Sve o predstojećoj fiskalizaciji - fiskalne kase - Biljana Trifunović

Sve o predstojećoj fiskalizaciji – fiskalne kase

Fiskalne kase, nova fiskalizacija obavezuje i preduzetnike paušalce koji do sada nisu imali obavezu da svoj promet evidentiraju preko fiskalne kase, da se i najveći procenat nih u narednom periodu fiskalizuje.

Novi Zakon o fiskalizaciji, koji je objavljen u („Sl. glasniku RS“, br. 153/2020, i 96/2021) primenjuje se od 1. januara 2022. godine. Da bi se Zakon u potpunosti  primenio Ministar finansija je doneo šest novih pravilnika.

Zakon i svi paravilnici primenjuju se već od 01. 01. 2022. godine. Donošenjem Pravilnik o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora koji se primenjuje od 1. novembra 2021. godine, obveznicima fiskalizacije dat je rok da se registruu kod Poreske Uprave u periodu od 01. 11. 2021. do 30. 04. 2022. godine.

Pravilnici koji uređuju ovu oblast su:

1) Pravilnik o načinu čuvanja i zaštite podataka u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja koji seprimenjuje od 1. januara 2022. godine;

2) Pravilnik o načinu i postupku dostavljanja podataka o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi koji seprimenjuje od 1. januara 2022. godine;

3) Pravilnik o načinu provere prijavljenih fiskalnih računa koji seprimenjuje od 1. januara 2022. godine;

4) Pravilnik o uslovima i proceduri izdavanja i načinu korišćenja bezbednosnog elementa koji seprimenjuje od 1. jula 2021. godine;

5) Pravilnik o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja, pozivanju na broj drugog dokumenta i pojedinostima ostalih elemenata fiskalnog računa koji se primenjuje od 1. januara 2022. godine i

6) Pravilnik o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora koji seprimenjuje od 1. novembra 2021. godine.

Biće vam od koristi i

7) Korisničko uputstvo za dostavljanje podataka i generisanje jedinstvene oznake o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama elektronskim putem

 

Obveznik fiskalizacije je prema Zakonu o fiskalizaciji svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i svaki obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, koji vrši promet na malo.

Obveznik fiskalizacije dužan je da u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izda fiskalni račun korišćenjem elektronskog fiskalnog uređaja. Promet na malo je svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja – automata.

Delatnosti na koje se ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja od 01. 01.2022.godine su:.

49.31   Gradski i prigradski kopneni prevoz putnika;

49.32   Taksi prevoz;

52.21   Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju;

53.10   Poštanske aktivnosti javnog servisa;

61        Telekomunikacije;

64        Finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova;

65        Osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog osiguranja;

66        Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju;

69.10   Pravni poslovi izuzev aktivnosti javnih beležnika i izvršitelja;

75.00   Veterinarske delatnosti – Primarna terenska zdravstvena zaštita životinja, poslovi iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja, poslovi dezinfekcije i deratizacije u objektima u kojima se drže i uzgajaju životinje i aktivnosti na sprečavanju pojavljivanja, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja;

84.30   Obavezno socijalno osiguranje;

85        Obrazovanje, osim delatnosti iz grane 85.5 – Ostalo obrazovanje;

86        Zdravstvene delatnosti – zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;

87        Socijalna zaštita sa smeštajem;

88        Socijalna zaštita bez smeštaja;

94.91   Delatnost verskih organizacija.

Fiskalnih kasa oslobođeni su i:

– delatnosti iz Zakona o komunalnim delatnostima, osim upravljanja grobljima i sahranjivanje; pogrebne delatnosti i pružanja usluga na pijacama: izdavanje u zakup objekata, tezgi i prostora na njima;

– poslovi iz Pravilnika o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata;

47.99   Ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca – prodaja preko putujućih prodavaca – ulična prodaja sladoleda, lozova, kokica i štampe – kolporteri;

96.09   Ostale nepomenute lične uslužne delatnosti – aktivnost čistača cipela, nosača, lica za naplatu parkiranja automobila.

 

Zakonom o fiskalizaciji, predviđeno je da pravna lica i preduzetnici koji prodaju robu ili usluge preduzećima ili preduzetnicima nisu u obavezi da se fiskalizuju. Međutim,  ukoliko se ostvari promet pružanjem usluga fizičkim licima dužan je da evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Pravilnik o načinu čuvanja i zaštite podataka u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja

 

Lica koja imaju obavezu da vrše evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama  dužna su da u periodu od 1. novembra 2021. godine do 30. aprila 2022. godine usklade svoje poslovanje sa odredbama Zakona o fiskalizaciji („Sl. glasnik RS“, br. 153/2020, i  96/2021) i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.

Lica koja nemaju obavezu da vrše evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama  i Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase nemaju obavezu fidkalizacije osim ako uz osnovnu delatnost obavljaju i neku drugu koja podleže fiskalizaciji.

 

 

Glavna novina koju novi model fiskalizacije donosi od 1. januara 2022. godine jeste dostavljanja podataka o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi u realnom vremenu u trenutku prometa na malo, čime se osigurava da se svaki promet dobara i usluga na malo, kao i svaki primljeni avans za budući promet na malo, evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja i time efikasnije prati i kontroliše svaki obveznik fiskalizacije, u slučaju procene postojanja rizika od izbegavanja plaćanja poreza.

Prema odredbama člana 8. st. 1-3. Zakona o fiskalizaciji obveznik fiskalizacije dužan je da u momentu prometa na malo svaki račun obradi posredstvom procesora fiskalnih računa i bezbednosnog elementa, kao i da Poreskoj upravi dostavlja podatke o izdatim fiskalnim računima putem stalne internet veze u realnom vremenu u trenutku prometa na malo.

Ukoliko postoji prekid internet veze ili ona nije dostupna na mestu prometa, obveznik fiskalizacije dostavlja Poreskoj upravi podatke o izdatim fiskalnim računima periodično, odmah po uspostavljanju internet veze, a najkasnije u roku od pet dana od dana izdavanja pojedinačnog fiskalnog računa.

