Ulaganje u nematerijalnu imovinu ukoliko je investirano  za istraživanje i razvoj u poreskom bilansu priznaje se  u dvostruko uvećanom iznosu.

Ekonomija dvadesetprvog veka  stavlja prioritet na nematerijalnu imovinu u odnosu na konkrenu materijalnu. Uspeh i napredak firme više zavisi od  posedovanja patenata, dobrih softvera, licenci nego vlasništvo nad nepokretnostima. Danas se poslovanje obavlja na osnovu visoko stručnog  znanja, ideja, kontakata, emocija,  događaja. Posledica ovog kapitala  je sam čin prodaje.