Stečaj, likvidacija i porez na imovinu

Stečaj ili likvidacija ne oslobašaju privrednike odplaćanja  poreza na imovinu. Privrednici sve dok imaju u svom posedu nepokretnost, imaju i obavezu plaćanja poreza.

Privrednom društvu nad kojim je otvoren stečaj, obaveza po osnovu poreza na imovinu prestaje danom kojim to lice za tu imovinu prestane da bude poreski obveznik. Činjenica da je pred sudom pokrenut parnični postupak po tužbi drugog lica protiv pravnog lica nad kojim je otvoren stečaj, radi utvrđivanja prava svojine, u kome nije doneta pravosnažna odluka, nije od uticaja na postojanje obaveze po osnovu poreza na imovinu privrednog društva nad kojim je otvoren stečaj.

„Prema odredbi člana 2. stav 1. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – odluka US, 47/2013, 68/2014 – dr. zakon, 95/2018, 99/2018 – odluka US, 86/2019 i 144/2020 – dalje: Zakon), porez na imovinu se plaća na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na:

1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari;

2) pravo zakupa, odnosno korišćenja, stana ili kuće za stanovanje, konstituisano u korist fizičkog lica;

3) pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta;

4) pravo korišćenja nepokretnosti u javnoj svojini od strane imaoca prava korišćenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;

5) korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini od strane korisnika nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;

6) državinu nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen;

7) državinu nepokretnosti u javnoj svojini, bez pravnog osnova;

8) državinu i korišćenje nepokretnosti po osnovu ugovora o finansijskom lizingu.

Prema odredbi člana 2. stav 2. Zakona, nepokretnostima se, u smislu stava 1. tog člana, smatraju:

1) zemljište, i to: građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo;

2) stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (dalje: objekti).

Obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne knjige), otvoreni investicioni fond, odnosno alternativni investicioni fond, koji nema svojstvo pravnog lica a koji je upisan u odgovarajući registar u skladu sa zakonom, koje je na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije imalac prava, korisnik ili držalac, iz člana 2. stav 1. Zakona na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa čl. 2. i 2a Zakona (član 4. stav 1. Zakona).

Prema odredbi člana 10. stav 1. Zakona, obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a Zakona, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.

Shodno odredbi člana 10. stav 7. tač. 2) i 3) Zakona, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu, kad je osnov sticanja pojedinačni akt nadležnog organa uprave ili drugog organa ili lica sa javnim ovlašćenjem, odnosno odluka suda (uključujući odluku kojom se utvrđuje da je pravo stečeno održajem), danom sticanja prava smatra se dan pravosnažnosti tog akta, odnosno te odluke, osim u slučaju kad je osnov sticanja pravosnažni akt kojim su oglašeni naslednici zaostavštine.

Prema odredbi člana 1. st. 2. i 3. Zakona o stečaju („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon, 71/2012 – odluka US, 83/2014, 113/2017, 44/2018 i 95/2018), stečaj se, u smislu tog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica.

Prema odredbi člana 132. stav 1. Zakona o stečaju, po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa tim zakonom i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.

Prema mišljenju Ministarstva privrede broj: 011-00-331/2014-05 od 4.11.2014. godine, „poreske obaveze koje su nastale pre otvaranja stečajnog postupka moraju se prijaviti u postupku stečaja i nije ih moguće prinudno naplatiti. Međutim, obaveze nastale po osnovu poreza u toku trajanja stečajnog postupka predstavljaju troškove stečajnog postupka, odnosno obaveze stečajne mase, pa se iste mogu, u smislu odredbe člana 93. stav 1. Zakona o stečaju i prinudno naplatiti.

Dakle, za potraživanja koja su dospela za naplatu pre otvaranja stečajnog postupka Poreska uprava ima status stečajnog poverioca i u obavezi je da blagovremeno podnese prijavu potraživanja (ukoliko nije podneta prijava potraživanja, ili ukoliko nije podneta blagovremeno, Poreska uprava je, kao i svaki drugi poverilac, prekludirana u pravu da traži naplatu istog). Za potraživanja koja su nastala nakon otvaranja stečajnog postupka, status poreske uprave je status poverioca troškova stečajnog postupka, odnosno obaveza stečajne mase, a ne stečajnog poverioca, pa se za takva potraživanja može tražiti prinudna naplata.

Na osnovu navedenog, mišljenja smo da Poreska uprava ima pravo da nakon otvaranja stečajnog postupka vrši kontrolu plaćanja onih poreskih obaveza koje su nastale nakon otvaranja stečajnog postupka“.

Prema tome, imajući u vidu da privredno društvo nad kojim je otvoren stečaj zadržava svojstvo pravnog lica sve do pravosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka i brisanja iz registra privrednih subjekata, u skladu sa zakonom, otvaranje stečajnog postupka nad tim društvom koje je obveznik poreza na imovinu nije zakonski osnov za prestanak obaveze po osnovu poreza na imovinu. S tim u vezi, privredno društvo nad kojim je otvoren stečaj, koje je obveznik poreza na imovinu koji vodi poslovne knjige, dužno je da porez na imovinu utvrđuje samooporezivanjem, za nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije za koje je imalac prava, korisnik ili držalac, iz člana 2. stav 1. Zakona na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa čl. 2. i 2a Zakona.

Osim toga, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ovlašćen je da u postupku kontrole utvrdi obavezu po osnovu poreza na imovinu privrednom društvu nad kojim je otvoren stečaj – ako tu obavezu obveznik nije utvrdio samooporezivanjem, odnosno ako je utvrđivanje obaveze po osnovu poreza na imovinu izvršio netačno ili nepotpuno.

Činjenica da je pred sudom pokrenut parnični postupak po tužbi drugog lica protiv pravnog lica nad kojim je otvoren stečaj, radi utvrđivanja prava svojine, u kome nije doneta pravosnažna odluka, nije od uticaja na postojanje obaveze po osnovu poreza na imovinu privrednog društva nad kojim je otvoren stečaj. S tim u vezi, privrednom društvu nad kojim je otvoren stečaj, obaveza po osnovu poreza na imovinu prestaje danom kojim to lice za tu imovinu prestane da bude poreski obveznik (na primer, kad se porez plaća na pravo svojine – danom pravosnažnosti sudske odluke kojom je pravo svojine na konkretnim nepokretnostima utvrđeno u korist drugog lica, danom prodaje te imovine radi unovčenja, danom brisanja tog društva iz registra privrednih subjekata…).“

 

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00617/2021-04 od 11.6.2021. godine)

 

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Biljana Trifunović