Poreska uprava evidentira primljeni fiskalni račun, koji je potpisan odgovarajućim elektronskim potpisom u propisanom obliku i strukturi poruke, u Sistemu za upravljanje fiskalizacijom.

Obveznik fiskalizacije dužan da fiskalne podatke čuva u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja do momenta prenosa fiskalnih podataka Sistemu za upravljanje fiskalizacijom (SUF)  Poreske uprave. Način na koji će se formatirati podaci koji se čuvaju do prenosa u SUF, kao i način njihove zaštite, biće definisan u Tehničkom vodiču koji će biti objavljen na portalu Poreske uprave.

Uspešnim prenosom fiskalnih podataka smatra se prenos u okviru koga je SUF izvršio verifikaciju, obavio osnovne provere i generisao dokaz o iščitavanju poslatih podataka.

Glavna  novina koju donosi novi model fiskalizacije je upravo činjenica da se fiskalni podaci čuvaju u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja samo do momenta prenosa tih podataka Poreskoj upravi. To znači da za razliku od važećeg rešenja prema kojem se ogromna količina računa čuva na kontrolnim trakama, veoma često i u neadekvatnim uslovima što dovodi i do oštećenja, i poteškoća koje se javljaju kada je neophodno fizički pronaći određenu kontrolnu traku a zatim i vizuelno tražiti određeni podatak, prema odredbi člana 3. ovog pravilnika obveznik fiskalizacije nema obavezu daljeg čuvanja fiskalnih podataka u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja imajući u vidu da je Zakonom o fiskalizaciji predviđeno da se fiskalni podaci Poreskoj upravi prenose automatski, u realnom vremenu u trenutku prometa na malo, odnosno ukoliko postoji prekid internet veze ili ona nije dostupna na mestu prometa odmah po uspostavljanju internet veze, a najkasnije u roku od pet dana od dana izdavanja pojedinačnog fiskalnog računa.

Pravilnik o načinu i postupku dostavljanja podataka o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi

Obveznik fiskalizacije je dužan da Poreskoj upravi dostavlja podatke o izdatim fiskalnim računima (dalje: fiskalni podaci) u skladu sa odredbom člana 8. st. 1. i 2. Zakona o fiskalizaciji.

Podaci koji se smatraju posebno važnim fiskalnim podacima,  su:

1) podaci koje sadrži svaki fiskalni račun iz člana 5. stav 2. Zakona o fiskalizaciji:

– vrsta računa;

– tip transakcije;

– naziv obveznika fiskalizacije i jedinstvenu oznaku poslovnog prostora;

– poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika fiskalizacije;

– PIB pravnog lica, odnosno obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ako je korisnik isporučenih dobara i pruženih usluga, odnosno dobara i usluga koje će biti isporučene ili pružene u slučaju primljenih avansa, pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana;

– naziv, količina, jedinica mere, cena po jedinici mere, oznaka poreske stope i vrednost evidentiranog prometa dobra, odnosno usluge;

– specifikacija poreskih stopa;

– iznos poreza po poreskim stopama;

– ukupan iznos poreza;

– vrednost prometa po poreskim stopama;

– ukupna vrednost evidentiranog prometa, ukupan iznos za uplatu (uz napomenu ako je plaćanje izvršeno putem avansa), način plaćanja (gotovinom, instant transferom odobrenja, čekom, platnom karticom, na drugi bezgotovinski način i sl.), uplaćen iznos i iznos razlike za povraćaj kupcu dobara, odnosno korisniku usluga;

– dan, mesec, godinu, sat, minut i sekund sačinjavanja fiskalnog računa;

– jedinstveni redni broj fiskalnog računa;

– jedinstveni redni broj fiskalnog računa po vrsti računa i tipu transakcije;

– Dvodimenzionalni bar-kôd (eng. QR – Quick Response) za verifikaciju koji sadrži sve elemente elektronskog potpisa kada se štampa fiskalni račun ili hiperlink za verifikaciju kada se fiskalni račun izdaje u elektronskoj formi;

– poziv na broj drugog fiskalnog računa, odnosno drugog relevantnog dokumenta, ukoliko postoji potreba.

2) podaci koje prate brojači u okviru bezbednosnog elementa iz člana 7. Zakona o fiskalizaciji.

Novi način dostavljanja fiskalnih podataka Poreskoj upravi,  biće potpuno automatizovan.

Član 3. Pravilnika precizira da se fiskalni podaci  dostavljaju Poreskoj upravi automatski, putem stalne internet veze između elektronskog fiskalnog uređaja i SUF-a, i to:

1) u realnom vremenu u trenutku prometa na malo;

2) odmah po uspostavljanju internet veze, a najkasnije u roku od pet dana od dana izdavanja pojedinačnog fiskalnog računa na koji se fiskalni podaci odnose, u slučaju privremenog prekida internet veze.

Izuzetno, fiskalni podaci se dostavljaju Poreskoj upravi od strane obveznika fiskalizacije preko portala Poreske uprave, u skladu sa Tehničkim vodičem, koji se objavljuje na portalu Poreske uprave, najkasnije u roku od pet dana od dana izdavanja pojedinačnog fiskalnog računa na koji se fiskalni podaci odnose u slučaju:

1) da internet veza nije dostupna na mestu prometa;

2) privremenog prekida internet veze do kojeg je došlo usled okolnosti koje ne zavise od volje obveznika fiskalizacije.

Znači, u svakom mestu u kojem postoji stalna internet veza fiskalni podaci će se dostavljati Poreskoj upravi automatski, u realnom vremenu, odnosno odmah po uspostavljanju internet mreže u slučaju privremenog prekida (npr. u slučaju kada je internet mreža u prekidu zbog nekih radova na istoj).

