Nemogućnost korisnika invalidske penzije na ostvarivanje prava na starosnu penziju
Osiguranik kod koga je nastupio rizik invalidnosti i koji je po tom osnovu ostvario pravo na invalidsku penziju ne može steći pravo na starosnu penziju po nastupanju rizika starosti, kao što ni osiguranik kod koga je rizik starosti nastupio pre rizika invalidnosti ne može da stekne pravo na invalidsku penziju, jer je za sticanje prava na invalidsku penziju uslov da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju
(Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 120-01-00067/2020-07 od 6.10.2020. godine)
„Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 – odluka US i 86/2019 – dalje: Zakon) propisana su prava koja se po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja mogu sticati i ostvarivati, kao i slučajevi, odnosno rizici po osnovu kojih se ta prava stiču i ostvaruju. U skladu sa članom 18. Zakona prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, jesu:
1) za slučaj starosti:
(1) pravo na starosnu penziju,
(2) pravo na prevremenu starosnu penziju;
2) za slučaj invalidnosti – pravo na invalidsku penziju;
3) za slučaj smrti:
(1) pravo na porodičnu penziju.
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su lična prava i za pokretanje postupka za njihovo ostvarivanje potreban je zahtev osiguranika. Naime, osiguranik koji je ispunio uslove za sticanje nekog prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja slobodno raspolaže tim pravom i od njega samog zavisi kada će podneti zahtev za njegovo ostvarivanje. Dakle, osiguranik koji je stekao uslove za sticanje prava na penziju nije obavezan da to pravo i koristi, već ima pravo da sam odluči da li će i kada da podnese zahtev za ostvarivanje tog prava.
Pravo na starosnu penziju osiguranik stiče navršenjem određenih godina života i staža osiguranja i njime se obezbeđuje materijalna sigurnost u slučaju nastupanja rizika starosti.
Navedeno znači da se korisniku porodične penzije koji, svojstvo osiguranika stekne po osnovu obavljanja privremenih i povremenih poslova kao radom van radnog odnosa i koji, s obzirom na karakter tih poslova, po osnovu njihovog obavljanja ostvari ugovorenu naknadu koja se ne smatra zaradom, neće obustaviti isplata penzije, ukoliko je ostvario ugovorenu naknadu na mesečnom nivou u iznosu nižem od najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa. Međutim, ukoliko iznos ugovorene naknade pređe pomenuti iznos najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, obustava isplate porodične penzije će se vršiti.
Kada je u pitanju rizik invalidnosti, Zakonom je propisano za slučaj invalidnosti, pravo na invalidsku penziju. Nastupanjem rizika invalidnosti, osiguranik koji ispunjava Zakonom propisane uslove, stiče pravo na invalidsku penziju. Prema članu 21. Zakona invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, i kada kod policijskog službenika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti za profesionalno vršenje policijskih poslova, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Navedena odredba podrazumeva da se invalidnost odnosno potpuna nesposobnost za rad ceni u odnosu na bilo koji posao, izuzev kod profesionalnog vojnog lica i policijskog službenika, kod kojih se invalidnost ceni u odnosu na obavljanje profesionalne vojne službe, odnosno profesionalno vršenje policijskih poslova.
Naime, rizik invalidnosti, kao takav, u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja postoji, upravo iz razloga, što osiguranici zbog utvrđene invalidnosti, odnosno potpunog gubitka radne sposobnosti više ne mogu da rade. Takođe je u cilju zaštite ovih osiguranika, propisan povoljniji način obračunavanja visine penzije kroz dodavanje staža shodno članu 69. Zakona, pri čemu se dodaju godine penzijskog staža u odnosu na dan utvrđene invalidnosti, i na taj način se obezbeđuje povoljniji iznos invalidske penzije u odnosu na iznos koji bi bio utvrđen samo na osnovu navršenog staža osiguranja osiguranika kod koga je utvrđena invalidnost.
Imajući u vidu različite osnove za ostvarivanje prava po osnovu nastupanja rizika invalidnosti u odnosu na rizik starosti, i s tim u vezi, drugačiji status korisnika invalidske penzije, u odnosu na korisnika starosne penzije, ne postoji zakonski osnov da se po nastupanju jednog osiguranog slučaja, u ovom slučaju invalidnosti, i sticanja svojstva korisnika prava po tom osnovu, uzme u obzir naknadno sticanje uslova po osnovu rizika starosti. Stoga, naknadno nastupanje rizika starosti, ne može biti razlog, da se u tom slučaju, utvrdi pravo na starosnu penziju.
Prema tome, potpuno je suprotno celini propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju da se u jednom periodu koristi pravo po osnovu jednog rizika, a zatim da se koristi pravo po osnovu drugog rizika. Ovo nadalje znači da imajući u vidu da je kod osiguranika nastupio rizik invalidnosti i da je po tom osnovu ostvario pravo na invalidsku penziju, ne može steći pravo na starosnu penziju po nastupanju rizika starosti. Takođe ukazujemo da u suprotnom slučaju, kada kod osiguranika rizik starosti nastupi pre rizika invalidnosti, osiguranik ne može ni da stekne pravo na invalidsku penziju, jer je članom 25. Zakona propisano da je za sticanje prava na invalidsku penziju uslov da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju.“
