione odnose, ima karakter ugovorne kazne, koja se ne priznaje u poreskom bilansu obveznika, shodno članu 7a tačka 6) Zakona.

Istovremeno, napominjemo da prihod zajmodavca – nerezidentnog pravnog lica, ostvaren po navedenom osnovu, nije predmet oporezivanja porezom po odbitku, u skladu sa članom 40. stav 1. Zakona.“