Ukoliko je u pitanju mesto u kojem ne postoji stalna internet mreža zbog nedovoljne pokrivenosti u nekim od ruralnih delova zemlje, obveznik fiskalizacije će biti u obavezi da sâm preko portala Poreske uprave, najkasnije u roku od pet dana od dana izdavanja pojedinačnog fiskalnog računa, na način koji će biti preciziran Tehničkim vodičem, dostavi fiskalne podatke unošenjem memorijske kartice ili USB memorijskog stika u lokalni PFR element.

Pored toga, postoje još dva načina dostavljanja fiskalnih podataka Poreskoj upravi.

  • Jedan je u slučaju ako obveznik fiskalizacije ne dostavi podatke preko portala Poreske uprave najkasnije u roku od pet dana od dana izdavanja pojedinačnog fiskalnog računa kada internet veza nije dostupna na mestu prometa, ili je došlo do njenog privremenog prekida, inspektor Poreske uprave će u okviru postupka inspekcijskog nadzora, iščitavanjem bezbednosnog elementa, fiskalne podatke dostaviti Poreskoj upravi.
  • Drugi način je od strane samog kupca, odnosno primaoca fiskalnog računa u okviru provere fiskalnog računa u skladu sa Pravilnikom o načinu provere prijavljenih fiskalnih računa.
Fiskalni podaci se dostavljaju Poreskoj upravi na dva načina:

1) automatski, putem stalne internet veze između elektronskog fiskalnog uređaja i SUF-a;

2) od strane obveznika fiskalizacije preko portala Poreske uprave.

Izuzetno, podaci mogu biti dostavljani i:

– od strane inspektora Poreske uprave, u okviru postupka inspekcijskog nadzora, iščitavanjem bezbednosnog elementa ili

– od strane kupca, odnosno primaoca fiskalnog računa u okviru provere fiskalnog računa.

Pravilnik razlikuje internet ili lokalno iščitavanje fiskalnih računa koje generiše elektronski fiskalni uređaj.

– Internet iščitavanje je proces prenosa podataka u SUF pomoću bilo koje dostupne internet veze. To je najčešći način iščitavanja za bilo koji elektronski fiskalni uređaj sa lokalnim PFR elementom (procesorom fiskalnih računa koji odobrava Poreska uprava). Lokalni PFR proverava da li je SUF dostupan preko internet mreže. Ako jeste na mreži, lokalni PFR se autentifikuje na SUF pomoć digitalnog sertifikata izdatog na BE elementu. PFR započinje slanje iščitavanjem podataka, obavljajući niz iščitavanja sve dok više nema neiščitanih podataka na njegovoj internoj memoriji.

– Lokalno iščitavanje koje pokreće poreski obveznik i/ili poreski inspektor je uobičajeni način za uređaje koji nemaju mogućnost povezivanja na Internet zbog tehničkih ograničenja uređaja ili ograničene infrastrukture. Iščitavanje se pokreće unošenjem memorijske kartice ili USB memorijskog stika u lokalni PFR element koji kopira kriptovane, neposlate, fiskalne račune koje poreski obveznik i/ili poreski inspektor prenose putem posebnog portala Poreske uprave u SUF.

Nezavisno od načina dostavljanja fiskalnih podataka, odmah po prijemu podataka SUF dekriptuje pakete i vrši verifikaciju, obavlja osnovne provere i ukoliko je verifikacija uspešna, generiše dokaz o iščitavanju koji će preuzeti BE konkretnog obveznika fiskalizacije. PFR element prosleđuje dokaz o iščitavanju koristeći isti kanal za komunikaciju sa SUF, ka povezanom BE obveznika fiskalizacije.

U slučaju postojanja grešaka u dostavljenim fiskalnim podacima, obveznik fiskalizacije je dužan da kvar, njegov uzrok (ako je poznat) ili zloupotrebu prijavi Poreskoj upravi odmah nakon saznanja o istima, putem posebnog portala Poreske uprave (eng. service desk), pri čemu će postupak prijave biti utvrđen Tehničkim vodičem Poreske uprave.

Pravilnik o načinu provere prijavljenih fiskalnih računa

U okviru važećeg sistema fiskalnih kasa verodostojnost računa može da se proveri samo na mestu prodaje, i to na kontrolnoj traci konkretne kase. Upravo iz ovog razloga je članom 10. Zakona o fiskalizaciji data mogućnost kupcima i primaocima fiskalnih računa da provere da li je njihov fiskalni račun izdat u skladu sa odredbama ovog zakona odmah po izdavanju fiskalnog računa.

Pravilnik o načinu provere prijavljenih fiskalnih računa upravo i precizira da se ispravnost svakog fiskalnog računa može proveriti bez obzira na način izdavanja, vrstu elektronskog fiskalnog uređaja ili da li su fiskalni podaci konkretnog računa dostavljeni Poreskoj upravi ili nisu.

Provera ispravnosti fiskalnih računa se vrši preko posebnog sistema za proveru fiskalnih računa Poreske uprave, i to:

1) skeniranjem QR koda za verifikaciju koji se nalazi na fiskalnom računu izdatom u štampanoj formi;

2) pristupanjem hiperlinku za verifikaciju koji se nalazi na fiskalnom računu izdatom u elektronskoj formi.

Provera fiskalnog računa moguća je isključivo putem internet veze i sa odgovarajućim uređajem koji omogućava skeniranje QR koda i/ili pristupanje hiperlinku.

Prilikom provere fiskalnog računa, kupac, odnosno primalac fiskalnog računa dobija jedno od sledećih obaveštenja preko sistema za proveru fiskalnih računa:

1) ako sistem za proveru fiskalnih računa nije dostupan, kupac i primalac računa dobija obaveštenje o nedostupnosti sistema za proveru fiskalnih računa;

2) ako provera fiskalnog računa nije uspešna usled neispravnosti fiskalnog računa, dobija obaveštenje o neispravnosti fiskalnog računa;

3) ako je provera fiskalnog računa uspešna, dobija obaveštenje o ispravnosti fiskalnog računa.

U slučaju obaveštenja iz stava 1. tačka 3) ovog člana, kupac i primalac fiskalnog računa će imati uvid u podatke iz računa, u smislu člana 5. stav 2. Zakona o fiskalizaciji, opciju da preuzme kopiju fiskalnog računa u elektronskoj formi, kao i opciju da učestvuje u fiskalnoj lutriji ili sličnoj nagradnoj igri ili promotivnoj akciji, ukoliko je takva nagradna igra, odnosno promotivna akcija u toku u trenutku provere fiskalnog računa.

Jedna od glavnih prednosti ovog sistema za proveru fiskalnih računa je upravo mogućnost kupca ili primaoca fiskalnog računa da preuzme kopiju fiskalnog računa u elektronskoj formi ukoliko dobije obaveštenje o ispravnosti fiskalnog računa.

Umesto da kupac ili primalac računa čuva fiskalni račun u papirnom obliku za potrebe npr. reklamacije robe, što kao što znamo stvara problem imajući u vidu da podaci na računu blede s vremenom, pa to u praksi zahteva pravljenje fotokopije istog, predmetni sistem će omogućavati kupcu ili primaocu računa da fiskalni račun preuzme i čuva u elektronskom obliku na svom računaru ili telefonu.

Provera fiskalnog računa preko sistema za proveru fiskalnih računa je moguća 10 godina nakon datuma izdavanja fiskalnog računa.

Pravilnik o uslovima i proceduri izdavanja i načinu korišćenja bezbednosnog elementa

U skladu sa članom 2. stav 1. tačka 6) Zakona o fiskalizaciji bezbednosni element je hardverski ili softverski element koji sadrži elektronski sertifikat obveznika fiskalizacije koga koristi procesor fiskalnih računa za potpisivanje računa i Poreska uprava kako bi se sprečilo neovlašćeno korišćenje fiskalnih podataka koji se prenose u Sistem za upravljanje fiskalizacijom Poreske uprave, kao i za očuvanje integriteta podataka.

Obveznik fiskalizacije je dužan da koristi bezbednosni element za potpisivanje fiskalnih računa za potrebe sprovođenja postupka fiskalizacije i potvrde identiteta prilikom razmene podataka i informacija sa Poreskom upravom, u smislu člana 7. stav 1. Zakona o fiskalizaciji.

Pravilnikom o uslovima i proceduri izdavanja i načinu korišćenja bezbednosnog elementa je predviđeno da bezbednosni element Poreska uprava izdaje obvezniku fiskalizacije, radi:

1) potvrde autentičnosti obveznika fiskalizacije;

2) digitalnog potpisivanja fiskalnih računa posredstvom elektronskog sertifikata bez obzira na postojanje veze sa internetom (elektronski sertifikat u okviru bezbednosnog elementa služi da reprodukuje digitalni potpis obveznika fiskalizacije prilikom izdavanja svakog fiskalnog računa, kao i da reprodukuje zaštićenu lozinku obveznika fiskalizacije prilikom povezivanja sa SUF-om);

3) očuvanja integriteta podataka o fiskalnim računima prilikom slanja u SUF na osnovu kriptografije javnog ključa;

4) verifikacije fiskalnih računa (već je objašnjeno da po prijemu podataka SUF dekriptuje pakete i vrši verifikaciju, obavlja osnovne provere i ukoliko je verifikacija uspešna, generiše dokaz o iščitavanju koji će preuzeti BE).

Račun koji je izdat bez korišćenja bezbednosnog elementa, ne može se smatrati fiskalnim računom u smislu člana 5. stav 1. Zakona.

Bezbednosni element je personalizovan za obveznika fiskalizacije, za konkretan poslovni prostor i poslovnu prostoriju i ne može da se koristi od strane neovlašćenog lica, u drugom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, odnosno u okviru neodgovarajućeg elektronskog fiskalnog uređaja.

Bezbednosni element ima brojače koji se posle svake transakcije uvećavaju, i to:

1) brojač po jedinstvenom rednom broju fiskalnog računa;

2) brojače po jedinstvenom rednom broju fiskalnog računa po vrsti računa i po tipu transakcije;

3) brojač prometa i poreza po poreskim stopama;

4) brojač po ukupnoj vrednosti evidentiranog prometa i ukupnom iznosu poreza.

Nakon svake transakcije u bezbednosnom elementu se uvećava:

1) ukupan broj računa koji su potpisani elektronskim sertifikatom;

2) ukupan broj računa po vrsti računa i po vrsti transakcija, koji su potpisani elektronskim sertifikatom;

3) ukupna vrednost prometa i poreza po poreskim stopama;

4) ukupna vrednost evidentiranog prometa i ukupni iznos poreza.

Fiskalnim podacima se pored podataka koji se iskazuju na samom fiskalnom računu, smatraju i podaci koje prati brojač bezbednosnog elementa. Brojač pored toga što prati broj izdatih fiskalnih računa, pojedinačno ili ukupno, prati i fiskalne račune i po vrsti računa i transakcije, zatim svaki promet posebno u zavisnosti od poreske stope, ali i ukupnu vrednost prometa opredeljenu po poreskim stopama ili zbirno i ukupnom iznosu poreza. Na ovaj način pored toga što se omogućava efikasnija kontrola svih isporuka dobara i pruženih usluga na malo, uključujući i primljene avanse za budući promet dobara i usluga na malo, olakšava poslovanje i samom obvezniku fiskalizacije u pogledu vođenja evidencija propisanih drugim zakonima.

Bezbednosni element može biti u sledećim oblicima:

1) pametna kartica;

2) pametna SD kartica;

3) USB token;

4) zaštićeni fajl u odgovarajućem formatu (npr. pfx – personal exchange format).

Izdavanje bezbednosnog elementa

Bezbednosni element se izdaje obvezniku fiskalizacije na osnovu zahteva podnetog u elektronskom obliku preko portal Poreske uprave. Zahtev sadrži tehničku specifikaciju bezbednosnog elementa i način preuzimanja bezbednosnog elementa, kao i broj bezbednosnih elemenata.

Poreska uprava, nakon izvršene provere dostavljenih podataka, rešenjem odlučuje o zahtevu u roku od jednog dana od dana podnošenja zahteva i dostavlja rešenje podnosiocu zahteva, u elektronskom obliku, a u roku od sedam dana se podnosiocu zahteva izdaju bezbednosni element, odnosno bezbednosni elementi.

Bezbednosni element se izdaje obvezniku fiskalizacije sa vremenski ograničenim elektronskim sertifikatom, i to sa rokom trajanja od najmanje godinu dana, a najviše četiri godine, od dana donošenja rešenja.

Poreska uprava ima diskreciono ovlašćenje da odluči na koji period će izdati bezbednosni element, ali najviše četiri godine.

Po isteku roka trajanja elektronskog sertifikata, bezbednosni element se više ne može koristiti, ali obveznik fiskalizacije može podneti nov zahtev za izdavanje novog bezbednosnog elementa, u roku od 30 dana pre isteka roka važenja važećeg bezbednosnog elementa.

U slučaju krađe, odnosno oštećenja ili uništenja bezbednosnog elementa usled više sile (poplava, požar, zemljotres i sl.), odnosno usled drugih okolnosti, obveznik fiskalizacije je dužan da u roku od tri dana od nastanka tih okolnosti obvesti Poresku upravu radi deaktivacije, elektronski, putem portala Poreske uprave.

Pravilnik o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja, pozivanju na broj drugog dokumenta i pojedinostima ostalih elemenata fiskalnog računa

Ovim pravilnikom uređuju se vrste fiskalnih računa, tipovi transakcija, načini plaćanja, pozivanje na broj drugog fiskalnog računa, odnosno drugog relevantnog dokumenta i pojedinosti ostalih elemenata fiskalnog računa iz člana 5. stav 2. Zakona o fiskalizaciji.

Prilikom evidentiranja, obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, navodi:

  • podatak o vrsti fiskalnog računa:

1) promet – računom za promet smatra se fiskalni račun koji se izdaje radi evidentiranja ostvarenog prometa dobra i usluga na malo;

2) avans – računom za avans smatra se fiskalni račun koji se izdaje radi evidentiranja primljenog avansa za budući promet na malo,

  • podatak o tipu transakcije:

1) prodaja – smatra se tip transakcije koji podrazumeva promet na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo;

2) refundacija, odnosno poništavanje računa – smatra se tip transakcije koji podrazumeva povraćaj uplate ili dela uplate za promet na malo ili povraćaj celog ili dela avansa za budući promet na malo, iz bilo kog razloga, kao i tip transakcije koji podrazumeva vraćanje i zamenu dobara isporučenih kupcu dobara, iz bilo kog razloga kao i povraćaj PDV kupcu – putniku koji u Republici Srbiji nema prebivalište, ni boravište, u skladu sa propisima kojima se uređuje takav povraćaj PDV. Poništavanjem računa smatra se tip transakcije koji podrazumeva ispravljanje greške u izdavanju fiskalnog računa, a koji se ne može smatrati refundacijom.

  • može navesti i globalni broj trgovinske jedinice (GTIN) ili drugi broj koji se koristi za jedinstvenu identifikaciju trgovinskih jedinica (dobara ili usluga) u skladu sa propisima kojima se reguliše oblast trgovine.

U skladu sa Zakonom o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019) roba mora biti označena mašinski čitljivom oznakom kao što je npr. EAN kod, QR kod, data matrix kod i dr.. Ovi kodovi koji se koriste za obeležavanje mogu da sadrže veliki broj podataka o robi, o njenom sastavu, proizvođaču, količini i sl.

  • podatke o danu, mesecu, godini, satu, minuti i sekundi sačinjavanja fiskalnog računa – iskazuje ih u 24-satnom formatu, tj. dd.mm.yyyy HH:mm:ss;
  • jedinstveni redni broj fiskalnog računa – mora da omogući razlikovanje fiskalnog računa u odnosu na sve ostale fiskalne račune koje je izdao obveznik fiskalizacije, a koji označava izdavaoca i lokaciju sa koje se izdaje račun preko elektronskog fiskalnog uređaja, nezavisno od vrste računa i tipa transakcije, pri čemu pored toga mora iskazati i:

1) jedinstveni redni broj fiskalnog računa po vrsti računa, a koji mora da omogući razlikovanje određenog fiskalnog računa u odnosu na sve ostale fiskalne račune te vrste, koje je izdao obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, nezavisno od tipa transakcije;

2) jedinstveni redni broj fiskalnog računa po tipu transakcije, a koji mora da omogući razlikovanje određenog fiskalnog računa u odnosu na sve ostale fiskalne račune koji se odnose na taj tip transakcije, koje je izdao obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, nezavisno od vrste račun;

  • dvodimenzionalni bar-kôd (dalje: QR kôd) koji sadrži sve elemente elektronskog potpisa i koji ne sme biti ispisan na slici ili logu, niti sadržati sliku ili logo.

Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu može da iskazuje i reklamne poruke, brojeve telefona i druge podatke u tekstualnom formatu od značaja za obveznika fiskalizacije i/ili kupca dobara, odnosno korisnika usluga, pri čemu ovi podaci ne smeju biti prikazani istim fontom kao i ostali podaci na fiskalnom računu, a sama veličina fonta mora biti manja od teksta kojim se prikazuju ostali podaci na fiskalnom računu.

Pored toga, preko elektronskog fiskalnog uređaja, mogu se izdavati i sledeća fiskalna dokumenta, koja se ne smatraju fiskalnim računima u smislu člana 5. stav 1. Zakona o fiskalizaciji:

1) kopija računa – smatra se kopija računa za promet ili kopija računa za avans, a koja se izdaje istovremeno sa izdavanjem računa za promet, odnosno računa za avans ili se izdaje, odnosno preuzima naknadno, za potrebe obveznika fiskalizacije ili kupca dobara, odnosno korisnika usluga. Prilikom izdavanja kopije račun obveznik fiskalizacije iskazuje poziv na jedinstveni redni broj računa za promet na malo ili računa za avans;

2) račun obuke – fiskalni dokument izdat u svrhe obuke osoblja obveznika fiskalizacije, testiranja elektronskog fiskalnog uređaja ili u druge svrhe, kojim se ne vrši evidentiranje prometa na malo, odnosno primljenog avansa za promet na malo;

3) predračun – fiskalni dokument koji se izdaje pre ostvarenog prometa na malo i pre primljenog avansa za budući promet na malo, radi obaveštavanja kupca dobara, odnosno korisnika usluga o podacima od značaja za budući promet na malo, odnosno budući primljeni avans za promet na malo.

Pravilnik nalaže da se navedeni fiskalni dokumenti moraju vizuelno jasno razlikovati od fiskalnih računa tako što će sadržati napomene („KOPIJA“, „RAČUN OBUKE“, „PREDRAČUN“ ili „OVO NIJE FISKALNI RAČUN“) koje se ne mogu izmeniti ili obrisati, i to veličinom fonta koja je najmanje dvostruko veća od teksta kojim se prikazuju ostali podaci na fiskalnom dokumentu.

Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu iskazuje poziv na broj drugog relevantnog dokumenta (npr. prilikom izdavanja kopije računa), u slučaju da pored fiskalnog računa kupcu dobara, odnosno korisniku usluga izdaje i drugi račun ili sličan dokument, a koji se ne smatra fiskalnim računom u smislu člana 5. stav 1. Zakona.

Evidentiranje avansne uplate

Jedna od novina koju Zakona o fiskalizaciji donosi je da će od 30. aprila 2022. godine, (rok je sa 01. 01. pomeren na 30. 04. 2022.)  da postojati obaveza evidentiranja i primljenog avansa za promet na malo.

Član 11. stav 1. tačka 2) ovog pravilnika uvodi obavezu da obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu iskazuje poziv na broj drugog fiskalnog računa,  u okviru koga je plaćanje izvršeno putem avansa, u celosti ili delimično, kada se iskazuje poziv na jedinstveni redni broj jednog ili više računa za avans.

U slučaju kada obveznik fiskalizacije vrši promet na malo po osnovu kojeg je primio avans, u trenutku prijema avansa izdaje fiskalni račun u kojem stavlja oznaku vrste fiskalnog računa – avans, dok prilikom izvršenog prometa na malo na fiskalnom računu stavlja oznaku vrste fiskalnog računa – promet i iskazuje poziv na broj računa za avans, i evidentira razliku ukoliko avans nije primljen u celosti.

Prilikom izdavanja računa za avans koji se odnosi na plaćanje izvršeno na osnovu podataka iz predračuna, na fiskalnom računu iskazuje se poziv na jedinstveni redni broj tog predračuna.

Refundacija i poništavanje računa

Za sada postoji samo jedan način otklanjanja greške nastale prilikom evidentiranja prometa preko fiskalne kase, i to samo u slučaju izjavljene reklamacije, putem NI obrasca. Ovakav način regulisanja ne daje dovoljno mogućnosti za obveznika u različitim situacijama koje se sve mogu desiti u praksi i dovesti do greške kod evidentiranja, kao i poteškoće sa javljaju prilikom samog popunjavanja naloga za ispravku (npr. u pogledu popunjavanja JMBG), predmetnim pravilnikom dato je dosta naprednije rešenje.

Ovaj pravilnik razlikuje kao tipove transakcija refundaciju i poništavanje računa.

Kada iz bilo kojeg razloga dođe do povraćaja uplate ili dela uplate za promet na malo ili povraćaj celog ili dela avansa za budući promet na malo, ili vraćanja i zamene dobara isporučenih kupcu dobara, obveznik fiskalizacije će putem obeležavanja tipa transakcije „refundacija“, preko svog elektronskog fiskalnog uređaja, moći da evidentira ovu promenu.

Prilikom izdavanja fiskalnog računa u okviru koga je naveden podatak o tipu transakcije „refundacija“, iskazuje se poziv na jedinstveni redni broj fiskalnog računa u okviru koga je naveden podatak o tipu transakcije „prodaja“, a na koji se odnosi povraćaj uplate ili dela uplate za promet na malo, povraćaj celog ili dela avansa za budući promet na malo ili vraćanje i zamenu dobara isporučenih kupcu dobara, ili povraćaj PDV kupcu – putniku koji u Republici Srbiji nema prebivalište ni boravište u skladu propisima kojima se uređuje takav povraćaj PDV.

Na isti način se postupa i prilikom povraćaja PDV kupcu – putniku koji u Republici Srbiji nema prebivalište, ni boravište, u skladu sa propisima kojima se uređuje takav povraćaj PDV. Specifičnost je u tome da u slučaju refundacije koja podrazumeva povraćaj PDV  ovom stranom kupcu, u fiskalnom računu se navodi iznos PDV koji je vraćen putniku.

Ukoliko dođe do bilo koje druge greške u izdavanju fiskalnog računa, obveznik ima mogućnost da izvrši poništavanje računa.

Znači, od 30. aprila 2022. godine obveznik više neće izdavati NI obrazac za potrebe povraćaja robe ili novca, već će kroz fiskalni uređaj odrediti odgovarajući tip transakcije.

Podaci o poreskim stopama

Elektronski fiskalni uređaj obveznika fiskalizacije dobija podatke o poreskim stopama koje su od značaja za podatke iz člana 5. stav 2. tač. 6)−10) Zakona o fiskalizaciji iz SUF-a.

SUF definiše oznake za poreske stope koje se koriste, administrira prethodno definisane poreske stope, određuje datume za promenu poreskih stopa i primenjuje izmene poreskih stopa.

Znaći,  od 30. aprila 2022. godine obveznik više neće biti u obavezi da sâm vodi računa o stavljanju oznaka za poresku stopu PDV, niti će imati obavezu da vrši promene u fiskalnom uređaju u slučaju promene poreske stope, s obzirom na to da će ovaj postupak ići automatski samim povezivanjem fiskalnog uređaja obveznika sa SUF-om Poreske uprave.

Zakon o fiskalizaciji u članu 2. stav 1. tačka 10) definiše plaćanje kao izmirivanje obaveza za izvršeni promet dobara ili usluga u trenutku izdavanja fiskalnog računa gotovinom, instant transferom odobrenja, čekom, platnom karticom, na drugi bezgotovinski način i sl., odnosno avansno izmirivanje obaveza za budući promet dobara ili usluga.

Član 4. stav 2. Zakona o fiskalizaciji obveznik fiskalizacije je u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet na malo i to nezavisno od načina plaćanja (gotovinom, instant transferom odobrenja, čekom, platnom karticom, na drugi bezgotovinski način i sl.), uključujući i primljene avanse za budući promet na malo, preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Pravilnik predviđa da obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podatka o načinu plaćanja, na fiskalnom računu navodi jedan od sledećih podataka, zavisno od sredstva plaćanja kojim kupac, odnosno korisnik usluga plaća isporučena dobra, odnosno pružene usluge:

1) „gotovina“ – ako se plaćanje vrši gotovim novcem (novčanicama i kovanim novcem);

2) „instant plaćanje“ – ako se plaćanje vrši instant transferom odobrenja na prodajnom mestu;

3) „platna kartica“ – ako se plaćanje vrši platnom karticom;

4) „ček“ – ako se plaćanje vrši čekom;

5) „prenos na račun“ – ako se plaćanje vrši nalogom za uplatu ili nalogom za prenos;

6) „vaučer“ – ako se plaćanje vrši vaučerom, novčanim bonovima, internim karticama ili sličnim sredstvom plaćanja;

7) „drugo bezgotovinsko plaćanje“ – ako se plaćanje vrši bezgotovinski drugim sredstvom plaćanja koje se smatra dozvoljenim u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.

Novi sistem fiskalizacije preciznije definiše načine plaćanja u odnosu na trenutno važeće rešenje, i uvodi nove oznake za različita bezgotovinska plaćanja koja su u praksi sve zastupljenija. Takođe, uvodi se i posebna oznaka za plaćanje različitim vrstama vaučera.

U slučaju da kupac, odnosno korisnik usluga, isporučena dobra, odnosno pružene usluge plaća koristeći više od jednog načina plaćanja, obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podatka o načinu plaćanja, na fiskalnom računu može navesti i više podataka pri čemu je u obavezi da iskaže i plaćene iznose podeljene po pojedinačnim načinima plaćanja.

QR kôd i hiperlink

Kada se fiskalni račun izdaje u štampanoj formi, obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu iskazuje dvodimenzionalni bar-kôd (eng. QR – Quick Response -QR kôd), koji sadrži sve elemente elektronskog potpisa i koji ne sme biti ispisan na slici ili logu, niti sadržati sliku ili logo.

QR kôd je kvadratnog oblika, dimenzija ne manjih od 40 mm x 40 mm i ne većih od 50 mm x 50 mm.

Primer QR kôda je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

U slučaju kada se fiskalni račun izdaje u elektronskoj formi, obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu iskazuje hiperlink za verifikaciju, kojem se može pristupiti preko svih uređaja koji imaju pristup internetu.

Kako je prethodno objašnjeno kupac ili primalac fiskalnog računa, QR kôd i hiperlink mogu koristiti za proveru fiskalnog računa u sistemu fiskalnih računa Poreske uprave.

Promet dobara i usluga putem interneta

Jedna od važnih novina da će od 30. aprila 2022. godine obveznici koji vrše promet na malo putem interneta biti u obavezi da evidentiraju svaki promet preko svojih elektronskih fiskalnih uređaja,

U cilju sveobuhvatnije fiskalizacije, promet na malo putem interneta više nije izuzet od obaveze evidentiranja. Novom uredbom manji broj delatnosti izuzet od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalnog uređaja od 30. aprila 2022. godine.

U vezi sa navedenim i pravilnik propisuje da obveznik fiskalizacije koji obavlja promet na malo isključivo putem interneta, preko elektronskog fiskalnog uređaja, fiskalni račun izdaje kupcu dobara, odnosno korisniku usluga u elektronskoj formi.

To znači da se u ovom slučaju na izdatom fiskalnom računu mora naći hiperlink za verifikaciju, i da kupac na osnovu predmetnog hiperlinka može vršiti proveru fiskalnog računa posredstvom sistema za proveru fiskalnih računa.

Kada je u pitanju promet na malo putem internet važno je imati u vidu i da je članom 6. st. 2. i 3. Zakona o fiskalizaciji propisano da obveznik fiskalizacije ima pravo da se opredeli za vrstu elektronskog fiskalnog uređaja koji će koristiti, i to:

1) elektronski fiskalni uređaj koji koristi sopstveni procesor fiskalnih računa i koji omogućava izdavanje fiskalnih računa čak i u slučaju privremenog ili trajnog prekida internet veze; i/ili

2) elektronski fiskalni uređaj koji koristi procesor fiskalnih računa u Sistemu za upravljanje fiskalizacijom i koji omogućava izdavanje fiskalnih računa isključivo kroz stalnu internet vezu u realnom vremenu.

Obveznik fiskalizacije, osim obveznika fiskalizacije koji obavlja promet na malo isključivo putem interneta, koji se opredeli za korišćenje elektronskog fiskalnog uređaja iz stava 3. tačka 2) ovog člana, dužan je da u svakom svom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji kojima se dodeljuje jedinstvena oznaka poslovnog prostora iz člana 9. ovog zakona, obezbedi nesmetan rad i najmanje jednog elektronskog fiskalnog uređaja iz stava 3. tačka 1) ovog člana.

Pravilnik o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora

Član 2. stav 1. tačka 9) Zakona o fiskalizaciji definisan je poslovni prostor i poslovne prostorije kao zatvoreni ili otvoreni prostor, svaki samonaplatni uređaj – automat, ali i svako pokretno mesto (vozilo, plovni objekat i sl.) koje služi za obavljanje delatnosti (uključujući i deo ili više delova jednog poslovnog prostora i/ili poslovnih prostorija), kao i prostor koji obveznik fiskalizacije, radi obavljanja delatnosti, koristi samo povremeno ili privremeno.

Član 9. Zakona o fiskalizaciji obveznik fiskalizacije dužan je da, pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa, Poreskoj upravi elektronskim putem dostavi podatke o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima će koristiti elektronski fiskalni uređaj, i to za svaki poslovni prostor i poslovnu prostoriju odvojeno.

U slučaju promene podataka iz stava 1. ovog člana po pojedinačnom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, a naročito ako delatnost prestane da se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji ili dođe do promene delatnosti koja se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, obveznik fiskalizacije dužan je da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata pre nastanka promene.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, u slučaju promene podataka  do kojih je došlo usled okolnosti koje ne zavise od volje obveznika fiskalizacije, obveznik fiskalizacije je dužan da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata po nastanku promene.

Nakon prijema podataka  Poreska uprava je dužna da generiše jedinstvenu oznaku poslovnog prostora, koja će se koristiti u elektronskom fiskalnom uređaju.

Pravilnik propisuje da se podaci o poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji Poreskoj upravi dostavljaju putem zahteva za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora elektronskim putem, i to za svaki poslovni prostor i poslovnu prostoriju odvojeno.

Zahtev sadrži sledeće podatke:

1) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika fiskalizacije;

2) naziv, odnosno ime i prezime obveznika fiskalizacije;

3) naziv poslovnog prostora i poslovne prostorije;

4) tip poslovnog prostora i poslovne prostorije;

5) geolokaciju poslovnog prostora i poslovne prostorije (prostorne koordinate), osim:

– u slučaju kada se delatnost obavlja u pokretnom objektu ili ako je u pitanju daljinska prodaja, unosi se adresu prebivališta ili boravišta, odnosno sedišta obveznika fiskalizacije,

– ako obveznik fiskalizacije koristi vozilo za obavljanje delatnosti, dužan je da navede i podatak o registarskoj oznaci vozila

– u slučaju kada se delatnost obavlja preko automata, unosi se adresa na kojoj se automat nalazi;

6) adresu poslovnog prostora i poslovne prostorije, osim:

– u slučaju kada se delatnost obavlja u pokretnom objektu ili ako je u pitanju daljinska prodaja, unosi se adresu prebivališta ili boravišta, odnosno sedišta obveznika fiskalizacije,

– ako obveznik fiskalizacije koristi vozilo za obavljanje delatnosti, dužan je da navede i podatak o registarskoj oznaci vozila

– u slučaju kada se delatnost obavlja preko automata, unosi se adresa na kojoj se automat nalazi, ukoliko je adresu moguće tačno utvrditi. Ukoliko adresu na kojoj se automat nalazi nije moguće tačno utvrditi, obveznik fiskalizacije ne mora popuniti ovo polje (već samo popunjava prostorne koordinate);

7) vrste delatnosti koje se obavljaju u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji – šifra delatnosti koju obveznik obavlja u predmetnom prostoru, određena u skladu sa Uredbom o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 54/2010);

8) datum početka obavljanja delatnosti u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji;

9) datume privremenog zatvaranja poslovnog prostora i poslovne prostorije – sadrži obaveštenje o danu zatvaranja poslovnog prostora i poslovne prostorije i naznaku da se poslovni prostor i poslovna prostorija privremeno zatvara;

10) datum prestanka obavljanja delatnosti u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji – sadrži obaveštenje o danu zatvaranja poslovnog prostora i poslovne prostorije i naznaku da se poslovni prostor i poslovna prostorija trajno zatvara;

11) kvadraturu poslovnog prostora i poslovne prostorije;

12) status poslovnog prostora i poslovne prostorije (aktivan/neaktivan).

Poreska uprava, nakon izvršene provere dostavljenih podataka, rešenjem odlučuje o zahtevu u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva i dostavlja rešenje podnosiocu zahteva, koje sadrži jedinstvenu oznaku poslovnog prostora, koja će se koristiti u elektronskom fiskalnom uređaju, i rešenje dostavlja obvezniku fiskalizacije elektronskim putem.

U zahtevu se posebno obeležava tip poslovnog prostora i to:

1) fiksni, u slučaju obavljanja delatnosti na nepomičnom prodajnom mestu;

2) pokretni, u slučaju obavljanja delatnosti na prenosivim prodajnim objektima, pokretnim sredstvima ili na terenu;

3) daljinska trgovina, u slučaju obavljanja elektronske trgovine ili druge daljinske trgovine;

4) automat, u slučaju obavljanja delatnosti preko samonaplatnog uređaja – automata.

U slučaju promene podataka o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima se koristiti elektronski fiskalni uređaj, obveznik fiskalizacije je dužan da Poreskoj upravi elektronskim putem (preko portala Poreske uprave) dostavi izmenjene podatke, najkasnije 24 sata pre nastanka promene, i to za svaki poslovni prostor i poslovnu prostoriju odvojeno.

Izuzetno, u slučaju da je do promene ovih podataka došlo usled okolnosti koje ne zavise od volje obveznika fiskalizacije, npr. usled poplave, požara i drugih oblika više sile, usled radnji neovlašćenih trećih lica i sl., obveznik fiskalizacije je dužan da Poreskoj upravi elektronskim putem dostavi izmenjene podatke najkasnije 24 sata po saznanju o nastanku promene.

 

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Biljana Trifunović
 

Click Here to Leave a Comment Below 0 comments
close
Ukoliko želite da primate tekstove koji nisu objavljeni na blogu ili obaveštenje o novim tekstovima i zakazanim seminarima:

PRIJAVITE SE na naš Newsletter!